1934

Izvor: Wikipedia
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine: 1931 1932 193319341935 1936 1937
1934 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1934
MCMXXXIV
Ab urbe condita 2687
Islamski 1352 – 1353
Iranski 1312 – 1313
Hebrejski 5694 – 5695
Bizantski 7442 – 7443
Koptski 1650 – 1651
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1989 – 1990
 - Shaka Samvat 1856 – 1857
 - Kali Yuga 5035 – 5036
Kineski
 - Kontinualno 4570 – 4571
 - 60 godina Yang Drvo Pas
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11934
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1934 (MCMXXXIV) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

Februar/Veljača[uredi - уреди]

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

  • 1. 3. - Puyi i zvanično krunisan za cara japanske marionetske države Mandžukuo, pod imenom Kang-te.
  • 8. 3. - Švedski princ Sigvard Bernadotte se oženio pučankom, zbog čega će izgubiti titulu.
  • 12. 3. - Estonski premijer Konstantin Päts uz podršku vojske izvršio puč i zabranio sve partije.
  • 29. 3. - Osnovan prvi jaht-klub u Srbiji, danas Akademski jedriličarski klub Beograd.
  • 31. 3. - Zemun priključen Beogradu.

April/Travanj[uredi - уреди]

  • 20. 4. - Katastrofalna eksplozija u rudniku Kakanj, 127 poginulih.

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

+ Stupio na snagu jugoslovensko-nemački trgovinski sporazum, potpisan 1. maja/svibnja.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 1. 7. - U SAD stupio na snagu Hejsov kodeks koji propisuje kako će u filmovina biti tretirani seks i nasilje ("smernice moralne cenzure") - traje do 1968.
  • 17. 7. - Smenjeni guverner Severne Dakote William Langer proglasio nezavisnost i nakratko se zabarikadirao u guvernerskom zdanju.
  • 22. 7. - U Čikagu ubijen bandit John Dillinger.
  • 25. 7. - Neuspeli nacistički pokušaj puča u Austriji, ubijen kancelar Engelbert Dollfuss. Italija (i Jugoslavija?) mobilisala vojsku u podršku Austriji, Nemačka odstupila.
  • 26. 7. - Komunisti i socijalisti u Francuskoj obrazovali Narodni front protiv desnice.
  • jul - SSSR: formiran svesavezni NKVD (Narodni komesarijat unutrašnjih dela) u koji je uključena tajna policija OGPU (Objedinjena državna politička uprava), preimenovana u GUGB (Glavna uprava državne bezbednosti).

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

  • 1. 8. - Okončana američka okupacija Haitija (počela 1915).
  • 2. 8. - Umro nemački predsednik Paul von Hindenburg, Hitler istog dana preuzima predsednička ovlašćenja (ne i titulu) čime postaje Führer und Reichskanzler (protivzakonito, ali podržano plebiscitom 19. 8.); ovim je okončana podjela vlasti u Njemačkoj.
  • 6. 8. - Počela gradnja Belog dvora na Dedinju, arhitekta Aleksandar Đorđević.
  • 8. 8. - Promenjena zakletva nemačkog Reichswehr-a (od 1935 Wehrmacht): na vernost se zaklinje Fireru.

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

Ubistvo Kralja Aleksandra (Universal Newsreel)

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

  • 13. 11. - Italijanska vlada propisuje da predavači u školama moraju nositi vojnu ili partijsku uniformu.
  • ca.16. 11. - Jugoslavija pred Društvom naroda podnosi tužbu protiv vinovnika Marsejskog atentata.
  • 19/20. 11. - Hapšenja ustaša u Italiji i zatvaranje na ostrvu Lipari.
  • 23. 11. - "Walwalski incident" - anglo-etiopska granična komisija otkrila italijanske vojnike u gradu Walwalu, duboko u Etiopiji - početak Abisinske krize.
  • 27. 11. - U okršaju sa FBI poginuo Baby Face Nelson.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • decembar - Deportacija oko 2.500 Mađara iz Jugoslavije[2]
  • 1. 12. - U Lenjingradu ubijen Sergej Kirov, član Politbiroa, što će Staljinu (koji je osumnjičen za Kirovljevo ubistvo) poslužiti kao povod za pojačanu represiju u SSSR, s vrhuncem u Velikoj čistki 1936-38.
  • 5. 12. - Abisinska kriza: došlo do oružanog sukoba između Etiopljana s jedne i Somalaca i Italijana s druge strane.
  • 10. 12. - Savet Društva naroda osudio mađarsku podršku teroristima koji su ubili kralja Aleksandra.
  • 16. 12. - Pušten u saobraćaj Most kralja Aleksandra, preko Save u Beogradu (srušen 1941, sada je na tom mestu Brankov most).
  • 18. 12. - Nakon ostavke ministara Dragutina Kojića i Bogoljuba Jevtića, daje ostavku i predsednik vlade Nikola Uzunović. Jevtić sutradan dobija mandat za novu vladu.
  • 21. 12. - Nova vlada, premijer Bogoljub Jevtić, ministar finansija Milan Stojadinović.
  • 22. 12. - Na prvoj sednici vlade pomilovan lider HSS Vlatko Maček.
  • 24-25. 12. - Četvrta zemaljska konferencija KPJ u Ljubljani - usled jačanja fašizma odustaje se od razbijanja Jugoslavije (uz zadržan princip prava na samoodređenje), osuđeni Ante Pavelić i Vančo Mihajlov. Josip Broz izabran u Politbiro (tu su i Milan Gorkić, Blagoje Parović, Kamilo Horvatin i Adolf Muk). Ponovljena odluka o osnivanju KP Slovenije i KP Hrvatske.
  • 29. 12. - Japan napušta pomorske ugovore iz Vašingtona (1922) i Londona (1930).

Tokom/Tijekom godine[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1934.

Nobelova nagrada za 1934. godinu[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. "Politika", 9. maj 1934, str. 5, ili od 12. maja, str. 4.
  2. THE BALKANS: Hissing Hell, Time magazin, 17. decembar 1934.

Spoljne veze[uredi - уреди]