Errico Malatesta
Eriko Malatesta (it. Errico Malatesta; 14. decembar 1853 – 22. jul 1932.) je bio italijanski anarhista, teoretičar i revolucionar.
Malatesta je rođen u Kapui, pored Napulja, Italija. U svojim tinejdžerskim godinama, dok je studirao medicinu na Napuljskom Univerzitetu, pao je pod uticaj Macinijevskog republikanizma, a kasnije 1871, delom zbog svog oduševljena za Parisku komunu i svog prijateljstva sa Karmelom Paladinom pridružio se napuljskoj sekciji Međunarodnog udruženja radnika. Sledeće godine sprijateljio se sa Bakunjinom i učestvovao sa njim u St. Imerskom kongresu Internacionale.
Između 1872. i 1876, blisko sarađujući sa Bakunjinom, Kafierom i Kostom, Malatesta je doprineo širenju Internacionalističke propagande u celoj Italiji. Zbog toga je u zatvoru proveo 1873. šest meseci, a između 1874. i 1875. jednu godinu.
U aprilu 1877. Malatesta, Kafiero i 30 drugih počeli su zaveru u provinciju Benevento. Naoružana grupa, sa velikom crno-crvenom zastavom na čelu umarširala je u Matiske planine i uskoro zauzela selo Letino, bez borbe, pošto su bili pozdravljeni od seljaka. Oružje i oduzeta imovina su podeljeni ljudima, novac od poreza je vraćen i zvanični dokumenti su uništeni. Sledećeg dana na isti način je zauzeto i selo Galjo. Dok su napuštali Galjo internacionalisti su bili opkoljeni od strane vladinih trupa i svi su uhapšeni. Pošto su bili držani preko godinu dana u zatvoru pre nego što su izvedeni na suđenje, svi optuženi su posle toga pušteni.
Nakon što je izašao iz zatvora Malatesta se vratio u Napulj, ali ga je stalno policijsko praćenje nateralo da napusti Italiju. Iz Napulja je otišao u Egipat, da bi odatle ubrzo bio proteran od strane italijanskog konzula. Nakon što mu je onemogućeno da uđe u Siriju, Tursku i Italiju, uspeo je da brodom otputuje u Marsej. Odatle je otišao u Ženevu gde je pomogao Kropotkinu u izdavanju "La Revoltea". Pošto je proteran iz Švajcarske Malatesta je neko vreme radio u Rumuniji pre nego što će otputovati u London preko Francuske i Belgije. U London je stigao krajem 1880. i neko vreme radio je kao prodavac sladoleda i kasnije kao mehaničar, što će činiti u još nekoliko navrata u kasnijim godinama. Dok je bio u Londonu učestvovao je 1881. u kongresu Internacionale na kom je osnovana Anarhistička internacionala.
Napuštajući London 1882. Malatesta je otišao u Egipat gde se sa Egipćanima borio protiv britanskih kolonijalista. Sledeće godine vratio se ilegalno u Italiju. Skrasivši se u Firenci, osnovao je nedeljnik "-{La Questione Sociale}-", prve ozbiljne anarhističke novine u Italiji. U tom nedeljniku je 1884. izašao Malatestin najpoznatiji pamflet „-{Fra Contadini}-“. Iste godine uhapšen je i osuđen na 3 godine zatvora i dok je čekao na izdražavanje kazne otišao je u Napulj i pomagao žrtvama epidemije kolere, kao i mnogi drugi anarhisti i socijalisti toga vremena.
Primoran da još jednom pobegne iz Italije da bi izbegao zatvor, Malatesta je otišao u Južnu Ameriku. Od 1885. do 1889. živeo je u Buenos Ajresu (izuzev par odlazaka u Montevideo) gde je obnovio izdavanje „-{La Questione Sociale}-” i uticao je na stvaranje Pekarskog sindikata, prvog militantnog radničkog sindikata u Argenitini.
Vrativši se u Evropu 1889. neko vreme je živeo u Nici gde je izdavao nove novine „-{L'Associazione}-“, pre nego što je bio primoran da izbegne u London. Za narednih osam godina učinio je London svojom bazom, a često je ilegalno putovao u Francusku, Švajcarsku i Italiju, kao i odlazeći u Španiju na dve predavačke turneje sa Taridom del Marmolom. U Londonu je napisao nekoliko važnih pamfleta, uključujući i „-{In tempo di elezione}-” i „L'Anarchia”.
1897. zahvaljujući amnestiji italijanske vlade Malatesta se vraća u Italiju. Smirivši se u Ankoni počeo je izdavanje novih novina „-{L'Agitazione}-”. Sledeće godine međutim, bio je uhapšen i osuđen na šest meseci zatvora praćenih petogodišnjim izgnanstvom na kazneno ostrvo. Prvo je poslat na ostrvo Ustika, a kasnije na Lampedusu sa kog je izveo dramatičan beg, vrativši se u London preko Malte 1889. Iste godine proveo je nekoliko meseci u SAD, obnavljajući izdavanje „-{La Questione Sociale}-”. Kasnije, obraćajući se skupu u Vest Hobotenu pogođen je u nogu iz pištolja jednog individualiste anarhiste koji se nije slagao sa njim u pogledu organizacije. Iz SAD Malatesta se vratio u London preko Kube.
Još jednom je u Londonu našao posao mehaničara, vodeći malu radionicu u Ajslingtonu. Između 1900. i 1913. osnovao je nekoliko novina, sve na italijanskom, od kojih su najvažnije bile: „-{Cause ed Effeti}-”, „-{L'Internazionale}-”, „-{La Rivoluzione Sociale}-”. 1907. je učestvovao u Međunarodnom anarhističkom kongresu u Amsterdamu gde se energično suprotstavio Monateu po pitanju revolucionarnog sindikalizma. 1912. Malatesta je osuđen na tri meseca zatvora i preporučena je njegova deportacija. Samo ga je veliki javni protest spasao od kazne.
1913. Malatesta se vratio ponovo u Italiju gde je izdavao „-{Volontá}-„ u Ankoni dok ga izbijanje Prvog svetskog rata u avgustu 1914. nije nateralo da otputuje u London. Dok je bio u Italiji upoznao se sa Musolinijem, koji je u to vreme bio urednik socijalističkog časopisa „-{Avanti}-”.
Ratne godine donele su mnogo konfuzije u anarhističkom pokretu, pa su neke istaknute ličnosti (među njima i Kropotkin i Grave) otvoreno podržale saveznike. Malatesta kao i uvek ostajući lojalan svojim anarhističkim principima, energično se suprotstavio ratu i nikad nije prestao da ga osuđuje. Bio je jedan od potpisnika Međunarodnog anarhističkog manifesta protiv rata i odgovorio je na Kropotkinovu poziciju sa člancima poput „Pro-vladini anarhisti” i „Da li su anarhisti zaboravili svoje principe”.
1919. Malatesta se poslednji put vraća u Italiju, nastanjujući se u Đenovi gde je njegov dolazak dočekan sa velikim entuzijazmom. Istog trenutka ponovo se uključio u borbu. Pošto se preselio u Milano prihvatio je da bude urednik novoosnovanog dnevnika „Umanitá Nova” koji je uskoro dostigao tiraž od 50.000. U julu 1920. učestvovao je na drugom kongresu Unije italijanskih anarhista (-{Union Anarchica Italiana}-) koja je prihvatila program koji je on napisao. Sledećeg meseca podržao je zauzimanja fabrika u Torinu i Milanu. Krajem godine uhapšen je sa 80 drugih militantnih anarhista i zadržan u zatvoru skoro godinu dana pre nego što je izveden na sud gde je oslobođen.
Po puštanju iz zatvora preselio se u Rim i nastavio sa uređivanjem „-{Umanitá Nove}-” dok nije bila ugašena nakon Musolinijevog marša na Rim, tokom kog su fašisti spalili Malatestin portret na trgu Kavur (Plaza Cavour). Sa gašenjem „-{Umanitá Nove}-” Malatesta je otvorio malu radionicu za mehaničke popravke i električne instalacije, ali je bio primoran da je zatvori pošto je policija počela da muči njegove mušterije.
1924. počeo je da uređuje dvomesečni „Pensiero e Volontá” koji je sadržavao neke od njegovih najboljih tekstova dok nije ugušen 1926. zajedno sa drugim antifašističkim publikacijama.
Krajem 1926. nakon nekoliko meseci policijskog uznemiravanja, Malatesta je stavljen u kućni pritvor. Praktično zatočen u svom stanu još uvek je uspevao da piše članke za anarhističku štampu uglavnom „Le Reveil” iz Genove i „L'Adunata Dei Refrattari” iz Njujorka. Početkom 1932. oboleo je od bolesti pluća i umro u julu 1932. u osamdesetoj godini.
[uredi - уреди] Vanjske veze
- Izvorni članak na Kontrapunktu
- Malatestina sabrana dela, slike i biografija
- Malatestini članci i članci o Malatesti
- Eriko Malatesta: Anarhizam i vlast
