Kuba

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Kuba (razvrstavanje).
República de Cuba
Republika Kuba
Flag of Kube Coat of arms of Kube
Državno gesloPatria o Muerte (španski)
"Otadžbina ili smrt" a
[1]
HimnaLa Bayamesa  ("Himna Bayamoa")[2]
Location of Kube
Location of Kube
Glavni grad
(i najveći grad)
Havana
23°8′N, 82°23′W
Službenik jezik/ci španski
Demonim Kubanci
Političko uređenje Socijalistička republikab
 -  Predsjednik Raúl Castro
 -  Prvi potpredsjednik Miguel Díaz-Canel[3]
Nezavisnost od Španije 
 -  proglašenac 10.10. 1868
 -  proglašena republika 20.5. 1902
 -  Kubanska revolucija 1.1. 1959
Površina
 -  Total 110.861 km² (10.)
42.803 sq mi 
 -  Voda (%) zanemarivo
Stanovništvo
 -  2012 estimate 11.167.325 [4] (73.)
 -  2002. census 11,177.743 
 -  Gustoća 102/km² (97.)
264/sq mi
GDP (PPP) 2011 estimate
 -  Total $212 milijardi[5] (58.)
 -  Per capita $18,796[6] (61.)
GDP (nominalni) 2013 estimate
 -  Total $78.694 milijardi[7] (65.)
 -  Per capita $6,985[8] (86.)
Gini (2000) 38.0 
HDI (2013) 0.815 (44.)
Valuta Kubanski peso (CUP)
Konvertibilni peso d (CUC)
Vremenska zona EST (UTC-5)
 -  Ljeti (ljetno vrijeme) (počinje 11.3.; završava 4.11.) (UTC-4)
Internet TLD .cu
Pozivni broj +53
a Kao na kovanici iz 1992.[9]
b[10] navodi da je "Kuba nezavisna i suverena socijalistička država [čl. 1]... naziv kubanske države je Republika Kuba [čl. 2]." Izraz "socijalistička republika" za oblik vladavine u Kubi je gotovo univerzalan, iako oblici vlade nemaju univerzalnu tipologiju. Na primjer, Atlapedia[11] Kubu opisuje kao "unitarnu socijalističku republiku"; Encyclopædia Britannica[12] izbacuje riječ "unitarna," kao većina izvora.
c Na početku Desetogodišnjeg rata.
d Od 1993. do 2004. godine američki dolar se koristio uz peso dok ga nije zamijenio konvertibilni peso.

Kuba, ili zvanično Republika Kuba (šp. República de Cuba) je država i arhipelag u severnim Karibima [13] koji se nalazi između Karipskog mora, Meksičkog zaliva i Atlantskog okeana. Kuba je najveće ostrvo na Karibima, a sa više od 11 miliona stanovnika je druga posle Hispaniole, mada sa manjom gustinom stanovništva od većine država u regionu. Državu čine glavno ostrvo Kuba, ostrvo Isla de Huventud i nekoliko arhipelaga. Glavni i najveći grad je Havana, a ostali veći gradovi su Santijago de Kuba, Kamagej, Olgin, Santa Klara i Gvantanamo. Severno od Kube se nalaze Sjedinjene Američke Države i Bahami, na zapadu Meksiko, na jugu Kajmanska ostrva i Jamajka, a na jugoistoku Haiti.

Ostvo Kubu su naseljavala razna mezoamerička plemena pre iskrcavanja istraživača Kristofera Kolumba 1492. koji ju je prisvojio u ime Kraljevine Španije. Kuba je ostala španska kolonija sve do Špansko-američkog rata 1898, kada su njome kratko upravljale SAD sve do sticanja nominalne nezavisnosti 1902. Krhka republika je prošla kroz period društvene nestabilnosti, i uprkos pokušajima da se ojača njen demokratski sistem, Kuba je 1952. potpala pod diktaturu bivšeg predsednika Fulgensija Batiste.[14][15]. Sve veći nemiri i nestabilnost doveli su do Batistinog zbacivanja januara 1959. od strane Pokreta 26. jul, koji je posle toga uspostavio socijalističku vladu pod vođstvom Fidela Kastra. Od 1965. Kuba je jednopartijska država kojom uprava Komunistička partija Kube.

Kuba je višenacionalna država, a njen narod, kultura i običaji su raznolikog porekla, od domorodačkih naroda Taino i Siboni, dugog perioda španskog kolonijalizma, dovođenja afričkih robova, bliskosti sa Sovjetskim Savezom tokom Hladnog rata i blizine SAD. Kuba se rangira visoko po stepenu zdravstvene zaštite i obrazovanja, sa veoma visokom pokazateljem humanog razvoja.

Istorija[uredi - уреди]

Detaljnije: Istorija Kube

Kuba i njeno indijansko stanovništvo (Taino, Siboni i Ganajatabi) su okupirani od strane Španaca u šesnaestom veku. Borba za nezavisnost kolonije je počela 1868. i nastavila je tokom devetnaestog veka do špansko-američkog rata 1898. godine. SAD su okupirale ostrvo i držale ga do nezavisnosti 1902. godine, a i nakon toga su imale najveći uticaj na ostrvu.

Ernesto Če Gevara, Fidel Kastro, Raul Kastro i njihova pobunjenička armija su bili jedna od mnogih partizanskih grupa koje su se suprostavile diktatoru Batisti. Kastrov 'Pokret 26. jul' je preuzeo vlast na Kubi 1959. godine, nakon pobede nad Batistinim oružanim snagama. U vreme kada je Batista srušen, 75% kubanske zemlje je bilo u vlasništvu stranaca (najviše amerikanaca). Nova revolucionarna vlada je izvršila zemljišne reforme i nacionalizovala većinu vlasništva stranih kompanija. Rezultat toga je bio pogoršanje odnosa sa SAD. Kastro se deklarisao kao komunist, objavivši da će na Kubi napraviti socijalističko društvo. Nova vlada, vođena Komunističkom partijom Kube, je započela reforme kakve je Kastro i obećao. Zdravstvo i školstvo su postali besplatni za sve građane Kube.

Nekoliko narednih decenija Kuba je dobijala značajnu pomoć Sovjetskog Saveza, najviše preko razmene šećara za naftu koju je Kuba dalje plasirala na svetsko tržište. U to vreme Kuba je podržavala komunističke pokrete u Latinskoj Americi (Nikaragva, El Salvador, Gvatemala i Čile) i Africi (Angola, Mozambik i Etiopija). Samo u Angoli Kuba je imala 50 000 raspoređenih vojnika. Raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, Kuba je doživela težak ekonomski udarac i proglašen je "specijalni period" oporavka. Iako su IMF i Svetska banka odbile da pruže pomoć Kubi, kubanska privreda se nije urušila i iako su ekonomski pokazatelji i dalje niži nego 1989. godine, oseća se spor, ali stabilan ekonomski napredak. Kubanska privreda se danas sastoji od tri najvažnija dela: poljoprivrede (duvan, šećer, limun), rudarstva (nikl) i turizma.

Kubanski najveći trgovinski partneri su Španija, Kanada, Francuska, Italija, V. Britanija i Japan. Amerikanci su proglasili trgovinski embargo protiv Kube, koji se odnosi na izvoz sve robe (osim lekova i hrane) na Kubu. Najveći broj putovanja Amerikanaca na Kubu je zabranjen (turistička putovanja su zabranjena zakonom). Amerikanci koji putuju na Kubu, to čine krišom, putujući preko Meksika, Kanade ili Bahama.

Politika[uredi - уреди]

Kuba je komunistička država, ili parlamentarna republika predvođena Komunističkom partijom. Fidel Kastro je bio na čelu države i vlade od 1959. godine. On je vršio funkciju šefa države, šefa vlade, prvog sekretara Kubanske komunističke partije, kao i vrhovnog zapovednika Kubanskih oružanih snaga. Februara 2008. Fidel Kastro se povukao sa funkcije predsednika. Za novog predsednika Kube je izabran njegov brat Raul Kastro, 24. februara 2008. Fidel je zadržao funkciju prvog sekretara Kubanske komunističke partije.

Kubanski jednopartijski parlament, Nacionalna skupština narodne sile (šp. Asamblea Nacional del Poder Popular), ima 609 članova. Oni se biraju svakih 5 godina. Komunistička stranka je jedina legalna politička stranka na Kubi. Ona drži vodeće funkcije u upravi zemlje, uključujući i sudstvo. Ključna politička pitanja političkog života na Kubi uključuju ilegalnu emigraciju kubanaca u SAD, ekonomski embargo koji je SAD nametnuo Kubi i hapšenje političkih disidenata.

Privreda[uredi - уреди]

Privreda Kube je pod centralnim nadzorom političke vlasti. U poslednjih nekoliko godina sprovedene su manje reforme da bi se smanjila nelikvidnost, povećala efikasnost preduzeća i otklonila stalna nestašica hrane i još nekih osnovnih sredstava.

U razdoblju od 1989. do 1993. godine BDP je pao za 35%, kao rezultat raspada Sovjetskog Saveza, najvećeg Kubanskog trgovačkog partnera. Nakon laganog oporavka u sledećih nekoliko godina, 1999. godine BDP je povećan 6,3%, kao rezultat velikog uspona turizma.

Kubanska privreda se danas zasniva na tri najvažnije privredne grane: poljoprivreda (duvan, šećer, limun), rudarstvo (nikl) i turizam.

Glavni kubanski trgovinski izvozni partneri su Holandija, Kanada i Kina, a najviše se uvozi iz Venecuele, Španije i SAD.

Provincije[uredi - уреди]

Kuba je podeljena u 14 provincija i 169 opština, i jednom specijalnom opštinom Isla de Huventud.

CubaSubdivisions.png
  1. Isla de Huventud
  2. Pinar del Rio
  3. provincija Havana (Havana)
  4. Siudad de la Havana (grad Havana)
  5. Matanzas
  6. Sjenfuegos
  7. Vilja Klara
  8. Sankti Spiritus
  1. Siego de Avilja
  2. Kamagej
  3. Las Tunas
  4. Granma
  5. Holguin
  6. Santjago de Kuba
  7. Guantanamo

Geografija[uredi - уреди]

Karta Kube

Ostrvo Kuba je najveće ostrvo na Karibima. Država Kuba se sastoji od celog ostrva Kuba i manjih obližnjih ostrva, izuzimajući zaliv Guantanamo, vojnu luku koja je iznajmljena Sjedinjenim Državama od 1903. godine. Ostrvo Kuba je šesnaesto ostrvo po veličini na svetu.

Ostrvo je najvećim delom u ravnici, sa brdima i planinama u jugoistočnom delu i najvišim vrhom Piko Real de Turkino na 2,005 m. Ostrvska klima je tropska. Sušna sezona je od novembra do aprila, a kišna od maja do oktobra.

Havana je glavni i ujedno i najveći grad na Kubi. Drugi veći gradovi su Santjago de Kuba i Kamagvej. Neki od poznatijih manjih gradova su Barakoa koji je prvo špansko naselje na Kubi, kao i Trinidad i Bajamo.

Zemljište[uredi - уреди]

Tlo Kube uglavnom čine nizije koje se prema unutrašnjosti zemlje blago izdižu sve do najviše tačke Piko Turkino, koja iznosi 2.005m. Obale su izobličene brojnim manjim i većim zalivima. Dužina obale iznosi 3.740km. Najduža reka je Rio Koto na severoistoku (240km) i plovna je samo polovinom svoje dužine.

Klima[uredi - уреди]

Klima Kube je tropska i pogodna za uzgoj šećerne trske. Srednja godišnja temperatura je 25 °C, sa ekstremnim letnjim vrućinama i visokom vlažnošću vazduha, praćena vetrovima koji duvaju iz suptropskih zona ka ekvatoru. Veći deo godišnjih padavina (u proseku 1.320mm) izluči se tokom vlažne sezone koja traje od maja do oktobra. U avgustu, septembru i oktobru povremeno se javljaju uragani.

Stanovništvo[uredi - уреди]

Demografska karta Kube

Starosedioci Kube su Sajboneji, Gvanahatabeji i Araraci. Na teritoriji Kube živi oko 11.177.743 stanovnika, prema popisu iz 2002. godine[16]. Velik broj Kubanaca živi u inostranstvu, uglavnom na Floridi (SAD) oko 1.000.000.

U poslednih pedeset godina stopa rasta broja stanovnika iznosi 4,3 promila. Prosečna gustina naseljenosti je 96 stanovnika/km². U urbanim područjima živi 77%, a u ruralnim 23% stanovništva.

Kuba je multirasno društvo. Najveća organizovana religija je katoličanstvo. Santerija je religija koja je mešavina starih afričkih religija i katoličanstva, i široko je rasprostranjena na Kubi. Po proceni iz 2000. godine, prirodni priraštaj u Kubi je 0,39 %. Zvanično, Kuba je ateistička država.

Prema popisu iz 2002. godine[16], Kuba ima 11 177 743 stanovnika. Većinsko je belo stanovništvo (65,5 %), sa tendencijom porasta stanovništva afričkog porekla i mulata. Podaci ovog popisa su sledeći:

  • Belci: 65,05 %
  • Crnci: 10,08 %
  • Mulati: 24,86 %

Na Kubi takođe postoji i mala kineska zajednica, kao i mala haićanska zajednica raštrkana po celom ostrvu, uglavnom u istočnim i centralnim delovima koja održava svoje običaje i tradicije uz podršku lokalnih vlasti.

Prosečan životni vek Kubanaca je 75,6 godina (78,1-žene; 73,3-muškarci), a prosečna starost je 35.1 godina. Procenat stanovnika starijih od 60 godina i više: 14,7 %, a odnos muškaraca i žena je prilično ujednačen: muškarci: 49,97 %; žene: 50,03 %. Procenat stanovništva koje živi u gradovima je 75,9 %

Stopa pismenosti je 95,7% (95,3%-žene; 96,2%-muškarci).

Privreda[uredi - уреди]

Privreda Kube je pod centralnim nadzorom političke vlasti. U poslednjih nekoliko godina sprovedene su manje reforme da bi se smanjila nelikvidnost, povećala efikasnost preduzeća i otklonila stalna nestašica hrane i još nekih osnovnih sredstava.

U razdoblju od 1989. do 1993. godine BDP je pao za 35%, kao rezultat raspada Sovjetskog Saveza, najvećeg Kubanskog trgovačkog partnera. Nakon laganog oporavka u sledećih nekoliko godina, 1999. godine BDP je povećan 6,3%, kao rezultat velikog uspona turizma.

Kubanska privreda se danas zasniva na tri najvažnije privredne grane: poljoprivreda (duvan, šećer, limun), rudarstvo (nikl) i turizam.

Glavni kubanski trgovinski izvozni partneri su Holandija, Kanada i Kina, a najviše se uvozi iz Venecuele, Španije i SAD.

Turizam[uredi - уреди]

Plaža u Varaderu
Trinidad na Kubi - kolonijalni grad pod zaštitom UNESKO-a

Privreda Kube se naglo razvija zbog turizma koji se svake godine sve više povećava. Sredinom 1990-ih, turizam je postao primarna grana privrede u Kubi.

Mnogi zvaničnici iz Kube govore kako je turizam „srce kubanske privrede“, a turizam je jedan od glavih preokupacija kubanske organizacije za razvoj.

Oko 1,9 miliona turista posetilo je Kubu 2003. godine, što je privredu obogatilo za 2,1 milijardu dolara. Većina turista dolazi iz Kanade i zemalja Evropske unije. U popularne turističke destinacije spadaju Varadero, Kajo Koko i Havana.

Kultura[uredi - уреди]

Poznati kubanski koktel Mohito

Kuba je poznata po:

  • Cigarama, posebno markama Havana, Monte Kristo, Kohiba i Partagas.
  • Rumu, od kojih je najpoznatija vrsta Klub Havana (Havana Club). Ako je star bar 7 godina, rum dobija atribut stari (añejo). Rum se proizvodi fermentacijom od sirupa šećerne trske.
  • Kubanskoj muzici i ritmovima, koji su proizvod mešanja mnogih muzičkih žanrova, afričkih, španskih i latinoameričkih, recimo mambo, konga, rumba, ča-ča-ča, son, nueva trova, habanera, danson i mnogi drugi.
  • Pesmama Guantanamera, Zauvek (Hasta Siempre), Možda, možda, možda (Quizás, quizás, quizás), Čan čan (Chan Chan) koje su stekle svetsku slavu. Posebnu ulogu u popularizaciji kubanske muzike igrao je muzički album i istoimeni film Klub Buena vista (Buena Vista Social Club).
  • Starim američkim automobilima (naročito tipa Ševrolet). Po zakonu na Kubi, zabranjen je izvoz ovih automobila.
  • Kuba je poznata po argentinskom revolucionaru Ernestu Gevari, bolje znanom po nadimku Če, koji se sa Fidelom Kastrom borio u Kubanskoj revoluciji.
  • Nacionalnom sportu: Bejzbolu. Kubanci su takođe ističu odličnim bokserima i atletičarima.
Glavni članak: Spisak Kubanaca

Praznici i značajni datumi na Kubi[uredi - уреди]

Datum Naziv
1. januar (državni praznik) Dan oslobođenja
24. februar Početak drugog Kubanskog rata za nezavisnost 1895.
1. mart Godišnjica napada na Predsedničku palatu 1957.
8. mart Dan žena
19. april Godišnjica odbrane u Zalivu svinja
1. maj (državni praznik) Praznik rada
26. jul (državni praznik) Dan nacionalne pobune
8. oktobar Godišnjica smrti Ernesta Če Gevare 1967.
10. oktobar (državni praznik) Počeo Prvi Kubanski rat za nezavisnost 1868.
28. oktobar Godišnjica smrti Kamila Sjenfuegosa
27. novembar Godišnjica egzekucije osam studenata medicine od strane Španske kolonijalne vlade 1871.
7. decembar Godišnjica smrti Antonija Masea 1896.
25. decembar (državni praznik) Božić

Gradovi[uredi - уреди]

Popis gradova u Kubi

Izvori[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

Albornoz, Sara Carrillo de (2006). "On a mission: how Cuba uses its doctors abroad". BMJ 333. DOI:10.1136/bmj.333.7566.464. 
Alvarez, José (2001). "Rationed Products and Something Else: Food Availability and Distribution in 2000". Cuba in Transition, Volume 11. Silver Spring, MD: Association for the Study of the Cuban Economy. str. 305–322. ISBN 0-9649082-0-4. http://www.ascecuba.org/publications/proceedings/volume11/pdfs/alvarez.pdf. pristupljeno 25 March 2013. 
Alvarez, José (2004). Cuban Agriculture Before 1959: The Social Situation. Gainesville, FL: Department of Food and Resource Economics, University of Florida. http://edis.ifas.ufl.edu/pdffiles/FE/FE48000.pdf. pristupljeno 25 March 2013. 
Baklanoff, Eric N. (1998). "Cuba on the Eve of the Socialist Transition: A Reassessment of the Backwardness-Stagnation Thesis". Cuba in Transition, Volume 8. Silver Spring, MD: Association for the Study of the Cuban Economy. str. 260–272. ISBN 0-9649082-7-1. http://www.ascecuba.org/publications/proceedings/volume8/pdfs/31baklanoff.pdf. pristupljeno 25 March 2013. 
Chomsky, Aviva; Carr, Barry; Smorkaloff, Pamela Maria, ur. (2004). The Cuba Reader: History, Culture, Politics. Durham, NC: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-3197-1. 
Corbett, Ben (2002). This Is Cuba: An Outlaw Culture Survives. Westview Press. ISBN 978-0-8133-3826-2. 
Crespo, Nicolás; Negrón Díaz, Santos (1997). "Cuban Tourism in 2007: Economic Impact". Cuba in Transition, Volume 7. Silver Spring, MD: Association for the Study of the Cuban Economy. str. 150–161. ISBN 0-9649082-6-3. http://www.ascecuba.org/publications/proceedings/volume7/pdfs/crespo.pdf. pristupljeno 25 March 2013. 
Domínguez, Jorge I. (1978). Cuba: Order and Revolution. Cambridge, MA: Belknap Press. ISBN 978-0-674-17925-7. 
Domínguez, Jorge I. (1989). To Make a World Safe for Revolution: Cuba's Foreign Policy. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-89325-2. 
Domínguez, Jorge I. (2003). A Constitution for Cuba's Political Transition: The Utility of Retaining (and Amending) the 1992 Constitution. Coral Gables, FL: Institute for Cuban and Cuban-American Studies, University of Miami. ISBN 978-1-932385-04-5. http://www.people.fas.harvard.edu/~jidoming/images/jid_constitution.PDF. pristupljeno 19 August 2012. 
Espino, María Dolores (2000). "Cuban Tourism During the Special Period". Cuba in Transition, Volume 10. Silver Spring, MD: Association for the Study of the Cuban Economy. ISBN 0-9649082-8-X. http://www.ascecuba.org/publications/proceedings/volume10/pdfs/espino.pdf. pristupljeno 25 March 2013. 
Falk, Pamela S. (1988). "Washing and Havana". The Wilson Quarterly 12 (5): 64–74. 
Feinsilver, Julie M. (1989). "Cuba as a 'World Medical Power': The Politics of Symbolism". Latin American Research Review 24 (2): 1–34. 
Gebru Tareke (2009). The Ethiopian Revolution: War in the Horn of Africa. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-14163-4. 
Gleijeses, Piero (1994). "'Flee! The White Giants are Coming!': The United States, the Mercenaries, and the Congo, 1964–1965". Society for Historians of American Foreign Relations 18 (2): 207–237. DOI:10.1111/j.1467-7709.1994.tb00611.x. 
Gleijeses, Piero (1996). "Cuba's First Venture in Africa: Algeria, 1961–1965". Journal of Latin American Studies 28 (1): 159–195. DOI:10.1017/s0022216x00012670. 
Gleijeses, Piero (1997). "The First Ambassadors: Cuba's Contribution to Guinea-Bissau's War of Independence". Journal of Latin American Studies 29 (1): 45–88. DOI:10.1017/s0022216x96004646. 
Gleijeses, Piero (2002). Conflicting Missions: Havana, Washington, and Africa, 1959–1976. Chapel Hill, NC: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-2647-8. 
Gleijeses, Piero (2010). "Cuba and the Cold War, 1959–1980". In Melvyn P. Leffler & Odd Arne Westad, eds., The Cambridge History of the Cold War, Volume II: Crises and Détente. Cambridge: Cambridge University Press. str. 327–348. ISBN 978-0-521-83720-0. 
Gleijeses, Piero (2013). Visions of Freedom: Havana, Washington, Pretoria, and the Struggle for Southern Africa, 1976–1991. Chapel Hill, NC: University of North Carolina Press. ISBN 978-1-4696-0968-3. 
Gott, Richard (2004). Cuba: A New History. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10411-0. 
Horowitz, Irving Louis (1988). Cuban Communism. New Brunswick, Nj: Transaction Books. ISBN 0-88738-672-5. 
Luxenberg, Alan H. (1988). "Did Eisenhower Push Castro into the Arms of the Soviets?". Journal of Interamerican Studies and World Affairs 30 (1): 37–71. 
Kolko, Gabriel (1994). Century of War: Politics, Conflicts, and Society since 1914. New York, NY: The New Press. ISBN 978-1-56584-191-8. 
McAlister, Lyle N. (1984). Spain and Portugal in the New World, 1492–1700. Minneapolis, MN: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-1216-1. 
Pedraza, Silvia (2007). Political Disaffection in Cuba's Revolution and Exodus. New York, NY: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86787-0. 
Pérez-López, Jorge F. (1996). "Cuban Military Expenditures: Concepts, Data and Burden Measures". Cuba in Transition, Volume 6. Washington, DC: Association for the Study of the Cuban Economy. str. 124–144. ISBN 0-9649082-5-5. http://www.ascecuba.org/publications/proceedings/volume6/pdfs/23perlopez.fm.pdf. pristupljeno 25 March 2013. 
Ramazani, Rouhollah K. (1975). The Persian Gulf and the Strait of Hormuz. Alphen aan den Rijn: Sijthoff & Noordhoff. ISBN 90-286-0069-8. 
(2007) "Cuba: Ideological Success or Ideological Failure?". Human Rights Quarterly 29 (3): 779–795. DOI:10.1353/hrq.2007.0033. 
Roy, Joaquín (2000). Cuba, the United States, and the Helms-Burton Doctrine: International Reactions. Gainesville, FL: University of Florida Press. ISBN 978-0-8130-1760-0. 
Scheina, Robert L. (2003). Latin America's Wars, Volume I: The Age of the Caudillo, 1791–1899. Dulles, VA: Brassey's. ISBN 978-1-57488-449-4. 
Scott, Rebecca J. (2000) [1985]. Slave Emancipation in Cuba: The Transition to Free Labor, 1860–1899. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-5735-5. 
Smith, Wayne S. (1996). "Cuba's Long Reform". Foreign Affairs 75 (2): 99–112. 
Smith, Kirby; Llorens, Hugo (1998). "Renaisssance and Decay: A Comparison of Socioeconomic Indicators in Pre-Castro and Current-Day Cuba". Cuba in Transition, Volume 8. Silver Spring, MD: Association for the Study of the Cuban Economy. str. 247–259. ISBN 0-9649082-7-1. http://www.ascecuba.org/publications/proceedings/volume8/pdfs/30smith.pdf. pristupljeno 25 March 2013. 
Sweig, Julia E. (2004) [2002]. Inside the Cuban Revolution: Fidel Castro and the Urban Underground (New izd.). Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01612-5. 
Thomas, Hugh (1997). The Slave Trade: The Story of the Atlantic Slave Trade, 1440–1870. New York, NY: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-81063-8. 
Thomas, Hugh (1998) [1971]. Cuba; or, The Pursuit of Freedom (updated izd.). Cambridge, MA: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80827-2. 
Westad, Odd Arne (2012). Restless Empire: China and the World Since 1750. London: The Bodley Head. ISBN 978-1-84792-197-0. 
Whiteford, Linda M.; Branch, Laurence G. (2008). Primary Health Care in Cuba: The Other Revolution. Lanham, MD: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5994-3. 
Wright, Irene Aloha (1916). The Early History of Cuba, 1492–1586. New York, NY: Macmillan Publishers. http://openlibrary.org/works/OL143127W/The_early_history_of_Cuba_1492-1586. 

Vanjske veze[uredi - уреди]