Vetar

Izvor: Wikipedia

Vetar je pojava kretanja vazduha kao posledica različitih atmosferskih pritisaka između dve lokacije.

Analogne pojave u prirodi (fizici)[uredi - уреди]

Vetar se može uporediti sa tokom vode (bilo kao reka, bilo kao vodopad), kretanjem tela (npr kuglice) niz strmu ravan ili slobodan pad, sa strujom u metalnom provodniku... uvek je u pitanju kretanje kao posledica različitih potencijala.

Meteorologija[uredi - уреди]

  • Svaka meteorološka stanica kao jedan od osnovnih parametara, pored temperature, vlažnosti, broja sunčanih sati, meri i brzinu vetra. Brzina vetra se izražava obično kao koliko kilometara na sat, ali postoji način da se brzina izražava u boforima.
  •  »Čili faktor» je pojava da je temperatura objektivno mnogo niža ako duva vetar. Postoje tablice na osnovu kojih se to izračunava. Zapravo radi se o tome da u hladnoj atmosferi ako je čovek dobro obučen oko njega se formira sloj toplog vazduha, kao posledica odavanja toplote samog tela, kao izolator. Vetar taj vazuh oduva, tako da brzo hladi organizam.
  • Poznato je pravilo da ako čoveka u planini zatekne mećava sa jakim vertom, treba tražiti zaklon, maksimalno se utopliti i mirovati dok nevreme ne prođe

Ekonomski aspekti[uredi - уреди]

Vetar ima značajne ekonomske efekte na društvo

Pozitivni[uredi - уреди]

  • Kretanje korišćenjem snage vetra. Ova primena je aktuelna od najstarijih dana i pri tome se misli na jedrilice, jedrenjake i slična plovila. Do pojave parobroda to je bio i jedini mogući način kretanja plovila na velikim rastojanjima. Galije sa veslačima su ipak imale ograničen domet.
  • Pokretanjem različitih elisa i sličnog što je snagu vetra pretvaralo u kružno kretanje koje je dalje pokretalo neki sledeći izvor energije. Tu se pre svega misli na vetrenjače koje su služile kao mlinovi. Danas vetrenjače takođe rade kao generatori, tj. snagu vetra pretvaraju u električnu energiju.
  • Podatak o intenzitetu vetra na nekoj lokaciji je bitan za donošenje privrednih odluka. Npr. ovaj podatak je bitan kod izgradnje aerodroma, postavljanje satelitskih antena (zemaljske satelitske stanice) i sl.
  • U vazduhoplovstvu poznavanje vetra se koristi za maksimalan dolet jedrilica.

Negativni[uredi - уреди]

  • Vetrovi velikih brzina (tornado, uragan...) mogu imati katastrofalne posledice po čoveka i njegovu okolinu.

uglavnom su u severnoj i juznoj americi

Zdravstveni aspekti[uredi - уреди]

Pozitivni[uredi - уреди]

  • U velikim gradovima vetrovi su «čistači» zagađenog vazduha, koji nastaje kao posledica automobilskih izduvnih gasova ali i kao posledica različitih sagorevanja. Postoje gradovi u kojima nema ili je vrlo malo vetra tako da zbog povećanog smoga se proglšava «smog alarm» te zabranjuje kretanje putničkim vozilima npr u centru grada. To može da potraje danima. U takve gradove spada Berlin.

Negativni[uredi - уреди]

Dokazano je da vetar koji traje dugo, danima i nedeljama izaziva u većoj ili manjoj meri nervno rastrojstvo. U dolini reke Rone, u Francuskoj je poznat vetar koji duva oko tri meseca godišnje. Statistički je dokazano da se broj zločina u tom periodu rapidno povećava. Čak se na sudu kao olakšavajuća okolnost uzima da se zločin desio u doba godine kada duva taj vetar

Verovanja[uredi - уреди]

U Srbiji postoji verovanje da su neki «ljudi vetrenjaci». To su verovatno, inače nervno labilne osobe, koje za vreme «dok duva vetar» mogu «doleteti» i srušiti vam odžak. Te osobe su uglavnom povučene i ćutljive i «treba ih izbegavati» i «ne ljutiti»!

Sport i zabava[uredi - уреди]

  • vetar se koristi za različite sportske aktivnosti i zabavu. Koriste se «zmajevi», padobrani većih površina kojima se može upravljati, jedrilice (plovila), jedrilice (za letenje) i sl...

Književnost, film...[uredi - уреди]

Uloga vetra u čovekovom životu je očigledno velika. Mnogi romani, filmovi u svom naslovu ili sadržaju imaju vetar kao jednu komponetu. Da navedemo samo neke «Prohujalo sa vihorom», «Orkanski visovi»

Vetrovi i njihova imena[uredi - уреди]

  • Košava – duva sa Karpata – «čistač Beograda»
  • Severac – duva iz panonske nizije iz Mađarske, sverena Vojvodina, hladan
  • Jugo – vetar koji duva sa mora na kopno, donoseći kišu u Crnoj Gori
  • Razvigor - je ime za vetar koji počinje da duva u rano proleće. Ovaj vetar budi prirodu, i biljke i životinje, a tako i treperi kako devojačko tako i momačko srce. Razvigore su tako vile koje pozivaju prirodu da se probudi.
  • Bura – jak vetar koji duva sa kopna na mora – severna Dalmacija
  • Monsun
  • Uragan
  • Tornado