Centrifugalna sila

Izvor: Wikipedia
Centripetalna (realna) i centrifugalna (fiktivna) sila

Centrifugalna sila je inercijalna sila, koja se javlja kod krivolinijskih kretanja. Njen vektor pravca prolazi kroz centar krivine putanje, normalan je odnosu na vektor pravca brzine i deluje u smeru suprotno od smera vektora centripetalne sile. U opštem slučaju, prilikom kretanja tela, ovih centara ima više, zavisno na kom delu putanje se telo nalazi.[1]

Najjednostavniji oblik obrtnog kretanja je kružno kretanje, kada se centar krivine ne menja.[1] Ako se telo kreće ravnomerno, odnosno brzinom konstantnog intenziteta, po kružnoj putanji, prema Drugom Njutnovom zakonu važiće formula[2]:

F_{c}  = m a_c

odnosno intenzitet sile je:

F_{c}  = m \frac{v^2} {r}

gde je a_c ubrzanje, m masa tela, r poluprečnik kruga, v konstanta brzina kretanja tela, a F_{c} je intenzitet centripetalne sile. Centripetalna sila je srazmerna kvadratu brzine i obrnuto srazmerna poluprečniku kružne putanje, a njen vektor je usmerena isto kao i vektor ubrzanja u pravcu od centru kruga. Naziv centripetalna, odnosi se na činjenicu da sila deluje u istoj tačci na celoj putanji tela.[2] Pojam centripetalne sile uveo je još 1683. godine, Kristijan Hajgens, u svom delu „Sat sa klatnom“ (lat. Horologium oscilatorium), publikovanom u Parizu.[1]

Centrifugalna sila određuje se po istoj formuli kao i centripetalna sila[2], njihove vrednosti su jednake, deluju duž iste linije ali u suportnim pracima i na različita tela.[3] Ove dve sile su različite prirode. Dok je centripetalna sila realna i izazvana je delovanjima tela, centrifugalna sila je kao i sve inercijalne sile[2], fiktivna, i nije izazvana delovanjem drugih tela, i nma svoju silu reakcije[4], ali su njeni efekti realni.[2] Ona je posledica ubrzanog kretanja referentnog sistema (koji je vezan za telo), tačnije posledica centripetalnog ubrzanja tela, usmerenog ka centru kružne putanje i otpora koji pruža telo (svojom inertnošću) ovom ubrzanom kretanju.[4]

Kako ove dve sile deluju u različitim referentnim sistemima, zbog čega se nikada ne može desiti da obe sile deluju u okviru istog sistema, jer bi se u tom slučaju telo zaustavilo.[2]

Centrifugalna sila ima različite primene, kao npr. u centrifugalnim separatorima, u kome se razdvajaju čestice različitih masa ili kod mašine za pranje veša.[2]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 Mašinski fakultet Univerzita u Nišu: Predavanja - Mehanika III - Dinamika - Kinetika, dr. Katica Stevanović Hedrih, školska 2006-2007, str. pristup 13.5.2013
  2. 2.0 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 Fizika za prvi razred gimnazije, Milan O. Raspopović, Zavod za udžbenike Beograd, ISBN 978-86-17-14990-9,17.11.2003, pristup 13.5.2013
  3. Bolьšaя Sovetskaя Эnciklopediя: „Centrobežnaя sila“, pristup 13.5.2013
  4. 4.0 4.1 PMF Novi Dad - Departman za Fiziku: „Fizika za studente na Departmanu za matematiku i informatiku na PMF-u u Novom Sadu“, dr Fedor Skuban, str. 105, 106, 108, 110, pristup 22.5.2013