HIV

Izvor: Wikipedia
Stilizovani prikaz preseka virusa HIV

HIV (virus humane imunodeficijencije) je virus iz grupe retrovirusa, poznat kao izazivač bolesti zvane Sida. HIV je skraćenica od engleskog human immunodeficiency virus, što bi okarakterisalo ovaj virus kao uzročnika opadanja sposobnosti imunskog sistema organizma. HIV za najčešću metu napada ima veoma bitne delove imunskog sistema - CD4+ T ćelije . Ovaj virus vodi direktno i indirektno do pada u proizvodnji CD4+ T ćelija i do njihovog krajnjeg uništenja. CD4+ T ćelije su glavni pokretači odbrambrenog sistema i kada je proizvodnja ovih ćelija ravna nuli, imunski sistem skoro da i ne funkcioniše. HIV takođe i direktno napada organe kao što su bubrezi, srce i mozak, što dovodi do prekida rada bubrega, kardiomipatije i encefalopatije. Mnogi problemi sa kojim se oboleli od ovog virusa suočavaju su obične oportunističke bolesti, tipa prehlade, od kojih bi u normalnim uslovima imuni sistem mogao da odbrani.

HIV se transmituje putem telesnih tečnosti, na primer tokom analnog, vaginalnog i oralnog seksa, putem transfuzije krvi, nesavesnim korišćenjem igala zavisnika od intravenske upotrebe droga, i preko placente (između majke i fetusa).

HIV je poreklom iz oblasti južno od Sahare, u Africi tokom druge polovine HH veka. Trenutno ova bolest je globalna epidemija. Na kraju 2004. godine, veruje se, prema postojećim podacima, da 40 miliona ljudi imaju HIV virus [1]. Svetska Zdravstvena Organizacija je potvrdila da je u istoj godini, 2004, obolelo 3 miliona ljudi više nego u prethodnoj godiini, i da će tokom 2005 godine 5 miliona ljudi tek oboleti od ovog virusa.

Uvod[uredi - уреди]

1983. godine naučnici u Francuskoj, na čelu sa Likom Montanjerom, su prvi otkrili virus koji dovodi do bolesti side. Nazvali si virus LAV, lymphadenopathy-associated virus, što znači da su oni u početku virus usko povezivali sa limfnim sistemom [2]. Iste godine, Robert Galo iz SAD-a, je potvrdio postojanje virusa i nazvao ga je HTLV-III, human T lymphotropic virus type III [3], jer je otkrio vezu između CD+ T ćelija i virusa. 1986. godine oba naziva su preinačena u HIV [4].

Utvrđeno je postojanje dva tipa virusa, HIV-1 i HIV-2. HIV-1 je opasniji i ima veći stepen zaraze i lakše se prenosi sa osobe na osobu, i velikom vroju je glavni uzročnik side u svetu. HIV-2 je lokalizovan na delove zapadne Afrike. Međutim oba tipa virusa vode poreklo iz centralne Afrike, tačno ispod Sahare. HIV vodi biološko poreklo od SIV (virusa majmunske imunotropije, Simian Imunotropic Virus), koji izaziva imunodeficijenciju afričkih zelenih majmuna. Smatra se da je za evolutivni preskok sa vrste na vrstu trebalo više stotina godina.

Snimak virusa HIV elektronskim mikroskopom.

Virus ima omotač sastavljen od proteina i masti koji ga čini osetljivim na dezinficijense i rastvarače (tipa medicinskog alkohola, formaldehida, dezdermana, hloroforma i sl.). Takođe virus je veoma neotporan u spoljašnjoj sredini, van ljudskog organizma živi nekoliko sekundi, osetljiv je na povišene temperature. Jedino van ljudskog organizma, može živeti na veoma niskim temperaturama (temp. tečnog azota od minus 70 stepeni). U svim zdravstvenim ustanovama primenjuje se upotreba ili instrumenata za jednokratnu ili standardna suva sterilizacija ili autoklaviranje, koje su više nego dovoljne da unište virus HIV-a.

HIV napada prvenstveno CD4 pozitivne ćelije, a to su CD4 limfociti, makrofagi i antigen prezentujuće đelije,poslednja dva su u stvari rezervoar virusa. HIB koristi CD4 receptor ovih ćelija kao ulazna vrata-vezuje se za njega što mu omogućava da prodre u ćeliju. Međutim potreban mu je jos jedan koreceptor a to je molekul CCR5 ili CXCR4, koji se takođe nalazi na mambrani ovih ćelija. Smatra se da su ljudi kojima ovi receptori fale ili su promenjeni putem mutacije imuni na sidu. Smanjenjem broja ovih đelija imuniteta, posebno CD4 limfocita odbrambeni sistem se slabi što omogućava invaziju drugih mikroorganizama-virusa, bakterja, gljiva i parazita, ali i tumora, koji su u stvari odgovorni za simptome ove bolesti.