Ratko Mladić

Izvor: Wikipedia
Ratko Mladić

Mladić 1993 godine
Rođen/a 12. mart 1943. (1943-03-12) (dob: 71)

Ratko Mladić (12. 3. 1942. [1] ili 1943. [2] - ) je jugoslavenski, kasnije bosanskosrpski general koji je od 1991. do 1995. imao važnu ulogu u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U potonjem je bio komandant bosanskosrpskih snaga.

ICTY ga tereti da je odgovoran za masakr u Srebrenici 1995. godine.

Od 1995. godine do 2011. se nalazio u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje radi suđenja za ratne zločine se često navodilo kao nužan uvjet Srbiji za pomoć i suradnju od strane EU i SAD. Taj uvjet će biti ispunjen 25. maja 2011. kada je uhapšen.

Mladost i obrazovanje[uredi - уреди]

Oca Ratka Mladića, Neđu (1909-1945), ubile su ustaše u blizini Ivan sedla. Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od tifusa, a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući italijanskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u Sarajevo, gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću "Tito". Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U JNA stupa putem konkursa na Vojnu akademiju 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi Komandno-štabne akademije pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

Rana karijera[uredi - уреди]

Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u Skoplju 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa Komandno-štabnu akademiju, i po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje.

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. juna 1991. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom Predsedništva SFRJ 1/68 od 11. 12. 1991. dobio je čin general-majora.

General Mladić[uredi - уреди]

24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom tzv. međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića." Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi tzv. 30. kadrovskog centra u službi VJ na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.

Optužnica[uredi - уреди]

Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - "Bosna i Hercegovina" i "Srebrenica". Izmjenjena optužnica [3] sastoji se od slijedećih tačaka:

  • 1. Genocid
  • 2. Učestvovanje u genocidu
  • 3. Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
  • 4. Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
  • 5. Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
  • 6. Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
  • 7. Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
  • 8. Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
  • 9-14. Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
  • 15. Uzimanje talaca

Potraga za Mladićem[uredi - уреди]

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujci, u okolini Valjeva, Pančevu, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili BIA i MUP upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag. Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira VRS i VJ.

3. 5. 2006. godine, Evropska komisija je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa SCG zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja Haškom tribunalu. Sredinom jula Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara AVNOJa u bulevar Zorana Đinđića, kada su pripadnici organizacije 1389. lepili plakate sa natpisom bulevar Ratka Mladića.

Hapšenje[uredi - уреди]

General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina.[4] Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije Boris Tadić na pres konferenciji u Beogradu.

Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti
 
— Boris Tadić[5]

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Beogradu sredinom maja 2011.[6]

Reference[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]

,