Pozdrav sa tri prsta
Pozdrav sa tri prsta se smatra za srpski nacionalni pozdrav jednom rukom sa otvorenim palcem, kažiprstom i srednjim prstom.
Pozdrav je sličan pozdravu sa dva prsta (Ve-pozdrav) kojeg koriste drugi narodi, a koji označava pobedu (vidi Bitka kod Azenkura). Sličan pozdrav je koristio i Vinston Čerčil.
Sadržaj/Садржај |
Značenje pozdrava [uredi - уреди]
Pozdrav je popularizovan od strane Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove tokom devetomartovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu. Na tom mitingu to je predstavljalo tri zahteva koje je SPO zahtevao da se ispune. Vuk je izjavio da mu je inspiraciju za taj pozdrav dala slika ustanka u Takovu 1815. godine, na kojoj Knjaz Miloš drži podignuta tri prsta. [1]
Takođe, taj pozdrav je na prostorima Srpske Krajine popularisao akademik dr Jovan Rašković, ali po rečima njegove ćerke Sande, on nije dao objašnjenje zašto tako pozdravlja.[1]
Kasnije je taj pozdrav dobio i druga tumačenja i prerastao u opšti srpski pozdrav. Pozdrav predstavlja analogiju sa načinom krštenja pravoslavaca, sa tri prsta desne ruke, koji simbolizuju Svetog Oca, Svetog Sina i Duha Svetog [2] [3].
Takođe pozdrav može da simboliše i „jedan prst za Svetog Savu, drugi prst za Njegoša, i treći prst za Karađorđa“.[4]
Korišćenje [uredi - уреди]
Za razliku od Ve pozdrava koji je vezan za pobedu, srpski pozdrav sa tri prsta nema to značenje.
Koristi se i u svakodnevnom pozdravljanju uglavnom među mlađom i srednjom polulacijom i jednostavno predstavlja pozdrav nekome ko je daleko za tradicionalne pozdrave rukovanjem ili govorom. Običaj je da se odgovori istim pozdravom.
Pozdrav sa tri prsta su uglavnom popularisali srpski sportisti. Poznati su pozdravi sa tri prsta koje su svojim saigračima i publici upućivali Vlade Divac[5] [6], Saša Đorđević, Vlada Vujasinović[7], Novak Đoković[8] i mnogi drugi. Kada su osvojili Evropsko prvenstvo u košarci 1995., celokupna jugoslovenska reprezentacija je podigla tri prsta. Saša Đorđević je, podižući tri prsta, izjavio: „Nećemo da provociramo. Samo - to je Srbija, to smo mi, to sam ja - ništa više. To je moj ponos.“ [9]
Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, predsednik Republike Srbije, Boris Tadić, podigao je tri prsta na obe ruke dok je Olimpijski tim Srbije u defileu ulazio na stadion „Ptičije gnezdo.“
Kontroverze [uredi - уреди]
Iako postoje fotografije na kojima se vide nacistički oficiri u Nemačkoj i Hrvatskoj kako prilikom polaganja zakletve drže uzdignuta sastavljena tri prsta, srpski pozdrav sem sličnosti nema ništa zajedničko sa tim.
Tokom ratnih operacijau Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini srpski vojnici su koristili ovaj pozdrav. Zbog toga pripadnici drugih etničkih grupa na Balkanu, posebno Bošnjaci i Hrvati ovaj pozdrav često smatraju provokacijom.
Pogotovu u Hrvatskoj ovaj gest se smatra provokacijom [10] ili se pripisuje nacionalistima [11].
Vidi još [uredi - уреди]
Izvori [uredi - уреди]
- ↑ 1.0 1.1 Večernje Novosti: Tri prsta za pobedu
- ↑ Marko Hajdinjak. (2000) Jugoslavija.
- ↑ Međunarodni krivični sud, slučaj br. IT-94-1-T
- ↑ Kurir: „Enigma“
- ↑ Divac proslavlja poen svog tima Sakramento Kingsa
- ↑ Kris Veber pozdravlja Divca na njegovoj oproštajnoj utakmici
- ↑ Rojters, Herojski doček priređen za srpski vaterpolo tim
- ↑ Doček Đokovića posle Australijen opena 2008. godine
- ↑ CNN: Zarobljenici rata
- ↑ „Dalmacija našeg detinjstva“, Jasmina Lukač, „Danas“, 16. jul 2003
- ↑ „Tri prsta na hrvatskoj gej-paradi“, B92, 26. jun 2006
