Saparmurat Nijazov

Izvor: Wikipedia
Saparmurat Nijazov

Saparmurat Atajevič Nijazov (turkmenski Saparmyrat Ataýewiç Nyýazow) (19. februar 1940. - 21. decembar 2006.) je najmoćnija ličnost u Turkmenistanu od 1985. Oslovljava se sa Serdar Saparmurat Turkmenbaši, Veliki, ili samo Turkmenbaši.

Mediji na zapadu ga kritikuju kao jednog od najautoritarnijih diktatora na svetu, i kao čoveka koji ima reputaciju da nameće svoje lične ekscentričnosti svojoj naciji, mada ga u Turkmenistanu mnogi smatraju "velikim vođom Turkmena" (značenje njegove titule).

Biografija[uredi - уреди]

Nijazov je kao dete postao siroče, jer mu je otac poginuo u borbi sa Nemcima u Drugom svetskom ratu a ostatak porodice mu je poginuo u velikom zemljotresu koji je sravnio Ašhabad 1948. Odrastao je u sovjetskom sirotištu pre nego što su ga odveli u dom dalekih rođaka. 1962, Nijazov je stupio u komunističku partiju, gde se brzo uzdizao, postavši šef Komunističke partije Turkmenske SSR (kasnije poznate pod imenom Demokratska partija Turkmenistana) 1985. godine, nakon što je prethodnog vođu, Muhamada Gapusova, uklonio sovjetski vođa, Mihail Gorbačov usled korupcionaškog skandala vezanog za pamuk. Nijazov je, kao vođa Turkmenske SSR, podržao pokušaj puča protiv Gorbačova, 1991, i zadržao je kontrolu nad zemljom nakon pada Sovjetskog Saveza. Postao je prvi i jedini predsednik Turkmenistana.

22. oktobra, 1993, je nadenuo sebi ime Turkmenbaši, što znači "vođa svih Turkmena", u stilu Kemala Ataturka, "oca Turaka." 29. decembra, 1999. je proglašen doživotnim predsednikom.

Kult ličnosti[uredi - уреди]

Nijazov je autoritarni vođa, i dobro je poznat na zapadu po svom kultu ličnosti. Verujući da Turkmenistanu nedostaje nacionalni identitet, pokušao je da preuredi državu po svojoj viziji. Preimenovao je grad Krasnovodsk, na obali Kaspijskog mora u Turkmenbaši, po sebi. Osim toga je preimenovao nekoliko škola, aerodroma, čak i jedan meteorit po sebi i članovima najuže porodice. Nijazovljevo lice se nalazi na svim banknotama manata (valuta Turkmenistana), a njegovi veliki portreti su istaknuti po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue Nijazova i njegove majke su prisutne po celoj zemlji, uključujući i središte pustinje Karakum, kao i pozlaćenu statuu na vrhu najveće zgrade u Ašhabadu, koja se rotira, tako da je lice uvek okrenuto ka suncu, i baca odbljesak na prestonicu. Data mu je nagrada heroja Turkmenistana pet puta. Nijazov je rekao "Ja sam lično protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama - ali to je ono šta narod želi."

Obrazovni sistem indoktrinira mlade Turkmene da vole Nijazova. Njegova dela i govori čine veći deo školskih udžbenika. Glavni tekst je nacionalni ep, (koji je napisao Nijazov), Runama ili Knjiga duše. Ova knjiga predstavlja mešavinu revizionističke istorije i moralnih smernica, i osmišljena je kao "duhovni vodič naciji", i osnova umetnosti i literature Turkmenistana. Knjige iz sovjetske ere su zabranjene, bez da su bile zamenjene novim uzdanjima, tako da se u bibliotekama u Turkmenistanu teško može naći knjiga čiji autor nije Nijazov. 2004, Nijazov je naredio zatvaranje svih biblioteka u ruralnim mestima, na osnovu svog stava da turkmenski seljaci ne čitaju. U njegovom rodnom selu, Kipčak, izgrađen je kompleks kao memorijal njegovoj majci, uključujući džamiju (procenjenu na 100 miliona dolara). Zidovi ovog ovog zdanja prikazuju učenja iz Runame uz sure iz Kurana.

Unutrašnja politika[uredi - уреди]

Kultura[uredi - уреди]

Osim što je postavio sebe u središte turkmenske kulture, Nijazov teži da promoviše turkmensku kulturu u svetu, i očisti je od ruskih uticaja. Uveo je novo turkmensko pismo, bazirano na latinici kako bi zamenio ćirilično pismo. Nijazov je predložio izgradnju novih svetskih čuda u Turkmenistanu; među idejama su ledena palata (avgust 2004.), i veliki zoološki vrt (septembar 2005.), ali nijedan od ovih projekata ne napreduje.

Bezbednost[uredi - уреди]

Nakon navodnog pokušaja atentata na njega, 25. novembra, 2002, turkmenske vlasti su počele da hapse veliki broj osumnjičenih zaverenika, i članove njihovih porodica. Neki kritičari tvrde da je pokušaj atentata isceniran kako bi se našao povod da se slomi rastuća politička opozicija u zemlji, i van nje.

Leta 2004. je organizovana kampanja putem letaka u Ašhabadu, kojom se pozivalo na svrgavanje i suđenje Nijazovu. Vlasti nisu uspele da zaustave kampanju, pa je Nijazov reagovao tako što je otpustio ministra unutrašnjih poslova i direktora policijske akademije, preko nacionalne televizije. Optužio je ministra da je nesposoban, i rekao "Ne mogu reći da si imao ikakvu veliku zaslugu, ili da si mnogo uradio na borbi protiv kriminala".

Javno zdravstvo[uredi - уреди]

2004, Nijazov je otpustio 15.000 medicinskih radnika, zamenivši ih vojnim regrutima. Ovu akciju je nastavio 1. marta, 2005. naredivši zatvaranje svih bolnica izvan Ašhabada. 28. februara 2005, je izjavio: "Zašto bismo traćili dobre medicinske specijaliste na sela, kad bi oni trebalo da rade u prestonici?" Postoje indicije da je Nijazov ozbiljno bolestan, i da se teško kreće.

Spoljna politika[uredi - уреди]

Nijazov je glavni pobornik ustavne neutralnosti Turkmenistana. Po ovoj politici, Turkmenistan ne učestvuje ni u jednom vojnom savezu, niti u posmatračkim snagama Ujedinjenih nacija.

2005. Nijazov je objavio da će njegova zemlja da smanji veze sa Zajednicom nezavisnih država, labavim savezom post-sovjetskih zemalja; osim toga je obećao slobodne i fer izbore do 2010, što je iznenadilo zapadne posmatrače.

2006. Evropska komisija i međunarodna trgovinska komisija Evropskog parlamenta su izglasali da se Turkmenistanu dodeli zvanje "najpovlašćenije države", u trgovinskom odnosu sa Evropskom unijom, za šta se smatra da je motivisano interesom za prirodni gas, a nakon što je Nijazov izjavio da će ući u "dijalog o ljudskim pravima" sa EU. [1]

Predsednički dekreti[uredi - уреди]

Kao doživotni predsednik, Nijazov je izdao mnoge neobične dekrete, od kojih su neki:

  • Zabrana spikerima na vestima da nose šminku, jer je Nijazov imao poteškoća da razlikuje muškarce i žene
  • Zabrana pevanja na plej bek
  • Decembra, 1999, dekret da svaki učenik u školi, student, vojnik, ili oficir u Turkmenistanu dobije za novu godinu sat sa likom predsednika Saparmurata Nijazova
  • Aprila, 2001, zabranjeni balet i opera, jer kako je rečeno "nisu deo turkmenske kulture"
  • 2001, zabranjeno mladim muškarcima da nose duge kose ili brade
  • Juna 2001, obaveza da stranci koji žele da se ožene turkmenskom državljankom moraju da plate 50.000 dolara.
  • 2002, preimenovanje reči hleb sa chorek, tradicionalnog turkmenskog izraza u Gurbansoltan edzhe po majci Saparmurata Nijazova
  • Avgusta 2002, redefinisanje životnih doba, sa adolescencijom produženom do 25 godina, i starim dobom koje počinje sa 85 godina (više detalja niže u tekstu)
  • 2004, insistiranje da svi vozači sa dozvolom prođu test moralnosti
  • Marta 2004, otpuštanje 15.000 radnika u javnom zdravstvu [2]
  • Aprila 2004, podsticanje mladih ljudi da ne ugrađuju zlatne zube, i predlog da umesto toga žvaću kosti kako bi očuvali svoje zube [3]
  • Februara 2005, naredba da se zatvore sve bolnice van Ašhabada, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu da dođu u prestonicu; takođe zatvaranje svih biblioteka u ruralnim oblastima, uz obrazloženje da obični Turkmeni ionako ne čitaju knjige [4]
  • Novembra 2005, naredba da lekari polažu zakletvu Saparmuratu Nijazovu umesto Hipokratove zakletve
  • Decembra 2005, zabrana video igara, uz napomenu da su isuviše nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali
  • Januara 2006, ruski mediji su javili da je Nijazov naredio da se prekine isplata penzija za 1/3 (više od 100.000) starih ljudi u Turkmenistanu, i da penzije koje su dobili u protekle dve godine vrate državi. Ovo je navodno dovelo do ogromnog broja smrti starih ljudi, kojima su penzije (od 10 do 90 dolara) bile jedini prihodi. Ministarstvo spoljnih poslova Turkmenistana je oštro odbacilo [5] ove navode, optuživši medije da šire lažne informacije o ovom pitanju.

Smrt[uredi - уреди]

21. decembra 2006. državna televizija (druga televizija osim državne ne postoji) javila je da je predsednik Nijazov iznenada umro od srčanog udara. Neki opozicioni izvori u Turkmenistanu tvrde da je Nijazov umro nekoliko dana ranije.

Stadijumi u životu prema Nijazovu[uredi - уреди]

  • Deca: od 0 do 12 godina
  • Adolescenti: 13 do 24
  • Omladina: 25 do 35
  • Zreli ljudi: 36 do 48
  • Proročki: 49 do 60
  • Inspirativni: 61 do 72
  • Mudri: 73 do 84
  • Stari: 85 do 96
  • Nalik Oguzkanu: 97 i više

Oguzkan, se smatra osnivačem turkmenske nacije, živeo je 109 godina.

Spomenici Nijazovu[uredi - уреди]

Najnovije vesti[uredi - уреди]

  • 2005. je u parlamentu prolašena godinom Runame (nacionalni ep koji je napisao Nijazov).
  • Oktobra 2005., štampano je 100.000 primeraka nove Nijazovljeve knjige. U knjizi se nalazi lirska poezija i kratke priče.
  • Nijazov je naredio da se zgrada novog univerziteta nazove po Runami. Izgradnja univerziteta se planira za 2010. godinu.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]