Greta Garbo

Izvor: Wikipedia

Greta Garbo

Accéder aux informations sur cette image commentée ci-après.

fotografija Arnolda Gentha iz 1925.

Lični podaci
Ime po rođenju Greta Lovisa Gustafsson
Rođenje 18. septembar 1905.
ŠvedskaStockholm
Smrt 15. april 1990. (dob: 84)
New York City
Profesionalna karijera
Zanimanje glumica
Period aktivnosti 1920–1941
Nagrade Počasni Oscar
za životno djelo 1955.
Internetska stranica gretagarbo.com

Greta Garbo (šve. Greta Garbo; 18. septembar 190516. april 1990) bila je američka glumica švedskog porekla i jedna od najvećih filmskih zvezda tridesetih godina 20. veka. Već sa svojim trećim filmom — Put i đavo iz 1926, Garbo je postala toliko popularna da je njen prvi zvučni film, Ana Kristi, reklamiran pod sloganom Garbo govori!. Ovaj film joj je doneo prvu nominaciju za Oskara za najbolju glavnu glumicu i status međunarodne zvezde. Drugi poznati filmovi u kojima je igrala su Romansa, Grand hotel, Ana Karenjina, Dama s kamelijama i Ninočka. Posle neuspeha filma Žena sa dva lica, dvadesetsedmog u njenoj karijeri, Greta se povukla sa filma. Na kraju filmske karijere imala je četiri nominacije za Oskara. Američki filmski institut je uvrstio među pet najboljih glumica dvadesetog veka.

Greta se nije udavala i nije imala dece i živela je sama. Ljubavne afere koje je imala sa brojnim glumicama bile su javna tajna. Garbo je vešto izbegavala intervjue i pojavljivanja u javnosti, te je od 1941. kada se povukla, pa do smrti 1990. godine stvorila svojevrstan mit o sebi kao jednoj od najmisterioznijih javnih ličnosti. Bila je tajanstvena i nekomunikativna, te nije ni čudo što je dala jedan od najkraćih intervjua u istoriji. Kada je novinar počeo razgovor rečenicom: Znate, pitam se... Garbo je odsečno odgovorila: A zašto se pitate? i otišla.[1][2]

Detinjstvo u Švedskoj[uredi - уреди]

Greta Garbo je rođena u Stokholmu (Švedska), od majke Ane Lovise, koja je radila u fabrici za proizvodnju džemova, i oca Karla Alfreda Gustafsona, koji je obavljao više fizičkih poslova — čistio ulice, raznosio namirnice, radio u fabrikama. Bila je njihovo treće i najmlađe dete. Ana i Karl su se venčali u Stokholmu, gde su se i upoznali. Oboje su bili iz provincijskih gradova, i u prestonici su tražili posao. Greta i njeni sestra i brat su od malih nogu bili naviknuti na skroman i težak život. Živeli su u malom stanu koji nije imao toplu vodu. Garbo se prisećala:

"
Duge zimske noći bile su večno sive. Otac bi sedeo u uglu i čitao novine. U drugom ćošku, majka bi uzdišući krpila staru odeću. Mi, deca, šaputali bismo ili samo sedeli u tišini. Svi smo bili jako nervozni, kao da se neka opasnost osećala u vazduhu. Takve večeri se osetljivoj devojci zauvek urežu u sećanje. Svi stanovi u kraju gde smo živeli, ličili su jedan na drugi — njihova ružnoća uklapala se u sve što je i nas okruživalo.[3]"


Atmosfera u kući postala je još teža kada se Karl ozbiljno razboleo 1919. godine. Bio je jedan od mnogih koji su te zime dobili španski grip. Najpre je sve ređe odlazio na posao da bi posle bio gotovo vezan za krevet. Greta ga je negovala i jednom nedeljno vodila na terapiju, ali on je umro već sledeće godine — kada je ona imala četrnaest godina.[4] Odmah potom, njena sestra Alva, koja je išla na časove stenografije, zaposlila se u agenciji za osiguranje kako bi izdržavala porodicu.

Greta je kao dete bila sanjar, a jedna od njenih želja bila je da postane glumica. Mrzela je da ide u školu,[5] gde bi se uvek igrala sama. Bila je veoma maštovita, te bi se u društvu uvek nametnula kao vođa. Jedino za šta je pokazivala interesovanje bilo je pozorište.[6] Kao i sva druga deca iz radničke klase, Greta nije nastavila školovanje. Kasnije je priznala da je zbog toga oduvek imala kompleks niže vrednosti.[7]

Karijera[uredi - уреди]

1920—1925: Prve uloge[uredi - уреди]

Greta je prvo radila kao prodavačica i dizajner šešira, da bi je isti poslodavac, uočivši njenu privlačnost, unapredio u manekenku. Ubrzo je dobila ponudu da glumi u reklami za žensku odeću. Na filmu se prvi put pojavila 1922. godine, u komediji Lutalica Piter, ali kao statista. Shvativši u kom pravcu želi da ide njena karijera, Garbo je iste godine upisala glumu na Kraljevskoj školi dramskih umetnosti u Stokholmu. Reditelj Moric Stiler ponudio joj je ulogu u romantičnoj drami Saga o Gesti Berlingu, adaptaciji istoimenog romana Selme Lagerlef, koju je ona rado prihvatila. Godine 1925. dobila je svoju prvu glavnu ulogu u filmu Ulica bez radosti, nemačkog režisera Georga Vilhelma Pabsta. Posle ovog filma Garbo je otišla u Ameriku, gde je uz pomoć veza Morica Stilera dobila angažman u kući Metro-Goldvin-Mejer.[8] U Holivudu joj uskoro veze nisu ni bile potrebne, jer je direktor MGM-a, Luj Mejer, bio očaran njenom pojavom.[9]

1926—1930: „Garbo govori!“[uredi - уреди]

Greta Garbo je u Holivud stigla prve nedelje jula 1925, gde je očekivala da će raditi na nekom filmu Morica Stilera. Međutim, dobila je ulogu Leonore u filmu Bujica, pored Rikarda Korteza. Film je ostvario uspeh na blagajnama, a Gretina gluma je dobila pohvale. Nakon uspeha ovog filma, Irvin Talberg je izabrao Garbo za glavnu glumicu u svojoj drami Zavodnica iako je, kad ju je prvi put video, rekao za nju da je potpuno beskorisna.[10] Glumica nije bila zadovoljna scenarijem, jer joj je izgledalo da će je samo tražiti za uloge žena sumnjivog morala, međutim još uvek nije smela tek tako da odbije ulogu. Kasnije je rekla da je za taj film i njegovo snimanje vezuju samo ružne uspomene. Za vreme snimanja telegramom joj je javljeno da je njena sestra Alva umrla, u dvadesetrećoj godini. Kada je tražila dozvolu da ode na sahranu, uplašeni za ceo projekat, producenti su odbili zahtev i naložili joj da se vrati na snimanje. Stiler, koji je slabo razumeo engleski, nije se slagao sa ostalim članovima tima.[11] Na kraju, troškovi snimanja postali su previsoki, i celokupna zarada od filma utrošena je na njihovo pokriće.[12] Greta, koja je ponovo dobila odlične kritike,[13] privlačila je sve veću pažnju Holivuda.[14] Garbo je snimila još osam nemih filmova koji su postali popularni širom sveta i pretvorili je u jednu od najtraženijih glumica. U većini njih glumila je pored Džona Gilberta, sa kojim je bila u sentimentalnoj vezi koja je, kao i njegovi pokušaji da se oženi njome, privlačila veliku pažnju javnosti u Americi. Uprkos velikoj popularnosti, producenti su oklevali da joj daju ulogu u zvučnom filmu zbog švedskog naglaska. Ipak, posle dugog odlaganja, dodelili su joj ulogu lučke prostitutke u filmu Ana Kristi — napisanom po istoimenoj predstavi Judžina O'Nila. Kako bi bili sigurniji u uspeh projekta, reklamirali su ga pod sloganom Garbo govori!. Greta je za ovu izvedbu prvi put bila nominovana za Oskar za najbolju glavnu glumicu, a Ana Kristi je bio komercijalno najuspešniji film 1930. godine. Bio je toliko popularan da je sledeće godine snimljena nemačka verzija — opet sa Gretom kao Anom Kristi. Već sa sledećim filmom — Romansa, Garbo je opet bila nominovana za Oskara.

1931—1935: Proboj u Holivudu[uredi - уреди]

Garbo u filmu Ana Karenjina.

Posle dva filma koja su dobila pohvale od kritike, uticaj Grete Garbo u Holivudu je porastao. Godine 1931. dobila je ulogu popularne špijunke Mate Hari u istoimenom filmu, kao i ruske balerine u filmu Grand hotel iz 1932. Oba filma su postala blokbasteri, sa velikom zaradom u bioskopima širom sveta. Greta je bila na vrhuncu popularnosti, a producenti su veliko interesovanje za njene filmove i privatan život zvali garbomanijom. Kada joj je istekao ugovor sa MGM 1932, Greta ga je obnovila ali sa uslovom da ima slobodu u biranju filmova i partnera.

Godine 1933. Garbo je snimala Kraljicu Kristinu — biografsku dramu o Kristini od Švedske, i tom prilikom je pokazala veliku plemenitost suprotstavivši se producentima po pitanju partnera za taj film. Garbo je insistirala da joj partner bude Džon Gilbert, međutim, sam Luis Majer se jako usprotivio njenoj želji pošto je Gilbertovoj karijeri odavno došao kraj, i tražio Lorensa Olivijea, tada zvezdu u usponu,[15] ali Greta je ostala uporna, tako da je na kraju ipak Gilbert bio njen partner.

Dejvid Selznik joj je 1935. ponudio ulogu u svojoj drami Pobeda nad tamom, ali je Garbo imala druge planove — bio je u pripremi film Ana Karenjina, u kom je Greta bila glavna protagonistkinja — pa je ulogu na kraju dobila Beti Dejvis.[16]

1936—1941: „Dama sa kamelijama“[uredi - уреди]

Sa kolegom Džonom Barimorom u filmu Grand hotel.

Garbo je 1936. odigrala ulogu Margerite Gotje u filmu Dama sa kamelijama. Ovaj film joj je doneo treću nominaciju za Oskara, dok je uloga francuske kurtizane postala njen zaštitni znak. Za vreme snimanja filma Marija Velevska 1937. bila je objavljena lista pet najtraženijih glumica na kojoj se i ona našla — Ketrin Hepbern, Beti Dejvis, Marlen Ditrih, Džoun Kraford i Greta Garbo, što joj je dobro došlo da joj podigne moral, s obzirom da je Marija Velevska bila kritički i finansijski promašaj. Godine 1939. igrala je u prvoj komediji u svojoj karijeri i za nju bila je nominovana za četvrti Oskar. Bio je to film Ninočka, a činjenica da Greta glumi u komediji bila je toliko neverovatna da je film reklamiran pod sloganom Garbo se smeje![17] — aluzija na slogan pod kojim se reklamirao film Ana Kristi (Garbo govori!). Poslednji film koji je snimila bila je komedija Žena sa dva lica, reditelja Džordža Kjukora. Iako je solidno prošao na blagajnama, bio je ovo još jedan kritički promašaj. Greta je taj film nazvala svojim grobom i odlučila da je došlo vreme da se povuče. Žena sa dva lica je bio njen dvadesetsedmi dugometražni film, a filmska karijera joj je trajala jedva nešto više od dvadeset godina.

Pokušaji povratka i smrt[uredi - уреди]

Greta Garbo je dva puta pokušala da se vrati filmu. Prvi put je to bilo 1948. godine, kada je potpisala ugovor vredan 200.000 dolara za glavnu ulogu u filmu Vojvotkinja od Lanžea, po Balzakovom romanu. Prisustvovala je probnim snimanjima, naučila scenario i zaputila se u Rim gde je trebalo da se snima film, ali kada je stigla, saznala je da je projekat propao zbog skromnih novčanih sredstava. Verovalo se da su i ti mali snimci koje je Greta uradila pre snimanja zauvek izgubljeni, međutim krajem osamdesetih su pronađeni u nečijoj garaži[18] i 2005. iskorišćeni za snimanje dokumentarca Garbo. Još jednom je pokušala da se vrati 1969. na molbu italijanskog reditelja Lukina Viskontija. Viskonti je naime pripremao raskošni projekat U potrazi za izgubljenim vremenom, po istoimenom kolosalnom delu Marsela Prusta. Iako je angažovao dve velike zvezde — Alena Delona i Lorensa Olivijea, kaže da je Greta bila neverovatan autoritet. Pošto je film trebalo da traje četiri sata, troškovi su postali astronomski i nikada nije završen.[19][20]

Iako Garbo nije živela u apsolutnoj samoći kako se to verovalo (često je sa prijateljima putovala Evropom), bila je neverovatno melanholična i anksiozna. Nije davala intervjue, niti odgovarala na pisma obožavalaca, kojih bi u toku nedelje bilo i po nekoliko hiljada. Jedini hobi joj je bio skupljanje umetničkih predmeta. Među slikama koje su se nalazile u njenom stanu, bile su i dve slike Ogista Renoara i dve Pjera Bonara. Godine 1951. dobila je američko državljanstvo[21] i kupila je sedmosobni stan na Menhetnu.[22] Trideset godina kasnije uspešno se izlečila od raka dojke.[23] Umrla je 15. aprila 1990. od upale pluća i srčanih problema.[24]

Greta je bila štedljiva i mudra kada je novac bio u pitanju. Bogatstvo koje je ostalo iza nje, procenjeno na 32.000.000 dolara, testamentom je zaveštala svojoj nećaki Grej Rajsfild.[25]

Ljubavni život[uredi - уреди]

Greta Garbo je vodila nekonvencionalan ljubavni život. Poznato je da je njena najveća ljubav bio muškarac, ali ne mogu se zanemariti ni brojne sentimentalne veze sa ženama.

Jedna od prvih homoseksualnih veza koje je Garbo imala, bila je sa glumicom Monom Martens. Njih dve su se upoznale na snimanju filma Saga o Gesti Berlingu i čak su delile hotelsku sobu u Stokholmu.[26] Prvi mladić u koga je Greta bila zaljubljena je bio glumac Džon Gilbert, njen partner u nekoliko filmova. Ispostavilo se da ljubavne scene iz filma Put i đavo koje su snimili njih dvoje zaista nisu bile gluma. Bilo je poznato da su bili u sentimentalnoj vezi i da je trebalo da se venčaju, do čega ipak na kraju nije došlo. Kontroverzni engleski publicista Najdžel Kotorn, napisao je u svojoj knjizi Ljubavni život holivudskih boginja da je Garbo pobegla sa same ceremonije venčanja, što je kasnije objasnila rečima: „Plašila sam se da će mi komandovati i naređivati šta da radim. Oduvek sam želela da ja budem onaj koji se pita.“[27] Iako je njihova veza odavno bila završena, studio je nastavio da forsira tu priču kad god bi se pojavilo nešto što bi ukazivalo na Gretinu dekadentnu prirodu. Po njenom dolasku u Holivud, novine su pisale i o Gretinim vezama sa glumicama Lilijan Tašman i Fifi D'Orsej,[28][27] da bi se potom okrenule njenom odnosu sa književnicom, španskom vojvotkinjom Mercedes de Akostom. De Akosta je prvi put videla Gretu u Istanbulu 1924. dok je ova snimala propali film Robinja iz Smolne. Prema sopstvenim rečima, De Akostu su veoma uznemirile njene oči i želela je da popriča sa njom, ali nije znala na kom jeziku da joj se obrati. Upoznale su se nekoliko godina kasnije, u Americi 1931. godine, a ubrzo potom počele su da izlaze zajedno. U svojim memoarima, de Akosta kaže da su zajedno išle na odmor na Srebrno jezero u planinama Sijera Nevade.[29] Njihova veza trajala je narednih trideset godina. Kada je Akosta objavila knjigu 1961. godine, u kojoj je pričala o njihovom odnosu, Greta je postajala sve hladnija prema njoj i na kraju su prekinule svaki kontakt.

Garbo je bila i u kraćim ljubavnim vezama sa dirigentom Leopoldom Stokovskim, kao i sa ruskom kreatorkom Valentinom i njenim suprugom, Džordžom Šlijem. Njih troje su često viđani zajedno, a njih dve bi bile obučene potpuno isto.[30][27]

Poslednji (poznati) dugogodišnji partner Grete Garbo navodno je bio fotograf Sesil Biton.[31] Njih dvoje je upoznao Džordž Šli 1946. godine, na jednoj zabavi. I Biton je, kao i Garbo, imao odnose sa oba pola. Kada je Šli umro 1964, atmosfera koja je vladala između Sesila i Grete bila je teška. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja Biton je odustao od ideje da se oženi Gretom. Po legendi posetila ga je nekoliko dana pre nego što je umro, nakon dugogodišnjeg izbegavanja i ćutanja. Savremeni Gretini biografi smatraju da je ova veza bila lažna ili da uopšte nije postojala, budući da je Biton, po njihovom mišljenju, bio deklarisani homoseksualac. Sama Greta nikada nije potvrdila da je između njih ikada postojalo nešto više od prijateljstva.[32]

Nakon njene smrti, a i pre, mnogi su obelodanili svoju vezu sa poznatom glumicom. Ona sama nikada to nije potvrdila, ali ni demantovala. Među njima su bili Džoni Vajsmiler i Ža Ža Gabor.[30] Godine 2005. švedska glumica Mimi Polak rekla je da je bila u vezi sa Gretom još dok su zajedno išle u školu. Svoje tvrdnje je posvedočila brojnim pismima koja joj je slala Garbo. U jednom od njih, koje je napisano 1930, kada je Polakova bila trudna, Greta je napisala: „Naša priroda ne može biti drugačija od ovakve, kakvom je Bog stvorio. Ali ipak sam mislila da ćemo zauvek pripadati jedna drugoj.“[33]

Rekli su o Greti...[uredi - уреди]

Greta Garbo 1920. godine

Mersedes de Akosta je u svojim memoarima Ovde leži srce rekla da je „Garbo izgledala tako otmeno i aristokratski da je podsećala na rusku princezu“. Kada se upoznala sa njom u Holivudu, oduševile su je njene oči za koje je De Akosta rekla da su imale izraz večnosti, kao i to što je nosila pantalone.

Bilo je poznato da je volela da se šeta obnaženih grudi, bilo na jahti svog prijatelja Aristotela Onazisa, bilo u kući prijatelja i kolege Dejvida Nivena. On je jednom rekao: „Greta je prva žena koju su moji sinovi videli golu. Volela je da se kupa gola u našem bazenu.“[34] Gretina prijateljica, a po nekima i ljubavnica,[35][36]

Luiz Bruks, rekla je u svojoj knjizi: „Greta je bila prava muškarača, što njene filmove čini još lepšim. Vezu sa Mersedes de Akostom započela je iz čistog snobizma. Ubijala je od batina. Kćerka jednog kasapina zlostavlja jednog potomka vojvode od Albe! Garbo je bila ta koja je lovila. Ali kada bi za njom krenula Marlen Ditrih, ona bi pobegla!“[37]

Reditelj Džordž Kjukor rekao je povodom Gretinog odlaska sa filma: „Greta je staložena i disciplinovana. Ona je jedinstvena — stvorenje rođeno za kamere! Ali znala je kada treba da se povuče, jednostavno je to osetila. I previše je pametna da bi pokušala da se vrati“.[38]

Drama hrvatskog autora Mira Gavrana, Tajna Grete Garbo, premijerno je bila izvedena 25. februara 2012. u beogradskom pozorištu Madlenijanum.[39][40] Lik Grete Garbo tumači Tanja Bošković, koja je nekoliko dana nakon premijere rekla o skandinavskoj divi:

"Greta Garbo nije volela glamur i taj pogubni, površni Holivud, bez obzira na to koliko je bila glamurozna. Ona je bila duboka osoba — po osećanjima, po služenju lepoti, ali, takođe je bila veoma opsednuta umetnošću... Interesantno je to što se ona nama predstavlja kroz ovaj komad u onim godinama u kojima o njoj ništa ne znamo... Ne znamo šta se dešavalo Greti pedesetih godina dvadesetog veka. Miro Gavran je upravo u 1954. godinu smestio radnju predstave, kada je ona imala pedeset godina. O tom periodu imamo šture podatke – da je živela negde u okolini Njujorka. Greta Garbo je bila izuzetno zanimljiva osoba, ali tajanstvena. Ona nije davala da se lako ulazi u njen život. Bila je emotivni gigant, ozbiljan intelekt.[40][41]"


„Želim da me ostave na miru“[uredi - уреди]

"Život bi bio tako divan kad bismo samo znali šta ćemo sa njim."
Garbo u filmu Inspiracija iz 1931.

Gretin omiljeni glumac bio je Gari Kuper, a ona Hitlerova omiljena glumica. Nekoliko puta je pokušala da iskoristi svoj uticaj kako bi Kuperu obezbedila ulogu u nekom svom filmu, ali nikada nije uspela. Mrzela je Klarka Gejbla, a on je nju smatrao snobom.[42] Najbolje prijateljice su joj bile Debora Ker i Lili Palmer.[30]

Izuzetno lepa, visoka i vitka, lica koje odaje bogat unutrašnji život i odsutnost svake površnosti, Greta je bila predodređena za romantične uloge tajanstvenih i nedostižnih fatalnih žena. To joj se nikada nije dopadalo: „Ne želim da budem glupa zavodnica. Ne vidim smisao lepog oblačenja i zavođenja muškaraca, ne radeći pritom ništa osim toga.“[42] Bila je veoma fotogenična i vrlo sugestivna u krupnim planovima. Uspešno je razradila prepoznatljiv glumački stil zasnovan na spoju suzdržanosti i artificijelnosti kojim je dočarala bogat, složen i kontradiktoran emocionalni život likova privlačnih, ali muškarcima nedostižnih žena. Nakon što je igrom slučaja u nekoliko svojih filmova oterala muškarce od sebe, govoreći im da joj ne treba niko i da je ostave na miru, godinama joj je pripisivana rečenica: Želim da budem sama. Greta je to kasnije demantovala: „Nikada nisam rekla da želim da budem sama. Rekla sam da želim da me ostave na miru.“[42] Na pitanje zašto se pored toliko ljubavnika nikada nije udala, odgovorila je: „Nije vam potreban brak da biste imali dobrog prijatelja sa kojim ćete živeti.“[42] Uprkos burnom ljubavnom životu i statusu filmske dive i planetarne zvezde, Garbo je stekla reputaciju najdepresivnijeg Skandinavca posle Hamleta.[43] „Moja životna priča su sporedni ulazi, bočna vrata, tajni liftovi i drugi načini za ulazak i izlazak, kako me ljudi ne bi uznemiravali“, ali je dodala još: „Svako od nas živi svoj život samo jednom. Ako si iskren, i to ti je dovoljno.“[42]

Kada je osamdesetih godina 20. veka jedan mladić prepoznao na ulici i upitao: „Da li ste Vi Greta Garbo?“, odgovorila je: „Bila sam Greta Garbo.“[42]

Filmografija[uredi - уреди]

Godina Naziv Uloga napomene
1920 Mr and Mrs. Stockholm nepoznata
1921 A Happy Knight Spremačica
How Not to Dress Model van špice
1922 Peter the Tramp Greta
A Scarlett Angel Extra van špice
1924 The Story of Gösta Berling Elizabeth Dohna
1925 The Joyless Street Greta Rumfort van špice
1926 Flesh and the Devil Felicitas
The Temptress Elena
The Torrent Leonora Moreno aka La Brunna
1927 Love Ana Karenjina
1928 A Woman of Affairs Diana Merrick Furness
The Mysterious Lady Tanja Fedorova
The Divine Woman Marianne postoji samo kolut od 9 minuta. Izvor: The Mysterious Lady DVD.
1929 The Kiss Irene Guarry
The Single Standard Arden Stuart Hewlett
Wild Orchids Lillie Sterling
1930 Romance Madame Rita Cavallini nominacija za Oscar kao najbolja glumica
Anna Christie Anna Christie nominacija za Oscar kao najbolja glumica
1931 Mata Hari Mata Hari
Susan Lenox (Her Fall and Rise) Susan Lenox
Anna Christie Anna Christie
Inspiration Yvonne Valbret
1932 As You Desire Me Zara aka Marie
Grand Hotel Grusinskaya
1933 Queen Christina Kraljica Christina
1934 The Painted Veil Katrin Koerber Fane
1935 Anna Karenina Ana Karenjina Nagrada njujorških filmskih kritičara - najbolja glumica
1936 Camille Marguerite Gautier nominacija za Oscar kao najbolja glumica
1937 Conquest Grofica Marija Walewska
1939 Ninotchka Nina Ivanovna 'Ninočka' Jakušova nominacija za Oscar kao najbolja glumica
1941 Two-Faced Woman Karin Borg Blake
Nagrade
Prethodi:
Pete Smith
zajedno s Bell & Howell, Joseph I. Breen i 20th Century Fox
Počasni Oscar
1955
zajedno s Dannyjem Kayeom, Jonom Whiteleyeom, Vincentom Winterom, Kempom Niverom, Gate of Hell iBausch & Lomb
Slijedi:
Miyamoto Musashi

Eksterni linkovi[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Cawthorne, Nigel (1997). Sex Lives of the Hollywood Goddesses (Sex Lives of The....). North Pomfret, Vt: Trafalgar Square Publishing. ISBN 1-85375-250-9. 
  2. "Greta Garbo by George Dudognon « Iconic Photos". http://iconicphotos.wordpress.com/2011/01/24/greta-garbo-by-george-dudognon/. pristupljeno 20. 8. 2011.. 
  3. "GarboForever - Short Interviews and More". http://www.garboforever.com/Garbo_Interviews-05.htm. pristupljeno 20. 8. 2011.. 
  4. "The Hollywood Book of Extravagance ... - Google Books". http://books.google.com/books?id=CJS5RL7eqdsC&pg=PA76#v=onepage&q&f=false. pristupljeno 20. 8. 2011.. 
  5. "First english written biography about Greta Garbo - firt time published on the internet". http://www.greta-garbo.de/the-private-life-of-greta-garbo/01-greta-garbo-born-in-sweden-1905.htm. pristupljeno 20. 8. 2011.. 
  6. "Greta Garbo - Hommage an die Göttliche!". http://www.greta-garbo.de/interview-with-greta-garbo-photoplay-1928-ruth-biery/&f=false. pristupljeno 20. 8. 2011.. 
  7. "www.9types.com". http://www.9types.com/movieboard/messages/9768.html. pristupljeno 20. 8. 2011.. 
  8. "Greta Garbo - Biography". http://www.imdb.com/name/nm0001256/bio. pristupljeno 20. 8. 2011.. 
  9. "GRETA GARBO BIOGRAPHY". http://www.gretagarbo.com/Offical_Website_of_Greta_Garbo/BIOGRAPHY.html. pristupljeno 20. 8. 2011.. 
  10. "Garbo: a biography - Google Knjige". http://books.google.com/books?id=b8xZAAAAMAAJ&hl=sr. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  11. "Photoplay June 1928: Interview with Greta Garbo ... as told by her to Ruth Biery ... Chapter III". http://www.greta-garbo.de/interview-with-greta-garbo-photoplay-1928-ruth-biery/photoplay-june-1928-garbo-story.html. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  12. "An evening's entertainment: the age ... - Google Knjige". http://books.google.com/books?id=PLUbxH1_PREC&pg=PA253&hl=sr. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  13. "The worlds of Robert E. Sherwood ... - Google Knjige". http://books.google.com/books?id=G46wAAAAIAAJ&hl=sr. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  14. "Irving Thalberg: boy wonder to ... - Google Knjige". http://books.google.com/books?id=qU52u5-ObHUC&lpg=PA67&pg=PA67&hl=sr. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  15. "Queen Christina (1933) - Trivia - IMDb". http://www.imdb.com/title/tt0024481/trivia. pristupljeno 22. 8. 2011.. 
  16. "Dark Victory (1939) - Trivia - IMDb". http://www.imdb.com/title/tt0031210/trivia. pristupljeno 22. 8. 2011.. 
  17. "Ninotchka (1939) - Trivia - IMDb". http://www.imdb.com/title/tt0031725/trivia. pristupljeno 22. 8. 2011.. 
  18. "Why Garbo just wanted to be alone - Times Online". http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/us_and_americas/article557183.ece. pristupljeno 23. 8. 2011.. 
  19. "People, Mar. 1, 1971 - TIME". http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,878913,00.html. pristupljeno 23. 8. 2011.. 
  20. "Proust at the movies - Google Knjige". http://books.google.com/books?id=jEtoof432j4C&hl=sr. pristupljeno 23. 8. 2011.. 
  21. "Who's Who of American Women, 1983-1984 - Google Knjige". http://books.google.com/books?id=Cz2ppa_YfZ8C&hl=sr. pristupljeno 23. 8. 2011.. 
  22. "New York Magazine - Google Knjige". http://books.google.com/books?id=meECAAAAMBAJ&pg=PA18&hl=sr. pristupljeno 23. 8. 2011.. 
  23. "It takes a genome: how a clash ... - Google Knjige". http://books.google.com/books?id=QsKnJf6PBFsC&pg=PA20&hl=sr#v=onepage&q&f=false. pristupljeno 23. 8. 2011.. 
  24. "The Hollywood Book of Extravagance ... - Google Books". http://books.google.com/books?id=CJS5RL7eqdsC&pg=PA76. pristupljeno 23. 8. 2011.. 
  25. "To die for: Greta Garbo - Telegraph". http://fashion.telegraph.co.uk/columns/hilary-alexander/TMG8010679/To-die-for-Greta-Garbo.html. pristupljeno 23. 8. 2011.. 
  26. "Mauritz Stiller: Greta Garbo". http://www.lycos.com/info/mauritz-stiller--greta-garbo.html?page=2. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  27. 27.0 27.1 27.2 Najdzel Kotorn (2008). Ljubavni zivot holivudskih boginja. Moskva: Novosti. ISBN 86-7446-138-7. 
  28. "GarboForever - Garbo's Lovers&Friends - More Lovers and Friends". http://www.garboforever.com/Garbos_Lovers-Friends-08.htm#LilianTashman. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  29. Acosta, Mercedes de (1975). Here lies the heart. New York: Arno Press. ISBN 0-405-07360-7. 
  30. 30.0 30.1 30.2 "GarboForever - Garbo's Lovers&Friends - More Lovers and Friends". http://www.garboforever.com/Garbos_Lovers-Friends-08.htm#GeorgeSchlee. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  31. Vickers, Hugo (1995). Loving Garbo. London: Pimlico. ISBN 0-7126-5949-8. 
  32. "Greta Garbo: a life apart - Karen Swenson - Google Knjige". http://books.google.rs/books?id=K2JZAAAAMAAJ&hl=sr. pristupljeno 20. 4. 2012.. 
  33. "Lonely Garbo's love secret is exposed | World news | The Observer". http://www.guardian.co.uk/world/2005/sep/11/film.filmnews. pristupljeno 20. 4. 2012.. 
  34. "“The first naked female my sons ever saw was Greta... | let's not talk shop.". http://hazelloveswally.tumblr.com/post/4848790489/the-first-naked-female-my-sons-ever-saw-was-greta. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  35. Weiss, Andrea (1992). Vampires & violets: lesbians in the cinema. London: J. Cape. ISBN 0-224-03575-4. 
  36. "GarboForever - Garbo's Lovers&Friends - More Lovers and Friends". http://www.garboforever.com/Garbos_Lovers-Friends-08.htm#LouiseBrooks. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  37. Jaccard, Roland; Brooks, Louise; Schein, Gideon Y. (1986). Louise Brooks: portrait of an anti-star. New York: New York Zoetrope. ISBN 0-918432-77-4. 
  38. "George Cukor - Biography". http://www.imdb.com/name/nm0002030/bio. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  39. "B92 - Kultura - Vesti - Premijera "Tajne Grete Garbo"". http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=321&yyyy=2012&mm=02&dd=26&nav_id=585703. pristupljeno 15. 4. 2012.. 
  40. 40.0 40.1 "Zemlja ujedinjenih mediokriteta : Kultura : POLITIKA". http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zemlja-ujedinjenih-mediokriteta.lt.html. pristupljeno 15. 4. 2012.. 
  41. "Tanja Bošković: Greta nije volela površni Holivud". http://www.glassrpske.com/kultura/film/Tanja-Boskovic-Greta-nije-volela-povrsni-Holivud/lat/73246.html. pristupljeno 15. 4. 2012.. 
  42. 42.0 42.1 42.2 42.3 42.4 42.5 "Greta Garbo - Biography". http://www.imdb.com/name/nm0001256/bio. pristupljeno 21. 8. 2011.. 
  43. "Greta Garbo quote-Mademoiselle Hamlet. ...". http://www.iwise.com/p1HcO. pristupljeno 21. 8. 2011..