1986

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa 1986.)
Ovo je članak o godini 1986.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1983 1984 198519861987 1988 1989
1986 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1986
MCMLXXXVI
Ab urbe condita 2739
Islamski 1406 – 1407
Iranski 1364 – 1365
Hebrejski 5746 – 5747
Bizantski 7494 – 7495
Koptski 1702 – 1703
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2041 – 2042
 - Shaka Samvat 1908 – 1909
 - Kali Yuga 5087 – 5088
Kineski
 - Kontinualno 4622 – 4623
 - 60 godina Yang Vatra Tigar
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11986
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1986 bila je redovna godina koja počinje u srijedu (link pokazuje kalendar).

  • Međunarodna godina mira (UN)


1986:
<1><2><3><4><5><6>
<7><8><9><10><11><12>
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Challenger
  • 28. 1. - Space Shuttle Challenger se raspao 73 sekunde od lansiranja, gine 7 astronauta.
  • Početkom godine u bugarskim diskotekama dozvoljena muzika samo iz socijalističkih zemalja, a zabranjena romska i ona sa Zapada, uključujući i Jugoslaviju.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 2. - Najgore snežne padavine na jugu Francuske i u Austriji za nekoliko decenija, treća najveća poplava u Veneciji od početka stoleća.
  • 1. 2. - Skinuti katanci sa kapije džamije Babri Masjid u Ayodhyi, severna Indija, i dozvoljen pristup hinduistima na ovo legendarno mesto Raminog rođenja. Spor će kulminirati 1992. rušenjem džamije.
  • 3. 2. - Grafički studio Pixar se osamostalio, glavni deoničar je Steve Jobs.
  • 4. 2. - Umro Branko Pešić, potpredsednik Predsedništva SR Srbije i bivši gradonačelnik Beograda.
  • 7. 2. - Jean-Claude Duvalier ("Baby Doc") pobegao sa Haitija posle 15 godina svoje i 28 godina porodične vladavine. General Henri Namphy se nalazi na čelu prelazne vlade (do 1988) a u zemlji ubrzo dolazi do nereda i pljački.
DOS-7, bazni blok stanice Mir
  • 19. 2. - SSSR lansira bazni blok svemirske stanice Mir - moduli se dodaju do 1996. a stanica radi do 2001.
  • 20. 2. - Silvio Berlusconi kupio A.C. Milan.
  • 25. 2. - Revolucija narodne snage: na Filipinima zbačen Ferdinand Marcos posle 20 godina autoritarne vlasti. Corazon Aquino je predsednica do 1992, prva žena predsednik u Aziji.
  • 25. 2. - Egipatski redarstvenici, nezadovoljni plaćom, pale hotele u blizini Piramida.
  • 25. 2. - 6. 3. - XXVII kongres KPSS, generalni sekretar Mihail Gorbačov govori o glasnosti i perestrojci. Sekretar moskovske partije Boris Jeljcin prvi put privukao pažnju.
  • 26. 2. - Grupa od 106 Srba sa Kosova dolazi u Skupštinu Jugoslavije (predvode ih Boško Budimirović i Miroslav Šolević).
  • 26 - 27. 2. - Stražar KPD Zenica Mile Matić, paranoidni šizofreničar, ubio devetoro ljudi između Doboja, Zenice i Donje Koprivne.
  • 27. 2. - U Brazilu uveden antiinflacioni Plan Cruzado, zamrznute cene i plate, uvedena valuta cruzado umesto cruzeira - privremen uspeh.
  • 28. 2. - Švedski premijer Olof Palme ubijen dok se vraćao iz bioskopa (proglašen mrtvim malo iza ponoći).
  • 28. 2. - 19. 4. - Afgansko-sovjetski rat: Druga bitka za bazu Zhawar: afganske i sovjetske snage uspevaju da uz velike gubitke nakratko zauzmu mudžahedinsku bazu u Zhawaru, prov. Paktija, blizu pakistanske granice.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • mart (od januara?) - Peticija preko 200 srpskih intelektualaca Skupštini u kojima se osuđuju "genocidne" namere prema Srbima i ostalim ne-Albancima na Kosovu i traži čvršći stav prema separatistima .
  • 3. 3. - Objavljen prvi rad koji opisuje mikroskopiju atomskim silama.
  • 4. 3. - Svetski jevrejski kongres optužuje bivšeg generalnog sekretara Kurta Waldheima za umešanost u ratne zločine.
  • 6. 3. - Počelo emitovanje Jutarnjeg programa na TV Beograd.
  • 6. 3. - "Vjesnik" optužuje Kurta Valdhajma (bivšeg genseka UN, sada kandidata za predsednika Austrije) za učešće u operacijama protiv partizana, za šta je odlikovan Redom krune kralja Zvonimira[1].
  • 8. 3. - Handball pictogram.svg Završeno svetsko rukometno prvenstvo u Švajcarskoj - Jugoslavija je prvak.
  • 10. 3. - Vojislav Šešelj pušten iz zatvora posle nepune dve godine.
  • 12. 3. - Referendum o ostanku Španije u NATO-u: 56,9% je za (Katalonija i Baskija su bile protiv).
  • 13. 3. - Okružno javno tužilaštvo u Gnjilanu smatra da nije dokazano da je Đorđe Martinović nasilno povređen 1985.
  • 13. 3. - Incident u Crnom moru: pozivajući se na pravo nevinog prolaza, američki razarač i krstarica ušli u sovjetske vode kod Krima.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 4. - Sektorski incident: jedna komunistička frakcija pokušava da pokrene pobunu u Nepalu.
  • 2. 4. - Predsednik predsedništva SFRJ Radovan Vlajković stigao u posetu Pekingu, nakon Severne Koreje.
  • 2. 4. - TWA Flight 840: u avionu iz SAD, iznad Grčke eksplodirala bomba, četvoro putnika izletelo iz letelice.
  • 3. 4. - Finale FIBA Evropskog kupa šampiona u Budimpešti: Cibona - Žalgiris 94:82, Cibona je odbranila titulu.
  • 3. 4. - IBM predstavio PC Convertible, prvi laptop računar te firme, naslednik IBM Portabla, koristi novi format flopi diska od 3,5 inča - slabo se prodaje.
  • 4. 4. - Hapšenje Koste Bulatovića i Radoja Spasića zbog peticije "2016" (započete prethodne jeseni) izaziva masovno okupljanje Srba u Kosovu Polju (Bulatović pušten sutradan).
  • 5. 4. - Bomba u berlinskoj diskoteci La Belle koju često posećuju američki vojnici - 3 mrtvih i 230 ranjenih (od čega 2 odn. 79 vojnika), SAD smatra Libiju odgovornom za ovo.
  • 5. 4. - Jean Michel Jarre održao koncert Rendez-vous Houston sa 1 - 1,5 miliona gledalaca.
  • 7. 4. - Predsednik Predsedništva SR Srbije, Ivan Stambolić, posetio Kosovo Polje i Prištinu, gde je razgovarao sa kosovskim Srbima i pokrajinskim vlastima.
  • 7. 4. - Par stotina kosovskih Srba zbog nacionalnih problema na Kosovu došlo u Beograd, gde ih je primio član saveznog predsedništva, Lazar Mojsov.
  • 13. 4. - Papa Ivan Pavao II. posjetio Veliku rimsku sinagogu.
  • 14. 4. - U Zagrebu počelo suđenje Andriji Artukoviću.
  • 14. 4. - U bangladeškom distriktu Gopalganj padao grad/tuča od 1 kg - 92 mrtvih.
Reagan na brifingu tijekom bombardiranja Libije
Pogled na Černobiljsku elektranu iz Pripjata
  • 26. 4. - Černobilska katastrofa u Ukrajinskoj SSR, tragovi radijacije pronađeni u "skoro svakoj zemlji severne hemisfere". Kasnije u Jugoslaviji: gubici za poljoprivredu, protesti protiv nuklearne energije.
  • 28. 4. - Radijacija detektovana u Švedskoj.
  • 28. 4. - Metaloplastika (Šabac) odbranila evropsku rukometašku titulu.
  • april-maj? - Ballot.gif Izbori za delegate u Savezno veće Skupštine SFRJ (poslednji)[3].

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Branko Mikulić, predsjednik SIV 1986-89
  • maj - Osuđeno 46 kosovskih Albanaca za dela neprijateljske propagande i članstvo u nelegalnoj organizaciji.
  • maj - Milan Kučan na čelu SK Slovenije.
  • maj - Organizovan "Fond solidarnosti", prva svejugoslovenska nezavisna organizacija, čiji je cilj pomoć onima čija je "egzistencija ugrožena zbog kritičkih pogleda i socijalnog aktivizma".[4]
  • 16. 5. - U SAD prikazan film Top Gun, najunosniji film ove godine. Istog dana u Kanu prikazana "Misija", koja dobija Zlatnu palmu.
  • 18. 5. - Na proslavi 800-godišnjice Studenice, Kosta Bulatović traži promenu Ustava i ukidanje pokrajine Kosovo.
  • 23. 5. - Somalski predsednik Siad Barre teško povređen u saobraćajnoj nesreći - nedoumice oko njegovog mogućeg nasledstva dovode do pojačane represije i građanskog rata, naročito od 1988.
  • 25. 5. - Hands Across America: oko 6,5 miliona ljudi pravi živi lanac preko SAD.
  • 27. 5. - Feribot Shamia potonuo u Bangladešu, procenjeno 600 mrtvih.
  • 28. 5. - Argentinci potopili tajvansku ribaricu Chian-der 3 blizu britanske Zone totalne ekskluzije oko Folklanda.
  • 28. 5. - Na X Kongresu SK Srbije, Slobodan Milošević izabran za predsednika Predsedništva CK SK Srbije, Zoran Sokolović sekretar.
  • 29. 5. - Zastava Evrope, ranije obeležje Saveta Evrope, prvi put istaknuta u Briselu ispred sedišta Evropske komisije.
  • 31. 5. - 29. 6. - Football pictogram.svg Svetsko prvenstvo u fudbalu održano u Meksiku - dobija Argentina, Jugoslavija se nije plasirala.
  • maj - jun - Bitka za Mehran, Operacija Karbala 1: Iračani u maju po treći put zauzeli iranski grad, Iranci ga povratili u junu.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 8. 6. - Kurt Waldheim izabran za predsednika Austrije, uprkos optužbama za učešće u ratnim zločinima u Jugoslaviji i Grčkoj za vreme Drugog svetskog rata. Kancelar Fred Sinowatz daje ostavku, naslediće ga Franz Vranitzky (do 1997).
  • 12. 6. - Vanredno stanje u celoj Južnoj Africi.
  • 14. 6. - Poslednje kolo fudbalskog prvenstva Jugoslavije, obeleženo mnogim nameštanjima[5]: Sarajevo-Crvena Zvezda 0:4, Partizan-Željezničar 4:0, Vojvodina-Dinamo Zg. 1:7... - Partizan postaje prvak na osnovu bolje gol-razlike.
  • jun - Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja protestuje zbog preterane represije nad kosovskim Albancima, jer se time "namerno stvaraju mučenici".
  • jun - Kongres Saveza književnika Jugoslavije u Mariboru; blokiran izbor srpskog kandidata Miodraga Bulatovića (ocenjen kao "velikosrpski nacionalista").
Maradona postiže "Gol stoleća"
  • 17. 6. - Portland Trail Blazers draftovali Dražena Petrovića, pridružiće im se 1989, nakon Reala. Boston Celtics draftovali zvezdu iz koledža Lena Biasa, ali on umire dva dana kasnije od predoziranja kokainom.
  • 18. 6. - Volkswagen kupio španski SEAT.
  • 20. 6. - Srbi najavljuju masovno iseljavanje sa Kosova, više hiljada ih kreće prema Beogradu, ali milicija ih zaustavlja kod Kosova Polja.
  • 20. 6. - Predsedništvo FSJ na čelu sa Slavko Šajberom donosi odluku da se poništi poslednje kolo prvenstva 1985/86 i da se u sledećoj sezoni oduzme šest bodova timovima navodno povezanim sa nameštanjem utakmica. Crvena Zvezda postaje prvak umesto Partizana, koji nije želeo odigrati novu utakmicu - ali posle odluke Ustavnog suda sledeće godine, Partizanu će biti vraćena titula.
  • 22. 6. - Četvrtfinale Mondijala, Argentina - Engleska 2:1 - Diego Maradona dao oba gola, "Božjom rukom" u 51. minutu i "Gol stoleća" u 55.
  • 22. 6. - Slovenački sociolog Dimitrij Rupel u intervjuu časopisu "Duga" (deo polemike sa Ljubomirom Tadićem o centralizovanosti Jugoslavije) implicitno odbacuje srpska prava na Kosovo - burne reakcije.
  • 22. 6. - Izbori u Španiji: Gonzálezovi socijalisti gube nekoliko mesta, ali zadržavaju apsolutnu većinu.
  • 24. 6. - U SFRJ uvedene nove antiinflacione mere, deo cena na ledu, dinar devalviran sa 371 na 409 za dolar, bankarske i finansijske regulacije... (životni standard pao oko 45% u prošlih šest godina, zvanična stopa inflacije 84%, najviša u Evropi, milion nezaposlenih, 20 milijardi dolara duga)[6].
UNIS-ovi tornjevi u Sarajevu (obnovljeni nakon rata)
  • 25 - 28. 6. - XIII Kongres SKJ u "sumornom" raspoloženju; podmlađen sastav Centralnog komiteta (127 novih članova od 165) i predsedništvo partije (17 novih od 23). Indirektno se kritikuje i Titov period zaduživanja[7].
  • 25 - 30. 6. - Sastanak ministara OPEC-a na Brionima - nisu uspeli postići sporazum o smanjenju proizvodnje.
  • 27. 6. - Međunarodni sud pravde presudio u slučaju Nicaragua v. United States u korist Nikaragve: SAD prekršile međunarodno pravo podrškom za kontraše, miniranjem luka, trgovačkim embargom i dr.
  • 28. 6. - Milanko Renovica novi jednogodišnji predsednik Predsedništva CK SKJ nakon Vidoja Žarkovića.
  • 29. 6. - Finale Mondijala: Argentina - Zapadna Nemačka 3:2.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 6. 8. - Otvoren jugoslovenski deo pruge Titograd-Skadar, jedine železničke veze Albanije sa ostatkom sveta.
  • 10. 8. - Prva trka Formule-1 na Hungaroringu i u nekoj zemlji istočnog bloka.
  • 20. 8. - Radnik pošte u Edmond, Oklahoma upucao 20 kolega, 14 smrtno, pre nego što se i sam ubio.
  • 21. 8. - Katastrofa na jezeru Nyos u Kamerunu: oslobođeni ugljen-dioksid ubio 1.700 ljudi.
  • 23. 8. - Water polo pictogram.svg U Madridu završeno svetsko prvenstvo u vaterpolu, Jugoslavija osvojila prvu titulu pobedivši Italiju 12:11 u zadnjoj sekundi četvrtog produžetka (Igor Milanović).
  • 30/31. 8. - Jak zemljotres u Rumuniji, Vranča, osetio se i u susednim zemljama.
  • 31. 8. - Sovjetski putnički brod "Admiral Nahimov" se sudario sa teretnjakom kod Novorosijska u Crnom moru i potonuo - 423 mrtvih (objavljeno posle pet dana).
  • 31. 8. - Teretnjak Khian Sea kreće iz Filadelfije, SAD, sa 14.000 tona toksičnog tereta - sledećih 16 meseci neće naći mesto istovara (pristajali i u Jugoslaviji).

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Prva postava "Crvene jabuke"
Zgrada SANU

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 10. - Predsednik SAD Regan potpisao Goldwater–Nichols Act - važne promene u departmanu odbrane.
  • 2. 10. - Počele su sankcije SAD protiv apartheida u Južnoj Africi.
  • 5. 10. - Islamizacija Pakistana pod Zia-ul-Haqom: donesen zakon o blasfemiji.
  • 8. 10. - Američki državljanin Petar Ivezaj osuđen u Titogradu na sedam godina zatvora zbog "neprijateljskih aktivnosti" (demonstracije u SAD 1982), neki kongresmeni traže zabranu trgovine sa Jugoslavijom zbog ovakvih slučajeva[10] - Ivezaj oslobođen i vraća se u SAD već 16-og.
  • 9. 10. - U SAD pokrenuta Fox Broadcasting Company, prvi uspešan konkurent tri velike TV mreže.
  • 10. 10. - Zemljotres u El Salvadoru, 1.500 mrtvih.
  • 11 - 12. 10. - Samit u Rejkjaviku, drugi sastanak Regana i Gorbačova - Gorbačov predložio eliminisanje sveg nuklearnog oružja u roku od deset godina, pod uslovom da istraživanje za SDI bude ograničeno na laboratorije, što je Regan odbio.
  • 12. 10. - Otvoren civilni aerodrom u Nišu ("Car Konstantin").
  • oktobar - Kongres slovenačkih novinara: iz statuta izbačena odredba o privrženosti marksizmu-lenjinizmu.
  • 17. 10. - Beograd ne uspeva da dobije Olimpijske igre 1992. - u prva dva kruga glasanja su ispali Amsterdam i Birmingham, a Beograd je imao više glasova i od Brisbane-a. U trećem i odlučujućem krugu najviše glasova ima Barcelona, zatim Pariz, Brizbejn pa Beograd.
  • 19. 10. - Prvi predsednik Mozambika Samora Machel poginuo u avionskoj nesreći. Naslediće ga Joaquim Chissano (do 2005).
  • 21. 10. -  Maršalovi Otoci postaju suverena država u slobodnoj asocijaciji sa SAD.
  • 24. 10. - U New York Times-u objavljen članak "Srbi žale svoju sudbinu u jugoslovenskoj federaciji": svi od domaćica do akademika se žale na ekonomski i politički položaj svog naroda[11].
  • 27. 10. - "Big Bang" na londonskoj berzi: promena pravila, deregulacija, uvod u elektronsko poslovanje.
  • 27. 10. - Rat protiv droge u SAD: stupio na snagu Zakon protiv zloupotrebe droge, naročito je oštar za korisnike cracka (obično crnci), za razliku od korisnika kokaina (obično bogati belci).
  • 27. 10. - Prvi verski susret u Assisiju.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 18. 11. - U Londonu otvorena inovativna Lloyd's building, nazvana i the Inside-Out Building - već 2011. stavljena na listu zgrada od istorijskog ili arhitektonskog značaja.
  • 20. 11. - Protesti u Kraljevu zbog fenola i teških metala u Ibru (vodosnabdevanje otežano od 1984).
  • 22. 11. - Mike Tyson (20) osvojio svoju prvu titulu, u organizaciji WBC.
  • 23. 11. - Vanredni izbori u Austriji: socijaldemokrati gube mesta ali ostaju najveća partija, u januaru će formirati veliku koaliciju sa narodnjacima.
  • 24. 11. - Babrak Karmal smenjen s položaja predsednika Prezidijuma Revolucionarnog veća Afganistana, dobija stan i daču u Moskvi. Novi ustav Afganistana, usvojen 29. 11., ukinuo apsolutni veto šefa države.
  • 25. 11. - Jak zemljotres u kninsko-grahovskom području, ima materijalne štete i povređenih.
  • 25. 11. - Državni tužilac SAD objavljuje da je profit od prodaje oružja Iranu bio nelegalno usmeravan nikaragvanskim kontrašima.
  • 25. 11. - Zvanično otvoren Most kralja Fahda: niz mostova i uzdignutih puteva dužine 25 km povezuje Saudi Arabiju i Bahrein.
  • 26. 11. - Afera Iran-Kontra: predsednik Regan objavljuje stvaranje komisije, nazvana Towerova komisija, koja će ispitati skandal i poriče svoju umešanost.
  • 28. 11. - Održana zvanična proslava otvorenja visočke dvorane utakmicom između RK Bosna (Visoko) i RK Borac (Banja Luka).

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Musée d'Orsay, Glavna dvorana
  • 1. 12. - U Parizu otvoren Musée d'Orsay s najvećom kolekcijom impresionista i postimpresionista.
  • 5. 12. - Narodna banka Jugoslavije će zbog visoke inflacije povući sitne kovanice iz opticaja i uvesti veću novčanicu.
  • 5. 12. - U kineskom gradu Hefeiu počinju studentske demonstracije zbog inflacije i korupcije, šire se i u neke druge gradove, traju do polovine januara - generalni sekretar KPK Hu Yaobang će biti smenjen zbog "liberalnog" stava.
  • 6. 12. - Afera Malik Oussekine: student uhapšen u Parizu tokom protesta zbog predložene reforme univerziteta i ograničenja imigracije, umro u pritvoru - pojačani protesti i napuštanje predloga.
  • 7. 12. - Razoran zemljotres u bugarskoj Stražici.
  • 13. 12. - "Naci žur" kod Isidore Bjelice u Sarajevu izaziva kontroverze.
  • 14 - 23. 12. - Eksperimentalni avion Rutan Voyager obleteo svet bez zaustavljanja i dopunjavanja.
  • 15 - 18. 12. - Na VI kongresu KP Vijetnama pokrenuta politika Đổi mới ("Obnova") unošenja tržišnih principa umesto komandne ekonomije.
  • 16. 12. - Zemljotres kod Novog Vinodolskog, manja materijalna šteta.
  • 16. 12. - Smenjen Prvi sekretar KP Kazahstana Dinmuhamed Kunajev i zamenjen Genadijem Kolbinom, čovekom van republike - to izaziva trodnevne proteste "Želtoksan" sa ljudskim žrtvama.
  • 18. 12. - Osnovana Grupa iz Rija, od 2010. Zajednica latinoameričkih i karipskih država.
  • 19. 12. - Sovjetskom disidentu Andreju Saharovu dozvoljen povratak u Moskvu posle šestogodišnjeg unutrašnjeg egzila u Gorki.
  • 19. 12. - Prikazan film Platoon.
  • 23. 12. - Predsedništvo SFRJ odbilo molbu za pomilovanje Andrije Artukovića.
  • 24. 12. - Presedan: ljubljanski nadbiskup Alojzij Šuštar poželeo srećan Božić preko radija, a predsednik republičkog Socijalističkog saveza Jože Smole juče čestitao vernicima preko televizije[12].
  • 24. 12. - U Argentini donesen zakon br. 23492, poznatiji kao Ley de Punto Final, jer se njima stavlja tačka na istragu i procesuiranje za političko nasilje u vreme diktature (opozvan 2003).
  • 31. 12. - Nezadovoljni zaposlenici podmetnuli požar u hotel Dupont Plaza u San Juanu na Portoriku, 96 mrtvih.

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Prosečna kupovna moć Jugoslovena se vratila u 1968. ("Večernje novosti")
  • Izgrađene UNITIC poslovno upravne zgrade u Sarajevu.
  • Yugo America Inc. prodao 35.959 automobila Yugo GV ove godine u SAD, prvobitni cilj od 60.000 nije dostignut jer je bilo potrebno napraviti 170 izmena[13].

1986. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Neka vozila uvedena 1986:

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1986.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1986. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Takođe pogledati[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]