Greg LeMond

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Pix.gif Gregori Džejms Lemond Icône cycliste
Lemond.jpg
Lemond na Tur de fransu 1990.
Lične informacije
Ime Greg Lemond
Nadimak Čudovište
Datum rođenja 26. jun 1961. (1961-06-26) (dob: 56)
Državljanstvo  SAD
Visina 1.78 m
Težina 68 kg
Informacije o timu
Trenutno član tima Završio karijeru
Disciplina drumski
Tip vozača Brdaš
Profesionalna karijera
1981 — 1984
1985 — 1987
1988
1989
1990 — 1994
Renault-Elf-Gitane
La Vie Claire
PDM
ADR
Z–Tomasso
Uspesi
Tur de Frans
Jersey yellow.svg Tur de Frans 3 (1986, 1989, 1990)
  Jersey white.svg Mladi takmičar: 1 (1984)
Šampionati i druge trke
MaillotMundial.PNG Svetski šampion
(drumska trka)
2 (1983 i 1989)
Tur Sarta 1980. godine
Kors Klasik 1981. i 1985. godine
Tur d Avenir 1982. godine
Kriterijum di Dofine 1983. godine
Tur Dupon 1992. godine

Podaci od: 30. april 2016..

Greg Lemond (engl. Greg LeMond; 26. jun 1961) je bivši američki profesionalni biciklista u periodu od 1981. do 1994. Lemond je trostruki pobednik Tur de Fransa i dvostruki svetski šampion. Lemond je bio prvi neevropski pobednik Tur de Fransa i prvi Amerikanac koji je osvojio svetsko prvenstvo. Lemond je prvi profesionalac koji je potpisao ugovor na milion dolara.

Detinjstvo i amaterska karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Lemond je rođen u Lejkvudu, u Kaliforniji, a odrastao je u Vošou, u Nevadi. Roditelji su mu Bob Lemond i Berta, a ima dve sestre, Keti i Karen. Pohađao je srednju školu u Renou i išao je biciklom u školu.

Biciklizmom je počeo da se bavi 1976. i učestvovao je u trku za uzrast od 13 do 15 godina. Nakon što je pobedio svih 11 trka na kojima je učestvovao, dozvoljeno mu je da vozi protiv starijih, od 16 do 19 godina. 1977. sa 15 godina, Lemond je osvojio drugo mesto na Turu Fresno i privukao je pažnju Američkog selektora koji je rekao da je Lemond pravi dijamant. 1978. vozio je na juniorskom svetskom prvenstvu i završio ga je na devetom mestu. Ušao je u sastav Američkog tima za Olimpijske igre 1980. ali su ih bojkotovali i Lemond je bio sprečen da vozi na Olimpijskim igrama. Američki selektor je hteo da Lemond učestvuje na narednim Olimpijskim igrama i pokušao je da ga nagovori da ne počinje još profesionalnu karijeru. Ipak, na dan završetka Tur de Fransa 1980. Lemond je potpisao ugovor sa timom Reno.

Profesionalna karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Početak karijere[uredi - уреди | uredi izvor]

1981. je počeo profesionalnu karijeru. Prvu pobedu je ostvario nakon tri meseca, osvajanjem etape na Francuskom Turu Ois, a nakon toga je osvojio Kors Klasik. Na Kriterijumu Dofine osvojio je treće mesto, radeći za timskog lidera Bernara Inoa. 1982. godine, osvojio je Tur Avenir. Tokom Lijež—Bastonj—Liježa polomio je ključnu kost i povređen je vozio svetsko prvenstvo i osvojio je drugo mesto, izgubivši u sprintu od Italijana Đuzepea Saronija. 1983. Lemond je osvojio svetsko prvenstvo, kao i Kriterijum Dofine, čime je potvrdio da će biti dobar vozač za grand tur trke.

1984—1986[uredi - уреди | uredi izvor]

Lemond je prvi Tur de Frans vozio 1984. godine, kao podrška timskom lideru, Loranu Finjonu. finjon je osvojio Tur, a Lemond je osvojio treće mesto i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.

1985. godine, Lemond je prešao u tim La Vie Claire, kako bi pomogao Bernaru Inou da osvoji peti Tur de Frans. Lemond je potpisao ugovor na tri godine vredan milion dolara. U planinama je bilo jasno da je Lemond sposoban da i sam osvoji Tur. U prvim brdskim etapama, Ino je doživio pad i bio je ranjiv. Na 17 etapi, koja je imala tri velika uspona, na drugom, Kol de Turmeleu, Lemond je pratio Stivena Rouča u napadu, ali mu je iz tima poručeno da se vrati i ostane uz Bernara Inoa koji se mučio. Ino je osvojio Tur, a Lemond je završio drugi 1:42 iza, uz obećanje Inoa da će mu pomoći da osvoji sledeće godine.

1986. godine, Lemond je bio lider tima na Turu uz Bernara Inoa. Što se trka bližila početku, sve je bila nesigurnija Inoova podrška. Ino je bio u dobroj formi i imao je šansu da osvoji šesti Tur. Odlučio je da hronometar na devetoj etapi, odluči ko će od njih imati punu podršku tima. Ino je pobedio na hronometru, 44 sekunde ispred Lemonda, koji je prvo morao da menja točak, a nakon nekog vremena i bicikl. Na etapi 12, Ino je napao i imao je preko pet minuta ispred Lemonda i drugih pretedenata na generalni plasman. Ino je izjavio da je napadao da bi ostavio iza Lemondove rivale, ali nijedan napad nije planirao sa Lemondom.

Na etapi 13, Ino je opet napao rano, ali ga je Lemond prestigao i nadoknadio četiri i po minuta. Zadnje tri etape su se vozile u Alpima. Na etapi 17, Ino je otpao od glavne grupe i Lemond je uzeo žutu majicu, to je bio prvi put da je Amerikanac obukao žutu majicu na Turu. Na etapi 18, Ino je napao rano, ali je uhvaćen, pokušao je opet n spustu, ali nije mogao da se odvoji od Lemonda koji je takođe bio sjajan spustaš. Na zadnji uspon, Alp du ez, došli su zajedno i Lemond je stavio ruku na Inoova leđa, kao potvrdu jedinstva i prepustio mu je etapnu pobedu. Međutim, to nije bio kraj, Ino je napao i na etapi 19, ali su ga stigli suvozači, Endi Hempstem i Stiv Bauer. Lemond je sačuvao prednost ns etapi 20, individualnom hronometru i postao je prvi Amerikanac koji je osvojio Tur de frans. Lemond je smatrao da ga je Ino izdao, a kasnije je izjavio da je to bila najteža i najstresnija trka u njegovoj karijeri.

1987—1989[uredi - уреди | uredi izvor]

1987. godine, Lemond je nameravao da brani titulu na Tur de fransu, ali se povredio na Tireno—Adriatiko trci, slomio je levi ručni zglob i vratio se u Ameriku da se oporavi i morao je da propusti Tur. Nedelju dana pre nego je trebao da se vrati u Evropu, išao je u lov sa zetom i ujakom na ranču, čiji je suvlasnik bio Lemondov otac. Trio se razdvojio, a Lemondov zet, Patrik Blejds je čuo kretanje iza sebe i pucao je. Ti pokreti bili su od Lemonda, koji je pogođen u leđa u desnu stranu. Lemond je bio životno ugrožen, ali je tu patrolirao helikopter i brzo ga prebacio u bolnicu u Kaliforniji, gde je hitno operisan. Operacija mu je spasila život.

1988. se vratio biciklizmu, vozio je Điro, ali ga nije završio zbog povrede Drugu godinu zaredom je propustio Tur de Frans. Tenzije u timu PDM su bile velike, a Lemond je napustio tim nakon saznanja da se vozači dopinguju i prešao je u manji tim, belgijski ADR.

Nakon što se mučio na Pariz—Nici 1989. godine, Lemond je najavio da će završiti karijeru nakon Tur de Fransa. Vozio je Điro d’Italiju kao pripremu za Tur, ali nije imao snage u planinama i nije bio konkurentan.

Na Turu nije bio jedan od favorita, izjavivši da mu je cilj da završi u prvih 20. Bez pritiska, Lemond je vozio dobro, na prologu je završio na četvrtom mestu, a zatim je pobedio na hronometru na petoj etapi i uzeo žutu majicu. Na desetoj etapi, Lemond je izgubio žutu majicu od bivšeg suvozača, Lorana Finjona. Na etapi 15, brdskom hronometru dugom 39 kilometara, Lemond je vratio majicu. Finjon je napao na Alp du ezu, Lemond nije mogao da ga prati i izgubio je majicu. Finjon je imao 50 sekundi ispred Lemonda, uoči zadnje etape, hronometra. Loran Finjon, kao dvostruki šampion Tur de Fransa i dosta dobar hronometraš, bio je veliki favorit i delovalo je nemoguće da mu Lemond uzme 50 sekundi na stazi dugoj 15 km. Međutim, Lemond je letio na stazi i osvojio je Tur 8 sekundi ispred finjona, što je najmanja razlika u istoriji Tur de Fransa. Nakon toga, Lemond je uspio da osvoji i svetsko prvenstvo, pobedivši ispred Finjona i Šona Kelija.

1990[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon osvajanja Tura 1989. godine, Lemond je potpisao ugovor vredan 5.5 miliona, sa Francuskim Tamasom. Kako bi se pripremio bolje za Tur de Frans, Lemond je vozio Điro, gde noje igrao zapaženu ulogu i završio je na 105 mestu.

Na Tur de Frans 1990. godine, dolazi kao aktuelni šampion, pridruživši se jačem timu, Lemond je bio prvi favorit za osvajanje. Lemond je osvojio Tur ispred Italijana Klaudia Kjapučija i do sada je zadnji vozač koji je uspio da osvoji Tur kao svetski šampion.

U septembru, Lemond je pokušao da odbrani svoju titulu na svetskom prvenstvu, ali je završio na četvrtom mestu.

1991—1994[uredi - уреди | uredi izvor]

Lemond je bio pun samopouzdanja pred Tur de Frans 1991. godine, kao aktuelni šampion i u dobroj formi, sa jakim timom, bio je opet favorit. Na individualnom hronometru na osmoj etapi, završio je drugi, iza Španca Migela Induraina. Izgubivši osam sekundi od Induraina, Lemondu je bilo uzdrmano samopouzdanje. Zadržao je žutu majicu još četiri dana, ali na Kol de Turmaleu, na etapi 12, izgubio je majicu i do kraja nije uspio da se povrati, završivši na sedmom mestu.

1992. godine, Lemond je osvojio Tur Dupon, što mu je bila zadnja velika pobeda u karijeri. Tur de Frans nije mogao da završi, istakavši da se više ne penje kao nekad.

1993. godine, Lemond je morao da napusti Điro, dva dana pre zadnje etape.

1994. godine, vozio je svoj zadnji Tur de Frans, ali opet nije mogao da ga završi, napustio je Tur pre nego što se pošlo u planine. u decembru je objavio kraj karijere.

Privatni život[uredi - уреди | uredi izvor]

Lemond je odrastao živjeći aktivno. Bavio se skijanjem, planinarenjem, išao je u lov. Kasnije je izjavio da mu je takav način života pomogao da se drži van problema.

Lemond i njegova žena Keti imaju dva sina i kćerku. Nakon povlačenja iz biciklizma, vozio je za formula ford 2000. godine, a takođe je i motivacioni govornik. Lemond je bio svedok u doping slučaju protiv Flojda Landisa. 30. januara 2013. doživio je saobraćajnu nesreću, kada je izgubio kontrolu nad automobilom zbog leda i doživio je potres mozga i ne seća se te nesreće.

Trenutno je stručni konsultant na eurosportu.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]