Sylvère Maes
| |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Lične informacije | |||||||
Ime | Silver Mas | ||||||
Datum rođenja | 27. 8. 1909.. | ||||||
Državljanstvo | Belgija | ||||||
Informacije o timu | |||||||
Trenutno član tima | Završio karijeru | ||||||
Disciplina | drumski | ||||||
Tip vozača | Brdaš | ||||||
Profesionalna karijera | |||||||
1933 — 1941 1946 — 1948 1947 — 1948 |
Alcyon-Dunlop Mercier Olmo | ||||||
Uspesi | |||||||
Tur de Frans | |||||||
Tur de Frans | 2 (1936, 1939) | ||||||
Brdske etape: | 1 (1939) | ||||||
Klasične biciklističke trke | |||||||
Pariz—Rube: | 1 (1933) | ||||||
Silver Mas (fr. Sylvère Maes; 27. avgust 1909. — 5. decembar 1966.) je bivši belgijski profesionalni biciklista u periodu od 1933. do 1948. godine, sa pauzom u toku Drugog svetskog rata. Mas je dvostruki šampion Tur de Fransa, 1936. i 1939. godine. 1937. godine, Mas je, u trenutku kad je vodio u generalnom plasmanu, napustio Tur zajedno sa svojim timom.
Rođen je 1909, kao najmlađi od desetoro dece. Prvu trku je vozio 1928. a profesionalac je postao 1933. godine. U kratkom periodu ostvario je dve pobede. Bio je talentovan za sajklo kros i 1932. je osvojio nezvanično svetsko prvenstvo u sajklo krosu. Iste godine, Mas je pobedio u trci Pariz—Rube, što mu je bio najveći uspeh do tada, a u nastavku karijere se fokusirao na Tur de Frans.
Tur de Frans je vozio prvi put 1934. godine individualno, ali je imao više uspeha nego belgijski nacionalni tim, jedini je Belgijanac koji je osvojio etapu na Turu 1934. Završio je na osmom mestu u generalnom plasmanu. Naredne godine, Mas je opet vozio Tur individualno, ali je, nakon što je Jozep Morehot napustio trku, priključen nacionalnom timu, pobedio je na jednoj etapi i osvojio je četvrto mesto u generalnom plasmanu.
1936. godine, Mas je vozio Tur kao član nacionalnog tima, a od sedme etape bio je lider. Najbliži mu je bio Antonen Manj i testirali su jedan drugog na devetoj etapi. Na zadnjem usponu, na Alasu, Manj je imao tri minuta prednosti, a onda je pao kad su navijači pokušali da mu pomognu. Mas je uspio da ga stigne, a na narednim etapama je zaradio još vremena, pobedivši na dve. Na etapi 16, Mas je otišao rano u beg i jedino su Felicijan Verveke i Juvan Meri mogli da ga prate. Meri je brzo otpao a Verveke je imao mehaničkih problema na usponu na Turmale i Mas je nastavio sam i stekao je 15 minuta u odnosu na Manja. U nastavku Tura, Masova prednost nije ozbiljno ugrožena i osvojio je Tur.
1937. Mas je bio lider Belgijskog nacionalnog tima na Turu. Na devetoj etapi preuzeo je vođstvo od Đina Bartalija, a nakon što je Bartali napustio Tur, bilo je jasno da će se borba voditi između Masa i Lapebjea. Organizatori su tada odlučili da smanje broj ekipnih hronometara, što je mnogo smanjilo Masove šanse jer je smatrano da Belgijanci imaju bolji tim. Belgijski tim je optužio Lapebjea da je koristio pomoć automobila u Alpima. Na dan odmora, Mas je rekao da mu je neko ponudio 100 hiljada franaka da pusti Lapebjea da pobedi. Mas je odbio ponudu.
Na etapi 15, u Pirinejima, Mas je imao veliku prednost, a onda je imao mehanički kvar i Lapebje ga je prestigao. Lapebje je osvojio u sprintu drugo mesto na etapi, što mu je donelo 45 sekundi bonifikacije. Organizatori Tura su ga kaznili sa 90 sekundi jer je bio guran na usponu, pa je Masova prednost porasla na tri minuta. Ipak, belgijski tim se žalio da je kazna previše mala jer je Lapebje zaostajao dosta. Francuski tim je zapretio da će napustiti Tur ako se kazna poveća, pa je nisu menjali. Na etapi 16, Lapebje je završio ispred Masa i smanjio zaostatak na samo 25 sekundi, ali su preostale samo ravne etape pa je to trebalo da bude dovoljno Masu. Tokom etape 17, Mas je imao problema i pomogli su mu dvojica belgijskih vozača, ali pošto nisu bili deo nacionalnog tima, Masje kažnjen sa 15 sekundi. U toku etape, voz je prošao taman nakon Lapebjeovog prolaska i baš u momentu kad je Mas trebao da pređe. Mas se uvredio tim potezom i napustio je Tur, a sa njim i celi belgijski nacionalni tim.
Gledaoci u Belgiji su protestvovali protiv organizatora Tura i za 24 sata poslali su 20 hiljada protestnih pisama u sportski magazin. Za 10 dana poslali su preko 100 hiljada pisama.
1938. Mas je osvojio po drugo mesto na Fleš Valonu i na Flandriji, što su mu bili najbolji rezultati nakon osvajanja Pariz—Rubea. Na Turu je opet bio lider nacionalnog tima, ali nakon slabe forme uligu lidera je preuzeo Felicijan Verveke. Mas je završio Tur na 14 mestu.
Mas je 1939. godine počeo Tur kao Belgijski lider, a pošto italijanski nacionalni tim nije učestvovao, Mas je bio prvi favorit Tura. Drugi belgijski vozač, Edvard Vizers, napao je na devetoj etapi, a Mas je pošao u poteru. Mas je dominirao Turom, na hronometru na etapi 16, startovao je deset minuta posle Renea Vijeta, koji je bio drugi u generalnom plasmanu i uspio je da ga prestigne. Njegova prednost je bila tada preko 30 minuta i uspio je da osvoji Tur po drugi put. Trijumf je bio potpun jer je osvojio i brdsku klasifikaciju, a belgijski tim je osvojio timsku klasifikaciju.
Masove šanse da osvoji treći Tur nestale se kad je počeo Drugi svetski rat jer je većina trka otkazana. Da bi zaradio za život, Mas je počeo da radi kao šanker. 1947. godine, kada se vratio biciklizmu, Mas je odlučio da po prvi put vozi Điro d’Italiju, gde je osvojio peto mesto. Planirao je da vozi i Tur gde bi mu bilo dozvoljeno da nosi žutu majicu tokom prve etape, ali je odustao u zadnjem trenutku.
Mas je karijeru završio 1948. nakon čega je bio direktor belgijskog tima na Tur de Fransu. Otvorio je bar u Gistelu i nazvao ga "Turmale".
Mas je umro 1966. od raka.
Godine 2011. u Gistelu je otvoren muzej u Masovu čast.