Federico Bahamontes

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Federiko Bamontes
Federico Bahamontes.jpg
Nadimak Orao iz Toleda
Datum rođenja 9. jul 1928. (1928-07-09) (dob: 89)
Disciplina drumski

Federiko Martin Bamontes (šp. Federico Martín Bahamontes, Santo Domingo-Kaudilja, 9. jun 1928) bivši je španski profesionalni biciklista, rođen u Toledu kao Alehandro Martin Bamontes. Profesionalac je bio od 1953. do 1965. godine. Bamontes je bio poznat kao izuzetan brdaš, pobednik je Tur de Fransa 1959. godine i dva puta je završavao pa podijumu, a osvajao je šest puta brdsku klasifikaciju. Bamontes je dva puta osvajao brdsku klasifikaciju na Vuelti, a ima i jedno drugo mesto u generalnom plasmanu.

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Bamontes je rođen u Toledu. Njegova porodica je razorena tokom španskog građanskog rata i njegov otac Julijan je sa njima pobegao u Madrid. Tamo je otvorio tezgu sa voćem i povrćem, a Baamontes je radio kao dostavljač.

Baamontes je počeo amatersku karijeru ’40-ih godina, a prvu trku je pobedio 1947. godine. Godine 1950. je završio drugi na nacionalnom prvenstvu za amatere, 1952. osvojio je trku Vuelta Albasete za amatere, a profesionalnu karijeru počeo je 1953. godine. Prvu pobedu kao profesionalac ostvario je na trci u Sardineru. Naredne godine osvojio je trku Nica—Mont i vozio je Tur de Frans po prvi put. Španski selektor mu je rekao „pokušaj da osvojiš”. Nije osvojio Tur, ali jeste brdsku klasifikaciju.

Baamontes je bio specijalista za uspone i dobio je nadimak „Orao iz Toleda”. 1955. je ostvario osam pobeda, a 1956. nijednu, a osvojio je brdsku klasifikaciju na Điro d’Italiji, dok je Tur de Frans završio na četvrtom mestu. 1957. je osvojio drugo mesto na Vuelta a Espanji i brdsku klasifikaciju te i naredne godine, kada je završio na šestom mestu. 1958. je osvojio i na Turu brdsku klasifikaciju po drugi put, uz dve etapne pobede, a u generalnom plasmanu je završio na osmom mestu. Pre Tura osvojio je nacionalno prvenstvo.

Godine 1959. osvojio je etapu na Vuelta a Espanji, dve etape na Turu Švajcarske i drugo mesto na nacionalnom prvenstvu. Na Tur de Fransu, Baamontes nije bio favorit, ali je stekao prednost nakon ranog bega na etapi u Pirinejima, a zatim je pobedio na brdskom hronometru. U Alpima je išao zajedno sa Šarlom Golom i povećao je svoju prednost u Grenoblu. Iako su Francuski vozači Anri Anglad i Žak Anktil smanjili svoj zaostatak, nisu uzeli dovoljno vremena da ugroze Baamontesa, koji je osvojio Tur sa četiri minuta ispred Anglada, osvojio je i brdsku klasifikaciju.

Anktil je izviždan kad je završio Tur na Parku Prinčeva, jer su gledaoci shvatili da su on i ostali vozači pustili Baamontesa radije da pobedi nego Anglada. Francuski nacionalni tim je uništavalo unutrašnje rivalstvo. Anglada je zastupao agent Rodžer Pil, a ostale Danijel Duset. Njih dvojica su kontrolisali sav biciklizam u Francuskoj. Duset je shvatio da njegovi vozači moraju da pobede Baamontesa ili da se pobrinu da Anglad ne trijumfuje. Pošto nisu mogli da pobede Anglada, odlučili su se da puste Baamontesa da pobedi.

Godine 1960. je napustio Tur tokom druge etape, a 1961. nije učestvovao na Turu, a ostvario je pet pobeda u sezoni. 1962. osvojio je brdsku klasifikaciju na Turu, uz jednu etapnu pobedu.

Godine 1963. Anktil se osvetio Baamontesu i pobedio ga na Turu. Anktil i Baamontes su pokazali dobru formu u Alpima i na jednoj etapi su bili prvi i drugi, sa tri sekunde razlike. Ipak, Baamontesov cilj da osvoji još jednu brdsku klasifikaciju sprečio ga je da ode u beg sa Anktilom na etapi do Šamonja, a nakon pobede na hronometru, Anktil je osvojio četvrti Tur, sa tri minuta ispred Baamontesa. Baamontes je izjavio da je izgubio Tur zbog dogovora Anktila i organizatora Tura, Žaka Godea.

Anktil je 1964. osvojio svoj peti Tur, 4.40 ispred Baamontesa koji je osvojio treće mesto, dok je drugi bio Remon Pulidor. Baamontes je te godine osvojio brdsku klasifikaciju šesti put.

Zadnju pobedu u karijeri, Baamontes je ostvario u Monžuiku 1965. godine, a na Tur de Fransu se mučio i odustao je na desetoj etapi.

Kraj karijere[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon kraja karijere, Baamontes je pokrenuo radnju bicikala i motora u Toledu, dobijao je pisma svake nedelje. 2013. na proslavi stotog Tur de Fransa, Baamontes je proglašen najboljim brdašem u istoriji Tura, uz Rišara Virenka. Nagradu mu je uručio predsednik Francuske, Fransoa Oland.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]