Stephen Roche

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pix.gif Stiven Rouč Icône cycliste
Stephen ROCHE.jpg
Rouč na Tur de Fransu 1993. godine
Lične informacije
Ime Stiven Rouč
Datum rođenja 28. novembar 1959. (1959-11-28) (dob: 58) .
Državljanstvo  Irska
Visina 1.75 m
Težina 74 kg
Informacije o timu
Trenutno član tima Završio karijeru
Disciplina drumski
Tip vozača Brdaš
Profesionalna karijera
1981 — 1983
1984 — 1985
1986 — 1987
1988 — 1989
1990
1991
1992 — 1993
Peugeot-Shell-Michelin
La Redoute
Carrera–Inoxpran
Fagor-MBK
Histor Sigma
Ton Ton Tapis
Carrera Jeans–Vagabond
Uspesi
Tur de Frans
Jersey yellow.svg Tur de Frans 1 (1987)
Điro di Italija
Jersey pink.svg Điro di Italija 1 (1987)
Šampionati i druge trke
MaillotMundial.PNG Svetski šampion
(drumska trka)
1 (1987)
Pariz—Nica 1981. godine
Tur Romandije 1984, 1985 i 1987. godine
Kriterijum Internacional 1985. i 1991. godine
Tur Baskijske Zemlje 1989. godine

Podaci od: 27. april 2016..

Stiven Rouč (engl. Stephen Roche; 28. novembar 1959). je bivši irski profesionalni biciklista u periodu od 1981. do 1993. Najveći uspeh ostvario je 1987. godine kada je osvojio Tur de Frans, Điro d’Italiju i svetsko prvenstvo. Ostvario je 58 pobeda u karijeri, ali je većina pod znakom pitanja jer je optužen za doping.

Amaterska karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao amater, počeo je da se takmiči 1977. godine, kada je osvojio irski juniorsko nacionalno prvenstvo, a 1979. je postao najmlađi vozač ikada koji je osvojio trku Ras. Iste godine osvojio je i nacionalno prvenstvo u sajklo krosu. 1980. godine, pridružio se amaterskom timu u Parizu da bi se spremio za Olimpijske igre u Moskvi. Osvojio je Pariz—Rube za amatere, a sportski direktor mu je rekao da bi ga poslali nazad u Irsku da nije pobedio. Kasnije tokom godine završio je drugi na trci Pariz—Nant i na amaterskom nacionalnom prvenstvu. Na Olimpijskim igrama završio je na 45 mestu.

Profesionalna karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Profesionalac je postao 1981. godine i prvu profesionalnu pobedu ostvario je pobedivši Bernara Inoa na turu Korzike. Mesec dana kasnije osvojio je trku Pariz—Nica i jedini je novi profesionalac koji je osvojio Pariz—Nicu. Do kraja sezone ostvario je još nekoliko pobeda, uključujući i etapu na turu Avenir. 1982. nije ostvario nijednu pobedu, a najbolji rezultat bilo mu je drugo mesto na Amstelovoj zlatnoj trci.

1983. je bila uspešnija, završio je drugi na Kriterijumu Internacional i na trkama u Grenoblu i Žugonu, nakon čega je osvojio Tur Romandije i gran pri Valone. 1983. je vozio svoj prvi Tur de Frans i završio ga je na 13 mestu. Na kraju sezone završio je treći na svetskom prvenstvu i osvojio je trku Pariz—Burgos.

Prvu pobedu 1984. ostvario je na trci Subida Arate, zatim je osvojio drugo mesto na trci u Bristolu i na Turu Mediterana. Na Pariz—Nici je osvojio etapu i završio je na drugom mestu u generalnom plasmanu. Kriterijum Internacional je završio na trećem mestu, nakon čega je osvojio Tur Romandije. Tur de Frans završio je na 25 mestu.

1985. počeo je na Turu Irske, gde je osvojio dve etape. Na trci u Korku i trci Šest dana Dortmunda završio je treći, a na trci u Dablinu i na Šest dana Pariza osvojio je drugo mesto. Na Turu Mediterana završio je treći, a na Pariz—Nici opet drugi, uz jednu etapnu pobedu. Kasnije je osvojio Kriterijum Internacional, a na Lijež—Bastonj—Liježu završio je treći. Pobedio je na dve etape na Kriterijumu Dofine, a zatim je ostvario i prvu pobedu na Tur de Fransu, pobedom na etapi 18. U generalnom plasmanu osvojio je treće mesto.

1986. Rouč je doživio tešku povredu kolena, koja ga je sprečila da ostvari ijednu pobedu. Završio je drugi na etapi 15 na Điru, dok je Tur de Frans završio na 48 mestu.

1987[uredi - уреди | uredi izvor]

1987. je bila najuspešnija godina za Rouča. Počeo je osvajanjem trke u Dablinu, zatim je osvojio trku Komunikat Valensijana. Na Pariz—Nici je pobedio na dve etape i završio četvrti u generalnom plasmanu, dok je na Kriterijumu Internacional završio drugi. Osvojio je Tur Romandije po treći put, uz dve etapne pobede. Na Điru, Rouč je pobedio na tri etape, uključujući i ekipni hronometar. Rouč je, na etapi od Jesola do Sepade, kada je prekršio timsko naređenje i napao u ranom delu etape, sam. Iako su ga pri kraju uhvatili, imao je dovoljno snage za kontranapad i da uzme lidersku majicu od suvozača Roberta Visentinija. Nakon te etape rečeno je da je jedini vozač koji ne vozi protiv Rouča, njegov radnik Edi Šepers.

Nakon osvajanja Đira, Rouč je bio iscrpljen, ali je bio favorit za Tur de Frans. Bernar Ino je završio karijeru, Loran Finjon je bio u lošoj formi, a Greg Lemond povređen.

Tur je imao 25 etapa, što je najviše nakon rata. Rouč je počeo trećim mestom na prologu, a zatim je pobedio na drugoj etapi, narednu pobedu ostvario je na desetoj etapi, na 54 kilometara dugom hronometru, na etapi 19 završio je drugi, a na etapi 20, napao je rano, bio u begu nekoliko sati, a uhvatili su ga na zadnjem usponu, tada je napao njegov najbliži rival u generalnom plasmanu, Pedro Delgado. Iako je Delgado stekao minut i po prednosti, Rouč je uspio da do kraja uspona smanji na četiri sekunde. Nakon etape, Rouču je davat kiseonik. Žuta majica je menjala vlasnika nekoliko puta pre nego što je Rouč osvajanjem drugog mesta na 35 kilometara dugom hronometru, na etapi 22, stekao prednost od pola minuta. Na kraju, osvojio je Tur 40 sekundi ispred Delgada.

Kasnije te godine, Rouč je osvojio svetsko prvenstvo, postavši drugi vozač koji je osvojio triplu krunu u biciklizmu, posle Edija Merksa. Rouč je veliku pomoć imao od zamljaka Šona Kelija, a u sprintu je pobedio Morena Arđentina.

Karijera nakon 1987[uredi - уреди | uredi izvor]

Na početku 1988. zadobio je tešku povredu, zbog koje je propustio celu sezonu. 1989. počeo je osvajanjem trećeg mesta na trci Četiri dana Dankeka, gde je pobedio na jednoj etapi. Etapu je osvojio i na Pariz—Nici, gde je osvojio drugo mesto u generalnom plasmanu, što mu je bilo četvrti put da osvaja drugo mesto na Pariz—Nici. Na Flandriji je završio na 30 mestu, nakon čega je osvojio Tur Baskijske zemlje. Điro je završio na devetom mestu, dok Tur de Frans nije završio zbog povrede.

1990. je ostvario dve pobede, osvojio je kriterijum Calas i četiri dana Dankeka. Na Pariz—Nici je osvojio drugo mesto po peti put, dok je Kriterijum Internacional završio na šestom mestu. Na Tur de Fransu nije imao uspeha i završio je na 44 mestu u generalnom plasmanu.

1991. pobedio je na trci u Brijudu, na Setimana Katalona i na Kriterijumu Internacional. Tur de Frans nije završio. Naredne godine je osvojio etapu na Turu i završio je deveti u generalnom plasmanu. Zadnju pobedu u karijeri ostvario je u Šatou 1993. godine. Zadnji Tur završio je na 13 mestu.

Optužbe za doping[uredi - уреди | uredi izvor]

U maju 1990. bivši profesionalac i Roučov suvozač, Pol Kimaž, napisao je knjigu o upotrebi nedozvoljenih sredstava u biciklizmu u kojem je pomenut Rouč. U januaru 2000. list Republika, objavio je da je profesor na univerzitetu Ferara optužio je vozače Karera tima, među njima i Rouča, da su koristili EPO, Rouč je negirao optužbe.

U martu 2000. sprovedena je istraga u Italiji, u kojoj su utvrdili da je Rouč koristio EPO 1993. godine, ali se optužba raspala. 2004. su opet ponovljeni navodi da je koristio doping, ali ni Rouč ni njegovi suvozači nisu bili procesuirani.

Privatni život[uredi - уреди | uredi izvor]

Rouč živi na Antibima. U biciklizmu je ostao osnivaju kamp u Majorci, učestvovao je u organizaciji trka i bio je povremeni komentator na eurosportu.

Ima četvoro dece, a od žene se razveo 2004. Njegov sin Nikolas Rouč je Profesionalni biciklista i dosta je uspešan, mada nema osvojen Grand tur kao njegov otac. Stivenov brat, Lorens Rouč je takođe bio profesionalni biciklista, vozio je Tur de Frans 1991. godine.

Roučov nećak, Danijel Martin je takođe uspešni biciklista.

Stiven Rouč je 2008. završio maraton u Njujorku, za 4 sata i 21 minut.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]