Henri Pélissier

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Pix.gif Anri Pelisje Icône cycliste
1919pelissier.jpg
Pelisje 1919. godine
Lične informacije
Ime Anri Pelisje
Datum rođenja 22. januar 1889. (1889-01-22) .
Državljanstvo Flag of Francuska Francuska
Informacije o timu
Trenutno član tima Završio karijeru
Disciplina drumski
Tip vozača Brdaš
Profesionalna karijera
1910 — 1911
1912 — 1913
1914
1919 — 1920
1920 — 1921
1921
1922
1922 — 1923
1923 — 1925
1926 — 1928
Individualno
Alcyon - Dunlop
Peugeot - Wolber
JB Louvet
Bianchi - Pirelli
JB Louvet
Automoto - Wolber
JB Louvet - Soly
Automoto - Hutchinson
Dilecta - Wolber
Uspesi
Tur de Frans
Jersey yellow.svg Tur de Frans 1 (1920)
Klasične biciklističke trke
Milano—Sanremo: 1 (1912)
Pariz—Rube: 2 (1919, 1921)
Điro di Lombardija: 3 (1911, 1913, 1920)
Šampionati i druge trke
Nacionalni šampion
(drumska trka)
Maillot France.PNG 1 (1919)
Bordo—Pariz 1919. godine
Pariz—Brisel 1920. godine
Pariz Tur 1922. godine
Vuelta al Pais Vasko 1924. godine

Podaci od: 9. jun 2016.

Anri Pelisje (fr. Henri Pélissier; 22. januar 18891. maj 1935) je bivši francuski profesionalni biciklista u periodu od 1911. do 1928. godine i pobednik Tur de Fransa 1923. godine. Bio je poznat kao veliki neprijatelj osnivača Tura, Anrija Degranža. Protestovao je protiv uslova koje su vozači morali da podnose u ranim godinama Tura. Ubila ga je ljubavnica 1935. godine.

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

1910 — 1914[uredi - уреди | uredi izvor]

Anri Pelisje je počeo da se bavi biciklizmom 1910. godine, vozeći Tur de Frans za samostalne vozače, gde je završio treći. Naredne godine osvojio je Điro Toskane i Milan—Torino, nakon čega je osvojio prestižnu trku u Italiji, Điro di Lombardija. 1912. osvojio je klasik Milan—Sanremo i drugo mesto na Turu Belgije, nakon čega je vozio svoj prvi Tur de Frans. Zbog povrede morao je da ga napusti tokom četvrte etape. Tur nije uspio da završi ni 1913. godine, ali je pobedio na jednoj etapi, a zatim je osvojio Điro di Lombardiju.

1914. Pelisje je završio drugi na Tur de Fransu, ostavši iza Belgijanca Filipa Tisa, pobedivši na tri etape. Tokom trajanja prvog svetskog rata, Pelisje je osvojio drugo mesto na Điro di Lombardiji 1917. godine.

1919 — 1928[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon rata, Pelisje je osvojio 1919. godine Pariz—Rube i Bordo—Pariz trku. Prvi posleratni Tur de Frans, nije završio, napustio ga je nakon četvrte etape jer mu Degranž nije dozvolio dodatnu čašu vina na recepciji nakon etape. Tur je napustio i naredne godine, ovoga puta u znak protesta zbog kazne od dva minuta. 1920. osvojio je po treći put Điro di Lombardiju.

Pre Pariz—Rubea, Anri i njegob brat Fransis, tražili su od sponzora da im plate više nego što su vozači obično primali. Njihov zahtev je odbijen i vozili su samostalno, bez podrške tima i Anri Pelisje je osvojio Pariz—Rube. Organizator Tur de Fransa, Anri Degranž, izjavio je da se oni nikad više neće pojaviti na naslovnoj strani časopisa "Auto", ali je morao da proguta svoje reči kada je Anri Pelisje osvojio Tur 1923. godine.

Pelisje nije učestvovao na dva Tura zaredom, pre nego što se vratio 1923. godine. U tom periodu osvojio je trke Pariz turs i Pariz—Nansi. Osvojio je Tur ispred suvozača Otavia Botekje, pobedivši na tri etape. Pelisje je postao heroj nacije jer je prekinuo sedmogodišnju dominaciju Belgijanaca i Degranž je morao da ispiše njegovo ime na naslovnoj stranici časopisa " Auto".

Vozio je Tur još dve godine, ali ga oba puta nije završio . Osvojio je još Tur Baskijske zemlje 1924. godine.

Privatni život[uredi - уреди | uredi izvor]

Pelisje je bio jedan od četvorice braće, a njih trojica su bili biciklisti. Vodio je stalni rat sa organizatorima, sponzorima i medijima. Volio je da se šali sa svima, sa neskrivenim zadovoljstvom. Degranž ga je nazivao arogantnim šampionom. Pelisje je često davao ponižavajuće izjave o svojim rivalima, veličajući sebe. Dan nakon jedne takve izjave na Turu, on i njegov brat Fransis su imali problem, zbog kojeg su izgubili 30 minuta. Pelisje se zalagao za bolje uslove za bicikliste, veća primanja. Pokrenuo je biciklističku uniju, ali nije imao veliku podršku. Vozači koji su mu bili bliski, pridružili su mu se, ali mnogi francuski i ostali evropski vozači su ostali po strani, ne želeći da ih vodi čovek koji je u ratu sa organizatorima i sponzorima širom Evrope.

Kraj karijere[uredi - уреди | uredi izvor]

Pelisje je zadnji Tur vozio 1925. i nije ga završio, vozio je još dve godine, ali bez nekih velikih rezultata. Nakon kraja karijere, dve godine nije radio ništa, a zatim se vratio kao menadžer. 1932. napisao je svoje utiske o Tur de Fransu. Ostao je pri svom, da bicikliste tretiraju malo bolje nego robove.

Smrt[uredi - уреди | uredi izvor]

Pelisjeova žena Leoni, ubila se 1933. godine, nakon čega je Pelisje našao ljubavnicu, Kamil. 1. maja 1935, on i Kamil su se posvađali u kuhinji i Pelisje joj je isekao nožem lice, nakon čega je ona pobegla u sobu i našla pištolj kojim se Pelisjeova žena ubila, vratila se u kuhinju, videla da je Pelisje čeka sa nožem i ubila ga je.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Henri Pélissier