1982

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | 2000-e | 2010-e | >
<< | < | 1978. | 1979. | 1980. | 1981. | 1982. | 1983. | 1984. | 1985. | 1986. | > | >>

Ovo je članak o godini 1982.

1982. po kalendarima

Gregorijanski	1982. (MCMLXXXII)
Ab urbe condita	2735.
Islamski	1402–1403.
Iranski	1360–1361.
Hebrejski	5742–5743.
Bizantski	7490–7491.
Koptski	1698–1699.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2037–2038.
• Shaka Samvat	1904–1905.
• Kali Yuga	5083–5084.
Kineski
• Kontinualno	4618–4619.
• 60 godina	Yang Voda Pas (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11982.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1982 (MCMLXXXII) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Javier Pérez de Cuéllar novi generalni sekretar UN (do 1991).
• januar - U Čehoslovačkoj se izdaju pasoši koji vrede samo za Jugoslaviju, kako bi se sprečili prebezi na zapad.
• 6. 1. - Izvešteno da je na južnom Jadranu nađeno nešto nafte.
• 9. 1. - Nakon ranjavanja Srpkinje kod Peći, "Politika" piše da su Srbi na Kosovu izloženi "fašističkom terorizmu".
• 13. 1. - 19. plenum CK SK Srbije - rezolucijom se naglašava "jedinstvo i zajedništvo" Srbije i njenih pokrajina (nakon zagrejane debate u decembru, "otvaranje srpskog pitanja").
• 13. 1. - Milka Planinc, preds. CK SK Hrvatske, predložena za preds. Saveznog izvršnog veća (SIV).
• 15. 1. - Članak u "Komunistu" o opasnostima širenja "panislamskih ideja".
• januar - Peticija beogradskih intelektualaca skupštini Srbije povodom milicijskog uznemiravanja potpisnika peticije protiv ratnog stanja u Poljskoj.
• 17. 1. - "Hladna nedelja" donosi rekordno niske temperature u mnogim gradovima SAD.
• 21. 1. - Socijalistički savez Beogradskog univerziteta kritikuje studentske časopise "Vidici" i "Student" za "kriptografsko" značenje reči i zastupanje "terorističkih" teorija.
• 26. 1. - Nezaposlenost u Ujedinjenom Kraljevstvu premašila tri miliona, prvi put od '30-tih.
• 27. 1. - Salvadorski građanski rat: gerilci napali avio-bazu Ilopango i uništili dobar deo vazduhoplovstva.
• 28. 1. - Italijanska antiteroristička jedinica spasila američkog generala Jamesa L. Doziera od Crvenih brigada posle 42 dana.
• 31. 1. - 7. 2. - Svetsko prvenstvo u skijanju (Schladming, Austrija). Medalje osvojili Boris Strel (bronzana, veleslalom) i Bojan Križaj (srebrna, slalom).
• koncem siječnja - Nadbiskup Franjo Kuharić odbija nazočiti novogodišnjem prijemu u Hrvatskom saboru (loši odnosi crkve i države).
• 30. 1. - Pronađen jedan od prvih kompjuterskih virusa, Elk Cloner, namenjen sistemu Apple II.
• januar-februar - Na koncertu Riblje čorbe u Zagrebu u gužvi stradala jedna devojka; istovremeno imaju problema zbog stihova "Za ideale ginu budale".
• januar-april - Izbori delegata na svim nivoima u SFRJ.

Februar/Veljača

Masakr u Hami, ruševine

• 1. 2. - Osnovana labava konfederacija Senegambija (Senegal + Gambija), trajala do 1989.
• 1. 2. - Rafinerija Rijeka prekinula rad zbog nestašice nafte (tokom meseca restrikcije struje u Beogradu i Zagrebu, takođe nestašica benzina).
• 2. 2. - Islamistička pobuna u Siriji — Masakr u Hami: veliki broj mrtvih u konačnom obračunu vojske sa Muslimanskim bratstvom.
• 3. 2. - U avionskoj nesreći u Džibutiju poginulo 29 pripadnika Legije stranaca.
• 7. 2. - Gvatemalski građanski rat: osnovan gerilski pokret Gvatemalsko nacionalno revolucionarno jedinstvo (legaln partija od 1998).
• 14. 2. - Rasturene albanske demonstracije u Prištini.
• 15. 2. - Morska bušotina Ocean Ranger potonula blizu Newfoundlanda sa čitavom ekipom od 84 člana; u istoj oluji je potonuo i sovjetski kontejnerski brod Mekhanik Tarasov sa 32 od 37 članova posade.
• 22. 2. - Zapadna Sahara primljena u Organizaciju afričkog jedinstva (AU), zbog čega će je Maroko napustiti 1984.
• 23. 2. - MMF odobrio 700 miliona dolara Jugoslaviji (druga rata stand-by kredita od 2,2 milijarde iz februara 1981).
• 23. 2. - Grenland se sa 53% izjasnio protiv članstva u Evropskoj zajednici (povukao se 1985).
• februar - Otvoreno pismo nekih sveštenika SPC patrijarhu Germanu, u kojem se traži da Crkva prekine ćutanje i preduzme nešto da spreči "izumiranje srpskog naroda" na Kosovu.
• 24. 2. - Osnovana kompanija Sun Microsystems (od 2010. deo Oracle Corporation).
• 28. 2. - Osnovana softverska kompanija Adobe Systems.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Sovjetska sonda Venera 13 se spustila na tu planetu i poslala fotografije u boji.
• 5. 3. - U Nemačkoj prikazan film Fitzcarraldo.
• 7. 3. - Mima Jaušovec osvojila teniski turnir Avon u Kaliforniji.
• 10. 3. - Sizigija: sve planete na istoj strani Sunca; katastrofe koje su pojedinci predviđali (npr. u knjizi The Jupiter Effect) nisu se dogodile.
• 11. 3. - Rasturene demonstracije u Prištini, povodom godišnjice nemira 1981.
• 14. 3. - Liberali pobeđuju na parlamentarnim izborima u Kolumbiji, Pablo Escobar je alternativni član Predstavničkog doma.
• 15. 3. - U Nikaragvi uvedeno vanredno stanje nakon što su kontraši razneli dva mosta.
• 16. 3. - XXIV plenum CK SKJ - Dolančev referat o domaćoj i stranoj situaciji, usvojen nacrt novog partijskog statuta.
• 16. 3. - Svetska premijera filma Conan the Barbarian u Madridu.
• 19. 3. - Predigra Falklandskog rata: Argentinski "trgovci starim metalom" podigli zastavu na britanskoj Južnoj Georgiji.
• 20. 3. - Bojan Križaj pobedio na Kranjskoj Gori.
• 22 - 28. 3. - Iransko-irački rat: operacija Fath ol-Mobin ("Neporeciva pobeda"), Iranci povratili područje Dezfula i Šuša.
• 23. 3. - Gvatemalski general Efraín Ríos Montt dolazi pučem na vlast (do 1983) - pokreće kampanju progona protiv disidenata i taktiku spržene zemlje protiv Maja sa desetinama hiljada mrtvih, biće mu suđeno za genocid 2012.
• 24. 3. - Vojni udar u Bangladešu, general Hussain Muhammad Ershad će biti predsednik 1983-90.
• 29. 3. - 54. dodjela Oscara: najbolji film su Chariots of Fire, ukupno četiri nagrade od sedam nominacija; "Crveni" tri nagrade od 12 nominacija.
• mart-april - Kontroverza Dedijer-Bakarić oko Dedijerovih Novih priloga za biografiju Josipa Broza Tita, istoričar preti da će tužiti Kostu Nađa, Ivicu Račana pa i samog Bakarića.

April/Travanj

ZX Spectrum

• 1. 4. - SAD formalno Panami vratile Panamski kanal.
• 2. 4. - Falklandski rat: Argentinske vojne snage iskrcale se na Falklande (Malvine), britansku koloniju u Južnom Pacifiku, koju su čuvala 84 britanska marinca; sutradan invazija i na Južnu Georgiju.
• 4. 4. - Sovjetski ino. ministar Andrej Gromiko stigao u posetu Jugoslaviji.
• 9. 4. - "Rezime mišljenja..." Veća republika i pokrajina SFRJ - pogoršanje ekonomske situacije rezultat pogrešne razvojne politike u poslednjih 10 godina ("zatvaranje prema svetskoj privredi i enormno širenje potrošnje... u svim oblastima").
• 10. 4. - Sirija, saveznik Irana, zatvorila naftovod Kirkuk-Banijas kojim je izvožena iračka nafta - manjak u budžetu će nadoknađivati arapske zalivske države.
• 13. 4. - Predsedništvo SFRJ proklamovalo novi Zakon o opštenarodnoj odbrani.
• 17. 4. - "Patriran" ustav Kanade (tj. njen parlament umesto britanskog može donositi amandmane na njega), čime je ona stekla punu političku nezavisnost.
• 22. 4. - Poslednje obraćanje Veselina Đuranovića, predsednika SIV-a, Skupštini: problem otplate inostranih kredita je najvažniji (4,5 milijarde dolara glavnice i kamate).
• 23. 4. - U Britaniji pušten u prodaju ZX Spectrum.
• 24. 4. - Pjesma Eurovizije: pobjedila njemačka pjevačica Nicole, jugoslovenska "Aska" 14.
• 25. 4. - Izrael završava povlačenje sa Sinaja u skladu sa Egipatsko-izraelskim mirovnim ugovorom iz 1979., pre dva dana je uz nešto otpora evakuisano jevrejsko naselje Yamit na Sinaju, jugozapadno od Gaze.
• 25. 4. - Operacija Paraquet: Britanci povratili Južnu Georgiju.
• 26. 4. - CAAC Flight 3303: avion udario u planinu pre sletanja kod mesta Yangshuo u Kini, 112 mrtvih.
• 29. 4. - Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije odobrio predloženi sastav SIV-a Milke Planinc (predsednica CK SK Hrvatske, smatra se "liberalnom" u ekonomiji).
• april - Apel za zaštitu srpskog naroda i njihovih svetih spomenika na Kosovu - pismo 21 sveštenika, monaha i monahinje (među kojima i Atanasije Jevtić, Amfilohije Radović i Irinej Bulović).
• april (avgust?) - "Krajgerova komisija" predala svoj izveštaj (Dugoročni program ekonomske stabilizacije).

Maj/Svibanj

• 30. 4./1. 5. - Prva od operacija Black Buck: britanski bombarderi Avro Vulcan sa otoka Ascension gađaju aerodrom Port Stanley na Falklandima.
• 2. 5. - Manji zemljotres u Crnoj Gori.
• 2. 5. - Potopljena argentinska laka krstarica General Belgrano, 323 mrtvih.
• 4. 5. - Britanski razarač HMS Sheffield pogođen raketom Exocet, tone šest dana kasnije, 20 mrtvih.
• 6. 5. - Osnovan Pozorišni muzej Vojvodine.
• 8. 5. - Vozač F1 Gilles Villeneuve poginuo na kvalifikacijama u Belgiji.
• 12. 5. - Dve eksplozije metana u jami Raspotočje zeničkog rudnika uglja - poginulo 39 rudara iz treće smene.
• 12. 5. - Zakon o upotrebi i raspolaganju čvrste valute u 1982 - delimična centralizacija deviza u SFRJ (Slovenija i Hrvatska se protivile).
• 12. 5. - Ekstremno desni španjolski svećenik pokušao ubosti papu bajonetom u Fatimi.
• 14/15. 5. - Napad na Pebble Island: britanski komandosi uništili 11 argentinskih aviona na severozapadu otočja.
• 15. 5. - Rotacija u Predsedništvu: Petar Stambolić umesto Sergeja Krajgera.
• 15. 5. - Nikola Ljubičić, dugogodišnji ministar odbrane (SSNO), novi predsednik predsedništva SR Srbije.
• 16. 5. - Milka Planinc izabrana za predsednika savezne vlade - prva i jedina žena na takvom položaju u socijalističkom svetu. Ostali važniji položaji - odbrana: admiral Branko Mamula, unutrašnji poslovi Stane Dolanc, inostrani poslovi Lazar Mojsov.
• 16. 5. - Rat u Avganistanu: Sovjeti započinju petu Pandžširsku ofenzivu, većina mudžahedina izbegla hvatanje.
• 21. - 25. 5. - Operacija Sutton - britansko iskrcavanje i Bitka u zalivu San Carlos između argentinskih i britanskih aviona i brodova, Britanci su uprkos velikim gubicima (razarač Coventry i dve fregate), osigurali mostobran.
• 22. 5. - Ranija Međuvladina pomorska konsultativna organizacija postaje Međunarodna pomorska organizacija, sedište u Londonu.
• 23. 5. - Ušao u saobraćaj voz "Bosna ekspres".

Oslobađanje Horamšahera

• 24. 5. - Iransko-irački rat: iranska operacija Beit-ol-Moqaddas okončana oslobođenjem Horamšahera, Iračani su izbačeni iz grada i južnog Irana.
• 26. 5. - Grčki premijer Andreas Papandreu u trodnevnoj poseti Jugoslaviji.
• 28. 5. - Prva poseta vladajućeg pape Velikoj Britaniji.
• 29. 5. - "Sovjetskaja Rosija" kritikuje predstavu beogradskog Narodnog pozorišta "Lenjin, Staljin, Trocki", nazivajući je uvredljivom i štetnom za odnose dve zemlje.
• 30. 5. - Španija postaje 16. članica NATO-a (prvo proširenje od ulaska SR Nemačke 1955).
• 31. 5. - Oružani konflikt u Peruu: Revolucionarni pokret Tupac Amaru opljačkao jednu banku, što je njihova prva akcija.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Stupila na snagu Bernska konvencija o očuvanju evropskog divljeg sveta i staništa.
• 2. 6. - U selu Samodreža kod Vučitrna Albanac Ferat Muja ubio Danila Milinčića i ranio njegovu majku - porodica Milinčić nekoliko dana kasnije napušta Kosovo (ilustracija problema iseljavanja Srba sa Kosova).
• 4. 6. - Prikazan film Star Trek II: The Wrath of Khan.
• 4. 6. - Prikazan film Poltergeist.
• 6. 6. - Libanonski rat, izraelska Operacija Mir za Galileju: trupe predvođene ministrom Sharonom ulaze u južni Liban protiv PLO i Sirijaca, Savet bezbednosti zahteva povlačenje. Izraelci istog dana zauzimaju stari zamak Beaufort na istaknutoj poziciji.
• 7. 6. - Hissène Habré sa svojim Snagama severne armije zauzima N'Djamenu postaje predsednik Čada (do 1990), vlada uz pomoć tajne policije i torture.
• 8. 6. - Ronald Reagan je prvi američki predsednik koji se obraća britanskom parlamentu.
• 8. 6. - Argentinski vazdušni napadi u Bluff Cove: među ostalim, pogođen britanski logistički brod za iskrcavanje Sir Galahad, 48 mrtvih.
• 8. 6. - VASP Flight 168: avion udario u planinu pre sletanja u Fortalezu, Brazil, 137 mrtvih.
• 9. 6. - Operacija Mole Cricket 19: izraelski avioni uništili sirijske rakete zemlja-vazduh u dolini Beka.
• 10. 6. - Kanadski premijer Pierre Trudeau stigao u posetu Jugoslaviji.
• 10. 6. - Salvadorska vojska u operaciji čišćenja u provinciji Chalatenango, stotine mrtvih.
• 11. 6. - Film E.T.: The Extra-Terrestrial prikazan u SAD, sledećih 11 godina će biti film s najvećim prihodom ikad.
• 12. 6. - U New Yorku se okupilo 750.000 demonstranata protiv nuklearnog oružja.
• 13. 6. - 11. 7. - U Španiji Svetsko prvenstvo u fudbalu 1982. - pobeđuje Italija, Jugoslavija nije prošla u drugi krug.
• 13. 6. - Fahd postaje kralj Saudi Arabije nakon smrti brata Halida (do 2005).

Falklandski rat

• 14. 6. - Formalnom argentinskom predajom završen Falklandski rat; argentinski vojni diktator Leopoldo Galtieri daje ostavku dva dana kasnije.
• jun - SFRJ: izložen antiinflacioni program ("Dugoročni program ekonomske stabilizacije").
• 19. 6. - Roberto Calvi, "Božji bankar", pronađen obešen ispod mosta Blackfriars u Londonu.
• 20. 6. - Sadam Husein predlaže mir sa Iranom, Homeini odgovara da će rat trajati dok se u Iraku ne uspostavi nova vlada. Ove godine u Iranu je osnovano Vrhovno vijeće islamske revolucije u Iraku.
• 21. 6. - Rođen princ William, drugi po redu naslednik britanskog prestola.
• 22. 6. - U Kuala Lumpuru formirana Koaliciona vlada demokratske Kampućije na čelu sa Son Sannom, koalicija Crvenih Kmera i princa Norodoma Sihanouka, međunarodno priznata vlada, protiv provijetnamskog režima u zemlji.
• 24. 6. - British Airways Flight 9 uleteo u oblak vulkanskog pepela iznad Indonezije, privremeno se ugasila sva 4 motora.
• 25. 6. - Prikazan film Blade Runner.
• 26 - 29. 6. - XII kongres SKJ, prvi posle Titove smrti - u žiži ekonomski problemi (inflacija, niska produktivnost, nezaposlenost, prezaduženost) i podele u zemlji. Na prvom glasanju za izbor u predsedništvo CK, srpski predstavnik Draža Marković neočekivano nije dobio dvotrećinsku većinu, što je izazvalo negodovanje srpske delegacije - ipak izabran nakon pretnje predstavnika Srbije da će dati ostavke u CK; Rade Končar, sin narodnog heroja, privukao pažnju govorom kritičkim prema sistemu. Mitja Ribičič na čelu partije nakon Dušana Dragosavca.
• 29. 6. - U Ženevi predstavljen Reganov predlog za smanjenje naoružanja - Ugovor o redukciji strateškog naoružanja (START I) potpisan 1991.
• 30. 6. - U SAD istekao rok za ratifikaciju Amandmana o jednakim pravima žena (Equal Rights Amendment - ERA), ratifikovalo ga je 35 država od potrebnih 38.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Reynaldo Bignone novi vojni diktator u Argentini (do 1983).
• 2. 7. - Larry Walters iz Kalifornije poleteo u stolici sa prikačenim balonima do 4900 m visine.
• 2 - 4. 7. - Konferencija u Tirani ističe "ilirsko-albanski" kontinuitet i "autohtonost Albanaca na njihovim istorijskim teritorijama", pod kojima se smatraju i delovi Jugoslavije i Grčke.
• 4. 7. - Libanska falanga otela u Bejrutu trojicu iranskih diplomata i jednog novinara, dalja sudbina nepoznata.
• 9. 7. - U Beogradu organizovane demonstracije podrške PLO, za vreme kojih je šestoro (sedmoro?) studenata razvilo plakat poljske Solidarnosti - milicija ih uhapsila (osuđeni na 60 dana zatvora).
• 9. 7. - Izvesni Michael Fagan ušao u spavaću sobu britanske kraljice Elizabete.
• 9. 7. - Pan Am Flight 759: avion pao u Kenner, Louisiana, 153 mrtvih od čega osam na zemlji.
• 11. 7. - Finale Svetskog kupa: Italija - Zapadna Nemačka 3:1.
• 13. 7. - 1. 8. - Operacija Ramadan: iranska ofanziva na Irak u blizini Basre, velike bitke sa upotrebom ljudskih talasa ne donose veliku promenu na terenu.
• 18. 7. - Masakr u Plan de Sánchez, Gvatemala: vojska ubila 250 ljudi u majanskom selu.
• 19. 7. - Zapadnonemački komandoski tim oslobodio četvoro otete dece, po dvoje jugoslovenske i američke i uhapsio kidnapera u Crnoj Gori (???).
• 20. 7. - Privremena IRA detonirala dve bombe u Londonu, poginulo 11 vojnika i sedam konja.
• 21 - 30. 7. - 29. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena nije dodijeljena.
• 23. 7. - Jake kiše i klizišta u Nagasakiju, 299 mrtvih.
• 23. 7. - Na snimanju Twilight Zone: The Movie poginuo glumac Vic Morrow i dvoje dece glumaca.
• 30. 7. - Prilikom protesta zbog hapšenja studenata 9. jula uhapšen Boris Tadić, budući predsednik Srbije (osuđen na 25 dana zatvora).
• 30. 7. - SIV objavio šestomesečno zamrzavanje cena roba i usluga i prodaje na kredit (mera protiv inflacije).
• jul - ? Osuđeno preko 60 Albanaca zbog pripadnosti "tajnoj grupi" koja je agitovala za republiku Kosovo.
• 31. 7. - Autobus udario u automobile kod mesta Beaune u Francuskoj, dolazi do požara - 53 mrtvih, od čega 46 dece.

Avgust/August/Kolovoz

Commodore 64

• 1. 8. - Pokušaj vojnog udara protiv kenijskog predsednika Daniel arap Moija.
• 12. 8. - Meksiko objavljuje da nije u stanju otplaćivati dugove, počinje Latinoamerička dužnička kriza.
• avgust - Polemika u magazinu "Danas" sarajevskih profesora Fuada Muhića i Vojislava Šešelja: prvi poriče rast "panislamskog nacionalizma", drugi tvrdi da je cilj muslimanskog nacionalizma dominacija nad BiH.
• avgust - Na tržište SAD pušten Commodore 64, cena $595.
• 21. 8. - Kralj Svazilenda Sobhuza II umro posle 82 godine vladavine, naslediće ga sin Mswati III.
• 21. 8. i 25. 8. - Libanski građanski rat: francuski vojnici i američki marinci stižu u Bejrut radi nadgledanja povlačenja PLO-a.

Bachir Gemayel

• 23. 8. - Bachir Gemayel iz Falange izabran za predsednika Libana (protivnik Sirije i PLO, u savezu sa Izraelom).
• avgust-septembar - Sovjetska šesta Pandžširska ofenziva protiv mobilnih mudžahedinskih jedinica ali i civila.
• 30. 8. - Jaser Arafat i PLO odlaze iz Bejruta u Tunis.

Septembar/Rujan

• 3. 9. - Italijanski general Carlo Alberto Dalla Chiesa ubijen u mafijaškoj zasedi.
• 13. 9. - Masakr u Padkhwab-e-Shani: sovjetski vojnici i afganistanski komunisti ubijaju 105 Afganistanca u raciji, a dio guše bacanjem praha u podzemni kanal u kojem su se sakrila djeca i starci.
• 14. 9. - Libanski predsednik Bachir Gemayel ubijen u eksploziji bombe u sedištu Kataiba (Falange), poginulo još 26 osoba.
• 14. 9. - Kneginja Monaka i bivša glumica Grace Kelly umire dan nakon fatalne saobraćajne nesreće.
• 17. 9. - Raspala se koalicija socijaldemokrata i liberala u Nemačkoj, Helmut Schmidt nastavlja s manjinskom vladom a liberali se približavaju demohrišćanima.

Spomenik Masakru u Sabri i Šatili

• 18. 9. - Masakr u Sabri i Šatili - libanska hrišćanska milicija iz osvete ubila hiljade Palestinaca u izbegličkim logorima kod Bejruta.
• 19. 9. - Scott Fahlman prvi put upotrebio emotikone na BBS-u.
• 22. 9. - Britanska premijerka Margaret Thatcher u poseti NR Kini, razgovara se o Hong Kongu.
• 23. 9. - Amine Gemayel, Baširov brat, izabran za predsednika Libana (do 1988).
• 24. 9. - "Operacija u Wimpyju": izraelski oficir ubijen i dvojica vojnika ranjena u bejrutskom kafiću, početak otpora protiv Izraelaca u tom gradu.
• 25. 9. - Protesti 400.000 ljudi u Izraelu zbog događaja u Sabri i Šatili, traži se ostavka premijera Begina.
• 30. 9. - Sedmoro ljudi umire u Čikagu nakon što je u kapsule analgetika ubačen kalijum cijanid.

Oktobar/Listopad

Helmut Kohl, kancelar SR Nemačke 1982-98

• oktobar? - Crvena Zvezda - Barselona 2:4, Maradona dao lep gol lob udarcem.
• 1. 10. - Nakon što je Schmidtu izglasano nepoverenje, Helmut Kohl (CDU) novi je nemački kancelar (do 1998).
• 1. 10. - Sony CDP-101 je prvi komercijalni CD uređaj na svetu (oko $730), pušteni u prodaju i prvi komercijalni diskovi.
• 1. 10. - U Walt Disney Worldu na Floridi otvoren tematski park EPCOT Center.
• 1 - 7. 10. - Operacija Muslim ibn Aqil: Iranci zauzeli 150 kv.km kod iračkog grada Mandalija.
• 8. 10. - U Poljskoj zabranjen sindikat "Solidarnost" (suspendovan prošlog decembra).
• 8. 10. - Olof Palme ponovo švedski premijer (do 1986).
• 10. 10. - Povratak civilne vlasti u Boliviji, Hernán Siles Zuazo po drugi put predsednik, dve godine nakon što je izabran - ostaje do 1985, u zemlji je hiperinflacija.
• 10. 10. - Kanonizovan Maximilian Kolbe.
• 11. 10. - Brod Mary Rose, potonuo 1545, izvučen na površinu.
• 15. 10. - Usvojene radikalne mere štednje u SFRJ usled nestašice energije i 20 milijardi dolara duga: za putovanje u inostranstvo potrebno položiti depozit od 5000 dinara (oko 100 dolara) za godinu dana; ograničenje potrošnje električne energije i goriva, veličine hleba, temperature u stanovima (stupa na snagu 20.10.).
• 17. 10. - SIV ograničava količinu novca koja se može izneti iz zemlje ("crna nedelja" za trgovinu u Trstu).
• 19. 10. - Finansijer John DeLorean uhapšen kada ga je FBI naveo na trgovinu kokainom - oslobođen 1984.
• 20. 10. - SFRJ: benzin i dizel se od sada dobijaju na bonove (40 litara mesečno za automobile).
• 20. 10. - Katastrofa na Lenjinovom stadionu (danas Lužnjiki) u Moskvi - u stisci poginulo 66 osoba na utakmici Spartak-Haarlem.
• 21 - 23. 10. - U Zagrebu održan VI Svetski kup u gimnastici. Dominira Kinez Li Ning sa osvojenih 6 od 7 zlatnih medalja (na otvaranju pekinških Olimpijskih igara 2008. on će zapaliti olimpijsku vatru).
• 22. 10. - Devalvacija dinara sa oko 52,6 na oko 62,9 za američki dolar (želi se uvećati izvoz).
• 22. 10. - Prikazan film First Blood, prvi iz serijala o Rambou.
• 25. 10. - Nikolae Čaušesku u poseti Jugoslaviji.
• 28. 10. - Socijalisti Felipea Gonzáleza pobedili na izborima u Španiji.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Jedna Honda Accord je prvi japanski automobil proizveden u SAD, u fabrici u Marysville, Ohio.
• 1 - 21. 11. - Operacija Muharram: Iranci zauzimaju deo naftnog polja Bayat, sledi irački kontranapad novodobijenim tenkovima T-72.
• 2. 11. - Kongresni izbori u SAD u vreme vrhunca recesije ranih '80-tih u SAD dovode do uspeha Demokratske stranke.
• 2. 11. - U UK pokrenuta televizija Channel 4.
• 3. 11. - Nesreća u tunelu Salang u Afganistanu: u eksploziji cisterne s gorivom poginula 64 sovjetska vojnika i 112 Afganaca.
• 3. 11. - Dow Jones skočio 43,41 poen tj. 4,25% na 1.065,49 - najviša vrednost od januara 1973.
• 6. 11. - Paul Biya novi predsednik Kameruna nakon iznenadne ostavke prvog predsednika te zemlje, Ahmadou Ahidjoa (Biya je 2016. još uvek na položaju).
• 7. 11. - Predstavljena Thames Barrier, zaštita Londona od poplave na Temzi.
• 7. 11. - Vojni udar u Gornjoj Volti, zbačen pukovnik Saye Zerbo, sledi Jean-Baptiste Ouédraogo (do 1983).

Datoteka:Yuri Andropov - Soviet Life, August 1983.jpg

Jurij Andropov

• 10. 11. - Umro generalni sekretar CK KPSS Leonid Brežnjev (sahrana 15. 11.).
• 11. 11. - Auto-bomba uništila zgradu izraelske komande u Tiru, Liban, poginulo 75 Izraelaca i 14-27 libanskih i palestinskih zatvorenika.
• 11 - 13. 11. - Deveti kongres Saveza sindikata Jugoslavije.
• 12. 11. - Jurij Andropov, bivši šef KGB, novi je čelnik SSSR (do smrti 1984). Pokušava da poveća efikasnost i iskoreni korupciju.

Vietnam Veterans Memorial, refleksije

• 13. 11. - U Washingtonu D.C. posvećen Vietnam Veterans Memorial.
• 14. 11. - Lech Wałęsa, vođa poljskog pokreta Solidarnost, oslobođen nakon 11 mjeseci zatočeništva blizu ruske granice.
• 17. 11. - Kosovski novinar Hidajet Hiseni osuđen na 15 godina zatvora zbog "antidržavne delatnosti" (predvodio grupu Marksisti-lenjinisti Kosova).
• 17. 11. - Skupštinski izbori u Albaniji: za Partiju rada glasalo 1.627.959 birača, jedan protiv i sedam nevažećih listića; Enver Hodža tvrdi da je Mehmet Šehu, premijer koji je izvršio samoubistvo prošlog decembra, bio "strani agent".
• 18. 11. - Duk Koo Kim neočekivano umire od ozlijeda koje je pretrpio u boksačkom meču, nakon 14 rundi sa Rayjom Mancinijem. Posljedica toga bio je niz reformi u boksu.
• 27. 11. - Yasuhiro Nakasone novi premijer Japana (do 1987).
• 30. 11. - Michael Jackson izdaje album Thriller, najprodavaniji u istoriji.
• novembar - Bomba (treća ove jeseni) eksplodirala u Prištini, blizu sedišta pokr. komiteta.
• novembar - Sukobi islamista i marksista na Alžirskom univerzitetu.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Amintore Fanfani po četvrti put premijer Italije (do 1983).
• 1. 12. - Felipe González premijer Španije (do 1996).
• 1. 12. - Kraj komunističke pobune u Tajlandu, predaja oružja na ceremoniji u Banbaku.
• 2. 12. - Pacijentu u SAD ugrađeno prvo veštačko srce, Jarvik 7 - umire posle 112 dana tegoba.
• 3. 12. - Caspar Weinberger, američki ministar odbrane, stigao u posetu Jugoslaviji (u Dubrovnik, zbog magle u Batajnici) - predao Reganovo pismo koje podvlači značaj nezavisnosti SFRJ i pomoć za njenu ekonomiju.
• 3. 12. - Oružani konflikt u Peruu: Sendero Luminoso osnovao "Narodnu gerilsku armiju", ranije tokom godine su uništavali državnu infrastrukturu.
• 6. 12. - Masakr u Dos Erresu, Gvatemala: vojska ubila preko 200 seljana.
• 7. 12. - U Teksasu prvi put upotrebljena smrtonosna injekcija za pogubljenje.
• 7 - 9. 12. - Decembarska ubistva u Surinamu: ubijena 15-torica kritičara vojne diktature Dési Boutersa.
• 9. 12. - Sastanak ministara finansija i zvaničnika centralnih banaka SAD, Japana, Francuske, Zapadne Nemačke i V.Britanije u Frankfurtu, razgovara se o pomoći Jugoslaviji.
• 10. 12. - U Montego Bayu, Jamajka, potpisana Konvencija Ujedinjenih naroda o pravu mora (na snazi od 1994).
• 11. 12. - Poslednji javni nastup ABBA-e.
• 12. 12. - Oko 30.000 žena okružilo bazu RAF Greenham Common na jugu Engleske.
• 13. 12. - Zemljotres u Severnom Jemenu, 2.800 mrtvih.
• 14. 12. - Delegati savezne skupštine iznenađeni povećanjem budžeta za vojsku od 22 milijarde dinara (oko 350 miliona dolara).
• 19. 12. - Tragedija u Tacoi, Venecuela: prilikom pretakanja lož-ulja za elektranu došlo do eksplozije, 160 mrtvih.
• 21. 12. - Nikaragvanska revolucija: stupio na snagu Bolandov amandman, prvi od tri akta Kongresa SAD kojima se ograničava ili zabranjuje pomoć kontrašima u borbi protiv sandinističke vlade (biće izigran u Iran-Kontra aferi 1985).
• 26. 12. - Time magazin proglašava kompjuter za "Čoveka godine".
• decembar - Dopisnica "Vjesnika" iz Beograda Ranka Čičak osuđena na dve i po godine nakon što je izveštavala o "svinjskoj mafiji" u Pećincima, što će izazvati talas protesta novinstva.

Tokom godine

• SFRJ: Godišnja inflacija oko 30%, devalvacija dinara, zaduženost oko 20 mlrd. dolara (od čega polovinu treba vratiti ove i sledeće godine), najesen uvedene mere štednje.
• Servisiranje glavnice i kamate duga SFRJ zahteva oko 5 milijardi dolara.
• U Ljubljani izgrađen Cankarjev dom.
• Romani: "Nož" Vuka Draškovića o pokoljima u II svetskom ratu; "Tren 2" Antonija Isakovića i "Noć do jutra" Branka Hoffmana o Golom otoku.
• NK Dinamo Zagreb osvaja četvrtu i poslednju titulu u SFRJ.
• Završena prvi tri agregata HE Čakovec [1].
• Inicirana akcija "Imaš kuću, vrati stan" (proveriti).
• Početak Konflikta u Kazamansi - separatistički pokret u južnom kraku Senegala.

1982. u temama

• Televizija: TV serije: "Kože" (TV Sarajevo), "Priče iz radionice (snim. 1981)", "Doktorka na selu", "Lukićijada", "Podvizi družine 'Pet petlića'", "Sijamci" (snim. 1981), "Pop Ćira i pop Spira", "Španac" (TV Beograd); "Smogovci 1", "Nevolje jednog Branimira" (TV Zagreb).

• Neki domaći filmovi: "Maratonci trče počasni krug", "Idemo dalje", "Tesna koža", "Direktan prenos", "Nedeljni ručak", "Savamala", "Miris dunja", "Smrt gospodina Goluže", "Variola vera", "Moj tata na određeno vreme", "Živeti kao sav normalan svet", "13. jul", "Kiklop", "Crveni bugi (Rdeči boogie)", "Servantes iz Malog Mista" (→ Kategorija:Filmovi 1982.).

• Neki domaći muzički/glazbeni albumi:
  • Pop/rock: Idoli: "Odbrana i poslednji dani"; Riblja čorba: "Buvlja pijaca" i "U ime naroda"; Azra: "Filigranski pločnici" i "Ravno do dna"; Električni orgazam: "Lišće prekriva Lisabon"; Divlje jagode: "Motori"; Aerodrom: "Obične ljubavne pjesme"; Pankrti: "Državni ljubimci"; (kompilacija): "Vrući dani i vrele noći"; Film: "Zona sumraka"; Bijelo dugme: "Singl ploče (1974-1975)" i "Singl ploče (1976-1980)"; Parni valjak: "Koncert - Live '82"; Atomsko sklonište: "Mentalna higijena"; Leb i sol: "Akustična trauma"; Zana: "Dodirni mi kolena", Oliver Mandić: "Zbog tebe bih tucao kamen"; Makadam: "Balerina"; Stijene: "Jedanaest i petnaest"; Stil: "Putovanje"; Đorđe Balašević: "Pub";
  • Zabavna: Tereza: "Prijatelji stari gdje ste"; Neda Ukraden: "To mora da je ljubav";
  • Folk: Miroslav Ilić: "Shvatio sam, ne mogu bez tebe"; Toma Zdravković: "Dva smo sveta različita"; Lepa Brena & Slatki Greh: "Čačak, Čačak"; Nada Topčagić: "Treba mi rame tvoje"; Nedžad Salković: "Ne klepeći nanulama"; Rade Jorović: "Selo moje lepše od Pariza"; Rokeri s Moravu: "Ja Tarzan a ti Džejn", Louis: "Ne kuni me, ne ruži me, majko"; Merima Njegomir: "Mezimica";
  • Debitantske albume su imali (ne mora biti početak karijere): Magazin, U škripcu, Boa, Divlji anđeli, Đorđe Balašević (solo), Poslednja igra leptira, Daniel Popović, Sinan Sakić, Mile Kitić, Sejo Pitić, Lepa Brena, Vesna Zmijanac, Šemsa Suljaković, Zorica Marković, Šeki Turković, Rade Jorović, Savo Radusinović, Boban Zdravković, Louis, Jašar Ahmedovski (→ Kategorija:Albumi 1982.)

• Neka vozila uvedena 1982:

• 
  Audi 100 C3 (Evropski auto godine '83)
• 
  Citroën BX
• 
  Ford Sierra Mk 1
• 
  Lancia Prisma
• 
  Mercedes-Benz W201
• 
  Nissan Micra, I gen.
• 
  Opel Corsa A
• 
  Opel Rekord E2
• 
  Volvo 760

Rođenja

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 1. 1. - David Nalbandian, argentinski teniser
• 5. 1. - Janica Kostelić, hrvatska skijašica
• 6. 1. - Eddie Redmayne, glumac
• 9. 1. - Catherine, Duchess of Cambridge, supruga princa Williama
• 14. 1. - Caleb Followill, pevač Kings of Leon
• 15. 1. - Emina Jahović, srpska pevačica
• 18. 1. - Ariadne Artiles, španski model
• 19. 1. - Jodie Sweetin, glumica
• 25. 1. - Noemi, talijanska pjevačica
• 26. 1. - Branko Radaković, multimedijalni umetnik
• 31. 1. - Helena Paparizu, pevačica

• 6. 2. - Alice Eve, glumica
• 7. 2. - Ivana Hodak, pravnica, žrtva zločina († 2008)
• 10. 2. - Justin Gatlin, atletičar
• 11. 2. - Natalie Dormer, glumica
• 25. 2. - Lena Kovačević, džez-muzičarka
• 26. 2. - Na Li, teniserki
• 27. 2. - Maja Mandžuka, srpska glumica
• 28. 2. - Natalija Vodjanova, model, glumica, filantrop

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 3. 3. - Jessica Biel, glumica
• 9. 3. - Mirjana Lučić-Baroni, tenisačica
• 15. 3. - Wilson Kipsang Kiprotich, kenijski atletičar
• 25. 3. - Danica Patrick, vozačica auto-trka
• 26. 3. - Hristina Popović, glumica

• 2. 4. - David Ferrer, teniser
• 14. 4. - Fuad Backović Deen, bosanskohercegovački pjevač
• 15. 4. - Seth Rogen, glumac, komičar
• 22. 4. - Kaká, brazilski fudbaler
• 29. 4. - Marija Karan, glumica
• 30. 4. - Kirsten Dunst, glumica

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 1. 5. - Darijo Srna, hrvatski nogometaš
• 9. 5. - Ivan Kolić, avio-modelar, svetski šampion
• 17. 5. - Tony Parker, francuski košarkaš
• 20. 5. - Petr Čech, golman

• 1. 6. - Justine Henin, belgijska tenisačica
• 3. 6. - Jelena Isinbajeva, ruska atletičarka i časnica ruske vojske
• 5. 6. - Zvjezdan Misimović, fudbaler
• 21. 6. - Prince William, Duke of Cambridge, drugi u naslednom nizu britanske krune
• 24. 6. - Nataša Janić, kajakašica
• 29. 6. - Admir Vladavić, bosanskohercegovački nogometaš

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 18. 7. - Priyanka Chopra, glumica, misica sveta
• 24. 7. - Elisabeth Moss, glumica
• 24. 7. - Anna Paquin, glumica
• 29. 7. - Allison Mack, njemačko-američka filmska glumica

• 5. 8. - Nada Macanković, glumica
• 9. 8. - Tyson Gay, atletičar
• 29. 8. - Dado Polumenta, pevač
• 30. 8. - Andy Roddick, američki teniser

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 5. 9. - Roko Karanušić, tenisač
• 12. 9. - Vanja Udovičić, srpski vaterpolista, političar
• 22. 9. - Billie Piper, glumica, pevačica
• 22. 9. - Aleksandra Jerkov, srpska političarka
• 27. 9. - Lil Wayne, reper, kantautor

• 8. 10. - Miloš Pavlović (automobilista)
• 13. 10. - Ian Thorpe, plivač
• 20. 10. - Ana Mihajlovski - Grubin, TV voditeljka
• 28. 10. - Matt Smith, glumac

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 3. 11. - Boris Pašanski, srpski teniser
• 12. 11. - Anne Hathaway, glumica
• 14. 11. - Gradimir Crnogorac, bosanskohercegovački nogometaš
• 23. 11. - Asafa Powell, jamajčanski atletičar
• 30. 11. - Elisha Cuthbert, glumica

• 4. 12. - Nick Vujičić, motivacioni govornik
• 5. 12. - Marija Omaljev-Grbić, glumica
• 6. 12. - Alberto Contador, biciklista
• 8. 12. - Nicki Minaj, pevačica
• 17. 12. - Dynamo (mađioničar)
• 30. 12. - Kristin Kreuk, američka glumica

Kroz godinu

• Sofija Jović, glumica, režiserka

Smrti

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 1. 1. - Frano Kršinić, hrvatski kipar (* 1897.)
• 2. 1. - Nikola Šop, hrvatski pjesnik, prozaist i prevoditelj (* 1904.)
• 2. 1. - Ivana Lang, hrvatska skladateljica (* 1912.)
• 5. 1. - Dimitrije Konjović, predratni osnivač "Ikarusa" (* 1888)
• 13. 1. - Marcel Camus, filmski režiser (* 1912)
• 18. 1. - Emilijan Marinović, episkop slavonski (* 1902)
• 22. 1. - Eduardo Frei Montalva, bivši predsednik Čilea (* 1911)
• 23. 1. - Jovan Gligorijević, profesor BU, bivši rektor (* 1918)
• 25. 1. - Mihail Suslov, ideolog KPSS (* 1902)
• 30. 1. - Mihailo Konstantinović, pravnik, predratni ministar (* 1897)

• 8. 2. - Jovan Veselinov, visoki funkcioner NR/SR Srbije, narodni heroj (* 1906)
• 9. 2. - Marko Mesić, oficir KJ, NDH i NOVJ (* 1901)
• 11. 2. - Redžo Mulić, kompozitor (* 1923)
• 17. 2. - Thelonious Monk, džez pijanista (* 1917)
• 17. 2. - Lee Strasberg, glumac, pedagog (* 1901)
• 18. 2. - Djuna Barnes, američka književnica (* 1892.)
• 21. 2. - Geršom Šolem, istoričar, filozof (* 1897)

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 2. 3. - Philip K. Dick, pisac, filozof (* 1928)
• 3. 3. - Stanko Parmać, učitelj, kontraadmiral JRM, narodni heroj (* 1913)
• 3. 2. - Georges Perec, francuski književnik (* 1936)
• 5. 3. - John Belushi, glumac, komičar, muzičar (* 1949)
• 6. 3. - Ayn Rand, književnica, filozof (* 1905)
• 11. 3. - Salih Alić, bosanskohercegovački pjesnik (* 1906)
• 18. 3. - Vasilij Čujkov, maršal i dvostruki heroj SSSR (* 1900)
• 19. 3. - Randy Rhoads, gitarista za Ozzyja Osbournea (* 1956)
• 29. 3. - Carl Orff, nemački kompozitor (* 1895)

• 3. 4. - Warren Oates, glumac (* 1928)
• 11. 4. - Aleksandar M. Leko, srpski hemičar (* 1890)
• 17. 4. - Mensur Dervišević, slikar (* 1928)
• 25. 4. - Celia Johnson, glumica (* 1908)
• 27. 4. - Viktor Hajon, učesnik NOB, vaterpolist, novinar, gospodarstvenik (* 1916)
• 28. 4. - Jovan Cekić, lekar, delegat (* 1918)
• 30. 4. - Lester Bangs, muzički novinar (* 1948)

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 8. 5. - Gilles Villeneuve, vozač F1 (* 1950)
• 17. 5. - Jovan Marinović pravnik, crnogorski i jugoslovenski revolucionar (* 1908)
• 18. 5. - Vojin Đurašinović, učesnik NOB, narodni heroj (* 1919)
• 23. 5. - Jovan Beljanski, učesnik NOB, političar, narodni heroj (* 1901)
• 29. 5. - Romy Schneider, glumica (* 1938)

• 2. 6. - Danilo Milinčić, ubijeni Srbin na Kosovu (* 1960)
• 9. 6. - Mirza Nasir Ahmad, ahmadijski kalif (* 1909)
• 10. 6. - Rainer Werner Fassbinder, filmski režiser, scenarista, glumac (* 1945)
• 10. 6. - Gala Dalí, supruga i muza Salvadora Dalija (* 1894)
• 13. 6. - Riccardo Paletti, vozač F1 (* 1958)
• 17. 6. - Roberto Calvi, italijanski bankar (* 1920)
• 18. 6. - Curd Jürgens, glumac (* 1915)
• 20. 6. - Uglješa Kojadinović, glumac (* 1936)
• 29. 6. - Henry King, filmski režiser (* 1886)

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 4. 7. - Antonio Guzmán Fernández, predsednik Dominikanske Republike (* 1911)
• 11. 7. - Meša Selimović, bosanski književnik (* 1910)
• 19. 7. - David Frankfurter, jugoslavenski Židov, predratni borac protiv nacizma (* 1909)
• 27. 7. - Sofka Nikolić, pevačica narodne muzike (* 1907)
• 29. 7. - Vladimir Zvorikin, pionir TV tehnologije (* 1888)

• 2. 8. - Veljko Mićunović, bivši ambasador u SSSR (* 1916)
• 2. 8. - Čedomil Bachrach, ilustrator, crtač stripa (* 1924)
• 10. 8. - Anderson Bigode Herzer, brazilski pisac
• 12. 8. - Henry Fonda, američki glumac (* 1905.)
• 21. 8. - Mirko Rački, hrvatski slikar (* 1879)
• 21. 8. - Sobhuza II, kralj Svazilenda (* 1899)
• 23. 8. - Alberto Cavalcanti, brazilski filmski redatelj (* 1897.)
• 29. 8. - Ingrid Bergman, švedska filmska i kazališna glumica (* 1919.)

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 1. 9. - Władysław Gomułka, poljski političar (* 1905)
• 2. 9. - Seraphim Rose, američki pravoslavni jeromonah (* 1934)
• 14. 9. - Grace Kelly, američka glumica i monegaška princeza (* 1929.)
• 14. 9. - Bachir Gemayel, izabrani predsednik Libana (* 1947)
• sept. - Sava Mikić, pilot, istoričar vazduhoplovstva (* 1884)
• 19. 9. - Stjepan Škreblin, matematičar (* 1888)
• 21. 9. - Ivan Bagramjan, maršal i dvostruki heroj SSSR (* 1897)

• 3. 10. - Vivien Merchant, glumica (* 1929)
• 4. 10. - Leroy Grumman, industrijalac aviona (* 1895)
• 8. 10. - Philip Noel-Baker, britanski političar, diplomat, humanista i sportaš (* 1889.)
• 9. 10. - Anna Freud, psihoanalitičarka (* 1895)
• 10. 10. - Boško Petrović, srpski slikar (* 1922)
• 14. 10. - Tihomir Polanec, glumac (* 1935)
• 16. 10. - Jakov Gotovac, operni dirigent i skladatelj (* 1895.)
• 16. 10. - Mario del Monaco, talijanski tenor (* 1915.)
• 18. 10. - Pierre Mendès France, bivši premijer Francuske (* 1907)
• 24. 10. - Ante Roje, narodni heroj (* 1914)
• 25. 10. - Karl Bruckner, austrijski književnik (* 1906)
• 26. 10. - Nikša Allegretti, fiziolog, imunolog, akademik JAZU (* 1920)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 1. 11. - King Vidor, filmski režiser, scenarista, producent (* 1894)
• 4. 11. - Dominique Dunne, glumica (* 1959)
• 5. 11. - Jacques Tati, filmski radnik, komičar (* 1907)
• 8. 11. - Paško Romac, narodni heroj (* 1913)
• 10. 11. - Leonid Brežnjev, generalni sekretar CK KPSS (* 1906)
• 12. 11. - Patrick Cowley, pionir elektro dens muzike (* 1950)
• 22. 11. - Radomir Stević Ras, srpski slikar (* 1931)

• 1. 12. - Kosta Sivčev, konstruktor aviona (* 1903)
• 2. 12. - Marty Feldman, glumac, komičar, pisac (* 1934)
• 18. 12. - Hans-Ulrich Rudel, nemački avijatičar-bombaš (* 1916)
• 20. 12. - Arthur Rubinstein, američki pijanist poljskog porijekla (* 1887.)
• 20. 12. - Milan Ristić, kompozitor, akademik SANU (* 1908)
• 22. 12. - Marko Peričin Kamenjar, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1912)
• 23. 12. - Jack Webb, američki glumac i TV-producent (* 1920.)
• 24. 12. - Louis Aragon, francuski književnik (* 1897)

Kroz godinu

• Ivan Babić, časnik KJ i NDH (* 1904)
• Branko Janković, muzičar "Rokeri s Moravu"
• Vladimir Vasiljević, "Beogradski fantom" (* 1950)
• Boško Petrović (slikar) i tapiserista (* 1922)

Nobelova nagrada za 1982. godinu

• Fizika: Kenneth G. Wilson (teorija za kritične fenomene u vezi sa faznim prelazima)
• Kemija: Aaron Klug (razvoj kristalografske elektronske mikroskopije i strukturalno rasvetljavanje biološki značajnih kompleksa nukleinska kiselina - protein)
• Fiziologija i medicina: Sune K. Bergström, Bengt I. Samuelsson i John Robert Vane (otkrića u vezi prostaglandina i srodnih biološki aktivnih supstanci)
• Književnost: Gabriel García Márquez (romani i kratke priče u kojima je fantastično i realistično povezano u bogato komponovanom svetu mašte, odražavajući život i konflikte jednog kontinenta)
• Mir: Alva Myrdal (zalaganje za razoružanje i beznuklearne zone u Evropi) i Alfonso García Robles (rad na razoružanju i beznuklearnoj zoni u Latinskoj Americi)
• Ekonomija: George Stigler (začetne studije industrijskih struktura, funkcionisanja tržišta te uzroka i posledica javne regulacije)

Literatura

• Collier's Year Book za 1982. (Microsoft Encarta 2004).

Spoljne veze

• (en) OSA,RFE/RL Background Reports, Page #19
• The Political Situation in Kosovo Today, Louis Zanga, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Why Are So Many Serbs Leaving Kosovo?, L.Zanga, OSA-RFE
• Kosovo, One Year After the Riots, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Albanian Ethnic Origin as Related to the Yugoslav Nationality Issue, L.Zanga, OSA-RFE
• The Present Status Of Former Kosovar Provincial Leaders, L.Zanga, OSA-RFE
• Yugoslav-Albanian "War Of Words", S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's Foreign Debts, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Bakaric Deplores Yugoslavia's Weaknesses After Tito, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's New Federal Government Formed, Slobodan Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Army's New Leaders, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's Federal System put in Question, S.Stanković, OSA-RFE
• Vukmanovic-Tempo and the Situation in Yugoslavia, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Veteran Communist Recalls Soviet Gulags, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Author Claims no Difference Between Hitler and Stalin, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Diplomat who Defied Soviet Leaders Dies, S.Stanković, OSA-RFE
• Wars Between Communist Countries a Reality, Yugoslav Theorist Claims, S.Stanković, OSA-RFE
• Relations Still Tense between Catholic Church and the State, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Vladimir Dedijer, A Whipping Boy for Tito?, S.Stanković, OSA-RFE
• Dedijer-Bakaric Controversy over Tito's Biography, Z.Antić, OSA-RFE
• Belgrade Weekly On "Internal Emigration" In Poland, S.Stanković, OSA-RFE
• Milovan Djilas Discusses Self-Managment and Socialism, Z.Antić, OSA-RFE

1982 na Wikimedijinoj ostavi