Maratonci trče počasni krug

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Maratonci trče počasni krug
Režija Slobodan Šijan
Producent Milan Žmukić
Scenario Dušan Kovačević
Uloge Bogdan Diklić
Danilo Bata Stojković
Pavle Vujisić
Mija Aleksić
Milivoje Mića Tomić
Zoran Radmilović
Jelisaveta Seka Sablić
Bora Todorović
Muzika Zoran Smiljanović
Fotografija Božidar Bota Nikolić
Montaža Ljiljana Lana Vukobratović
Datum(i) premijere
1982 (1982)
Trajanje 92 min.
Zemlja  Jugoslavija
Jezik srpskohrvatski
Maratonci trče počasni krug na Internet Movie Database

Maratonci trče počasni krug je jugoslavenska crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan prema scenariju koji je napisao Dušan Kovačević. Glavne uloge tumače Bogdan Diklić, Danilo Bata Stojković, Pavle Vujisić, Mija Aleksić, Milivoje Mića Tomić, Zoran Radmilović i Jelisaveta Seka Sablić. Maratonci su s vremenom stekli status kultnog filma te često ocenjivani kao jedan od najboljih srpskih, odnosno jugoslavenskih fimova. Citati iz filma su prepoznatljivi i odomaćeni u svakodnevnom govoru.

Sadržaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Radnja je smeštena 1934. godine, posle atentata na kralja Aleksandra u Marseju, u maloj srpskoj palanci. Porodica Topalović ima pet generacija muškaraca, koji se bave prodajom pogrebne opreme i grobarskim poslom i svađaju oko nasledstva upravo preminulog Pantelije Topalovića, osnivača porodične pogrebne firme. Najmlađi član, Mirko (Bogdan Diklić) porodice ima namere da ostavi porodični posao i da se bavi nečim „časnijim“; takođe, želeo bi da se venča sa Kristinom (Jelisaveta Seka Sablić), koja ga ne voli. Njen otac, Bili Piton (Zoran Radmilović) posluje sa porodicom Topalović, tako što iskopava i prodaje im stare sanduke, koje Topalovići prelakiraju i prodaju kao nove. I Bili je zainteresovan da dođe do Pantelijinog nasledstva ili para koje mu Topalovići duguju, zbog čega nagovara Mirka da se pokaže kao „čovek“ i da uzme svoj deo nasledstva, pre nego što se oženi Kristinom. Kristina je zaljubljena u Đenku, najboljeg Mirkovog druga, filmadžiju koji je iznad malograđanskog morala. Poslednja scena je početak obračuna izmežu Bilijeve porodice i porodice Topalović.

Model[uredi - уреди | uredi izvor]

Po izjavi Dušana Kovačevića, pisca drame, po kojoj su radjeni Maratnoci, on je za ovu dramu uzeo kao primer SFR Jugoslaviju i proces njenog raspadanja, u kom Tito ima ulogu Pantelije, koji drži ,,Komusnitičko preduzeće, na okupu, a posle njegove smrti, preduzeće se raspada, a i likova ima tačno pet, što bi od prilike odgovaralo broju država po raspadu...Takodje se može primetiti da skoro svi likovi, kao da su bazirani po izgledu na popularnom Italijanskom stripu, Alan Ford, koji je bio hit u Eks Ju...

U intervjuu za Večernji list iz 2015., Kovačević je potvrdio da je Pantelija modeliran po uzoru na Tita:

Da. I ne samo on [Tito], već kompletno partijsko rukovodstvo u svim državnim "strukturama" nepromijenjenih od drugog svjetskog rata. Tih mi se godina činilo da nitko od naših rukovodilaca nema manje od stotinu godina... Izgleda da sam se na vrijeme našalio svemu što nas neizbježno čeka, i što nema lijeka osim smijeha.[1]

Kovačević je isto tako dodao da je Maratonce napisao dok je bio mlad u 1970-ima, kada je zbog beznađa ozbiljno razmišljao napustiti studiranje za pisca i posvetiti se nekom sigurnijem poslu, ali da kao zrela osoba više ne bi toliko zacrnio tu priču da ju je išao ponovno pisati:

Samo se mlad čovjek u okolnostima koje sam spomenuo može tako cinično poigrati ljudima koji se bave poslovima bliskim crnom platnu, svijećama, vijencima i oproštajnim govorima.[1]

Uloge[uredi - уреди | uredi izvor]

Glumac Uloga
Radislav Lazarević Pantelija Topalović
Milivoje Mića Tomić Maksimilijan Topalović
Mija Aleksić Aksentije Topalović
Pavle Vuisić Milutin Topalović
Danilo Bata Stojković Laki Topalović
Bogdan Diklić Mirko Topalović
Zoran Radmilović Bili Piton
Jelisaveta Seka Sablić Kristina
Bora Todorović Đenka
Mihajlo Bata Paskaljević Žandar
Melita Bihali Olja, kućna pomoćnica
Fahro Konjhodžić Gospodin Rajković
Veljko Mandić Rajkovićev brat
Vojislav Mićović Starac sa groblja
Ras Rastoder Mlađi žandar
Dragoljub Gula Milosavljević Ožalošćeni
Stanojlo Milinković Bunardžija

Poznati citati[uredi - уреди | uredi izvor]

  • “Njemu se i ne isplati da izlazi iz groba...“ – Mirko
  • “Đubre matoro, imaš sto godina, a lažeš i varaš!“ – Laki
  • „Barabo jedna, ovakvog si čoveka našao da falsifikuješ.“ – Aksentije
  • „Vozi brže!“ – Aksentije
  • „Ne može brže, jurimo trideset.“ – Laki
  • „Pa naravno da ne može kada je tvoj blesavi sin raskantao mašinu.“ – Milutin
  • "Umro si pred sam kraj svog života." - Laki
  • „Šta to radiš, kume?“ – Mirko
  • „Pa vežbamo, kume. Probamo za film. Ti ćeš ovo isto da radiš... samo sutra.“ – Đenka
  • „Laki je malo nervozan.“ – Milutin
  • „Ja ne mislim. Ja samo predlažem, a vi odlučite.“ – Laki
  • „Ostali samo dugmići.“ – Aksentije
  • “'Oću svoj deo, nećete da me prevarite.“ – Mirko
  • „Ja sam pošteno radio. Izlagao sam se opasnosti da me uhvate i oteraju na robiju.“ – Bili Piton
  • „Ala je opravio, svaka mu čast.“ – Laki
  • „Da znate da je ukusan Pantelija.“ – Đenka
  • „Vidi, tata, pa to je gospodin Rajković. Šta mu je?“ – Laki
  • „Sad mu više nije ništa. Ubio si ga ko zeca.“ – Milutin
  • „Sve može da propadne, da nestane, samo je smrt siguran posao.“ – Laki
  • „Mirko opet ukrade auto.“ – Laki
  • “U jebem mu oca lopovskoga!“ – Aksentije

Nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Montrealski svjetski filmski festival – osvojena nagrada žirija
  • Pulski filmski festival – osvojena Zlatna arena za glumicu Jelisavetu Sablić
  • Marseille – nagrada za scenarij

Zanimljivosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1.0 1.1 Večernji list; Obzor, 28.11. 2015., str. 24-25

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]