Lizofosfatidna kiselina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Lizofosfatidna kiselina
Lysophosphatidic acid.svg
IUPAC ime
Drugi nazivi LPA
Identifikacija
CAS registarski broj 22002-87-5
PubChem[1][2] 5497152
MeSH lysophosphatidic+acid
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C21H41O7P
Molarna masa 436.52 g/mol



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Lizofosfatidna kiselina (LPA) fosfolipidni derivat koji deluje kao signalni molekul.[3]

Funkcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Lizofosfatidna kiselina dejstvuje kao potentan mitogen putem aktivacije tri G-protein-spregnuta receptora visokog-afiniteta: LPA1, LPA2, i LPA3 (takođe poznata kao EDG2, EDG4, i EDG7).[4] LPA je isto tako ligand sledećih receptora: LPA4 (p2y9/GPR23), LPA5 (GPR92) i LPA6 (GPR87).

Klinički značaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Zbog svoje sposobnosti da stimuliše ćelijsku proliferaciju, aberantna LPA-signalizacija je bila vezana sa rakom na više načina. Deregulacija autotaksina ili LPA receptora moše da dovede hiperproliferacije, što može da doprinese onkogenezi i metastazi.

LPA je mogući uzrok pruritusa (svraba) kod obolelih od holestatičkih (poremećen protok žuči) bolesti.

Aktivacija GTPaze[uredi - уреди | uredi izvor]

Nizvodno od aktivacije LPA receptora, mala GTPaza Rho može da bude aktivirana, čime se naknadno aktivira Rho kinaza. Ovo može da dovede do formiranja stresnih vlakana i ćelijske migracije putem inhibicije fosfataze lakog-lanca miozina.

Metabolizam[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoje brojni potencijalni putevi LPA biosinteze. Najpotpunije karakterisana sinteza je posredovana lizofosfolipazom D (autotaksinom), koja odstranjuje holinsku grupu sa lizofosfatidilholina. Lizofosfatidna kiselina je takođe intermedijar u sintezi fosfatidne kiseline.

LPA produkcija autotaksinom

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Garrett, Reginald; Grisham, Charles M. (2008). Biochemistry. Cengage Learning. str. 235–. ISBN 9780495109358. http://books.google.com/books?id=iGPsen3fSOIC&pg=PA235. pristupljeno 20. 12. 2010.. 
  4. Swarthout JT, Walling HW (December 2000). "Lysophosphatidic acid: receptors, signaling and survival". Cellular and Molecular Life Sciences : CMLS 57 (13-14): 1978–85. PMID 11215523. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kremer AE, Martens JJ, Kulik W, Ruëff F, Kuiper EM, van Buuren HR, van Erpecum KJ, Kondrackiene J, Prieto J, Rust C, Geenes VL, Williamson C, Moolenaar WH, Beuers U, Elferink RP. Lysophosphatidic acid is a potential mediator of cholestatic pruritus. Gastroenterology. 2010 May 20. [Epub ahead of print]
  • Moolenaar, W.H., Lysophosphatidic Acid, a Multifunctional Phospholipid Messenger. J. Biol. Chem. 1995. (270)22:12949. Article.
  • Mills, G.B., Moolenaar, W.H., The Emerging role of lysophosphatidic acid in cancer. Nat. Rev. Cancer. 2003. (8):582. Article
  • Garrett, Reginald; Grisham, Charles M. (2008). Biochemistry. Cengage Learning. str. 235–. ISBN 9780495109358. http://books.google.com/books?id=iGPsen3fSOIC&pg=PA235. pristupljeno 20. 12. 2010.. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]