TAS1R3

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
edit
Receptor ukusa tip 1 član 3
Identifikatori
SimboliTAS1R3; T1R3
Vanjski IDOMIM605865 MGI1933547 HomoloGene12890 IUPHAR: GeneCards: TAS1R3 Gene
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez8375683771
EnsemblENSG00000169962ENSMUSG00000029072
UniProtQ7RTX0Q925D8
RefSeq (mRNA)NM_152228.1NM_031872.2
RefSeq (protein)NP_689414.1NP_114078.1
Lokacija (UCSC)Chr 1:
1.27 - 1.27 Mb
Chr 4:
155.23 - 155.24 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Receptor ukusa tip 1 član 3 je protein koji je kod ljudi kodiran TAS1R3 genom.[1][2] Ovaj protein je ljudski homolog mišjeg Sac, glavne odrednice razlike između na slatko senzitivnih i nesenzitivnih vrsta miševa u pogledu njihovih odgovora na suharozu, saharin, i druge zaslađivače.[2]

Struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovaj protein je G protein spregnuti receptor sa sedam trans membranskih domena. On je komponenta heterodimernog aminokiselinskog receptora ukusa TAS1R1+3 i receptora slatkog ukusa TAS1R2+3. Ovaj receptor se formira kao proteinski dimer sa bilo TAS1R1 ili TAS1R2. Eksperimenti su pokazali da je TAS1R3 homodimer takođe senzitivan na prirodne šećerne supstance. Po nekim hipotezama homodimer je razlog za različiti kvalitet ukusa šećernih zamena.[3]

Ligandi[uredi - уреди | uredi izvor]

G protein spregnuti receptori za sladak i umami ukus se formiraju kao dimeri TAS1R proteina. TAS1R1+3 receptor ukusa je senzitivan na glutamat, kao i na sinergističke molekule koji pojačavaju ukus inozin monofosfat (IMP) i guanozin monofosfat (GMP). Ovi ukus pojačavajući molekuli ne omogućavaju aktivaciju samog receptora, nego pojačavaju odgovor receptora na mnoge L-aminokiseline.[4]

TAS1R2+3 odgovara na prirodne šećere saharozu i fruktozu, kao i na veštačke zaslađivače: saharin, kalijum acesulfam, dulcin, gvanidinosirćetna kiselina.[5]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Montmayeur JP, Liberles SD, Matsunami H, Buck LB (Apr 2001). "A candidate taste receptor gene near a sweet taste locus". Nat Neurosci 4 (5): 492–8. PMID 11319557. doi:10.1038/87440.  Check date values in: |date= (help)
  2. 2,0 2,1 "Entrez Gene: TAS1R3 taste receptor, type 1, member 3". http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?Db=gene&Cmd=ShowDetailView&TermToSearch=83756. 
  3. Zhao, G. Q.; Zhang, Y.; Hoon, M. A.; Chandrashekar, J.; Erlenbach, I.; Ryba, N. J.; Zuker, C. S. (2003). "The receptors for mammalian sweet and umami taste". Cell 115 (3): 255–266. PMID 14636554. doi:10.1016/S0092-8674(03)00844-4. 
  4. Nelson, G.; Chandrashekar, J.; Hoon, M. A.; Feng, L.; Zhao, G.; Ryba, N. J. P.; Zuker, C. S. (2002). "An amino-acid taste receptor". Nature 416 (6877): 199–202. PMID 11894099. doi:10.1038/nature726. 
  5. Nelson, G.; Hoon, M. A.; Chandrashekar, J.; Zhang, Y.; Ryba, N. J.; Zuker, C. S. (2001). "Mammalian sweet taste receptors". Cell 106 (3): 381–390. PMID 11509186. doi:10.1016/S0092-8674(01)00451-2. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]