Beta-1 adrenergički receptor

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
edit
Adrenergički, beta-1, receptor
Identifikatori
SimboliADRB1; ADRB1R; B1AR; BETA1AR; RHR
Vanjski IDOMIM109630 MGI87937 HomoloGene20171 IUPHAR: β1-adrenoceptor GeneCards: ADRB1 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez15311554
EnsemblENSG00000043591ENSMUSG00000035283
UniProtP08588Q9CRR2
RefSeq (mRNA)NM_000684NM_007419
RefSeq (protein)NP_000675NP_031445
Lokacija (UCSC)Chr 10:
115.79 - 115.8 Mb
Chr 19:
56.78 - 56.78 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Beta-1 adrenergički receptor1 adrenoreceptor), ili ADRB1, je beta-adrenergički receptor. ADRB1 je takođe oznaka za ljudski gen koji ga kodira.[1] On je G-protein spregnuti receptor koji vezuje Gs heterotrimerni G protein.

Receptor

[uredi | uredi kod]

Dejstva

[uredi | uredi kod]

Dejstva β1 receptora obuhvataju:

Agonisti

[uredi | uredi kod]

Izoprenalin ima veći afinitet za β1 od noradrenalina, koji se vezuje sa većim afinitetom od adrenalina. Selektivni agonisti beta-1 receptora su:

Antagonisti

[uredi | uredi kod]

β1-selektivni antagonisti (Beta blokatori) su:

Mehanizam

[uredi | uredi kod]

Gs uzrokuje aktivaciju adenilat ciklaze, što dovodi do povećanja cAMP koncentracije.

Ustanovljeno je da specifični polimorfizmi ovog gena utiču na brzinu rada srca i da mogu da imaju udela u srčanoj insuficijenciji.[1]

Interakcije

[uredi | uredi kod]

Za beta-1 adrenergički receptor je pokazano da interaguje sa DLG4[6] i GIPC1.[7]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 „Entrez Gene: ADRB1 adrenergic, beta-1-, receptor”. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Rang, H. P. (2003). Pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. str. 163. ISBN 0-443-07145-4. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Fitzpatrick, David; Purves, Dale; Augustine, George (2004). „Table 20:2”. Neuroscience (Third izd.). Sunderland, Mass: Sinauer. ISBN 0-87893-725-0. 
  4. Rang, H. P. (2003). Pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. ISBN 0-443-07145-4.  Page 163
  5. American Society of Health-System Pharmacists, Inc. (1. 1. 2005.). „Bisoprolol”. MedlinePlus Drug Information. U.S. National Library of Medicine, National Institutes of Health. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-20. Pristupljeno 6. 6. 2008. 
  6. Hu, L A; Tang Y, Miller W E, Cong M, Lau A G, Lefkowitz R J, Hall R A (December 2000). „beta 1-adrenergic receptor association with PSD-95. Inhibition of receptor internalization and facilitation of beta 1-adrenergic receptor interaction with N-methyl-D-aspartate receptors”. J. Biol. Chem. (UNITED STATES) 275 (49): 38659–66. DOI:10.1074/jbc.M005938200. ISSN 0021-9258. PMID 10995758. 
  7. Hu, Liaoyuan A; Chen Wei, Martin Negin P, Whalen Erin J, Premont Richard T, Lefkowitz Robert J (July 2003). „GIPC interacts with the beta1-adrenergic receptor and regulates beta1-adrenergic receptor-mediated ERK activation”. J. Biol. Chem. (United States) 278 (28): 26295–301. DOI:10.1074/jbc.M212352200. ISSN 0021-9258. PMID 12724327. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

}}

  • Rang, H. P. (2003). Pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. str. 163. ISBN 0-443-07145-4. 
  • Fitzpatrick, David; Purves, Dale; Augustine, George (2004). „Table 20:2”. Neuroscience (Third izd.). Sunderland, Mass: Sinauer. ISBN 0-87893-725-0. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]
  • „β1-adrenoceptor”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Arhivirano iz originala na datum 2015-06-06.