Angiotenzinski receptor
Izgled
Angiotenzinski II receptor, tip 1 | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | AGTR1 |
Alt. simboli | AGTR1B |
IUPHAR | AT1 |
Entrez | 185 |
HUGO | 336 |
OMIM | 106165 |
RefSeq | NM_000685 |
UniProt | P30556 |
Drugi podaci | |
Lokus | Hromozom 3 q21-q25 |
Angiotenzinski II receptor tip 2 | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | AGTR2 |
IUPHAR | AT2 |
Entrez | 186 |
HUGO | 338 |
OMIM | 300034 |
RefSeq | NM_000686 |
UniProt | P50052 |
Drugi podaci | |
Lokus | Hromozom X q22-q23 |
Angiotenzinski receptori su klasa G protein-spregnutih receptora čiji ligandi su angiotenzini.[1] Oni su značajni u renin-angiotenzin sistemu, gde su odgovorni za prenos signala glavnog hormonskog efektora.[2]
AT1 i AT2 su receptori sa ~30% zajedničke sekvence. Oni imaju sličan afinitet za angiotenzin II, koji je njihov glavni ligand.
Receptor | Mehanizam[3] |
---|---|
AT1 | |
AT2 | |
AT3 | |
AT4 |
Angiotenzinski receptor se aktivira vazokonstrikcinim peptidom angiotenzinom II. Aktivirani receptor se spreže sa Gq/11 i Gi/o. Time se aktivira fosfolipaza C i povećava citosolna koncentracija Ca2+, čime se iniciraju ćelijski responsi kao što je stimulacija proteinske kinaze C. Aktivirani receptor takođe inhibira adenilat ciklazu i aktivira razne tirozinske kinaze.[2]
- ↑ de Gasparo M, Catt KJ, Inagami T, Wright JW, Unger T (2000). „International union of pharmacology. XXIII. The angiotensin II receptors”. Pharmacol. Rev. 52 (3): 415–72. PMID 10977869. Arhivirano iz originala na datum 2009-03-16. Pristupljeno 2014-05-08.
- ↑ 2,0 2,1 Higuchi S, Ohtsu H, Suzuki H, Shirai H, Frank GD, Eguchi S (2007). „Angiotensin II signal transduction through the AT1 receptor: novel insights into mechanisms and pathophysiology”. Clin. Sci. 112 (8): 417–28. DOI:10.1042/CS20060342. PMID 17346243.
- ↑ „Senselab”. Arhivirano iz originala na datum 2009-02-28.