Receptor vazoaktivnog intestinalnog peptida

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Vazoaktivni intestinalni peptidni receptor 1
Identifikatori
Simbol VIPR1
Alt. simboli RDC1, HVR1, VAPC1
Entrez 7433
HUGO 12694
OMIM 192321
RefSeq NM_004624
UniProt P32241
Drugi podaci
Lokus Hromozom 3 p22
Vazoaktivni intestinalni peptidni receptor 2
Identifikatori
Simbol VIPR2
Alt. simboli VPAC2
Entrez 7434
Hugo 12695
OMIM 601970
RefSek NM_003382
UniProt P41587
Drugi podaci
Lokus Hrom. 7 q36.3
Hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući polipeptidni receptor tip I
Identifikatori
Simbol ADCYAP1R1
Alt. simboli PACAPR
Entrez 117
Hugo 242
OMIM 102981
RefSek NM_001118
UniProt P41586
Drugi podaci
Lokus Hrom. 7 p14

Poznata su dva receptora za vazoaktivni intestinalni peptid (VIP): VPAC1 i VPAC2.[1][2] Za ove receptore se vezuje VIP i u izvesnoj meri hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid (PACAP). Oba receptora su članovi 7 transmembranske familije G protein spregnutih receptora.

VPAC1 je široko zastupljen u centralnom nervnom sistemu, jetri, plućima, crevima i T-limfocitima.

VPAC2 je prisutan u centralnom nervnom sistemu, pankreasu, skeletalnim mišićima, srcu, bubrezima, masnom tkivu, testisima, i želucu.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Laburthe M, Couvineau A, Marie JC (2002). "VPAC receptors for VIP and PACAP". Recept. Channels 8 (3-4): 137–53. PMID 12529932. doi:10.1080/10606820213680. 
  2. Laburthe M, Couvineau A (2002). "Molecular pharmacology and structure of VPAC Receptors for VIP and PACAP". Regul. Pept. 108 (2-3): 165–73. PMID 12220741. doi:10.1016/S0167-0115(02)00099-X. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]