Heterotrimerni G protein

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Heterotrimerni G-protein
G protein1.png
Heterotrimerni G protein ilustrovan sa teorijskim lipidnim ankerima. GDP je crn. Alfa lanac je žut. Beta i gama lanci su plavi.
Identifikatori
EC broj 3.6.5.1
IntEnz IntEnz view
BRENDA BRENDA entry
ExPASy NiceZyme view
KEGG KEGG entry
MetaCyc metabolic pathway
PRIAM profile
PDB structures
3D struktura heterotrimernog G proteina

Heterotrimerni G proteini (EC 3.6.5.1, Heterotrimeric G-protein GTPase) su za membranu vezani G proteini.[1][2][3][4] Oni se ponekad nazivaju "veliki" G proteini. Ovi proteini su aktivirani G protein-spregnutim receptorima. Oni se sastoje od alfa (α), beta (β) i gama (γ) podjedinica[5]. Dve zadnje se nazivaju beta-gama kompleks.

Alfa podjedinice[uredi - уреди | uredi izvor]

Gα podjedinice se sastoje od dva domena: GTPaza i alfa-heliksni domen. Postoji najmanje 20 različitih Gα podjedinica, koje se dele u četiri glavne familije. Ova nomenklatura je bazirana na homologiji njihovih sekvenci.[6]

Beta-gama kompleks[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Beta-gama kompleks

β i γ podjedinice su međusobno čvrsto vezane u beta-gama kompleks. Nakon GPCR aktivacije, Gβγ kompleks se odvaja od Gα podjedinice nakon GDP-GTP razmene.

Funkcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Slobodni Gβγ kompleks može da dejstvuje kao samostalni signalni molekul, koji aktivira druge sekundarne glasnike ili direktno kontroliše jonske kanale. Na primer, Gβγ kompleks, kad je vezan za histaminske receptore, može da aktivira fosfolipazu A2. Gβγ kompleksi vezani za muskarin acetilholinske receptore, direktno otvaraju GIRK kanale. Oni takođe mogu da aktiviraju L-tip kalcijum kanale, u farmakologiji H3 receptora.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. ↑ Neer, E.J. (1995). "Heterotrimeric G proteins: organizers of transmembrane signals". Cell 80: 249–259. PMID 7834744. 
  2. ↑ Sprang, S.R. (1997). "G protein mechanisms: insights from structural analysis". Annu. Rev. Biochem. 66: 639–678. PMID 9242920. 
  3. ↑ Bondarenko, V.A., Deasi, M., Dua, S., Yamazaki, M., Amin, R.H., Yousif, K.K., Kinumi, T., Ohashi, M., Komori, N., Matsumoto, H., Jackson, K.W., Hayashi, F., Usukura, J., Lipikin, V.M. and Yamazaki, A. (1997). "Residues within the polycationic region of cGMP phosphodiesterase γ subunit crucial for the interaction with transducin α subunit. Identification by endogenous ADP-ribosylation and site-directed mutagenesis". J. Biol. Chem. 272: 15856–15864. PMID 9188484. 
  4. ↑ Ming, D., Ruiz-Avila, L. and Margolskee, R.F. (1998). "Characterization and solubilization of bitter-responsive receptors that couple to gustducin". Proc. Natl. Acad. Sci. USA 95: 8933–8938. PMID 9671782. 
  5. ↑ Hurowitz EH, Melnyk JM, Chen YJ, Kouros-Mehr H, Simon MI, Shizuya H (2000). "Genomic characterization of the human heterotrimeric G protein alpha, beta, and gamma subunit genes". DNA Res 7 (2): 111–20. PMID 10819326. doi:10.1093/dnares/7.2.111. 
  6. ↑ Strathmann MP, Simon MI (1991). "G alpha 12 and G alpha 13 subunits define a fourth class of G protein alpha subunits". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 88 (13): 5582–6. PMC 51921. PMID 1905812. doi:10.1073/pnas.88.13.5582. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Heterotrimerni_G_protein&oldid=4998490"