Fosfolipaza D
| Fosfolipaza D | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Identifikatori | |||||||||
| EC broj | 3.1.4.4 | ||||||||
| CAS broj | 9001-87-0 | ||||||||
| IntEnz | IntEnz view | ||||||||
| BRENDA | BRENDA entry | ||||||||
| ExPASy | NiceZyme view | ||||||||
| KEGG | KEGG entry | ||||||||
| MetaCyc | metabolic pathway | ||||||||
| PRIAM | profile | ||||||||
| PDB | RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum | ||||||||
| Ontologija gena | AmiGO / EGO | ||||||||
| |||||||||
Fosfolipaza D je enzim koji je lociran u ćelijskoj membrani i koji katalizuje hidrolizu fosfatidilholina čime se formiraju fosfatidna kiselina (PA), i holin. Kod sisara postoje dve izoforme fosfolipaze D: PLD1 i PLD2.
Funkcija[uredi | uredi kod]
PLD sisara direktno interaguje sa kinazama kao što su PKC, ERK, TYK i kontroliše signalizaciju.[1] Holin je veoma zastupljen u ćeliji, te PLD dejstvo nema znatnog uticaja na njegove nivoe, i malo je verovatno da holin učestvuje u prenosu signala.
Fosfatidna kiselina je signalni molekul i deluje tako što regrutuje SK1 na membrane. PA ima ekstremno kratak životni vek i brzo se hidrolizuje enzimom PA fosfohidrolaza da formira diacilglicerol (DAG). DAG se takođe može konvertovati u PA posredstvom DAG kinaze. Mada se PA i DAG mogu konvertovati jedan u drugi, oni ne deluju na istim signalnim putemiva. Stimulus koji aktivira PLD ne aktivira enzime ispod DAG i vice versa.
Mada se PA i DAG mogu konvertovati jedan u drugi, moguće je da se održavaju zasebne rezerve signalnih i nesignalnih lipida. Studije sugerišu da je DAG signalizacija posredovana polinezasićenim DAG, dok je PLD izveden iz PA mononezasićen ili zasićen. Stoga se funktionalni zasićeni/mononezasićeni PA može degradirati hidrolizom do nefunkcionalnog zasićenog/mononezasićenog DAG, dok se funkcionalni polinezasićeni DAG može degradirati konverzijom u nefunkcioni polinezasićeni PA.[2][3][4]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Paruch S, El-Benna J, Djerdjouri B, Marullo S, Périanin A (January 2006). „A role of p44/42 mitogen-activated protein kinases in formyl-peptide receptor-mediated phospholipase D activity and oxidant production”. FASEB J. 20 (1): 142–4. DOI:10.1096/fj.05-3881fje. PMID 16253958.
- ↑ Bocckino S, Blackmore P, Wilson P, Exton J (1987). „Phosphatidate accumulation in hormone-treated hepatocytes via a phospholipase D mechanism”. J Biol Chem 262 (31): 15309–15. PMID 3117799.
- ↑ Bocckino S, Wilson P, Exton J (1987). „Ca2+-mobilizing hormones elicit phosphatidylethanol accumulation via phospholipase D activation”. FEBS Lett 225 (1-2): 201–4. DOI:10.1016/0014-5793(87)81157-2. PMID 3319693.
- ↑ Hodgkin M, Pettitt T, Martin A, Michell R, Pemberton A, Wakelam M (1998). „Diacylglycerols and phosphatidates: which molecular species are intracellular messengers?”. Trends Biochem Sci 23 (6): 200–4. DOI:10.1016/S0968-0004(98)01200-6. PMID 9644971.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Nicholas C. Price, Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third izd.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X.
- Eric J. Toone (2006). Advances in Enzymology and Related Areas of Molecular Biology, Protein Evolution (Volume 75 izd.). Wiley-Interscience. ISBN 0471205036.
- Branden C, Tooze J.. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN: 0-8153-2305-0.
- Irwin H. Segel. Enzyme Kinetics: Behavior and Analysis of Rapid Equilibrium and Steady-State Enzyme Systems (Book 44 izd.). Wiley Classics Library. ISBN 0471303097.
- Robert A. Copeland (2013). Evaluation of Enzyme Inhibitors in Drug Discovery: A Guide for Medicinal Chemists and Pharmacologists (2nd izd.). Wiley-Interscience. ISBN 111848813X.
- Gerhard Michal, Dietmar Schomburg (2012). Biochemical Pathways: An Atlas of Biochemistry and Molecular Biology (2nd izd.). Wiley. ISBN 0470146842.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]