Fosfatidilinozitol

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Fosfatidilinozitol
Phosphatidylinositol.png
Drugi nazivi PI, PtdIns
Identifikacija
PubChem[1][2] 21226108
ChemSpider[3] 23229073 YesY
ChEMBL[4] CHEMBL156023 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C47H83O13P
Molarna masa 886.56 g/mol, neutralan sa udelom masnih kiselina - 18:0, 20:4



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Fosfatidilinozitol (PtdIns, ili PI) negativno naelektrisani fosfolipid i manje zastupljena komponenta citosolne strane eukariotskih ćelijskih membrana.

Inozitol može biti fosforilisan do fosfatidilinozitol fosfata (PIP), fosfatidilinozitol bisfosfata (PIP2) i fosfatidilinozitol trisfosfata (PIP3). PIP, PIP2 i PIP3 se kolektivno zovu fosfoinozitidi.

Biosinteza[uredi - уреди | uredi kôd]

Biosinteza fosfatidilinozitola katalizovana fosfatidilinozitol sintazom.[5].

Sinteza fosfatidilinozitola je katalizovana fosfatidilinozitol sintazom. U reakciji učestvuju CDP-diacilglicerol i L-mio-inozitol.[5].

Hemija[uredi - уреди | uredi kôd]

PI sadrži polarni i ne-polarni region, iz kog razloga je ovaj lipid amfifil. Amfifilni lipidi demonstriraju polimorfno ponašanje. Fosfatidilinozitol je klasifikovan kao glicerofosfolipid koji sadrži glicerolnu osnovu, dve nepolarne masne kiseline, i fosfatnu grupu supstituisanu sa inozitolom.

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1359644610007737.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. http://www.jcheminf.com/content/2/1/3.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. 5,0 5,1 Mathews, Chrisotphe K.; van Holde, K.E.; Ahern, Kevin G., (2005). Biochemistry Third Edition. 

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

  • Mathews, Chrisotphe K.; van Holde, K.E.; Ahern, Kevin G., (2005). Biochemistry Third Edition. 

Dodatne slike[uredi - уреди | uredi kôd]

Vidi još[uredi - уреди | uredi kôd]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]