Prijeđi na sadržaj

Fosfolipid

Izvor: Wikipedija
Fosfolipid
Polarna grupa molekula je u crvenom polju.
U prikazuje hidrofobnu deo molekula.
Fosfatidil holin je komponenta lecitina. On je takođe izvor holina u sintezi acetilholina u holinergijskim neuronima.

Fosfolipidi su klasa lipida i značajna komponenta svih ćelijskih membrana.[1] Oni mogu da formiraju lipidne dvoslojeve. Većina fosfolipida sadrži diglicerid, fosfatnu grupu, i jednostavni organski molekul kao što je holin. Jedan izuzetak od ovog pravila je sfingomijelin, koji je formiran od sfingozina umesto glicerola. Prvi fosfolipid identifikovan u biološkim tkivima je bio lecitin, ili fosfatidilholin, u žumancetu. Otkrio ga je 1847. godine francuski hemičar i apotekar Teodor Nikolas Gobli.

Amfipatični karakter

[uredi | uredi kod]

„Glava“ fosfolipida je hidrofilna (privlači vodu), dok njihov hidrofobni „rep“ odbija vodu. Hidrofilna glava ima negativno naelektrisanu fosfatnu grupu, a može da sadrži i druge polarne grupe. Hidrofobni rep se obično sastoji od dugačkih masno kiselinskih ugljeno vodoničnih lanaca. U vodi, fosfolipidi formiraju više različitih struktura u zavisnosti od specifičnih osobina fosfolipida. Te specifične osobine omogućavaju fosfolipidima da igraju važnu ulogu u fosfolipidnom dvosloju. U biološkim sistemima, fosfolipidi se često javljaju sa drugim molekulima (npr., proteinima, glikolipidima, i holesterolom) u dvosloju kao što je ćelijska membrana.[2] Lipidni dvoslojevi nastaju kad se hidrofobni repovi slože jedni naspram drugih, formirajući membranu sa hidrofilnim glavama na obe strane okrenute ka vodi.

Tipovi fosfolipida

[uredi | uredi kod]

Diacilgliceridne strukture

[uredi | uredi kod]

Sinteza fosfolipida

[uredi | uredi kod]

Sinteza fosfolipida se odvija u citozolu u okolini ER membrane koja je bogata u proteinima koji učestvuju u sintezi (GPAT i LPAAT acil transferaze, fosfataze i holin fosfotransferaze) i alokacije (flipaze i flopaze). Na kraju vezikule sa fosfolipidima se odvajaju od ER, i prenose se na membrane.[3]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. 
  2. Campbell, Neil A.; Brad Williamson; Robin J. Heyden (2006). Biology: Exploring Life. Boston, Massachusetts: Pearson Prentice Hall. ISBN 0-13-250882-6. 
  3. Lodish, Harvey; Berk, Krieger, Kaiser, Scott, Bretsher, Ploegh, Matsuaira (2008). Molecular Cell Biology. W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-7601-4. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-17. Pristupljeno 2014-03-05. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]