Rafael Nadal

Izvor: Wikipedia
Rafael Nadal

Rafael Nadal
Rafael Nadal


Profesionalna karijera:
{{{prof. karijera}}}
Nadimak/ci: Rafa, Kralj šljake, El Matador
Država: Španjolska Španjolska
Mesto stanovanja: Manakor, Majorka, Španija
Datum rođenja: 3. jun 1986
Mesto rođenja: Manakor, Majorka
Visina: 1,85 m
Masa: 85 kg
Igra: Levom rukom dvoručni bekhend
Zarada: 47.391.494$
Trener Toni Nadal
ATP profil
Zvanična prezentacija
Pojedinačno
Pobede–porazi: 692-135
Osvojeni turniri: 47
Izgubljena finala: 21
Najbolji plasman: 1. (18. avgust 2008)
Trenutni plasman: 2.
Uspeh na grend slem turnirima
Flag of Australija Australian Open P (2009)
Flag of Francuska Roland Garros P (2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011, 2012, 2013)
Zastava Ujedinjenog Kraljevstva Wimbledon P (2008, 2010)
Sjedinjene Američke Države US Open P (2010, 2013)
Završno prvenstvo sezone
Masters kup F (2010)
Olimpijske igre
Olympic rings with white rims.svg Olimpijske igre Gold medal.svg Zlato (2008)
Parovi
Pobede–porazi: 105-61
Osvojeni turniri: 8
Izgubljena finala: 3
Najbolji plasman: 26. (8. avgust 2005)
Trenutni plasman: 59.
Uspeh na grend slem turnirima
Flag of Australija Australian Open 3. kolo (2004, 2005)
Flag of Francuska Roland Garros
Zastava Ujedinjenog Kraljevstva Wimbledon 2. kolo (2005)
Sjedinjene Američke Države US Open PF (2004)
Timska takmičenja
Davis Cup P (2004, 2008, 2009, 2011)

Podaci od ponedeljka, 23. aprila 2012.


Rafael "Rafa" Nadal Parera (3.6. 1986.) je španski tenisač. On je nećak Miguela Angela Nadala, bivšeg igrača fudbalskog kluba F.C. Barcelona. On je trenutno br. 2 na ATP listi najboljih svjetskih tenisača i jedini poslije Borisa Beckera kome je to uspjelo u tinejdžerskim godinama.

Nadal u igri voli koristiti topspin te trči brzo širom igrališta ne bi li vratio svaku loptu. Poznat je po izvrsnoj fizičkoj kondiciji zahvaljujući kojoj drži kvalitetu igre i nakon nekoliko sati. Vrlo je dobar i u protivnapadima.

Iako Nadal igra lijevom rukom, u normalnom životu je dešnjak. U njegovim ranim godinama je njegov stric i trener Toni Nadal zaključio kako bi njegov dvostruki bekhend mogao biti još bolji sa snažnom desnom rukom, pa je Rafaela naučio da koristi lijevu ruku. [1]

Nadalova serija pobjeda na zemlji (nakon pobjede nad Rogerom Federerom 1-6 6-1 6-4 7-6(4) u finalu Roland Garrosa 2006.) je došla do 60 uzastopnih mečeva, što predstavlja najdužu seriju pobjeda na zemlji među muškarcima u eri Tenis Opena. Nadal je prethodno dijelio rekord s 53 pobjede Guillerma Vilasa. Kada je držao taj rekord, još je bio tinejdžer. Chris Evert drži rekord (među oba spola) od 125 mečeva.

Karijera[uredi - уреди]

Počeci[uredi - уреди]

Dok je Rafael bio još dete, njegov stric i trener Toni Nadal naučio ga je da igra levom rukom, iako je Rafael dešnjak. Toni je smatrao da će Rafaelov dvoručni bekend imati koristi od njegove jake desne ruke.

Rafael Nadal je sa 12 godina odlučio da se bavi tenisom, a ne fudbalom. Toni mu je bio glavni trener, ali je takođe tokom dva leta trenirao na teniskom kampu Nika Boletijerija. U maju 2001. pobedio je osvajača Grend slem turnira Peta Keša u egzibicionom meču na šljaci.

2002[uredi - уреди]

U aprilu 2002. godine, Nadal je pobedio u svom prvom meču na jednom profesionalnom turniru. Pobedivši Ramona Delgada, postao je deveti igrač u istoriji open ere koji je to uradio pre svog šesnaestog rođendana.[1]

2003[uredi - уреди]

2003. godine osvojio je dva čelendžera i završio godinu među pedeset najboljih na ATP listi. Na debitantskom nastupu na Vimbldonu, Nadal je postao najmlađi igrač koji je stigao do trećeg kola turnira još od Borisa Bekera 1984.[2]

2004[uredi - уреди]

Godine 2004. Nadal je odigrao prvi meč protiv prvoplasiranog na ATP listi Rodžera Federera na Majami mastersu i pobedio ga bez izgubljenog seta. Potom je propustio veći deo sezone koji se igrao na terenima sa šljakom, uključujući i Rolan Garos, zbog napuknuća članka leve noge.[3]

2005.[uredi - уреди]

Novu sezonu Nadal je počeo porazima posle velike borbe od Lejtona Hjuita na Otvorenom prvenstvu Australije i od Federera u finalu Majami mastersa. Mnogi teniski stručnjaci smatraju da ova dva turnira predstavljaju proboj Nadala na svetsku tenisku scenu.[4][5]

Nadal je dominirao prolećnim delom sezone, koji se igrao na zemljanoj podlozi. Pobedio je u 24 uzastopna meča, srušivši rekord Andrea Agasija.[6] Nadal je osvojio turnir u Barseloni i svoj prvi turnir iz ATP Masters serije u Monte Karlu. Zahvaljujući ovim pobedama, Nadal je zauzeo peto mesto na ATP listi[7], i postao jedan od favorita za osvajanje Otvorenog prvenstva Francuske.

Na svoj 19. rođendan, Nadal je pobedio Rodžera Federera u polufinalu Rolan Garosa, sprečavajući ga da osvoji jedini grend slem turnir koji do tada nije osvojio. Dva dana kasnije, Nadal je porazio Marijana Puertu u finalu, postajući prvi muški teniser koji je osvojio Otvoreno prvenstvo Francuske na svom prvom nastupu na tom turniru, još od Matsa Vilandera (1982),[8] i prvi tinejdžer koji je osvojio grend slem turnir još od Pita Samprasa, koji je 1990. godine osvojio Otvoreno prvenstvo SAD sa 19 godina. Zahvaljujući osvajanju Rolan Garosa, Nadal je postao treći teniser sveta.

Tri dana nakon osvajanja Rolan Garosa, Nadalova serija od 24 pobede prekinuta je porazom u prvom kolu na turniru u |Haleu, koji se igra na travnatoj podlozi.[9] Takođe je poražen od strane Žila Milera u drugom kolu Vimbldona 2005. Odmah nakon Vimbldona, Nadal je pobedio u šesnaest uzastopnih mečeva i osvojio tri uzastopna turnira. Osvojivši turnire u Beštadu i Štutgartu, Nadal je postao drugi teniser sveta 25. jula 2005. godine. Sa 19 godina, jednim mesecom i 22 dana, postao je treći tinejdžer koji je dostigao drugo mesto na ATP listi, nakon Borisa Bekera (18 godina, devet meseci, 17 dana) i Bjerna Borga (18 godina, 10 meseci i dva dana).

Nadal je počeo svoju severnoameričku turneju pobedivši Agasija u finalu ATP Masters turnira u Montrealu, ali je na Sinsinati Mastersu izgubio već u prvom kolu. Imenovan je za drugog nosioca na Otvorenom prvenstvo SAD, ali ga je 49. teniser sveta Džejms Blejk porazio u meču trećeg kola u četiri seta. Nadal je, nakon SAD opena, igrao samo tri turnira te godine.

U septembru, pobedio je Giljerma Koriju u finalu Kina opena i pobedio u oba svoja Dejvis kup meča protiv Italije. U oktobru, osvojio je svoju četvrtu titulu iz ATP Masters serije, porazivši Ivana Ljubičića u finalu Madrid Mastersa. Nakon toga, Nadal je povredio stopalo, zbog čega je bio primoran da otkaže učešće na završnom ATP turniru.[10]

I Nadal i Federer su osvojili jedanaest titule i četiri titule iz ATP Masters serije 2005. godine. Osam titula Nadal je osvojio na šljaci, a tri na tvrdom terenu. Pobedio je u 79 mečeva, i po tome je bio na drugom mestu iza Federera, koji je pobedio u 81 meču. Osvojio je nagradu „-{Golden Bagel}-“ jer je jedanaest puta osvojio set sa rezultatom 6-0.[11] Takođe je dostigao najvišu poziciju na ATP listi u istoriji španskog tenisa, i osvojio ATP nagradu za tenisera koji je najviše napredovao.

2006.[uredi - уреди]

Nadal 2006

Zbog povrede stopala, Nadal je propustio Otvoreno prvenstvo Australije te godine.[12] U februaru, izgubio je u polufinalu svog prvog turnira u sezoni, u Marseju. Dve nedelje kasnije, naneo je Rodžeru Federeru prvi poraz u sezoni u finalu turnira u turnira u Dubaiju. Nadal je zatim izgubio u polufinalu Indijan Vels Mastersa i drugom kolu Majami Mastersa.

Nadal na Rolan Garosu (2006).

Nadal je zatim pobedio u dvadeset i četiri mečeva na šljaci. Pobedio je Federera u finalu Monte Karlo Mastersa, kao i Tomija Robreda u finalu turnira u Barseloni. Nakon nedelju dana pauze, Nadal je osvojio Rim Masters, pobedivši u finalu Rodžera Federera u pet setova, izjednačivši rekord Bjerna Borga od 16 osvojenih titula u tinejdžerskim godinama. Pobedivši u prvom kolu na Otvorenom prvenstvu Francuske, izjednačio je rekord Giljerma Vilasa, pobedivši u 53 uzastopna meča na šljaci. Vilas mu je predao trofej Rolan Garosa, ali je kasnije prokomentarisao da je njegov rekord jači od Nadalovog jer je Nadal rekord izjednačavao dve godine, a Vilas je to postigao u jednoj godini.[13] Nadal je u finalu Otvorenog prvenstva Francuske, postavši tako prvi teniser koji je pobedio Federera u finalu jednog grend slema.[14] Takođe je postao najmlađi šampion Rolan Garosa koji je osvojio dve uzastopne titule (još od Borga 1974-75).

Nadal je povredio rame u četvrtfinalnom meču turnira u Kvins Klabu, koji je igrao protiv Lejtona Hjuita.[15] Nije mogao da završi meč, i time je prekinuo svoj niz od 26 uzastopnih osvojenih mečeva. Bio je imenovan za drugog nosioca na Vimbldonu 2006, ali je zamalo izgubio u meču drugog kola od Roberta Kendrika, koji je do učešća došao kvalifikacijama. Kendrik je osvojio dva seta i bio na dva poena od pobede, ali se Nadal vratio u meč i osvojio ga u pet setova. U trećem kolu, Nadal je pobedio 20. tenisera sveta Andrea Agasija u Agasijevom poslednjem meču na Vimbldonu. Dostigavši finale, Nadal je postao prvi španski teniser od Manuela Santane 1966. godine koji je dostigao finale Vimbldona. Federer ga je porazio u finalu u četiri seta. Federer i Nadal su jedini teniseri u open eri koji su dostigli finale Vimbldona odmah nakon što su igrali jedan protiv drugoga u finalu Otvorenog prvenstva Francuske.

Nadal je igrao na samo dva turnira pre Otvorenog prvenstva SAD. Izgubio je u trećem kolu Kanada Mastersa i u četvrtfinalu Sinsinati Mastersa. Takođe je dostigao četvrtfinale na Otvorenom prvenstvu SAD.

Nadal je igrao samo tri turnira do kraja godine. 690. igrač sveta, Joakim Johanson, pobedio je Nadala u drugom kolu Stokholm opena. Naredne nedelje, Tomaš Berdih ga je porazio u četvrtfinalu Madrid Mastersa, poslednjeg masters turnira u sezoni. Na završnom ATP šampionatu, Tenis Masters Kupu, izgubio je jedan meč i pobedio u dva meča u takmičenju po grupama. U prvom meču ga je porazio Džejms Blejk, a zatim je pobedio Tomija Robreda i Nikolaja Davidenka. Dostigao je polufinale, u kom ga je porazio Federer. Ovo je bio Nadalov treći poraz u devet mečeva protiv Federera.

Nadal je postao prvi teniser od Andrea Agasija (1994-95) koji je drugu godinu u nizu završio na drugom mestu ATP liste.

2007.[uredi - уреди]

Nadal je počeo godinu igrajući na šest turnira na tvrdoj podlozi. Izgubio je u polufinalu na svom prvom turniru, u prvom kolu na drugom, i u četvrtfinalu Otvorenog prvenstva Australije od kasnijeg finaliste Fernanda Gonzalesa. Nakon što je poražen u četvrtfinala turnira u turnira u Dubaiju, osvojio je Indijan Vels Masters. Na narednom turniru, Majami Mastersu, Novak Đoković ga je porazio u četvrtfinalu.

Imao je mnogo više uspeha na turnirima na šljaci. Osvojio je Monte Karlo Masters, turnir u Barseloni i Rim Masters, a zatim ga je Rodžer Federer porazio u finalu Hamburg Mastersa. Ovaj poraz prekinuo je niz od 81 Nadalove pobede na šljaci. Nadal je po treći put u svojoj karijeri osvojio Otvoreno prvenstvo Francuske, pobedivši Federera u finalu. U međuvremenu, Nadal je pobedio Federera na egzibicionom turniru na Majorci, na terenu čija je jedna polovina bila travnata, a druga zemljana.[16]

Nadal je drugu godinu zaredom igrao na turniru u Kvins Klabu, na kom je izgubio u četvrtfinalu. Drugu godinu zaredom, Federer ga je porazio u finalu Vimbldona, u pet setova. Ovo je bilo prvo Federerovo finale na Vimbldonu koje je dobio u pet setova još od Vimbldona 2001.[17]

U julu, Nadal je osvojio turnir u Štutgartu, što je bila i njegova poslednja titula te godine. Takođe je bio polufinalista Kanada Mastersa, a izgubio je u prvom kolu Sinsinati Mastersa i u četvrtom kolu Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Država (od 15. tenisera sveta Davida Ferera). Nakon mesec dana pauze, izgubio je od Davida Nalbandijana u četvrtfinalu Madrid Mastersa i u finalu Pariz Mastersa. Nakon što je pobedio u sva tri meča u takmičenju po grupama, Nadal je izgubio u polufinalu Tenis Masters Kupa od Rodžera Federera.

Tokom druge polovine godine, Nadal je patio od povrede kolena, koju je zadobio tokom finala Vimbldona. Postojale su glasine da je sve to posledica još uvek ne zalečene povrede stopala koju je zadobio krajem 2005. godine. Nadalov predstavnik za javnost je ovo negirao, a sam Nadal je rekao da je priča „totalna laž“.[18]

2008.[uredi - уреди]

Nadal na treninzima za Sinsinati Masters.

Nadal je godinu otpočeo u indijskom Čenaiju, gde ga je Mihail Južnji porazio u finalu. Nadal je dospeo do polufinala Otvorenog prvenstva Australije po prvi put u karijeri, ali ga je porazio Žo-Vilfred Conga. Takođe je stigao do finala Majami Mastersa po drugi put, ali ga je pobedio Nikolaj Davidenko.

Tokom prolećnog dela sezone na šljaci, Nadal je osvojio četiri titule i pobedio Rodžera Federera u tri finala. Pobedio je Federera u finalu Monte Karlo Mastersa treću godinu za redom, postavši rekorder po broju uzastopnih osvojenih titula na masters turniru u Monte Karlu. Pobedio je u dva seta, iako je Federer u jednom trenutku u drugom setu vodio 4-0. Zatim je osvojio četvrtu uzastopnu titulu na turniru u Barseloni. Nekoliko nedelja kasnije, Nadal je osvojio svoju prvu titulu na Hamburg Mastersu, pobedivši Federera u finalnom meču u tri seta. Osvojio je i Otvoreno prvenstvo Francuske, postajući tek peti igrač u istoriji open ere koji je osvojio jedan grend slem turnir bez izgubljenog seta.[19] U tom finalu, Federer je uspeo da osvoji samo četiri gema. Ovo je bila Nadalova četvrta uzastopna titula na Otvorenom prvenstvu Francuske, čime je izjednačio rekord Bjerna Borga. Nadal je takođe postao četvrti teniser u open eri koji je osvojio jedan grend slem turnir četiri godine uzastopno (pre njega, to su učinili Borg, Pit Sampras i Federer).

Nadal je zatim, treću godinu u nizu, igrao protiv Federera u finalu Vimbldona. Ovaj meč mnogi smatraju najboljim mečem ovih tenisera.[20][21] Nadal je iza sebe imao seriju od 23 pobede, uključujući i njegovu prvu titulu na travnatoj podlozi (u Kvins Klabu). Federer je osvojio svoju petu uzastopnu titulu na turniru u Haleu, na kom mu protivnik nijednom nije oduzeo servis. Takođe, Federer je došao do finala Vimbldona bez izgubljenog seta. Za razliku od njihovih prethodnih vimbldonskih finala, Federer nije bio favorit, i mnogi analitičari smatrali su da Nadal ima više šansi da osvoji titulu.[21][22] Igrali su najduže finale u istoriji Vimbldona, a zbog periodične pojave kiše, Nadal je osvojio peti set sa 9-7 gotovo po mraku. Meč je nazvan najboljim i najvećim finalom Vimbldona ikada, a neki ga čak nazivaju najvećim mečem u teniskoj istoriji.[23][24][25][26][27] Osvojivši Vimbldon, Nadal je postao treći teniser u istoriji open ere da osvoji Otvoreno prvenstvo Francuske i Vimbldon u istoj godini (nakon Roda Lejvera 1969, i Bjerna Borga 1978. i 1980. godine), kao i drugi Španac koji je osvojio Vimbldon. Nadal je takođe prekinuo Federerov niz od pet uzastopnih vimbldonskih finala i 65 uzastopnih pobeda na travnatoj podlozi. Takođe, postao je prvi teniser koji se zadržao na drugoj poziciji ATP liste tri godine u nizu (od 25. juna 2005. do 24. jula 2008).

Nakon Vimbldona, Nadal je napravio niz od 32 uzastopne pobede. Osvojio je Rodžers Kup po drugi put u karijeri i došaodo polufinala Sinsinati Mastersa. Kao rezultat svoje dobre igre i Federerovih poraza u ranim fazama turnira, Nadal je preuzeo prvo mesto na ATP listi 18. avgusta 2008. godine, smenivši Federera na toj poziciji nakon četiri i po godine. Nadal je takođe peti levoruki teniser koji je stigao do prvog mesta, prvi nakon Čileanca Marsela Riosa 1998. godine. Ostali levoruki teniseri koji su zauzimali prvo mesto bili su Austrijanac Tomas Muster (1996) i Amerikanci Džon Mekinro (1980) i Džimi Konors (1974).

Na Olimpijskim igrama u Pekingu, Nadal je pobedio srpskog tenisera Novaka Đokovića u polufinalu sa 6-4, 1-6, 6-4, i Čileanca Fernanda Gonzalesa u finalu, osvojivši zlatnu olimpijsku medalju. Nadal je tako postao prvi teniser koji je osvojio olimpijsko zlato, a bio je među pet najboljih tenisera na ATP listi.[28] Na Otvorenom prvenstvu SAD, Nadal je bio po prvi put bio prvi nosilac na jednom grend slem turniru. Izgubio je u polufinalu od Endija Marija, koji ga je savladao u četiri seta (6–2, 7–6(5), 4–6, 6–4). Nadal je zatim igrao polufinale Dejvis kupa protiv SAD, i zajedno sa španskim timom se plasirao u finale.

Na Madrid Mastersu, Nadala je u polufinalu porazio Žil Simon. Uprkos ovom porazu, Nadal je zahvaljujući dobrim rezultatima tokom godine postao prvi Španac koji će godinu završiti na prvom mestu.[29] Na Pariz Mastersu, Nadal je došao do četvrtfinala, ali je predao meč Nikolaju Davidenku zbog povrede kolena. Zbog povrede kolena, Nadal je bio primoran da otkaže učešće na završnom masters turniru u Šangaju i u finalu Dejvis kupa protiv Argentine.[30]

2009.[uredi - уреди]

Nakon što je izgubio od Endija Marija u finalu egzibicionog turnira u Abu Dabiju[31], Nadal je počeo da igra na zvaničnim ATP turnirima. Na prvom turniru na kome je igra i Katar openu u Dohi, izgubio je od Gaela Monfisa u četvrtfinalu. U meču prvog kola, Nadal je porazio Fabrisa Santoroa sa 6-0, 6-1 za samo 46 minuta, a zatim je dobio nagradu ATP za svetskog teniskog šampiona. Nadal je, ipak, osvojio titulu na Katar openu u konkurenciji muških parova. Zajedno sa Markom Lopezom, porazio je prvi par sveta, Danijela Nestora i Nenada Zimonjića.

Rivalstvo sa Federerom[uredi - уреди]

Rodžer Federer i Rafael Nadal su profesionalni teniseri i rivali koji su se držali na prve dve pozicije ATP liste od jula 2005. Federer je bio 1. na svetu rekordnih 237 uzastopnih nedelja od februara 2004, a Nadal, koji je 5 godina mlađi, drugi svetski teniser od jula 2005, ostavši tu rekordnih 160 uzastopnih nedelja pre nego što je prestigao Federera avgusta 2008. Trenutno je Nadal drugi, a Federer treći na svetu.

Igrali su jedan protiv drugog 18 puta s tim šti je Nadal dobio 12 mečeva.

Osim toga što su najduže bili brojevi 1 i 2 na ATP listi, postoje još mnoge zanimljivosti u vezi sa njihovim rivalstvom:

  • Od marta 2005. do septembra 2008, njih dvojica su uspeli da osvoje 14 od 15 Grend slemova (od Roland Garosa 2005 do US opena 2008 nisu osvojili samo Otvorenog prvenstva Australije 2008) i 22 od 34 turnira Masters serije. U toku tog perioda, Federer i Nadal su osvojili 11 uzastopnih Grend slemova između sebe, počevši od Frenč opena 2005 do US opena 2007. Tako su postali jedini par u istoriji sa tri različita Grend slema (2005-2008 Roland Garos za Nadala, 2003-2007 Vimbldon i 2004-2008 US open za Federera) koji su osvojili bar četiri puta uzastopno za vreme 5 godina dominacije (2004-2008).
  • Rodžer Federer je imao najdominantnijih 4 godina u istoriji tenisa, od Masters Kupa 2003 do Master Kupa 2007. Osvojio je 43 turnira, uključujući 12 Grend slemova, 4 Masters Kupa i 13 turnira Masters serije. Njegov odnos pobeda i poraza je bio 320-24, što je uključivalo i 6-8 protiv Nadala. Time je Nadal postao jedini teniser pored Dominika Hrbatija (2:0) koji je imao pozitivan skor protiv Federera.
  • Nadal je neprestano zaustavljao Federera u njegovom pokušaju da osvoji Roland Garos i time ukompletira svoje trofeje sa Grend slemova. Rafael Nadal je uspevao da porazi Federera 4 puta uzastopno na šljakastom Grend slemu (2005-2008) i to jednom u polufinalu, a tri puta u finalu.
  • Ne samo da i Federer i Nadal poseduju rekorde po broju uzastopnih pobeda na jednoj podlozi (Federer na travi i betonu, a Nadal na šljaci), već je niz obojice prekinuo onaj drugi.
  • Oni su jedini teniseri koji su igrali jedan protiv drugog u 6 Grend slem finala.
  • Tri uzastopne godine, njih dvojica su igrali u finalu Vimbldona i Roland Garosa plus još dva turnira na šljaci u Masters seriji. Rafael je osvojio sve Rolan Garose i 5 od 6 Masters turnira, a Federer 2 od 3 Vimbldona.
  • Njihovo finale Vimbldona 2008., su mnogi teniski kritici proglasili za najbolji meč u istoriji.[25][26]
  • U finalima slemova su gubili jedino jedan od drugog.
  • Igrali su u 7 finala Masters turnira što je rekord
  • Mnogi ljudi smatraju da je njihovo rivalstvo najveće u istoriji tenisa.[26][32][33]

Stil igre[uredi - уреди]

Nadal ima karakterističan forhend topspin, a poznat je po tome što je uporan u nameri da vrati svaku loptu. Poznat je po izvrsnoj fizičkoj kondiciji, zahvaljujući kojoj drži kvalitet igre i nakon nekoliko sati. Vrlo je dobar i u protivnapadima.

Iako je desnoruk, Nadal igra levom rukom (zbog čega i ima karakterističan topspin prilikom forhenda). U njegovim ranim godinama je njegov stric i trener Toni Nadal zaključio kako bi njegov dvostruki bekhend mogao biti još bolji sa snažnom desnom rukom, pa je Rafaela naučio da koristi levu ruku.[34]

Nadalova serija pobeda na zemlji (nakon pobede nad Rodžerom Federerom 1-6 6-1 6-4 7-6(4) u finalu Rolan Garosa 2006.) je došla do 81 uzastopnih mečeva, što predstavlja najdužu seriju pobeda na zemlji među muškarcima u teniskoj open eri. Nadal je prethodno delio rekord s 53 pobede Giljerma Vilasa. Kada je držao taj rekord, još je bio tinejdžer. Kris Evert drži rekord (među oba pola) od 125 mečeva. Taj niz prekinuo je Rodžer Federer na turniru Masters Serije u Hamburgu 2007. godine pobedivši u finalu sa 2-6, 6-2, 6-0.

Oprema[uredi - уреди]

Nadal nosi opremu firme Najki, a koristi Babolat rekete.[35] Takođe reklamira marku automobila Kia Motors.

Privatni život[uredi - уреди]

Nadal je strastveni obožavalac fudbala i navijač Real Madrida. Kada je fudbalska reprezentacija Španije 29. juna 2008. osvojila zlatnu medalju na EP u fudbalu 2008, Nadal je celu noć slavio s svojim kolegom i prijateljem Felisijanom Lopezom, a za magazin Tajms je izjavio da mu je „to jedan od najlepših dana u životu“. Uoči Otvorenog prvenstva Amerike 2006, Nadal je igrao egzibicioni meč sa nekadašnjom ruskom teniserkom Anom Kurnjikovom protiv Rodžera Federera i Martine Navratilove. Prihodi su išli u humantiarne svrhe.

Karlos Moja je njegov dobar prijatelj, koji ga je svojevremeno i trenirao. Rafael Nadal zabavlja se sa devojkom po imenu Ćiska. Poznati slogan njegovih navijača je Napred Rafa! (šp. Vamos Rafa!).[36]

Reference[uredi - уреди]

  1. "Player Activity. Rafael Nadal (ESP)". Atptennis.com. http://www.atptennis.com/5/en/players/playerprofiles/playeractivity.asp?prevtrnnum=0&year=2002&query=Singles&selTournament=0&player=N409&x=20&y=13. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  2. Clarey, Christopher (26. 6. 2003.). "WIMBLEDON TENNIS: An unusual comfort zone". International Herald Tribune. http://www.iht.com/articles/2003/06/26/tennis_ed3__12.php. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  3. Clarey, Christopher. "Rafael Nadal, Barely 19, He's Got Game, Looks and Remarkably Good Manners", New York city Times, 6. 6. 2005., pristupljeno 16. 2. 2007..
  4. "Brave Hewitt battles past Nadal". BBC Sport. Tennis. BBC. 24. 1. 2005.. http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/4200919.stm. 
  5. "Nadal proves to be the real deal". BBC Sport. Tennis. BBC. 5. 4. 2005.. http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/4412667.stm. 
  6. Associated Press (5. 6. 2006.). "Teen Nadal gives Spain reign over French Open". USA Today. USATODAY.com. http://www.usatoday.com/sports/tennis/french/2005-06-05-day-14_x.htm. 
  7. "ATP Rankings History. Rafael Nadal". ATPTennis.com. 2005. http://www.atptennis.com/5/en/players/playerprofiles/rankhistory.asp?playernumber=N409&selyear=2005. 
  8. Clarey, Christopher (6. 6. 2005.). "French Open: Nadal triumphs at first attempt". International Herald Tribune. iht.com. http://www.iht.com/articles/2005/06/05/sports/open.php. 
  9. Associated Press (10. 6. 2005.). "Waske snaps Nadal's winning streak". Tapei Times. The Tapei Times. http://www.taipeitimes.com/News/sport/archives/2005/06/10/2003258798. 
  10. Linden, Julian (6. 1. 2006.). "Foot injury delays Rafael Nadal's comeback". rediff NEWS. Rediff.com. http://www.rediff.com/sports/2006/jan/05nadal.htm. 
  11. "Nadal Grabs the Golden Bagel". SideSpin Productions. 11. 12. 2005.. http://www.sidespinproductions.com/news9.php. 
  12. "Champion Safin out of Aussie Open". BBC Sport Tennis. BBC. 10. 1. 2006.. http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/4561684.stm. 
  13. Garber, Greg (31. 5. 2006.). "With Vilas in stands, Nadal makes history". ESPN Tennis/French06. ESPN.com. http://sports.espn.go.com/sports/tennis/french06/news/story?id=2462389&lpos=spotlight&lid=tab4pos1. 
  14. Garber, Greg (12. 6. 2006.). "Roger's reign on hold with Nadal's dominance". ESPN Tennis/French06. ESPN.com. http://sports.espn.go.com/sports/tennis/french06/news/story?id=2479425. 
  15. "TENNIS; Shoulder Forces Nadal To Quit London Match". New York Times. The New York Times Company. 17. 6. 2006.. http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9D03EEDA1131F934A25755C0A9609C8B63. 
  16. "The Battle of Surfaces". http://www.thebattleofsurfaces.com. pristupljeno 22. 4. 2007.. 
  17. Caroline Cheese (7. 7. 2007.). "Federer wins historic fifth title". BBC Sport. http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/6280788.stm. pristupljeno 5. 8. 2008.. 
  18. Piers Newbury (28. 11. 2007.). "Federer Nadal plays down foot injury fear". BBC Sport. http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/7117076.stm. pristupljeno 5. 8. 2008.. 
  19. International Herald Tribune. "Men's Grand Slam Titles Without Losing A Set", 9. 6. 2008., pristupljeno 9. 8. 2008..
  20. CBC Sports (5. 7. 2008.). "Federer, Nadal set for Wimbledon showdown". Cbc.ca. http://www.cbc.ca/sports/story/2008/07/05/wimbledon-federer-nadal.html. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  21. 21.0 21.1 "Nadal enters Wimbledon final with clear mental edge". Sports.espn.go.com. 18. 6. 2008.. http://sports.espn.go.com/sports/tennis/wimbledon08/columns/story?columnist=ubha_ravi&id=3473804. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  22. Bodo, Peter. "Peter Bodo - 5 reasons Nadal will win". Sports.espn.go.com. http://sports.espn.go.com/espn/blog/index?entryID=3474615&name=bodo_peter. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  23. Bruce Jenkins. "The Greatest Match Ever", 7. 7. 2008., pristupljeno 7. 8. 2008..
  24. Richard Alleyne. "Wimbledon 2008: John McEnroe hails Rafael Nadal victory as greatest final ever", 7. 7. 2008., pristupljeno 7. 8. 2008..
  25. 25.0 25.1 "Jon Wertheim - Without a doubt, it's the greatest". Sportsillustrated.cnn.com. 9. 7. 2008.. http://sportsillustrated.cnn.com/2008/writers/jon_wertheim/07/09/wertheim.mailbag/index.html. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  26. 26.0 26.1 26.2 International Herald Tribune, Associated Press. "Federer-Nadal rivalry as good as it gets", 7. 7. 2008., pristupljeno 7. 8. 2008..
  27. Alistair Magowan. "Roger v Rafa - the best final ever?", 7. 7. 2008., pristupljeno 7. 8. 2008.. (English)
  28. "Nadal wins Olympic gold over Gonzalez". Tennis.com. http://tennis.com/news/news.aspx?id=142024. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  29. Nadal Clinches Year End No. 1 For First Time, ATPtennis.com, Created August 18, 2008. Retrieved October 20, 2008.
  30. "Nadal withdraws from Masters Cup". TENNIS.com. November 3, 2008. http://tennis.com/news/news.aspx?id=151554.asp. pristupljeno 4. 11. 2008.. 
  31. "Murray defeats Nadal, wins Abu Dhabi exhibtion". http://tennis.com/news/news.aspx?id=154042. 
  32. Paul Weaver. "Move over McEnroe and Borg, this one will run and run in the memory", 7. 7. 2008., pristupljeno 7. 8. 2008..
  33. Martin Flanagan. "Federer v Nadal as good as sport gets", 12. 7. 2008., pristupljeno 7. 8. 2008..
  34. "Vamos Rafael Fansite". Vamosrafael.com. http://www.vamosrafael.com/articles/art336.html. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  35. "ATP Profile for Rafael Nadal". Atptennis.com. http://www.atptennis.com/5/en/players/playerprofiles/?playernumber=N409. pristupljeno 24. 9. 2011.. 
  36. "Nike Air Max Breathe Cage Men's Shoe White". Tennis-warehouse.com. http://www.tennis-warehouse.com/descpageMSNIKE-NBCAGEW.html. pristupljeno 24. 9. 2011.. 


Šablon:Pobednici Wimbledona

Šablon:Pobednici US Opena