P2Y receptor
P2Y receptori su familija purinskih receptora, G protein-spregnutih receptora koje stimulišu nukleotidi poput ATP, ADP, UTP, UDP i UDP-glukoza. Do sada, 12 ljudskih P2Y receptora je bilo klonirano: P2Y1, P2Y2, P2Y4, P2Y5, P2Y6, P2Y8, P2Y9 (ili GPR23), P2Y10, P2Y11, P2Y12, P2Y13 i P2Y14.[1]
P2Y receptori su prisutni u skoro svim ljudskim tkivima. Oni ispoljavaju brojne biološke funkcije koje su bazirane na njihovim G-protein spregama.
Biološki efekti aktivacije P2Y receptora su zavisni od načina na koji su spregnuti u nizvodnim signalnim putevima, bili putem Gi, Gq/11 ili Gs G proteini. Ljudski P2Y receptori imaju sledeće G protein sprege:
Protein | Gen | Sprega | Nukleotid |
P2RY1 | P2RY1 | Gq/11 | ADP |
P2RY2 | P2RY2 | Gq/11 | ATP, UTP |
P2RY4 | P2RY4 | Gi i Gq/11 | UTP |
P2RY5 / LPA6 | LPAR6 | Lizofosfatidna kiselina[2] | |
P2RY6 | P2RY6 | Gq/11 | UDP |
P2RY8 | P2RY8 | orfan receptor | |
P2RY9 / LPAR4 / GPR23 | LPAR4 | Lizofosfatidna kiselina | |
P2RY10 | P2RY10 | orfan receptor | |
P2RY11 | P2RY11 | Gs i Gq/11 | ATP |
P2RY12 | P2RY12 | Gi | ADP |
P2RY13 | P2RY13 | Gi | ADP |
P2RY14 | P2RY14 | Gq/11 | UDP-glukoza |
Brojevi P2Y receptora nisu konsekutivni zato što se za nekoliko receptora (P2Y3, P2Y5, P2Y7, P2Y8, P2Y9, P2Y10) mislilo da su P2Y receptori kad su klonirani, dok oni to zapravo nisu.
P2Y3 je avijarni homolog sisarskog P2Y6 receptora.[3]
- P2Y2 je potencijalni cilj za lečenje cistične fibroze.[4]
- P2Y11 je regulator imunskih odgovora. Rasprostranjeni polimorfizam ovog gena, koji je prisutan kod skoro 20% ljudi Severno Evropskog porekla, doprinosi povećanom riziku miokardijalne infarkcije. Iz tog razloga je P2Y11 interesantna proteinska meta za razvoj lekova za lečenje miokardijalne infarkcije.[5]
- Na P2Y12 dejstvuje antitrombocitni lek klopidogrel[6] i drugi tienopiridini.
- ↑ Abbracchio MP, Burnstock G, Boeynaems JM, Barnard EA, Boyer JL, Kennedy C, Knight GE, Fumagalli M, Gachet C, Jacobson KA, Weisman GA (2006). „International Union of Pharmacology LVIII: update on the P2Y G protein-coupled nucleotide receptors: from molecular mechanisms and pathophysiology to therapy”. Pharmacol. Rev. 58 (3): 281–341. DOI:10.1124/pr.58.3.3. PMID 16968944.
- ↑ Pasternack SM, von Kügelgen I, Aboud KA, Lee YA, Rüschendorf F, Voss K, Hillmer AM, Molderings GJ, Franz T, Ramirez A, Nürnberg P, Nöthen MM, Betz RC (2008). „G protein-coupled receptor P2Y5 and its ligand LPA are involved in maintenance of human hair growth”. Nature Genetics 40 (3): 329-34. PMID 18297070.
- ↑ Li Q, Olesky M, Palmer RK, Harden TK, Nicholas RA. (1998). „Evidence that the p2y3 receptor is the avian homologue of the mammalian P2Y6 receptor”. Mol Pharmacol 54 (3): 541–6. PMID 9730913.
- ↑ Kellerman D, Evans R, Mathews D, Shaffer C (2002). „Inhaled P2Y2 receptor agonists as a treatment for patients with Cystic Fibrosis lung disease”. Adv. Drug Deliv. Rev. 54 (11): 1463–74. DOI:10.1016/S0169-409X(02)00154-0. PMID 12458155.
- ↑ Amisten S, Melander O, Wihlborg AK, Berglund G, Erlinge D (2007). „Increased risk of acute myocardial infarction and elevated levels of C-reactive protein in carriers of the Thr-87 variant of the ATP receptor P2Y11”. Eur. Heart J. 28 (1): 13–8. DOI:10.1093/eurheartj/ehl410. PMID 17135283.
- ↑ Herbert JM, Savi P (2003). „P2Y12, a new platelet ADP receptor, target of clopidogrel”. Seminars in vascular medicine 3 (2): 113–22. DOI:10.1055/s-2003-40669. PMID 15199474.
- Ivar von Kügelgen: Pharmacology of mammalian P2X- and P2Y-receptors, BIOTREND Reviews No. 03, September 2008,© 2008 BIOTREND Chemicals AG Arhivirano 2009-05-21 na Wayback Machine-u
- „P2Y Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-03.