1926.

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | >
<< | < | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926.. | 1927. | 1928. | 1929. | 1930. | > | >>

1926.. po kalendarima

Gregorijanski	1926.. (MCMXXVI)
Ab urbe condita	2679.
Islamski	1344–1345.
Iranski	1304–1305.
Hebrejski	5686–5687.
Bizantski	7434–7435.
Koptski	1642–1643.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1981–1982.
• Shaka Samvat	1848–1849.
• Kali Yuga	5027–5028.
Kineski
• Kontinualno	4562–4563.
• 60 godina	Yang Vatra Tigar (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11926.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1926 (MCMXXVI) bila je redovna godina koja počinje u petak.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Odredba o vožnji desnom stranom je proširena na celu KSHS.
• 1. 1. - U Kraljevini SHS osnovana Državna rečna plovidba (umesto brodarskog sindikata).
• 3. 1. - Grčki premijer general Teodoros Pangalos uzima diktatorska ovlašćenja.
• 3. 1. - Beogradski protojerej osuđuje u propovedi nedavna predavanja Brane Petronijevića zbog darvinističkih učenja koja je izneo, citirajući pritom i zakon države Tennessee kojim se zabranjuje predavanje te teorije (→ Scopesov proces).
• 4. 1. - Rumunski parlament ratifikovao odricanje princa Carola II od nasleđivanja prestola, krunski princ postaje njegov 4-godišnji sin Mihai I (Carol II će se ipak vratiti u zemlju i biti kralj 1930-40).
• 4. 1. - Andrej Ljapčev novi premijer Bugarske (do 1931) nakon Aleksandra Cankova.
• 4. 1. - U Budimpešti uhapšeni princ Ludwig zu Windisch-Grätz i društvo, pod optužbom da su falsifikovali francuske franke u jednom državnom institutu - međunarodna afera.
• 6. 1. - Osnovana nemačka avio-kompanija Deutsche Luft Hansa (1926-45; ime i znak će 1953. preuzeti Lufthansa, mada nema pravne veze).
• 8. 1. - Ibn Saud, sultan Nadžda, proglašen je u Meki i za kralja Hidžaza, kojeg je osvojio prošlog meseca. Iz Kraljevine Hidžaz i Nadžd 1932. nastaje Saudijska Arabija.
• 8. 1. - Bảo Đại postaje poslednji car Vijetnama (car 1926-45, šef države 1949-55).
• 10. 1. - Hernando Siles Reyes novi predsednik Bolivije (do 1930).
• c. 13. 1. - Izveštava se o "hajci na Srbe" u egejskoj Makedoniji.
• 14. 1. - Praizvedba Tijardovićeve operete "Mala Floramye" u Splitu.
• 15. 1. - Košava do 30 m/s u Beogradu, TT veze prekinute, uključujući antene bežične stanice u Rakovici, materijalna šteta, potopljeno više plovila na Savi i Dunavu. Na pruzi Paraćin-Zaječar tri vagona izbačena iz koloseka.
• 16. 1. - BBC-jeva radio drama Ronalda Knoxa sa simuliranom radničkom revolucijom izaziva paniku u Londonu.
• januar - Erwin Schrödinger objavljuje rad u kome je predstavio Schrödingerovu jednačinu.
• januar - Hapšenje više vođa komunista i radničkog pokreta u Beogradu.
• 17. 1. - Ministarstvo prosvete (Radić) penzionisalo devet profesora Zagrebačkog sveučilišta, većinom članova Samostalne demokratske stranke.
• 18. 1. - Premijera "Oklopnjače Potemkin" u Moskvi.
• 19. 1. - Anarhistička banda Los Errantes, na čelu sa Buenaventurom Durrutijem, opljačkala je poslednju banku u Latinskoj Americi, u Argentini, nakon čega beže u Francusku.
• 20. 1. - Nemački kancelar Hans Luther je formirao svoj drugi kabinet, pošto su nacionalisti iz DNVP napustili njegovu vladu zbog Ugovora iz Locarna (do maja).
• 26. 1. - Engleski pronalazač John Logie Baird demonstrirao mehaničku televiziju u Londonu – pet slika u sekundi, žive slike sa valerima.
• 28. 1. - Japan u periodu Taishō demokratije: umro je premijer Katō Takaaki, naslediće ga Wakatsuki Reijirō (do 1927. i 1931).
• 31. 1. - Britanske i belgijske trupe napustile Keln.

Februar/Veljača

• januar/februar - Stjepan Radić u poseti Bosni, Dubrovniku, Hercegovini, Dalmaciji. Kaže da vodi predizbornu kampanju, mnoge izjave izazivaju negodovanje među srpskim političarima; sporno je i otpuštanje Đorđevića, direktora škole u Dubrovniku.

Zgrada Narodne banke u Beogradu, proširena 1922-25

• 1. 2. - Razmenjene ratifikacije Angorskog ugovora o miru i prijateljstvu između KSHS i Turske (na snazi 16. 2.).
• 3. 2. - Češki jezik ("čehoslovački") zvanični je jezik u Čehoslovačkoj - mnogi će zvaničnici i službenici koji ga ne govore izgubiti posao.
• 3. 2. - Francisco Franco postaje general sa 33 godine, valjda najmlađi u Evropi (istakao se u Rifskom ratu u Maroku).
• 5. 2. - U Letoniji napadnut voz sa sovjetskim diplomatskim kuririma - Teodor Nete ubijen braneći diplomatsku torbu.
• 6. 2. - Ukradena lobanja iz Pancho Villinog groba.
• 8. 2. - Pošto se Radić 2-og u Dubrovniku založio za federalizam, slovenački lider Anton Korošec daje izjavu u skupštini u istom smeru, tj. za široku samoupravu ujedinjene Slovenije (trenutno je podeljena na Ljubljansku i Mariborsku oblast); ističe da su Slovenci poseban narod i da se zbog (pretežno srpskog) centralizma osećaju kao državljani drugog reda.
• 8. 2. - Prikazan Torrent, prvi američki film Grete Garbo.
• 10. 2. - Gdynia je dobila gradska prava - njena luka, poljska alternativa za onu u Slobodnom Gradu Danzigu, još uvek se gradi.
• 11. 2. - U Ruskoj SFSR Sovjetskog Saveza, Kara-Kirgiska Autonomna Oblast preuređena u Kirgisku Autonomnu Socijalističku Sovjetsku Republiku (od 1936. Kirgiska SSR).
• 12. 2. - Sovjetskom gradu Novonikolajevsk ime je promenjeno u Novosibirsk.
• 14. 2. - Bamberška konferencija lidera nacističke stranke: umirena disidentska severna frakcija (Gregor Strasser), Hitlerov Program u 25 tačaka je nepromenljiv ali najvažniji je Führerprinzip.
• februar - U Nemačkoj prikazan najstariji sačuvani dugometražni crtani film, Die Abenteuer des Prinzen Achmed.
• 15. 2. - Papski nuncije monsinjor Pelegrineti ulaže protestnu notu povodom optužbe St. Radića da je agitovao za klerikalce u Dalmaciji.
• 17. 2. - Ataturkove reforme: u Turskoj je izglasan građanski zakonik, po uzoru na švajcarski, zamena za šerijat.
• 19. 2. - Mlada Alisa Rozenbaum, poznata kao Ayn Rand, stigla je iz Lenjingrada u Njujork.
• 15. 2. - Patrijarh Dimitrije osvetio proširenu zgradu Narodne banke u Beogradu.
• 22. 2. - Članak u beogradskim "Novostima" povezao premijerovog sina Radu Pašića sa korupcijskim skandalom.
• 26. 2. - Preds. Coolidge je potpisao zakon o prihodima, kojim su u SAD smanjeni porezi, naročito bogatima.

Mart/Ožujak

Robert H. Goddard sa raketom

• 6. 3. - Izgoreo Kraljevski Šekspirov teatar u Stratfordu.
• 7. 3. - Demonstracija bežičnog telefonskog saobraćaja između Londona i Njujorka, na 50. godišnjicu Bellovog patenta (komercijalno od sledećeg januara).
• 10. 3. - U Albaniji ubijen sandžački odmetnik Jusuf Mehoniqi (Mehonić) - za pravoslavce razbojnik, za muslimane junak (na njegovom grobu stoji datum 12. mart, neki zločini iz 1918-22. koji su pripisivani njemu i Huseinu Boškoviću počinila je jedna druga banda).
• 10. 3. - Izašao je prvi broj Amazing Stories, datiran sa April 1926 - prvi časopis posvećen naučnoj fantastici.
• 12. 3. - Anti-Fengtianski rat u Kini: sukob japanskih snaga i frakcije Guominjun kod tvrđava Taku - zemlje Bokserskog protokola tri dana kasnije ultimativno traže od pekinške vlade rušenje tvrđava.
• 14. 3. - Emiliano Chamorro Vargas ponovo predsednik Nikaragve nakon što je prethodnik zbačen u državnom udaru - nema podršku SAD, liberali u maju pokreću građanski rat a Vargas daje ostavku u novembru.
• 14. 3. - Železnička nesreća na El Virilli u Kostarici: poginulo 385 hodočasnika.
• 16. 3. - Robert H. Goddard u Masačusetsu lansirao prvu raketu sa tečnim gorivom.
• 18. 3. - Masakr 18. marta u Pekingu: antiimperijalističke demonstracije i okršaj sa vojnom policijom - 47 mrtvih.
• 18. 3. - Osnovna moderna Atinska akademija
• 20. 3. - Kantonski puč (Zhongshanov incident, Incident 20. marta): Chiang Kai-shek izveo čistku nepouzdanih komunističkih elemenata u Nacionalističkoj armiji.
• 23. 3. - Éamon de Valera se otcepio od Sinn Féina, osnovaće Fianna Fáil (/fiana fojl/ - "ratnici Irske"). Mada se protivi Anglo-irskom ugovoru iz 1921, želi da učestvuje u skupštini i iznutra republikanizuje Irsku Slobodnu Državu koja je trenutno britanski dominion.
• 23. 3. - Izašao prvi tom Velike sovjetske enciklopedije (prvo izdanje, sa 65 tomova, završeno 1947).
• kraj marta - Uzajamne optužbe za korupciju između Rade Pašića (sin prem. Nikole Pašića), Ljube Jovanovića (radikalski prvak) i Dragiše Stojadinovića (Jovanovićev zet; Pašić i Stojadinović su se dopisivali preko novina i u decembru).
• 30. 3. - Stjepan Radić, ministar prosvete, traži da Skupština nastavi rad u aprilu, Pašić bi mesec dana kasnije - dolazi do krize vlade.

April/Travanj

• 3. 4. - U Italiji je osnovana Opera Nazionale Balilla, fašistička organizacija za decu i mlade (od 1937. Gioventù Italiana del Littorio).
• 3. 4. - Nakon prošlogodišnje Julske revolucije u Ekvadoru, vojska daje predsedništvo civilu, Isidru Ayori, ranijem rektoru univerziteta (do 1931).
• 4. 4. - Nikola Pašić, predsednik ministarskog saveta, dao ostavku pod pritiskom zbog korupcijskih skandala - time se okončava njegova premijerska karijera.
• 7. 4. - Neuspeli atentat na Musolinija u Rimu, Violet Gibson mu okrznula nos - sledeće noći napadi na antifašiste.

Nikola Uzunović, premijer KSHS 1926-27

• 8. 4. - Nikola Uzunović novi predsednik vlade (takođe radikal), i dalje koalicija sa HSS-om.
• 9. 4. - Pobuna solunskog garnizona protiv Pangalosa - brzo ugušena.
• 11. 4. - Stjepan Radić drži govor u Pakracu, između ostalog spočitava ministru saobraćaja Krsti Miletiću "4000 tone ugljena" koji se "kradu svakog meseca" u Zagrebu.
• 11. 4. - Grčki diktator Pangalos pobedio sa 93% na predsedničkim izborima s malim odzivom.
• 12. 4. - Ministar Miletić daje ostavku uz obrazloženje, misleći na Radića: "ne želim da budem više u prilici da sa ovakom jednom bitangom i vucibatinom sedim za jednim istim stolom" - kriza vlade.
• 15. 4. - Uzunović dao ostavku i odmah formirao novu vladu, bez Radića (dvojica članova HSS, Šuperina i Nikić, ostali).
• 15. 4. - Sovjetski Savez anektirao arktički arhipelag Zemlja Franje Josifa.
• 17. 4. - Mandžurski gospodar rata Zhang Zuolin zauzeo Peking od frakcije Guominjun i stavio pod kontrolu Beiyanšku vladu. Duan Qirui odlazi 20-tog,
• 20. 4. - Potpisan Mellon–Berengerov sporazum o otplati francuskog duga SAD: znatno smanjen iznos, laki uslovi ali nepopularan u Francuskoj (ratifikovan 1929, većina duga zbog Depresije nije ni otplaćena).
• 20. 4. - Grčke izbeglice su osnovale Svesolunski atletski klub Konstantinopoljaca - PAOK.
• 21. 4. (8. ševal 1344. AH) - Uništavanje ranoislamskog nasleđa u Saudi Arabiji: po naređenju Ibn Sauda srušeni mauzoleji na groblju Al-Baqi' u Medini - Dan tuge za neke muslimane.
• 21. 4. - Vojvoda i vojvotkinja od Yorka su dobili kćerku Elizabetu (kraljica 1952-2022).
• 24. 4. - Berlinski ugovor između Nemačke i SSSR: neutralnost jedne prema drugoj zemlji u slučaju napada treće. Smatra se pojačanjem Rapalskog ugovora iz 1922. i dopunom Ugovora iz Locarna.
• 24. 4. - U Parizu potpisana Konvencija o saobraćaju motornih vozila, kojom je predviđena Međunarodna vozačka dozvola (permis de conduire international).

Kruna Pahlavija

• 25. 4. - Reza-šah Pahlavi krunisan za šaha Persije (Irana). Njegov šestogodišnji sin Muhamed-Reza je juče proglašen za krunskog princa (šah 1941-79).
• 25. 4. - U Milanu je praizvedena Puccinijeva opera Turandot (on je umro 1924).
• 26. 4. - Ljuba Jovanović isključen iz radikalne stranke zbog pisma u kojem je kritikovao Pašića; vlada u sukobu sa Pašićem.
• 29. 4. - Obnovljena "R-R" koalicija, radićevci dobijaju još tri ministarstva (Pavle Radić, Krajač i Pucelj).
• proleće - Ujedinjena opozicija Staljinu: Grigorij Zinovjev i Lav Kamenjev se približili Lavu Trockom.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - U Velikoj Britaniji počinje rudarski štrajk (traje do novembra).
• 1. 5. - U Strumici bačena bomba u hotelu "Srpski kralj", napadač u bekstvu ubio vojnika, ukupno dvojica mrtvih.
• 2. 5. - Počinje Nikaragvanski građanski rat (1926–27) između liberala i konzervativne vlade, kojoj pomaže SAD: liberalni emigranti su se iskrcali u Bluefieldsu na karipskoj obali. Američki marinci stižu 7-og.
• 2. 5. - U Indiji je ubijen Rudraprajaški leopard, koji je za osam goodina pojeo 125 ljudi.
• 4 - 13. 5. - Generalni štrajk u Velikoj Britaniji, kao podrška rudarskom štrajku, vlada uvela vanredno stanje.
• 8. 5. - Prikazan je film The Black Pirate sa Douglasom Fairbanksom, u ranoj verziji Technicolora.
• 9. 5. - Sirijska pobuna: francuska mornarica bombarduje Damask zbog druskih nemira.
• 9. 5. - Richard E. Byrd i Floyd Bennett navodno preleteli avionom preko Severnog pola - pozdravljeni kao heroji ali kasnije se ispostavilo da su se okrenuli 240 km ranije.
• 12. 5. - Roald Amundsen preleteo Severni pol vazdušnim brodom Norge.
• 12. 5. - Nemački kancelar Hans Luther daje ostavku nakon gubitka poverenja u Rajhstagu, na čelo vlade se vraća Wilhelm Marx (do 1928).

Piłsudski

• 12- 14. 5. - Majski prevrat u Poljskoj, poginulo 379 vojnika i civila. Maršal Józef Piłsudski je vlast iza kulisa do smrti 1935, odn. pokret Sanacja ("Sanacija", "Ozdravljenje").
• 14 - 22. 5. - Treći kongres KPJ u Beču - za balkansku federaciju radničko-seljačkih republika, na čelu partije Sima Marković, rad je blokiran frakcijama.
• 15. 5. - Započelo emitiranje radio Zagreba, prve radio postaje u Hrvatskoj koja kasnije postaje sastavnim dijelom HRT-a.
• 16. 5. - Ibrahim Heski na čelu tri kurdska plemena započinje Prvu araratsku pobunu u Turskoj - za mesec dana moraju pobeći u Iran.
• maj - Louis Armstrong and His Hot Five su izdali pjesmu Heebie Jeebies, koja ih proslavlja.

Univerzitetska biblioteka u Beogradu

• 18. 5. - Nestanak evangelistkinje Aimee Semple McPherson sa plaže u Los Angelesu - prvo se mislilo da se utopila, kasnije se pojavila rekavši da je bila oteta, što je postalo tema spora.
• 21. 5. - Veliki župan splitske oblasti poništio komunističke mandate sa poslednjih opštinskih izbora, jer bi oni i radićevci imali većinu.
• 23. 5. - Država Veliki Liban, u okviru Francuskog Mandata za Siriju i Liba, dobija prvi ustav i postaje Libanska Republika (proglašava nezavinost 1943).
• 24. 5. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu (građena 1921-24, od 1946. U. B. "Svetozar Marković").
• 24. 5. - Govor Stjepana Radića u Staroj Pazovi, uz velike mere obezbeđenja zbog glasina o orjunaškim i radikalskim planovima; pred tribinom uhapšen jedan orjunaš sa eksplozivnom napravom.
• 25. 5. - U Parizu je ubijen Simon Petljura, nacionalistički lider Ukrajine u izgnanstvu, atentator je pesnik i anarhista Sholom Schwartzbard.
• 26. 5. - Kraj Rifskog rata i Rifske Republike: Abd el-Krim se predao Francuzima, čime je završen rat Španaca i Francuza protiv pobunjenika u Maroku. Abd el-Krim je do 1947. u progonstvu na Réunionu.
• 28. 5. - Portugalska revolucija: general Manuel Gomes da Costa izvodi puč kojim je okončana Prva Portugalska Republika - slede Ditadura Militar i Ditadura Nacional (1928-33), uvod u Estado Novo (1933-1974).
• 30. 5. - Ustanovljena tradicionalna konjička trka "Memorijal Vladislava Ribnikara".

Jun/Juni/Lipanj

• 4. 6. - Ignacy Mościcki postaje predsednik Poljske (do 1939).
• 5. 6. - Kraj Mosulskog pitanja: u Ankari potpisan ugovor između Britanaca, Iraka i Turske - Mosul pripada Iraku.
• 10. 6. - Ugovor o prijateljstvu Rumunije i Francuske.
• 14. 6. - Brazil napustio Društvo naroda, pošto nije dobio stalno mesto u savetu.
• 16. 6. - Nekada uticajni fašista Aurelio Padovani poginuo u Napulju sa još osmoro ljudi, kada se srušio balkon sa kog se obraćao okupljenima.
• 20. 6. - Referendum u Nemačkoj o eksproprijaciji vladarskih domova: uz odziv 39%, za je 96% - bilo je potrebno 50% izbornog tela.
• 24. 6. - Sanjuanada: pokušaj zbacivanja španskog diktatora Primo de Rivere.
• 27. 6. - Čehoslovački predsednik Tomaš Masarik odlikovao Beograd Ordenom Ratnog krsta.

Logo Mercedes-Benz

• 28. 6. - Fuzijom Benz & Cie. i Daimler-Motoren-Gesellschaft nastaje Daimler-Benz AG, čije će sve fabrike koristiti brend Mercedes-Benz.
• 28. 6. - Afera King–Byng u Kanadi, ustavna kriza: premijer W.L.M. King je dao ostavku nakon što je generalni guverner Byng odbio raspustiti parlament. Za premijera je postavljen konzervativac Arthur Meighen, ali nakon što je izgubio poverenje 2. 7., skupština je ipak raspuštena i raspisani su izbori.

Jul/Juli/Srpanj

Klike, tj. Gospodari rata u Kini

• 2. 7. - Na drugom nacističkom saboru u Vajmaru, Velikonemački omladinski pokret promenio ime u Hitlerov omladinski savez nemačke radničke omladine (Hitlerjugend).
• 3. 7. - U Bitolju ubijen Spasoje Hadži-Popović, direktor novina "Južna zvezda", organizator je VMRO-ovac Krste Ljondev (Кръсте Льондев).
• 9. 7. - General Óscar Carmona, lider najkonzervativnijeg krila portugalskih revolucionara, izvodi puč i imenuje se za predsednika (ostaje na toj poziciji do 1951, kasnije kao figura).
• 9. 7. - Kuomintang na čelu sa Chiang Kai-shekom zvanično počinje Severnu ekspediciju, vojnu kampanju za ujedinjenje Kine (do 1928). Već 11-tog je zauzet Changsha, na teritoriji Wu Peifua, "Maršala od žada" (koji je zauzet borbama kod Pekinga).
• 9. 7. - Pretpremijera Valentinovog filma The Son of the Sheik (masovno prikazivanje od septembra).
• 10. 7. - Veći upad Makedonaca iz Bugarske u Kraljevinu SHS - prvi u nizu..
• 10. 7. - Munja izazvala požar u arsenalu Picatinny u Nju Džersiju - eksplozija nekoliko hiljada tona eksploziva u naredna 2-3 dana.
• 12. 7. - Nikola Nikić, odmetnik iz HSS osnovao novi poslanički klub sa nekoliko pristalica.
• jul - Velike poplave Dunava, Save i drugih reka.
• 16. 7. - Valutna kriza u Francuskoj: 206,4 franka za funtu odn. 42,49 za dolar. Briandova vlada pada sutradan, Édouard Herriot se vraća na nekoliko dana (20. jula 49,22 franka za dolar).

Nosači kovčega na sahrani Dzeržinskog

• 20. 7. - Umro je Feliks Dzeržinski, šef sovjetske tajne policije OGPU, nasleđuje ga Vjačeslav Menžinski (do svoje smrti 1934, zamenik Genrih Jagoda vodi posao od kasnih '20-tih).
• 23. 7. - Grigorij Zinovjev isključen iz Politbiroa nakon kampanje Staljinovih pristalica; ubrzo ukinuta funkcija predsednika Kominterne, tako da ostaje i bez tog položaja.
• 23. 7. - Fox Film kupio zvučni sistem Movietone.
• 23. 7. - Raymond Poincaré po treći put premijer Francuske (do 1929), preduzima mere za stabilizaciju franka.
• 30. 7. - Delegati iz Britanije, Francuske, Grčke, Italije i Kraljevine SHS potpisali ugovor o granicama Albanije.
• 31. 7. - U Meksiku stupa na snagu Zakon za reformu Krivičnog zakona, poznatiji kao Callesov zakon, kojim se vrlo represivno sprovodi separacija crkve i države - posledica je Kristeroski rat (do 1929).

Avgust/August/Kolovoz

• 5. 8. - Osnovan Državni arhiv u Novom Sadu, današnji Arhiv Vojvodine.
• 6. 8. - Amerikanka Gertrude Ederle je prva žena koja je preplivala Lamanš, za rekordnih 14 h i 34 min.
• 6. 8. - Warner Bros.-ovim filmom Don Juan predstavljen zvučni sistem Vitaphone (muzika i zvučni efekti).
• 11. 8. - Kolektivna nota Grčke, Rumunije i Kraljevine SHS Bugarskoj, u kojoj se zahteva kraj makedonskih upada.

Sahrana Rudolpha Valentina

• 11. 8. - Otvorena srpska knjižara u Episkopskom dvoru u Temišvaru (do 1946).
• 15. 8. - Opštinski izbori u Srbiji i Crnoj Gori, u Beogradu pobeđuju demokrate na čelu sa Kostom Kumanudijem (gradonačelnik do 1929).
• 17. 8. - Sporazum Grčke i Kraljevine SHS o slobodnoj zoni u solunskoj luci, kao i ugovor o prijateljstvu.
• 18. 8. - Mussolini najavio kontroverznu meru revalvacije lire (Quota 90): 90 lira za britansku funtu umesto 150.
• 22. 8. - General Georgios Kondilis oborio grčkog diktatora gen. Pangalosa, postaje premijer do decembra; admiral Pavlos Kunduriotis je ponovo predsednik (do 1929).
• 23. 8. - Rudolph Valentino (31) umro je u New Yorku, obožavateljke u histeriji (sahranjen 7. 9. u Hollywoodu).
• 25. 8. - Prikazan je film Beau Geste, po istoimenom romanu.
• 29. 8. - Kod Lenjingrada potonuo parobrod "Burevestnik" sa 404 osobe, zvanično 65 mrtvih.

Septembar/Rujan

• 5. 9. - Valentinov film The Son of the Sheik počinje s nacionalnim prikazivanjem (voz s njegovim telom sutra stiže u Los Angeles).
• 5. 9. - Wanhsienski incident (Wanzhou na Yangzeu): sukob Britanaca sa snagama generala Yang Sena oko brodova koje su ovi zarobili, Kinezi tvrde da su bile hiljade žrtava u gradu.
• 6. 9. - Severna ekspedicija: Kuomintangove snage zauzimaju Hankou (danas deo Wuhana).
• 6 - 25. 9. - Sedmo redovno zasedanje Društva naroda, predsedavajući je ministar inostranih poslova KSHS Momčilo Ninčić (do sledećeg zasedanja 1927).
• 8. 9. - Nemačka primljena u Društvo naroda.
• 8. 9. - Kačaci kod Vučitrna pucali na automobil poglavara sreza - on je ranjen a njegova kćerka je poginula.
• 9. 9. - Vojna pobuna pristalica bivšeg diktatora Pangalosa u Atini - brzo ugušena.
• 11. 9. - Anarhista Gino Lucetti bacio bombu na Mussolinijeva kola u Rimu.
• 12. 9. - Plebiscit u Španiji podržava Primo de Riverinu politiku.
• 16. 9. - Stupili na snagu Ugovori iz Locarna
• 16. 9. - Ugovor o prijateljstvu Rumunije i Italije.
• 17. 9. - Pakt prijateljstva Jugoslavije i Poljske.
• 18. 9. - Veliki uragan pogađa Majami, nekoliko stotina mrtvih i ogromna materijalna šteta.
• 19. 9. - U Milanu je otvoren Stadion San Siro (od 1980. Giuseppe Meazza).
• 20. 9. - Banda severne strane napala Al Caponea: njegov restoran u Cicero, Illinois zasut kišom metaka, ali on je nepovređen.
• 23. 9. - Gene Tunney pobedio Jacka Dempseya u Filadelfiji i postao prvak sveta u teškoj kategoriji (do 1928).
• 25. 9. - Ford uvodi 8-časovni radni dan i petodnevnu radnu sedmicu.
• 25. 9. - U Ženevi, pod okriljem Drušva naroda, potpisana Konvencija o ropstvu (na snazi 1927, dopunjena 1956/57 UN-ovom Dopunskom konvencijom o ukidanju ropstva).
• 28. 9. - Potpisan Sovjetsko-litvanski ugovor o nenapadanju: potvrda mirovnog ugovora iz 1920; SSSR priznaje Vilnius kao litavski, mada je u poljskim rukama, a Litva se neće udruživati u antisovjetske saveze (ugovor produžavan do prekršaja 1940).
• 29. 9. - Katastrofa u rudniku Pabst u Ironwood, Michigan: 43 zarobljena rudara su izvučena nakon pet dana.
• 30. 9. - U Luksemburgu osnovan Međunarodni sporazum o čeliku, predsednik Émile Mayrisch.

Oktobar/Listopad

Zeleni venac u Beogradu

• 1. 10. - Otvorena beogradska pijaca Zeleni venac. Nakon što je ove godine zatvorena Velika pijaca (danas Studentski trg), otvorene su još i Kalenić guvno i Jovanova pijaca.
• 3 - 6. 10. - U Beču održan prvi kongres Panevropske unije (inicijativa Richarda von Coudenhove-Kalergija).
• 7. 10. - Formalni osnutak sinkretističke vjere kaodaizam (zvanično Veliki put treće ere iskupljenja) u Vijetnamu.
• 11. 10. - Ubijen je Hymie Weiss, lider čikaške Bande Severne strane
• 14. 10. - U Engleskoj objavljena knjiga Winnie Pooh.
• oktobar? - Norveški inženjer Erik Rotheim je prijavio patent za aerosol-bocu (Amerikanci su je usavršili i masovno koristili od '40-tih).
• oktobar - Kurdski poglavica Simko Šikak diže pobunu u Iranu - ubrzo je poražen, beži u Irak.
• 20. 10. - Na Kubi gine 650 ljudi od uragana.
• 20. 10. - Kršćanski socijalist Ignaz Seipel ponovno je austrijski kancelar (do 1929).
• 23. 10. - Na XV partijskoj konferenciji Lav Trocki i Lav Kamenjev izbačeni iz Politbiroa SKP(b) - poraz Ujedinjene opozicije Staljinu.
• 31. 10. - Mladi anarhista Anteo Zamboni (15) pucao na Mussolinija i promašio - na mestu je linčovan a režim će ovo upotrebiti za eliminaciju opozicije.
• 31. 10. - Obilježena prva Svetkovina Krista Kralja (papin odgovor na nacionalizam i sekularizam).

Novembar/Studeni

• 5. 11. - Zabranjena Komunistička partija Italije i druge opozicione partije, ukinuta sloboda štampe; Antonio Gramsci uhapšen tri dana kasnije (u zatvoru je praktično do smrti 1937).
• 7. 11. - Stjepan Radić u Ogulinu govori oštro o stanju u Italiji i o Musoliniju, premijer Uzunović se navodno izvinjava.
• 11. 11. - U SAD uveden sistem numerisanih magistrala, među kojima je najčuveniji Route 66 od Čikaga do Santa Monike u Kaliforniji.
• 12. 11. - Komunistička partija diže pobunu u nekoliko gradova Nizozemske Istočne Indije, ubrzo ugušeno.
• 13 - 16. 11. - Indijski književnik Rabindranat Tagor u poseti Jugoslaviji (Zagreb i Beograd).
• 14. 11. - Prvi broj lista "Filmske novine".
• 14. 11. - Adolfo Díaz je novi predsednik Nikaragve, podržavaju ga SAD - ali Juan Bautista Sacasa stiže 1. 12. u Puerto Cabezas i proglašava rivalsku vladu, koju podržava Meksiko.
• 15. 11. - Na sedmoj Imperijalnoj konferenciji usvojena Balfourova deklaracija da su dominioni i Ujedinjeno Kraljevstvo autonomni i jednaki unutar Britanske Imperije (→ Komonvelt).
• 15. 11. - Osnovana radio-mreža NBC.
• 15. 11. - Washington Luís novi predsednik Brazila (do 1930), Getúlio Vargas ministar finansija (do 1927).
• studeni - Plenum CK KPJ, za političkog sekretara izabran Đuro Cvijić.
• novembar - Novi Zakon o braku, porodici i starateljstvu u KSHS: olakšan razvod, priznat nevenčani brak, ustanovljena zajednička imovina supružnika.
• 18. 11. - Izmirenje među radikalima u KSHS.
• 18. 11. - Tokom turneje po Bosni, povorku Stjepana Radića u Brezi gađali kamenjem, jajima i balegom (navodno radikali).
• 20 - 26. 11. - Pobuna u severnoj Albaniji.
• 27. 11. - Zaključen Prvi Tiranski ugovor: praktično italijanski protektorat nad Albanijom (objavljen 1. 12.).
• 29. 11. - Stjepan Radić u "Domu" optužuje za saučesništvo u korupciji Nikolu Pašića i ministre u njegovoj vladi, Velizara Jankovića i Milana Stojadinovića (afera oko popravke lokomotiva i vagona u Češkoj, u koju je umešan Rade Pašić, sin bivšeg premijera).

Decembar/Prosinac

• 2. 12. - Severni gospodari rata u Kini, na čelu sa Zhang Zuolinom, osnivaju Armiju nacionalne pacifikacije, ili Ankuochun, vojnu granu Beiyanške vlade, protiv Kuomintanga koji vodi Severnu ekspediciju.
• 3 - 14. 12. - Nestanak Agathe Christie i velika potraga.
• 4. 12. - U Dessauu otvorena zgrada škole Bauhaus.
• 6. 12. - Ministar inostranih poslova Ninčić dao ostavku - posledica italijansko-albanskog ugovora.
• 7. 12. - Ostavka Uzunovićeve vlade.
• 9. 12. - Kuomintangove snage ušle bez otpora u Fuzhou.

† Nikola Pašić

• 10. 12. - Umro Nikola Pašić, lider Narodne radikalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih političara i državnika (sahrana 12. 12.).
• 11. 12. - Objavljen drugi tom Hitlerovog Mein Kampf-a: Nemci treba da se ujedine i naoružaju, sklopiti savez sa Italijom i Britanijom i eliminisati Francusku, a glavni cilj je životni prostor (Lebensraum) na istoku (SSSR).
• 12. 12. - Električni tramvaj u Osijeku.
• 17. 12. - Vojni puč u Litvaniji ruši demokratski izabranu vladu i dovodi konzervativce, vlast uzima Antanas Smetona i zadržava je do sovjetske okupacije 1940.
• 17. 12. - Nemački kancelar Wilhelm Marx gubi glasanje o poverenju, nakon što su otkriveni tajni odnosi Reichswehra i SSSR (sledećeg meseca formira novu vladu).
• 17. 12. - Prvi svesavezni popis stanovništva u SSSR: nešto preko 147 miliona; etnički Rusi manje od 78, Ukrajinci preko 31 milion.
• 21. 12. - Uzunović vratio mandat, a kralj ga dao Ljubi Davidoviću za formiranje šire koalicije. Radikali ga odbijaju, pa se mandat opet vraća Uzunoviću.
• 24. 12. - Treća Uzunovićeva vlada, opet koalicija radikala i HSS (Korošcevi klerikalci odustali u zadnjem trenutku).
• 25. 12. - Umro japanski car Yoshihito, nasleđuje ga sin Hirohito, koji je bio regent od 1921. Njegova era se naziva Shōwa, "Prosvećeni mir", traje do 1989.

Kroz godinu

• Osnovana Hrvatska pravaška revolucionarna omladina.
• Uredbom povećane takse cirkusima u KSHS, što artiste stavlja u "očajan položaj".
• Prinosi žita i železnički transport u SSSR prevazišli nivo pre Prvog svetskog rata.
• Stephen Herbert Langdon započeo iskopavanja u iračkom lokalitetu Jemdet Nasr gde su pronađene tablice sa protoklinastim pismom (31. vijek pne.).
• Gilbert N. Lewis predložio naziv "foton" za najmanju jedinicu radijantne energije.
• Norvežanin Erik Rotheim prijavio patent za aerosolni sprej.

Rođenja

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 1. 1. - Tihomir Vlaškalić, društveno-politički radnik SR Srbije i SFRJ († 1993)
• 1. 1. - Claudio Villa, italijanski pjevač († 1987.)
• 2. 1. - Zaharije Trnavčević, TV novinar i urednik, političar († 2016)
• 3. 1. - George Martin, muzički producent, "peti Beatle" († 2016)
• 3. 1. - Felicitas Kuhn, austrijska ilustratorica († 2022)
• 15. 1. - Maria Schell, austrijska glumica († 2005)
• 17. 1. - Dobroslav Ćulafić, društveno-politički radnik SR CG i SFRJ († 2011)
• 27. 1. - Ingrid Thulin, glumica († 2004)
• 2. 2. - Danilo Nikolić, srpski književnik († 2016)
• 2. 2. - Valéry Giscard d'Estaing, predsednik Francuske († 2020)
• 8. 2. - Neal Cassady, pisac († 1968)
• 8. 2. - Radmila Savićević, glumica († 2001)
• 9. 2. - Josip Vrhovec, društveno-politički radnik SRH i SFRJ († 2006)
• 11. 2. - Leslie Nielsen, glumac, komičar († 2010)
• 16. 2. - John Schlesinger, filmski režiser († 2003)
• 24. 2. - Nikola Karaklajić, novinar, šahista, prvi YU disk-džokej († 2008)
• 28. 2. - Svetlana Alilujeva, Staljinova kćerka († 2011)

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 2. 3. - Stevan Vračar, prof. Pravnog fak. u Bg. († 2007)
• 4. 3. - Stjepan Zaninović, filmski reditelj i scenarista († 1997)
• 6. 3. - Branko Pleša, glumac, režiser († 2001)
• 6. 3. - Andrzej Wajda, režiser († 2016)
• 6. 3. - Alan Greenspan, predsednik Federalne rezerve SAD
• 13. 3. - Miloš Gvozdenović Gvozden, slikar, pedagog († 2006)
• 16. 3. - Jerry Lewis, glumac, komičar († 2017)
• 17. 3. - Siegfried Lenz, njemački pisac († 2014)
• 24. 3. - Dario Fo, glumac, umetnik, nobelovac za književnost († 2016)
• 30. 3. - Ingvar Kamprad, osnivač IKEA-e († 2018)
• 2. 4. - Jack Brabham, vozač F1 († 2014)
• 2. 4. - Milan Puzić, glumac († 1994)
• 3. 4. - Gus Grissom, astronaut († 1967)
• 4. 4. - Borka Vučić, bankarka († 2009)
• 5. 4. - Roger Corman, filmski režiser, producent († 2024)
• 6. 4. - Ian Paisley, alsterski političar († 2014)
• 8. 4. - Dimitrije Lazarov Raša, narodni heroj († 1948)
• 9. 4. - Hugh Hefner, osnivač Playboy-a († 2017)
• 11. 4. - Vera Belogrlić, glumica i TV reditelj († 2015)
• 12. 4. - Dragoslav Lompar, novinar i urednik RTB († 1986)
• 15. 4. - Pavle Ugrinov, (Vasilije Popović), srpski književnik, dramaturg, reditelj († 2007)
• 21. 4. - Elizabeta II., kraljica Ujedinjenog Kraljevstva († 2022)
• 21. 4. - Savo Jovanović Sirogojno, bombaš, narodni heroj († 1944)
• 28. 4. - Harper Lee, književnica († 2016)

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 3. 5. - Ema Derossi-Bjelajac, predsjednica Predsjedništva SR Hrvatske († 2020)
• 6. 5. - Branka Mitić, glumica († 2012)
• 6. 5. - Slobodan Perović (glumac) († 1978)
• 8. 5. - David Attenborough, TV voditelj
• 17. 5. - Vane Marinović, književnik († 1999)
• 23. 5. - Zoran Gluščević, književnik i kritičar († 2006)
• 26. 5. - Miles Davis, džez muzičar († 1991)
• 1. 6. - Marilyn Monroe, američka glumica († 1962.)
• 3. 6. - Allen Ginsberg, pesnik († 1997)
• 11. 6. - Ante Vican, glumac († 2014)
• 18. 6. - Allan Sandage, astronom († 2010)
• 21. 6. - Krešo Novosel, književnik, TV urednik († 2008)
• 26. 6. - Olga Ban, narodni heroj († 1943)
• 28. 6. - Mel Brooks, glumac, komičar, režiser, producent...
• 29. 6. - Stipan Marušić, društveno-politički radnik SAPV, SRSr i SFRJ († 1974)

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 3. 7. - Predrag Heruc, učesnik NOB († 1945)
• 4. 7. - Alfredo Di Stéfano, argentinski i španski fudbaler († 2014)
• 10. 7. - Pavle Vuisić, srpski glumac († 1988)
• 10. 7. - Fred Gwynne, glumac († 1993)
• 14. 7. - Harry Dean Stanton, glumac († 2017)
• 20. 7. - Ilija Ivezić, glumac († 2016)
• 24. 7. - Ankica Tuđman, prva dama Hrvatske († 2022)
• 28. 7. - Vlasta Velisavljević, glumac († 2021)
• 2. 8. - Jug Grizelj, novinar († 1991)
• 3. 8. - Tony Bennett, pevač († 2023)
• 4. 8. - Nada Šakić, rođ. Tambić, čuvarka u Staroj Gradiški († 2011)
• 13. 8. - Fidel Castro, revolucionar, predsednik Kube († 2016)
• 14. 8. - René Goscinny, crtač stripa († 1977)
• 17. 8. - Jiang Zemin, predsednik NR Kine († 2022)
• 18. 8. - Ilija Gligorijević, arhitekta († 2007)

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 8. 9. - Sergio Pininfarina, dizajner automobila († 2012)
• 15. 9. - Jean-Pierre Serre, matematičar
• 23. 9. - John Coltrane, džez saksofonista († 1967)
• 26. 9. - Stevan Karamata, geolog († 2015)
• 6. 10. - Petar Omčikus, slikar i akademik († 2019)
• 10. 10. - Mladen Oljača, književnik († 1994)
• 12. 10. - Milovan Vidak, slikar († 2003)
• 15. 10. - Michel Foucault, filozof, istoričar ideja († 1984.)
• 18. 10. - Chuck Berry, rock kantautor i gitarista († 2017)
• 18. 10. - Klaus Kinski, glumac († 1991)
• 29. 10. - Necmettin Erbakan, premijer Turske († 2011)
• 31. 10. - Jimmy Savile, TV i radio osoba († 2011)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 7. 11. - Joan Sutherland, operska pevačica, sopran († 2010)
• 8. 11. - Mile Latas Mićo, partizan, samouki dirigent
• 13. 11. - Zvonimir Červenko, general HV († 2001)
• 16. 11. - Miko Tripalo, hrvatski političar († 1995.)
• 23. 11. - Sathya Sai Baba, indijski duhovni vođa († 2011.)
• 30. 11. - Richard Crenna, glumac († 2003)
• 8. 12. - Stevo Žigon, glumac († 2005)
• 9. 12. - Raif Dizdarević, predsjednik Predsjedništva SFRJ
• 13. 12. - Nikola Janković, vajar, akademik SANU († 2017)
• 19. 12. - Nikola Dekleva, lekar i naučnik († 2003)
• 20. 12. - Geoffrey Howe, britanski političar († 2015)
• 22. 12. - Hajrudin Krvavac, filmski režiser († 1992)

Kroz godinu

• Boško Buha, bombaš, narodni heroj († 1943)
• Milja Marin, partizanka, "Kozarčanka" († 2007)
• Enes Čengić, novinar, publicista († 1995)

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 4. 1. - Margherita di Savoia, italijanska kraljica majka (* 1851)
• 21. 1. - Camillo Golgi, lekar, biolog, nobelovac (* 1843)
• 28. 1 - Ernest Troubridge, britanski admiral, bivši šef misije u Srbiji (* 1862)
• 30. 1. - Barbara La Marr, glumica (* 1896)
• 2. 2. - Vladimir Suhomlinov, bivši ruski ministar rata (* 1848)
• 14. 2. - John Jacob Bausch, optičar, suosnivač Bausch & Lomb (* 1830)
• 21. 2. - Heike Kamerlingh Onnes, fizičar, nobelovac (* 1853)
• 24. 2. - Anđelija Lazarević, slikarka i književnica (* 1885)
• 24. 2. - Ivan Lorković, hrvatski političar (* 1876)
• 1. 3. - Dragutin Ilić, srpski književnik (* 1858)
• 9. 3. - Mikao Usui, osnivač terapije reiki (* 1865)
• 17. 3. - Aleksej Brusilov, ruski carski general (* 1853)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 4. 4. - August Thyssen, industrijalac (* 1842)
• 7. 4. - Giovanni Amendola, italijanski novinar, antifašista (* 1882)
• 17. 4. - Hermann Bollé, arhitekt u Zagrebu (* 1845)
• 24. 4. - Sunjong, poslednji vladar Koreje (* 1874)
• 25. 4. - Savo Nakićenović, sveštenik, geograf, istoričar i etnolog (* 1882)
• 30. 4. - Bessie Coleman, prva crnkinja pilot u SAD (* 1892)
• 14. 5. - Jovan Miodragović, prof. Učiteljske škole u Beogradu (* 1853)
• 16. 5. - Mehmed VI, poslednji osmanski sultan (* 1861)
• maj - Franjo Vulč, član KPJ (* 1891)
• 25. 5. - Simon Petljura, ukrajinski novinar i političar (* 1879)
• 9. 6. - Janko Ibler, hrvatski publicist i književni kritičar (* 1862.)
• 10. 6. - Antoni Gaudí, arhitekta (* 1852)
• 14. 6. - Branko Vodnik, hrvatski književnik i povjesničar (* 1879.)
• 14. 6. - Mary Cassatt, slikarica (* 1844)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 2. 7. - Émile Coué, psiholog, popularizator autosugestije (* 1857)
• 12. 7. - Gertrude Bell, spisateljica, arheologinja, administratorka, špijun (* 1868)
• 18. 7. - Leopold Lojka, šofer Franca Ferdinanda (* 1885-6)
• 20. 7. - Feliks Dzeržinski, osnivač sovjetske tajne policije Čeka (* 1877)
• 26. 7. - Krste Petkov Misirkov, filolog (* 1874)
• 23. 8. - Rudolph Valentino, američki filmski glumac (* 1895.)
• 26. 8. - Ugyen Wangchuck, kralj Butana (* 1862)
• 5. 9. - Karl Harrer, novinar, suosnivač DAP, prethodnice NSDAP (* 1890)
• 14. 9. - John Louis Emil Dreyer, astronom (* 1852)
• 15. 9. - Rudolf Eucken, filozof, nobelovac za književnost (* 1846)
• 21. 9. - Léon Charles Thévenin, telegrafski inženjer (* 1857)
• 24. 9. - Jovan Jugović, vojni pilot (* 1886)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 7. 10. - Emil Kraepelin, pionir moderne psihijatrije (* 1856)
• 11. 10. - Hymie Weiss, gangster (* 1898)
• 19. 10. - Victor Babeș, bakteriolog (* 1854)
• 20. 10. - Eugene V. Debs, američki sindikalni lider (* 1855)
• 31. 10. - Harry Houdini, američki iluzionist i eskapist (* 1874.)
• 31. 10. - Anteo Zamboni, anarhista (* 1911)
• 3. 11. - Annie Oakley, strijelkinja (* 1860)
• 5. 11. - Draga Ljočić, prva žena lekar u Srbiji (* 1855)
• 26. 11. - John Browning, projektant oružja (* 1855)
• 4. 12. - Ivana Kobilca, slovenska slikarica (* 1861)
• 5. 12. - Claude Monet, francuski slikar (* 1840.)
• 10. 12. - Nikola Pašić, višestruki premijer Srbije i KSHS (* 1845)
• 17. 12. - Lars Magnus Ericsson, osnivač Ericsson-a (* 1846)
• 25. 12. - Joshihito, car Taishō, japanski vladar (* 1879)
• 29. 12. - Rainer Maria Rilke, pesnik (* 1875)

Kroz godinu

• Milica Avirović, glumica (* 1898)
• Paulina Matijević, dobrotvorka (* 1856, 1861?)

Nobelova nagrada za 1926. godinu

• Fizika: Jean Baptiste Perrin (rad na diskontinalnoj strukturi materije, naročito za otkriće sedimentacione ravnoteže)
• Kemija: Theodor Svedberg (rad na disperznim sistemima)
• Fiziologija i medicina: Johannes Fibiger (otkriće Spiroptera carcinoma)
• Književnost: Grazia Deledda (idealistički nadahnuti zapisi koji s plastičnom jasnoćom oslikavaju život na njenom rodnom ostrvu i s dubinom i simpatijom se bave sa ljudskim problemima uopšte)
• Mir: Aristide Briand i Gustav Stresemann (potpisnici Ugovorâ iz Locarna)

Reference

1926. na Wikimedijinoj ostavi