Prijeđi na sadržaj

Borbe za Kraljevački mostobran

Izvor: Wikipedija
Borbe za Kraljevački mostobran
Segment II svetskog rata i proboja Vermahta iz Grčke

Savezničko bombardovanje nemačkog transporta, Kraljevo, septembra 1944.
Datum oktobar-novembar 1944.
Lokacija Kraljevo i dolina Zapadne Morave
Ishod Pobeda nemačkog Vermahta
Sukobljene strane
Sovjetski Savez Crvena armija
Demokratska Federativna Jugoslavija NOVJ 		Treći Reich Nemački Vermaht
Komandanti i vođe
Sovjetski Savez Fjodor Tolbuhin, komandant 3. ukrajinskog fronta
Demokratska Federativna Jugoslavija Koča Popović, komandant Glavnog štaba NOVJ za Srbiju
Demokratska Federativna Jugoslavija Radivoje Jovanović Bradonja
Demokratska Federativna Jugoslavija Sredoje Urošević 		Treći Reich Fridrih Vilhelm Miler
Angažirane jedinice
Sovjetski Savez 3. ukrajinski front (delovi)
Demokratska Federativna Jugoslavija 14. srpski korpus
Demokratska Federativna Jugoslavija 2. proleterska divizija
Demokratska Federativna Jugoslavija 17. istočnobosanska divizija 		Treći Reich Korpusna grupa Miler
Snage
oktobar: 40.000 boraca (20.500 boraca NOVJ[1])
novembar: 80.000 boraca (60.000 boraca NOVJ[1]) 		6. novembar: 23.530 boraca[2]

Mostobran Kraljevo (nem. Brückenkopf Kraljevo) je bila nemačka odbrambena operacija za izvlačenje snaga iz Srbije i Grčke, u jesen 1944. godine. Borbe za Kraljevački mostobran vođene su u predelu zapadne Morave od 15. oktobra do 29. novembra 1944.

Ovu operaciju nemačka Komanda Jugoistoka (Armijska grupa F) preduzela je u cilju zaštite poslednjeg preostalog puta za izvlačenje Armijske grupe E sa juga, koji je vodio ibarskim pravcem od Kosovske Mitrovice na sever. Slabost i izloženost marševskog pravca Armijske grupe E bili su predmet posebne brige i pažnje nemačkih štabova.

U cilju zaštite ove strateški vašne pozicije, nemačka Komanda Jugoistoka obrazovala je Korpusnu grupu Miler sastavljenu od delova raznih jedinica, koja je neprekidno pojačavana. Prema njoj, na ovom pravcu bile su angažovane snage 64. (kasnije 68.) korpusa Crvene armije, Druge proleterske i Sedamnaeste divizije, i Četrnaestog korpusa NOVJ.

Budući da se komanda Crvene armije opredelila da težište njenog nastupanja bude na drugom mestu, u Baranji, sovjetsko-jugoslovenske snage na Kraljevačkom mostobranu nisu raspolagale dovoljnim snagama za njegovo uništenje. I pored povremeno žestokih borbi, upornom odbranom Korpusna grupa Miler uspela je da održi Kraljevački mostobran dovoljno dugo da obezbedi izvlačenje glavnine Armijske grupe E iz Kosovske Mitrovice preko Raške za Novi Pazar. Nakon izvršenja ovog zadatka, glavnina Armijske grupe E nastavila je proboj kroz Sandžak, a Korpusna grupa Miler, inkorporirana u 34. korpus, organizovano se povlačila prema dolini Drine, kao zadatoj liniji fronta.

Nakon izvlačenja Armijske grupe E, snage NOVJ su, potiskujući njene zaštitnice, 29. novembra 1944. oslobodile Kraljevo, 3. decembra Čačak, a 16. decembra Užice, ovladavši celokupnim prostorom mostobrana. Oštre borbe nastavile su se u donjem toku Drine.

Pozadina

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Proboj Armijske grupe E iz Grčke

Proboj istočnog fronta i odsecanje Armije E

[uredi | uredi kod]

Suočena sa prevratima u Rumuniji i Bugarskoj, i mogućnošću brzog prodora Crvene armije kroz ove dve zemlje, nemačka komanda donela je odluku o evakuaciji Armijske grupe E iz Grčke i njenom čvrstom povezivanju sa Drugom oklopnom armijom na teritoriji Srbije, u cilju odbrane fronta na Plavoj liniji (od Đerdapa na jug do Skoplja). Međutim, prodor glavnine Armijske grupe E u moravsku dolinu nije uspeo, i ona je zaustavljena u nivou Vranja. Nemački improvizovani front na bugarskoj granici nije izdržao napad Crvene armije, NOVJ i bugarske armije. Jedinica koja je držala front od Zaječara na jug, 7. SS divizija, teško je poražena i razbijena u Niškoj operaciji, a brojno stanje svedeno joj je na trećinu. Na taj način nastala je situacija da je dolina Zapadne Morave, prostor od velike operativne važnosti, slabo branjena. Za Nemce je postojala opasnost da savezničke snage brzim prodorom u zahvatu Zapadne Morave zatvore ibarsku komunikaciju, poslednju koja je ostala na raspolaganju Armijskoj grupi E.

Od tog trenutka Armijska grupa E faktički je odsečena. Ostaje dostupan samo jedan put za izvlačenje: on vodi od Skoplja preko Mitrovice, Kraljeva, Užica, prema Sarajevu, ali je u poslednjoj trećini posednut jakim bandama. Na ovom putu vodi se tokom narednih nedelja prava odlučujuća bitka. Dobro znajući kakav uspeh im je na vidiku, Rusi napadaju od Kragujevca duž Zapadne Morave prema u početku slabo posednutom Kraljevu.[3]

Savezničko bombardovanje Kraljeva

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Operacija Nedelja pacova
Srušen most Kraljevo, septembra 1944.

Savezničko bombardovanje Kraljeva bilo je deo operacije Nedelja pacova („Ratweak”), tokom koje je savezničko vazduhoplovstvo, uz pomoć dodeljenih jedinica NOVJ bombardovalo vitalne komunikacije u Jugoslaviji, kako bi sprečili povlačenje nemačke Armije E. Ka ključna tačka nemačkog proboja, Kraljevo sa okolinom je bilo bombardovano u više navrata.

1. septembra je pogođen železnički most preko Zapadne Morave kod Kamidžore. U neposrednoj blizini zadatih meta stradale su tri osobe. Kraljevo je bilo gotovo opustelo, a skoro 80% stanovnika je iz grada pobeglo u susedna sela.[4][5] Glavna meta bombardovanja 2. septembra bio je železnički čvor. Ponovo je bombardovan železnički most kod Kamidžore, ali i železnička infrastruktura u Kraljevu, Čibukovcu i Grdici, okolnim naseljima. Drugi tovar bombi je bio izručen zapadno od železničkog čvora, najverovatnije duž puta koji vodi ka Jarčujku. Razaranja u gradu su bila velika. Poznata su imena 11 poginulih. Uništena je i zgrada bolnice, ali sama bolnica je ranije izmeštena u Žiču. Naročito su stradale zgrade oko Železničke radionice, kao i prigradska naselja koja gravitiraju ka Čibukovcu.[6][7]

19. septembra 1944. ponovo je bombardovan privremeno osposobljen železnički most kod Kamidžore, uništen prethodnim bombardovanjima, na koji je palo 50 tona bombi. Od 28 aviona, njih 21 je bombardovalo most. Istog dana je 30 sovjetsko-bugarskih aviona napalo železničku stanicu u Kraljevu. Poznato je ime jednog nastradalog civila.[8]

Presudni značaj Kraljeva

[uredi | uredi kod]
Opravka mosta most srušenog u savezničkom bombardovanju, Kraljevo septembra 1944.

Držanje Kraljeva postalo je pitanje života i smrti za preostale snage Vermahta u Srbiji:

Genarlpukovnik Ler nije ni na trenutak sumnjao da bi sa gubitkom pomenutog puta i Kraljeva kao ključne tačke na njemu sudbina njemu potčinjenog nemačkog ljudstva bila zapečaćena; jer je provlačenje kroz albansko-crnogorske planine s obzirom na nastupajuću zimu izgledalo pogubno.[9]

Stoga je Armijska grupa E nastojala da, uprkos teškoćama, delovima jedinica iz svog poretka što pre ojača Korpusnu grupu Miler.

K-da Korpusa »Miler« ima zadatak da bezuslovno spreči proboj protivnika ka Kraljevu. Neprijatelj će sa prikupljenim rus-bug. snagama, potpomognutim jakim grupama bandi, u više navrata pokušati da dovede do sloma ist. i sev. ist. fronta Grupe armija. Treba očekivati grupisanje u vidu obrazovanja težišta radi udara prema zapadu duž doline Zapadne Morave na Užice kao i putevima koji vode od Niša ka Prokuplju, od Bujanovca ka Uroševcu i od Krive Palanke ka Kumanovu — Skoplju.[10]

Kod Korpusa »Miler« treba sada očekivati koncentričan napad jakih snaga ruske 57. armije na mostobran u Kraljevu. Sem toga, vazdušnim izviđanjem i pojavom višecevnih topova u rejonu sev. od Čačka, utvrđeno je angažovanje i kretanja nepr. snaga prema severozap. boku korpusa sa ciljem da preseku docnije povlačenje putem Čačak — Višegrad.

...

2) Namere:

Pored potpomaganja grupa »Šolc« i »Šuster — Voldan«, dodeljivanje što jačih snaga Mileru da bi se omogućilo držanje mostobrana u Kraljevu i zaštitio severozap. bok u rejonu sev. od Čačka — Užica. Za ovaj zadatak predviđena je 104. lov. divizija, čiji su čelni delovi stigli u Gradsko, kao i tvrđav. pešad. bataljon, koji će biti na raspolaganju.[11]

104. lov. diviziju hitno po delovima izvući i uputiti Korpusu »Miler« u Kraljevo. Mot. delove uputiti u Kraljevo peške a sve ostale delove iz rejona Gradskog prebaciti železnicom u Kraljevo. Marš 104. protivokl. diviziona ubrzati tako da prvi delovi stignu u Kraljevo do 25. 10.[12]

Nakon oslobođenja Kruševca 14. oktobra otvorena je mogućnost za napad na prostor Kraljevačkog mostobrana sa istoka, a nakon oslobođenja Kragujevca 21. oktobra i sa severa i sa severa. Međutim, komanda Crvene armije opredelila se da težište ofanzive Trećeg ukrajinskog fronta bude na drugom mestu (u Baranji), pa je napad velikog stila u dolini Zapadne Morave izostao. Snage NOVJ su u velikoj meri sledile sovjetske operativne zamisli. Ipak, postojeće snage bile su dovoljne da izvrše ozbiljan pritisak i učine situaciju Armijske grupe E dramatičnom.

Sabiranje četnika u Kraljevu

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Proboj Nijemaca i četnika iz Srbije
Četnički predstavnici kod Armije E stižu u Kraljevo, septembra 1944.
Četnički predstavnici kod Armijske grupe E u Kraljevu. U pozadini se vidi železnički transport koji je bio meta savezničkog bombardovanja.
Žene ispraćaju regrute u JVuO na centralnom gradskom trgu u Kraljevu.

Držanje četnika u celoj Srbiji sve više neprijateljsko, sa učestalim prepadima na nem. jedinice i naseljena mesta; izuzetak je južna [sic] Srbija gde se Račić, pod njemačkom komandom, tuče protiv komunista.[13]

– Savetovanje kod načelnika štaba Armijske grupe F (11.9.44).

Tokom septembra 1944, predstavnici Jugoslovenske vojske u otadžbini stigli su u Kraljevo, gde su se sastali sa prethodnicom nemačke armije E.[14] I pored mestimičnih akata neprijateljstva nekih četničkih grupa, glavne snage JVuO u jesen 1944. borile su se protiv NOVJ u saradnji sa Nemcima i pod nemačkim rukovodstvom. Glavna lojalna formacija bila je Četvrta grupa jurišnih korpusa pod komandom Dragoslava Račića, kojoj su prišle još neke četničke jedinice:

Uprkos svojoj slabosti, Račićeve jedinice nastavljaju borbu protiv partizana. Usled jakog partizanskog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz Istočne Srbije, su izrazile spremnost za daljnu borbu protiv komunizma u saradnji sa Wehrmachtom.[15]

– Dodatak za savetovanje kod načelnika štaba Armijske grupe F (2.10.44).

Četvrta grupa jurišnih korpusa sa pridruženim jedinicama bila je, nakon poraza kod Jelove gore, gubitka Valjeva i Aranđelovca, a zatim i poraza u okolini Krupnja, potisnuta prema Šapcu i Beogradu. Počev od 3. oktobra, Nemci su započeli železnički transport četničkih korpusa iz Beograda u područje Kraljeva.[16][17] 8. oktobra, najviše nemačko rukovodstvo na Balkanu održalo je savetovanje na kojem su rešili da glavninu JVuO upotrebe u prethodnici i kao bočnu zaštitnicu prilikom proboja Armijske grupe E prema Bosni (tj. na teritoriju NDH).

(Neubacherovo izlaganje) Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju delomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedince kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmeštanja nemačkih trupa iz Srbije...

Na kraju je (Viši SS i policijski vođa za Srbiju Behrends) skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspeo ubaciti dovoljno jake grupe Službe bezbednosti, koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući (von Weichs) primetio da je već i to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo poveriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.[18]

U skladu sa dogovorenim, jake snage JVuO koncentrisane su sredinom oktobra u oblasti Zapadne Morave, usmerene na nemački pravac proboja.[19]

Angažovane snage

[uredi | uredi kod]

Nemačke snage

[uredi | uredi kod]

Nemačke snage 6. novembra 1944: [2]

Savezničke snage

[uredi | uredi kod]

Savezničke snage 25. oktobra 1944: [1]

Savezničke snage 15. novembra 1944: [1]

Tok borbi

[uredi | uredi kod]

Oktobar 1944

[uredi | uredi kod]
Savezničko bombardovanje nemačkih položaja, Kraljevo 1944.

Nastupajući od Kruševca prema Kraljevu, 52. streljačka divizija 64. korpusa Crvene armije i Druga proleterska divizija oslobodile su 16. oktobra, posle oštre borbe, Vrnjačku Banju i Trstenik. Pred njima se nalazila nemačka borbena grupa Burgemajster (nem. Burgemeister), sastavljena uglavnom od delova 524. puka 297. divizije, prebačena iz sastava 21. korpusa, brojčano slaba i sposobna samo za zadržavajuću borbu. Odsudnu odbranu nemačke snage u visini sela Vitanovac i Vrba.

U borbama od 14. do 21. oktobra 93, i 113. divizija 68. korpusa Crvene armije i Sedamnaesta divizija NOVJ oslobodile su Kragujevac. Time se otvorio prostor za napad na Kraljevački mostobran sa severa. Taj prostor pokrile su Sedamnaesta divizija NOVJ i jedan puk 93. divizije Crvene armije. U odbrani pred njima stajali su delovi borbene grupe Fišer koji su se povukli iz Kragujevca: manji delovi 117. lovačke divizije, 14. SS puka i tri bataljona 1. brdske divizije.

Tokom poslednje nedelje oktobra svakodnevno su vršeni snažni napadi sovjetsko-jugoslovenskih snaga na mostobran, što je dovelo do rasplamsavanja vrlo oštrih borbi. Nemačke snage branile su se sa velikom upornošću, trpeći teške gubitke, koje su nadoknađivali dovođenjem pojačanja. Počev od 23. oktobra delove odbrane preuzimali su delovi 7. SS divizije, koji su pristizali pešačkim maršem od Jastrepca i Brusa. Odbrana je takođe pojačavana pristizanjem delova 104. lovačke divizije sa Kosova, iz marševskog poretka Armijske grupe E. Sa svoje strane, štab Četrnaestog korpusa NOVJ naredio je 22. oktobra 23. diviziji da se uključi u napad na mostobran u oblasti severno od Čačka, u cilju razvlačenja nemačkih snaga. Njen napad ispoljio se od 30. oktobra.

Uprkos snažnim napadima i obostrano teškim gubicima, sovjetsko-jugoslovenske snage do početka novembra nisu postigle odlučujući uspeh. Nemačka odbrana izdržala je period najtežih iskušenja, uspevši da se uprkos dramatičnim borbama konsoliduje i stabilizuje. Komanda Jugoistoka smatrala je takav razvoj događaja svojom velikom pobedom.

22.10. počela je bitka za Kraljevo, rasplamsavajući se iz dana u dan, dosegavši vrhunac ruskim razvijanjem prema Čačku, čemu je moglo biti parirano samo razvlačenjem našeg tankog fronta, i okončala se oko 2.11. vanredno visokim gubicima neprijatelja, jasnom pobedom odbrane. Put preko Kraljeva ostao je u našim rukama! [20]

Pri kraju oktobra partizani su zapadno od Čačka uspeli da naprave proboj položaja, koji je ponovo ugrozio celu operaciju Armijske grupe E, ali je protivnapadima svih ovde prikupljenih delova 117. lovačke, 181. divizije, a takođe i mornaričkih jedinica, 2. novembra mogao biti raščišćen.[21]

Novembar 1944

[uredi | uredi kod]

Početkom novembra, Korpusna grupa Miler uspela je da stabilizuje odbranu mostobrana. S druge strane, delovanje i sastav sovjetskih snaga stalno su se menjali. Nakon oslobođenja Kragujevca, u rezervu je izvučena glavnina 93. streljačke divizije, a u napadu na mostobran učestvovao je samo jedan njen puk. Do kraja oktobra, i 113. streljačka divizija izvučena je iz kontakta sa Nemcima. 31. oktobra 52. streljačka divizija 64. korpusa izvučena je i vraćena u sastav svog korpusa[22], rati učešća u forsiranju Dunava kod Batine. Njene položaje preuzela je 223. streljačka divizija 68. korpusa. Prema oceni generala Šmit-Rihberga, načelnika štaba Armijske grupe E, verovatno je prisustvo veoma jake protivvazdušne artiljerije u Kraljevu zavaralo štabove Crvene armije u pogledu snage nemačkih trupa na mostobranu, što ih je navelo na metodičan i oprezan pristup[23].

Nemačke žrtve tokom proboja iz Srbije, decembra 1944.

Tokom prvih dvadesetak dana novembra došlo je do ravnoteže snaga i relativnog primirja na Kraljevačkom mostobranu. Svakodnevno su vođeni artiljerijski dueli, uz česte pešadijske ispade sa obe strane. Tokom ovog perioda snage NOVJ stalno su pojačavane. Glavni štab Srbije uputio je na Kraljevački mostobran 25. i 45. diviziju. Od 18. do 22. novembra 25. divizija uvedena je desno od Druge proleterske, posevši front širine 40 km na glavnom grebenu planine Kotlenika[24]. 19. novembra je 45. divizija izbila je u rejon severno od Užica, šireći front pritiska[25]. Izvršavajući naređenje Vrhovnog štaba od 15. oktobra o sprečavanju proboja Nemaca od Požege ka Višegradu i od Sjenice ka Prijepolju, slabiji delovi 37. sandžačke divizije proterali su slabije neprijateljske delove i poseli Užice, a 22. oktobra i Požegu. Korpusna grupa Miler u cilju raščišćavanja ove krize na svom pravcu formirala je borbenu grupu Šrajber (nem. Schreiber, ojačani oklopni lovački bataljon 104. divizije). 4. novembra ova borbena grupa zauzela je Požegu, a 6. novembra Užice, što je Komanda Jugoistoka konstatovala sa zadovoljstvom i optimizmom.

6. novembar 1944. godine

Komanda Korpusa »Baron f. Miler«: Borbena grupa »Šrajber« zauzela je Užice, koje su branile bande.

8. novembar 1944. godine

Razvoj situacije kod Korpusa »Miler« je dobar. Posle zauzimanja Užica, otvoren je direktan put za Zvornik a time i uspostavljanje veze sa 68. armijskim korpusom, čime se opipljivo približava dovođenje snaga za severni bok Komande 2. oklopne armije.[26]

12. novembra Korpusna grupa Miler preimenovana je u 34. armijski korpus za specijalnu namenu, sa namerom da se, po okončanju svog zadatka odbrane probijanja glavnine Armijske grupe E, probije pravcem Užice-Zvornik, poveže sa korpusnom grupom Kibler na Sremskom frontu, i preuzme komandu nad tim sektorom[27].

Borbena dejstva oživljavala su sa uvođenjem svežih jedinica NOVJ. 17. novembra front Druge proleterske divizije ojačan je slanjem svežih bataljona Šeste srpske brigade. U tom periodu uvedene su u borbu i brigade 25. divizije. Delovi ove dve divizije izveli su od 22. do 26. novembra uspešnu akciju zabacivanjem u dobinu i pozadinu nemačkih linija južno od Kraljeva. Sa osloncem na Devetnaestu srpsku, Treća srpska brigada izbila je na desnu obalu Ibra u rejonu Mataruge, i 23. novembra sa dva bataljona forsirala Ibar. Iznad sela Roćevići ova brigada uspela je da prekine nemačku kolonu u pokretu. U toku 24. novembra došlo je do intervencije nemačkih snaga protiv bataljona Treće srpske, kojoj je priskačočila u pomoć s desne obale Šesta srpska brigada. U ovoj borbi Nemci su, prema izveštaju jedinica NOVJ, imali oko 200 poginulih, veći broj ranjenih i 23 zarobljena vojnika. Uništena su 2 tenka, 10 kamiona i više drugih vozila. Bataljoni na levoj obali Ibra zauzeli su Progorelicu, Bogutovac i Debelo brdo. Protiv ovog ozbiljnog ugrožavanja komunikacija i pozadine, Nemci su bili prisiljeni da formiraju i angažuju dve jače napadne grupe[28].

Oslobođenje Kraljeva

[uredi | uredi kod]
Borci 28. srpske brigade na putu ka Kraljevu, novembra 1944.

Krajem novembra 1944, zahvaljujući odbrani Kraljevačkog mostobrana, uspešno je okončano izvlačenje glavnine Armijske grupe E iz Makedonije i sa Kosova, te proboj Nijemaca i četnika iz Srbije. Time je mostobran izgubio svoju svrhu, pa je otpočela njegova planska evakuacija. 25. novembra trupe Vermahta su dobile naređenje da otpočnu rušenje vojnih, privrednih i saobraćajnih objekata, a 27. novembra počelo je povlačenje iz Kraljeva.[29] 29. novembra, progoneći nemačke zaštitnice, 1041. puk 223 streljačke divizije Crvene armije, Četvrta proleterska i Treća srpska brigada na svojim pravcima forsirale su Ibar i oslobodile Kraljevo.

Nemci su se povukli iz Kraljeva skoro neopaženo, što je veliki propust jedinica divizije i CA. Kao jedino ublažujuće opravdanje bi se mogla navesti nepripremljenost naših jedinica za kretanje kroz miniranu prostoriju. Nemci su obilato iskoristili miniranje sa protiv-pešadijskim i prot. tenkovskim minama.[30]

Pred povlačenje, Nemci su temeljno uništili sve što su smatrali da bi moglo biti od koristi NOVJ:

Nemci su planski sve rušili: mostove, vagone, aerodrom, vozila, itd. Tako je bilo i u Kraljevu. Naišli smo na pustoš i ruševine, 600 vagona, 250 vozila, svi mostovi, sve je to bilo uništeno.[30]

Posledice

[uredi | uredi kod]
Glavni članci: Proboj Nijemaca i četnika iz Srbije, Drinski front i Decembarska ofanziva (Sremski front)
Deo mehanizacije Armijske grupe E evakuisane iz Srbije vozovima, decembra 1944.

Nakon oslobođenja Kraljeva, 68. korpus Crvene armije prebačen je na Sremski front u cilju učestvovanja u ofanzivi 3. decembra.

S obzirom na zadatu liniju fronta na Drini koju je trebalo da izgradi i posedne, Korpusna grupa Miler, odnosno 34. armijski korpus postepeno se, pod snažnim pritiskom Četrnaestog korpusa NOVJ, povlačio iz doline Zapadne Morave, istovremeno osiguravajući tačke na liniji napredovanja od Užica prema Zvorniku. Četrnaesti korpus oslobodio je 3. decembra Čačak, a 16. decembra Užice.

Tumačenja

[uredi | uredi kod]

Prema oceni tadašnjeg komandanta 2. proleterske divizije Sredoja Uroševića, inicijativu tokom borbi na Kraljevačkom mostobranu imale su snage i štabovi Crvene armije, dok su se snage NOVJ priklonile njihovim koncepcijama. Delom zbog precenjivanja protivnika, delom zbog ofanzivnih planova na drugom sektoru koji su onemogućivali dugotrajnu koncentraciju jačih snaga, Crvena armija prema nemačkom mostobranu nije nastupila ambiciozno.

68. korpus CA ... po svemu sudeći nije imao velikih ambicija na ovom sektoru. Po koncentraciji - rasporedu svojih snaga, on je bio više defanzivno orijentisan. Njegov prevashodni zadatak bio je obezbediti levi bok glavnini svojih snaga. Otuda po jedna divizija na pravcima Čačak - Gornji Milanovac i Kraljevo - Kragujevac, sa divizijom u rezervi u rejonu Topola - Mladenovac. Sovjetska komanda je znala o kakvoj se nemačkoj grupi na jugu radi i tako se i postavila. Čitava ova zamisao procenjuje naše snage, odvojene i orijentisane na pomenutu nemačku grupu kao nedovoljne.[31]

Snage NOVJ, po Uroševiću, takođe su se nepotrebno priklonile za njih neadekvatnom obliku borbenih dejstava Crvene armije.

Na taj način mi smo napustili naš način ratovanja i počeli smo da ratujemo kao moderno naoružane jedinice samo bez tog naoružanja.[31]

Jedinice NOVJ služile su kao pomoćne snage u frontalnom ratovanju, umesto da se, koristeći prostor i topografske odlike terena, zabacuju u dubinu nemačkih položaja, pri čemu bi bile znatno korisnije i efikasnije.

položaji od Mataruške Banje pa uzvodno, sa obe strane Ibra na desetine kilometara bili su neposednuti. To je bio teren kao naručen za naše jedinice, ali njih, slobodnih, nije bilo.[31]

Ispravnost ovakve koncepcije sugeriše uspešno izveden smeli napad 22-25. novembra u oblasti Magliča i Bogutovca, koji je Nemce koštao znatnih gubitaka i naterao ih na opsežne uzvratne mere. Međutim, to je bio samo izolovan slučaj, a ne pravilo. Sticajem ovih okolnosti, iako je postojala mogućnost da se proboj Armijske grupe E znatno oteža ili čak spreči, ona nije iskorišćena, i "nemačke trupe su se, skoro nekažnjene, izvukle iz nimalo zavidnog položaja".[32]

Literatura

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Sredoje Urošević: DRUGA PROLETERSKA DIVIZIJA - OPERACIJE U ŽUPSKO-ZAPADNOMORAVSKO - IBARSKOM BASENU, strana 36
  2. ↑ 2,0 2,1 Izveštaj komande Korpusne grupe Miler Komandi Armijske grupe E, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, dokument 170
  3. ↑ Iz izlaganja Komandanta Jugoistoka, Armijske grupe F, u januaru 1945, Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", strana 305 (nem. Von diesem Augenblick ab ist Heeresgruppe E tatsächlich abgeschnitten. Nur eine Straße steht ihr noch zur Verfügung; sie führt von Skoplje über Mitrovica, Kraljevo, Usice nach Sarajevo, ist aber im letzten Drittel von starken Banden besetzt. Um diese Straße geht in den folgenden Wochen der eigentliche Entscheidungskampf. Wohl wissend, welcher Erfolg in Aussicht steht, greift der Russe von Kragujevac aus entlang der westlichen Morava gegen das zunächst schwach besetzte Kraljevo an.)
  4. ↑ Obradović Kondis, Dragoljub (2007.). Staro Kraljevo. Kraljevo: Kraljevski glasnik. str. 219.. ISBN 978-86-86283-01-6. 
  5. ↑ Krejaković, Silvija; Berežnov, Aleksandar (2014.). „Savezničko bombardovanje 1944: Kraljevo, gomila ruševina - masovna grobnica”. Naša prošlost 15: 156-157.. 
  6. ↑ Maržik, Slavoljub (2006.). Maržikovi. Kraljevo: Narodni muzej Kraljevo; Istorijski arhiv Kraljevo. str. 104-105.. ISBN 86-85179-13-0. 
  7. ↑ Krejaković, Silvija; Berežnov, Aleksandar (2014.). „Savezničko bombardovanje 1944: Kraljevo, gomila ruševina - masovna grobnica”. Naša prošlost 15: 157-158.. 
  8. ↑ Krejaković, Silvija; Berežnov, Aleksandar (2014.). „Savezničko bombardovanje 1944: Kraljevo, gomila ruševina - masovna grobnica”. Naša prošlost 15: 160.. 
  9. ↑ Iz izlaganja Komandanta Jugoistoka, Armijske grupe F, u januaru 1945, Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", strana 305 (nem. Generaloberst Löhr ist sich keinen Moment darüber im Zweifel, daß mit dem Verlust der genannten Straße und ihres Schlüsselpunktes Kraljevo das Schicksal der ihm unterstellten deutschen Menschen besiegelt wäre; denn ein Ausweichen in die albanisch-montenegrinischen Berge erscheint angesichts des herannahenden Winters für die Masse der Truppen verderblich.)
  10. ↑ Ratni dnevnik Armijske grupe "E" 1. oktobar – 31. decembar 1944, 16. oktobar - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd, Prilog 2
  11. ↑ Ratni dnevnik Armijske grupe "E" 1. oktobar – 31. decembar 1944, 21. oktobar - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd, Prilog 2
  12. ↑ Ratni dnevnik Armijske grupe "E" 1. oktobar – 31. decembar 1944, 22. oktobar - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd, Prilog 2
  13. ↑ National Archive Washington, arhivska oznaka T311, Roll 193, frame no. 000430.
  14. ↑ German war photographer Karl Rauscher
  15. ↑ National Archive Washington, arhivska oznaka T311, Roll 194, frame no. 000095.
  16. ↑ Radomir Milošević - Čeda: ZAKASNELI RAPORT (Interprint, Beograd 1996) - str. 7. Radomir Milošević bio je operativni oficir Avalskog korpusa JVuO
  17. ↑ Ratko Parežanin: MOJA MISIJA U CRNOJ GORI (Rim 1974) - str 17. Ratko Parežanin bio je ljotićevac i ministar u Nedićevoj vladi.
  18. ↑ Memorandum sa savetovanja visokih nemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, održanog 8. oktobra 1944, National Archive Washington, T311, Roll 194, frames no. 000045-00047.
  19. ↑ Direktiva Štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 21. oktobra 1944. komandantima jurišnih grupa za prodor u Sandžak, Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XIV, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 87
  20. ↑ Iz izlaganja Komandanta Jugoistoka, Armijske grupe F, u januaru 1945, Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", strana 305 (nem. Am 22.10. beginnt die Schlacht um Kraljevo, wogt tagelang hin und her, erreicht ihren Höhepunkt mit einem russischen Umfassungsversuch über Cacak, der gerade noch durch rasche Verbreiterung der eigenen dünnen Front pariert werden kann, und endet unter außerordentlich hohen Verlusten für den Feind etwa am 2.11. mit einem klaren Abwehrsieg. Die Straße über Kraljevo ist in eigener Hand geblieben!)
  21. ↑ Erich Schmidt-Richberg: DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN, strana 54 (nem. Gegen Ende Oktober gelang westlich Čačak den Partisanen ein Durchbruch der Stellungen, der die gesamte Operation der Heeresgruppe E erneut gefährdete, aber am 2. November durch Gegenangriffe aller hier inzwischen eingeflossenen Teile der 117. Jäg.Div., 181. Div. und auch von Marineeinheiten bereinigt werden konnte.)
  22. ↑ Sredoje Urošević: DRUGA PROLETERSKA DIVIZIJA - OPERACIJE U ŽUPSKO-ZAPADNOMORAVSKO - IBARSKOM BASENU, strana 32
  23. ↑ Erich Schmidt-Richberg: DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN, strana 54
  24. ↑ Milojica Pantelić: 25. SRPSKA NOU DIVIZIJA, strane 106-107
  25. ↑ OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE - knjiga 2, strana 377
  26. ↑ Ratni dnevnik Armijske grupe "F" 1. juli – 31. decembar 1944, 6. i 8. novembar - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd, Prilog 1
  27. ↑ Ratni dnevnik Armijske grupe "F" 1. juli – 31. decembar 1944, 12. novembar - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd, Prilog 1
  28. ↑ Sredoje Urošević: DRUGA PROLETERSKA DIVIZIJA - OPERACIJE U ŽUPSKO-ZAPADNOMORAVSKO - IBARSKOM BASENU, strana 35
  29. ↑ Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN!, Der Brückenkopf Kraljevo strana 316
  30. ↑ 30,0 30,1 Sredoje Urošević: DRUGA PROLETERSKA DIVIZIJA - OPERACIJE U ŽUPSKO-ZAPADNOMORAVSKO - IBARSKOM BASENU, strana 37
  31. ↑ 31,0 31,1 31,2 Sredoje Urošević: DRUGA PROLETERSKA DIVIZIJA - OPERACIJE U ŽUPSKO-ZAPADNOMORAVSKO - IBARSKOM BASENU, strana 36
  32. ↑ Sredoje Urošević: DRUGA PROLETERSKA DIVIZIJA - OPERACIJE U ŽUPSKO-ZAPADNOMORAVSKO - IBARSKOM BASENU, strana 38

Vidi još

[uredi | uredi kod]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Borbe_za_Kraljevački_mostobran&oldid=42223822