Kninska operacija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka za Knin
Segment Drugog svetskog rata
Baterije brdske artilerije v bojih pri Kninu.jpg
Partizanska artiljerija dejstvuje tokom bitke za Knin.
Datum novembar-decembar 1944.
Lokacija severna Dalmacija
Rezultat Pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Zaraćene strane
Flag of SFR Yugoslavia.svg
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije
Flag of the German Reich (1935–1945).svg
Nemački Vermaht

Flag of Independent State of Croatia.svg Ustaše
Chetniks Flag.svg Četnici
Komandanti i vođe
komandant 8. korpusa Petar Drapšin komandant 15. korpusa general Gustav Fen
Angažirane jedinice
Osmi dalmatinski korpus
(14. dalmatinska brigada)
15. brdski korpus Vermahta, četnička Dinarska divizija, delovi 6. i 7. ustaškog zdruga
Snage
40.000 boraca, 40 tenkova 24.000 boraca, 20 tenkova
Žrtve i gubici
oko 4.200 izbačenih iz stroja oko 16.000 izbačenih iz stroja

Kninska operacija krajem 1944. godine je ofanziva kojom su jugoslavenski partizanski oslobodili Knin, porazivši osovinske snage te dovršivši preuzimanje kontrole nad Dalmacijom. Kninska operacija u užem smislu podrazumijeva borbe za sam grad Knin i njegovu neposrednu okolicu (25. novembra - 5. decembra), a u širem smislu operacije oslobađanja šireg područja Dalmacije koje su započele 13. septembra. S obzirom na velike gubitke s obje strane, smatra se najvećom bitkom u historiji Dalmacije.

Bitka za Knin predstavlja završnu i najuspešniju fazu ofanzive Osmog dalmatinskog korpusa za oslobođenje Dalmacije od Nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Ofanziva je trajala od 13. septembra 1944. godine, a završni napad usmeren na opkoljavanje i uništenje nemačkih utvrđenih položaja u oblasti Knina trajao je od 25. novembra do 5. decembra. U ovim borbama Osmi korpus je teško porazio i gotovo prepolovio snage nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa i dovršio oslobođenje Dalmacije.

Opšta operativna situacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Kad je 10. oktobra 1944. inženjerijski odred 93. divizije Crvene armije iznenadnim prepadom zauzeo 30-tonski most na Velikoj Moravi, a u naredna dva dana čitav 4. gardijski mehanizovani korpus maršem prešao preko mosta i spojio se sa Prvim proleterskim korpusom NOVJ, nemačkoj Vrhovnoj komandi postalo je jasno da je dalje držanje položaja u Srbiji iluzorno. Stoga je naredila utvrđivanje nove glavne linije fronta na Balkanu, koja se protezala Dunavom, preko Srema do Save, zatim rekom Drinom, pa linijom Gacko - Livno - Knin - ušće Zrmanje (takozvana zelena linija). Naređeno je da se jedinice povlače postepeno i organizovano, pod borbom i pod sopstvenim obezbeđenjem na zacrtanu liniju fronta.

Zamisao nemačke komande bila je da sa dalmatinskog fronta izvuče 118. lovačku i 264. pešadijsku diviziju, 92. motorizovanu brigadu i 1. puk "Brandenburg" i stavi ih na raspolaganje 2. oklopnoj armiji za borbu protiv Trećeg ukrajinskog fronta. Liniju fronta od Gacka do ušća Zrmanje trebalo je da preuzmu tri legionarske divizije: 369. (Vražja), 373. (Tigar) i 392. (Plava).

Međutim, ofanziva Osmog korpusa omela je i preduhitrila ove planove: tokom septembra delovi 118. divizije uništeni su na Braču, a delovi 369. divizije na Pelješcu. Najteži poraz 369. Vražja divizija pretrpela je od 26. dalmatinske divizije 22. oktobra u Vukovom klancu kod Metkovića. Prilikom izvlačenja iz Šibenika 3. novembra na putu prema Drnišu razbijen je 893. puk 264. divizije.

 Operacije Narodnooslobodilačke vojske
tokom Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945

Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg

  1941. godina
 Trinaestojulski ustanak
 Užička republika
 Prva neprijateljska ofanziva
 Povlačenje u Sandžak i Pljevaljska bitka
 1942. godina
 Druga neprijateljska ofanziva i Igmanski marš
 Treća neprijateljska ofanziva i Bitka za Kozaru
 Pohod u Bosansku krajinu; Napadi na Kupres, Jajce i Udbinu
 Bihaćka operacija i Bihaćka republika
 1943. godina
 Četvrta neprijateljska ofanziva (Bitka na Neretvi)
 Peta neprijateljska ofanziva (Bitka na Sutjesci)
 Napad na Vlasenicu i Zvornik
 Oktobarska ofanziva
 Šesta neprijateljska ofanziva
 Limsko-drinska operacija
 Prva banjalučka operacija
 1944. godina
 Desant na Korčulu
 Sedma neprijateljska ofanziva (Desant na Drvar)
 Andrijevička i Durmitorska operacija
 Prodor u Srbiju
 Druga banjalučka operacija
 Niška i Kosovska operacija
 Beogradska operacija; Sremski front i Batinska bitka
 Kninska operacija
 1945. godina
 Mostarska i Sarajevska operacija
 Karlovačka i Riječka operacija
 Završne i Tršćanska operacija

U takvoj situaciji, suočen sa energičnim pritiskom, Komanda Jugoistoka morala je da odustane od izvlačenja 264. divizije i dodeli joj zadatak odbrane Knina. Štab 8, korpusa pokušao je sa širokim obuhvatom Knina, računajući na eventualni pokušaj izvlačenja Nemaca i iz Knina. Međutim, naišao je na snažan otpor. Nemci su se odlučili za upornu odbranu, rešeni da po svaku cenu zadrže Knin kao najzapadnije utvrđenje na svojoj projektovanoj liniji fronta.

Suprotstavljene snage[uredi - уреди | uredi izvor]

U vreme početka prve faze kninske operacije u Kninu i najbližoj okolini su se nalazile, pored Štaba 15. brdskog armijskog korpusa, sledeće jedinice:

Pored njih bilo je i nekih manjih jedinica (za vezu, snabdevanje, protivavionsku odbranu i sl.). Ukupno, u Kninu je bilo oko 20.000 vojnika (14.000 nemačkih, 1.500 ustaških sa domobranima i 4.500 četničkih), što znači da je neprijatelj u toku prve i druge etape pretrpeo gubitke od 7.500 vojnika.[1]

Na komunikacije prema Lici raspoređen je kao pojačanje 847. puk 392. divizije.

Sve ove jedinice bile su pod komandom komandanta 15. brdskog armijskog korpusa generala Gustava Fena (-{Gustav Fehn}-).

Nasuprot ovim snagama stajao je 8. dalmatinski korpus NOVJ, koji je pod svojom komandom imao 9., 19., 20., i 26. diviziju, te jedan i po bataljon Prve tenkovske brigade, ukupne jačine oko 32.000 vojnika NOVJ. Komandant partizanskih snaga je bio general Petar Drapšin.

Pripreme[uredi - уреди | uredi izvor]

Artiljerija VIII korpusa NOVJ u rejonu Knina, oktobra 1944.

General Fen dobio je naređenje da se Knin brani do poslednjeg čoveka i odbrani po svaku cenu. To naređenje preneo je podređenima:

Wikiquote

„1.) Svaki oficir postavljen za komandanta obavezan je da strelja svakog potčinjenog koji napusti svoj položaj. Oficir koji tako ne postupa biće kažnjen istom kaznom.

2.) Za jedinice koje napuste svoj položaj bez borbe i bez ispaljenog metka i ne drže se do poslednjeg čoveka, divizija će narediti i izvršiti streljanje svakog desetog čoveka ... Objasniti da će ove mere biti sprovodene bezobzirno, neodložno i bez izuzetaka.[2]
()

General Fen ponudio je vojvodi Đujiću da podele sudbinu u duhu stvorenog bratstva po oružju. Vojvoda Đujić odgovorio je preko svog izaslanika majora Novaka Mijovića pismom u kojem kaže:

Wikiquote „Četnička komanda sa svim svojim oružanim snagama od meseca septembra prošle godine radi i sarađuje sa Nemačkom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno. Ovo su nam nalagali naši zajednički interesi... Ova se saradnja produžila sve do danas. Kada je pre skoro mesec dana otpočela velika partizanska ofanziva na Knin i kada su četnici izgubili jedan veći deo teritorije četnici su uvideli da je više ovde njihova borba uzaludna jer da će ipak morati jednog dana napustiti ovu teritoriju. To je od strane predstavnika ove komande majora Mijovića tačno rečeno Komandantu Nemačkog Korpusa u Kninu. Sa strane gospodina generala komandanta Korpusa je izražena želja da ne treba da se rastavljamo nego da do kraja zajednički podelimo sudbinu pa šta nam bude. Sa naše strane po principu solidarnosti i bratstva po oružju je to prihvaćeno pod jednim drugim uslovom i načelom u čemu smo se jednoglasno saglasili: Da naš dalji rad kao i uspešan ishod našega rada mora počivati na uzajamnom potpunom poverenju i razumevanju kao i u uzajamnoj pomoći kako u municiji tako i u oružju, odeći i hrani. Stali smo na gledištu da samo zajednički možemo naći izlaza iz situacije. Na osnovu svega toga četnička komanda je i donela odluku i ako to nije bilo više u njenom interesu da četnici ostanu i bore se zajedno sa nemačkom vojskom dok će nam ranjenike, bolesne i civile Nemci jednim delom evakuisati a jednim delom pomoći nam da se evakuišu ... Četnička komanda želi da i dalje deli sudbinu sa nemačkom vojskom. Ali dok ne bude mogućnosti sa nemačke strane da se četnicima pruži stvarnija i efikasnija pomoć četnička komanda će pokušati da prikupljanjem svojih snaga i posedanjem strategijski važnih položaja bar donekle umanji nedostatak hrane i pomanjkanje municije ... Komanda moli da baza-centar za snabdevanje naših jedinica do daljega zajedničkog sporazuma i situacije budu Pađene...[3]
()

Ipak, vojvoda Đujić je odlučio da izvuče svoje snage iz Knina na sever, na komunikacije prema Lici.

Od 7. do 15. novembra trajala je prva faza napada na Knin, u kojoj je 19. divizija dejstvovala u pravcu Gračaca, 9 divizija iz pravca Bosanskog Grahova, 26. divizija južno od Knina, a na sama kninska utvrđenja napadala je 20 divizija sa zapada. Nemci su upornom odbranom uspešno odbili napad na grad, a kontranapadima povratili izgubljene komunikacije prema severu i severozapadu.

Kad su četnici pod komandom Đujića u poslednjoj fazi Kninske operacije napustili nemački front kod Knina, u hronici 373. divizije je zapisano[4]:

Wikiquote „Do osetnog slabljenja fronta kod Knina došlo je kad je 6-7.000 ljudi jaka četnička grupa vođena od popa Momčila pešačkim maršem prebačena u oblast Karlovca. Razlog koji je ovo izazvao je neprijateljstvo sa ustašama, pa je rešeno da se formira jedan četnički korpus u oblasti Ljubljane. Marševski pokret bio je pomognut od strane 373. divizije koliko god je to bilo moguće. (nem. Eine empfindliche Schwächung des Frontabschnittes bei Knin trat dadurch ein, daß eine bisher nordwestlich der Stadt gestandene, etwa 6—7000 Mann starke, von dem Popen Momčilo geführte Cetnikgruppe im Fußmarsch in die Gegend von Karlovac verlegt wurde. Der Grund des Abzuges war Verfeindung mit der Ustascha, auch hieß es, daß im Raum von Laibach ein Cetnikkorps aufgestellt würde. Die Marschbewegung wurde so gut als möglich von der 373. Div. unterstützt.)“
()

General Fen premestio je 17. novembra svoj štab u Bihać. Iz područja Knina evakuisao je demoralisane ustaško-domobranske snage i predao neposrednu komandu nad odbranom generalu Vindišu (Windisch), komandantu 264. pešadijske divizije. Celo područje Knina i ključne tačke na komunikacijama pomno su utvrđeni povezanim sistemom rovova, bunkera, pešadijskih prepreka i minskih polja.

Završni udarac[uredi - уреди | uredi izvor]

Zarobljeni Nemci kod Knina novembra 1944.
Zarobljeni Nemci, četnici i ustaše u Kninu 1944.
Ostaci nemačke motorizovane kolone uništene pri proboju iz obruča kod Knina, decembra 1944.

„Borbe kod Knina traju i dalje nesmanjenom žestinom. Zbog činjenice da je neprijatelj taktički dobro vođen (sadesjtvo pješadije i artiljerije, dobro upravljanje vatrom), te da je dobro opremljen artiljerijom i minobacačima (veliki utrošak municije), borbe oko Knina se ne mogu okarakterisati kao gerilske. Tamošnje neprijateljske snage imaju borbenu vrijednost regularnih trupa.“ [5]

Nemački izvještaj o borbama

Uočivši da neprijatelj ima nameru da uporno brani Knin, štab Osmog korpusa sačinio je novi plan napada. Prema tom planu, 20. divizija će napadati sa istoka na grad i na severnu komunikaciju, 19. divizija sa zapada na grad i na severozapadnu komunikaciju, 26. divizija ojačana tenkovskim četama napadaće grad i isturena utvrđenja sa juga, dok bi 9. divizija trebalo da presretne i uništi nemačke delove koji bi se eventualno izvlačili iz Knina.

Napad je na sektoru 20. divizije počeo 25. novembra, a na sektoru 19. i 26. divizije 26. novembra u zoru. Na svim sektorima jedinice 8. korpusa napredovale su veoma sporo, lomeći izuzetno snažan i uporan otpor neprijatelja.

Franc Šraml je u svojoj knjizi opisao atmosferu:

Wikiquote „Sa položaja smo se od cele čete izvukli samo nas petorica, ali nas je komandant naterao da se vratimo i ponovo krenemo u napad...“
()

[6]

Danonoćni napadi i protivnapadi odvijali su se sa promenljivom srećom i sa znatnim gubicima na svim delovima fronta. Nezadovoljan tempom napredovanja, komandant Drapšin je 1. decembra pre podne uveo u napad poslednje rezerve.

Nemačka odbrana počela je da se lomi 2. decembra uveče. Sutradan u oko 8 ujutro jedinice 20. divizije koje su nadirale sa istoka i 19. divizije koje su nadirale sa zapada spojile se neposredno severno od grada i zatvaraju obruč oko Knina. Istovremeno, 26. divizija upada u južni deo grada i preostalim nemačkim snagama je preostalo da pokušaju da obrazuju udarne grupe i da pokušaju da se spasu probojem. Najveći deo uništen je u samom gradu. Sudbinu onih koji su se probili opisuje Danilo Damjanović u knjizi "Šesta dalmatinska brigada":

Wikiquote

„Dok su 14. i 5. brigada u prvim časovima 4. decembra zametnule teške borbe sa gusto ešeloniranom nemačkom kolonom, koja je u toku prepodneva uspela da probije njihovu odbranu, 6. brigada je čvrsto držala desnu obalu Zrmanje, gde je postavila jednu bateriju, i u 12 časova spremno dočekala nemačke čelne delove, na koje je otvorila ubitačnu vatru. Tu su Nemcima naneti teški gubici i zadobijen je veliki ratni plen (pored ostalog i 6 topova).

Tako je dalje prodiranje ove nemačke grupacije zaustavljeiio, a duž njenih bokova preduzeli su žestok napad bataljoni 5. i 14. brigade i na više mesta je došlo do mešanja naših i nemačkih snaga, do borbe prsa u prsa i direktnog gušanja. Ta žestoka borba je trajala do 14 časova. Vrlo mali deo nemačkih snaga uspeo je da se probije preko Pađena, duž železničke pruge, do Bendera, gde ih je dočekala i likvidirala 3. brigada 9. divizije koja je tu ranije bila pristigla.“
()

[7]

Isti događaj opisuje i Franc Šraml u navedenoj knjizi:

Wikiquote „Neprijatelj nastavlja svoje jake napade na celom frontu. Kod 383. pešadijskog puka, Pađani (mesto) okruženi. Grupi ne polazi za rukom da se probije. Pala je u zarobljeništvo. Svi zamenici su pali u partizanske ruke, oko 600 ranjenika. 373. divizija pretrpela težak udarac. 264. divizija se može smatrati uništenom. Jednoj grupi od 200 ljudi pod ličnim vođstvom komandanta divizije je pošlo za rukom da se probije ka severu, duž železničke pruge.“
()

[8]

3. decembra u 11 pre podne Knin je bio oslobođen. Nemačka odbrana je gotovo u potpunosti uništena, a komandant divizije Vindiš uspeo se probiti na sever, gde se povezao sa četničkim delovima i sa njima se tokom narednih dana probio u južnu Liku.

Gubici[uredi - уреди | uredi izvor]

U kninskoj operaciji 15. brdski armijski korpus je prema podacima NOVJ imao 6555 poginulih i 4285 zarobljenih. Osmi korpus NOVJ je imao 677 poginulih, 2439 ranjenih i 126 nestalih.[9]

Prema izveštaju Komande 15. brdskog armijskog korpusa Komandi Armijske grupe "E" od 8. decembra 1944, ukupna jačina 264. pešadijske divizije na dan 5. decembra iznosila je 1526 ljudi.[10] Ista divizija je u novembru 1943. imala pun formacijski sastav od 17.200 ljudi. Nakon Kninske operacije 264. divizija brisana je iz registra jedinica Vermahta, a preostalo ljudstvo raspoređeno je u druge jedinice. Prema istom dokumentu, borbe su bile pune požrtvovanja, a "sopstveni gubici bili su vrlo visoki i doveli do razbijanja 264. divizije i raspada jednog većeg dela 373 divizije"[11].

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Todor Radošević, Ofanziva za oslobođenje Dalmacije, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1965, str. 227.
  2. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, mf. London, 2/395; v. T. Radošević. n. d. 227.
  3. Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd, dokument 115, str. 448
  4. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemünd 1962. strana 207
  5. NAW, T-311, Roll 194, 000900: Jutarnji izvještaj obavještajnog odjeljenja (11. novembar 1944.).
  6. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemund, 1962, 201—202.
  7. Danilo Damjanović: Šesta dalmatinska brigada - Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1969.
  8. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemund, 1962
  9. Kninska operacija, zbornik, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1985.
  10. Zbornik NOR, XII/4, Vojnoistorijski institut, Beograd, dokument 180, str. 731
  11. Zbornik NOR, XII/4, Vojnoistorijski institut, Beograd, dokument 180, str. 732

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]