Bitka za Loznicu 1941.

Bitka za Loznicu
	Deo Ustanak u Jugoslaviji
	; Ustanak u okupiranoj Jugoslaviji 1941.
Vrijeme:	31. avgust 1941.
Mjesto:	Srbija pod nemačkom okupacijom
Rezultat:	Pobeda ČOJV
Sukobljene strane
Četnički odredi JV	Nemački Vermaht
Komandanti i vođe
Veselin Misita † ; Bogdan Drljača ; Georgije Bojić	Fon der Olenc
Snaga
Jadarski četnički odred snage: 500 četnika	105 vojnika 11. čete iz sastava 3. bataljona 738. pešadijski puk,
Žrtve i gubici
Četnici (Podrinjski, a kasnije Jadarski odred): 8 poginulih, 10 ranjenih	Nemci: 12 poginulih, 93 zarobljenih

Bitka za Loznicu se odigrala 31. avgusta 1941. godine, u toku ustanka u Srbiji, kada su četnici pod komandom Veselina Misite oslobodili Loznicu od Nemaca.

Borba za Loznicu je bila do tada najveći oružani sukob sa Nemcima u okupiranoj Jugoslaviji.^[1] Tokom ovih borbi poginuo je Veselin Misita, potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je predvodio napad na Nemce. Loznica je bila prvi oslobođen grad u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata (pre toga je bilo oslobođenih gradova u Crnoj Gori).

Misitini četnici su napali Loznicu bez naređenja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.^[2]^[3] Zajedno sa Misitom, u napadu su učestvovale i samostalne četničke vođe Vlado Zečević i Ratko Martinović, koji su kasnije prišli partizanima.

Pozadina[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Ustanak u Srbiji 1941.

Kada je počeo ustanak u Srbiji, partizani su ismevali "ravnogorce" što se izležavaju i govore da nije vreme za borbu protiv okupatora.^[4] Vođa ravnogoraca, pukovnik Dragoljub Mihailović je smatrao još uvek nije vreme za ustanak. On je cenio da je okupator jači u svakom pogledu, da bi borba protiv njega bila kontraproduktivna. Pukovnik Mihailović je zabranio da se napadaju žandarmi i Nemci, ili da se izvode sabotaže.^[5] Nekoliko četničkih vođa, bez saglasnosti pukovnika Mihailovića, pridružilo se ustanku.^[6] U avgustu 1941. godine, grupa "ravnogoraca", pod vođstvom poručnika Ratka Martinovića je napustila Ravnu goru da bi stupila u borbu protiv Nemaca.^[7]

Poručnik Ratko Martinović je u manastiru Tronoša razgovarao sa popom Vladom Zečevićem i potpukovnikom Veselinom Misitom, koji su takođe hteli da se uključe u borbu protiv Nemaca. Krajem avgusta 1941, kod manastira Tronoša je organizovan veliki narodni zbor. Oko manastira se okupilo nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo i naoružanih.^[8] Na zboru su govorili poručnik Ratko Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Veselin Misita. Okupljeni su bili nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja. Oduševljenje za ustanak je bilo veliko i mnogi su uzvikivali: "Hoćemo u borbu!" ^[9] Sutradan, prema dogovoru sa Misitom, Zečević i Martinović su krenuli po selima oko Krupnja u mobilizaciju dobrovoljaca.

Tok borbi[uredi | uredi kod]

Napad na Loznicu je počeo iznenada. Crkvena zvona su 31. avgusta objavila početak napada, koji je izvršen danju.^[10] U ustaničkim borbama za Loznicu su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje.^[11]

31. avgusta ustanici predvođeni potpukovnikom Veselinom Misitom su oslobodili Loznicu, zarobivši 93 Nemca.^{[nedostaje referenca]} Jedan od preživelih učesnika događaja, Božidar Panić, se priseća:

„Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije.^[12]“

Sam Misita je tom prilikom poginuo. Misitu je ubio kafedžija Laza Hajduković. U njegovoj kafani je bila nemačka posada i kada je Misita sa svojim borcima upao u kafanu, Laza je dograbio pištolj od nemačkog oficira i ubio potpukovnika Misitu.^[13]

Predaja grada Nemcima[uredi | uredi kod]

Nakon smrti Misite, Draža Mihailović je poslao majora Pantelića u Loznicu. Dok su ustanici vodili borbu kod Novog Sela, Major Pantelić i njegovi oficiri Mika Komarčević, Lazar Savić su slali Nemcima delegaciju da pregovara o predaji Loznice. Četnici su predali Loznicu 11. oktobra 1941. godine, po naređenju Draže Mihailovića.^[14] Ova predaja je porazno uticala na moral onih jedinica koje su se i dalje borile.

U Loznici je major Pantelić ostavio četu pod komandom Mike Komarčevića, koji je četu postrojio, oružje složio u kupe i tako sačekao Nemce. Prišao je oštrim korakom nemačkom oficiru ili podoficiru i predao raport.^[15]

Tumačenja[uredi | uredi kod]

Potpukovnik Veselin Misita, poginuo kao komandujući ustaničkih snaga pri oslobođenju Loznice

Istoričar Branko Petranović smatra da je Misita izveo ovu akciju da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu.^[16] Slično je i Draža objašnjavao na sastanku sa Nemcima: "moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu."^[17] Na posleratnom suđenju, utvrđeno je da su četnički odredi bez Mihailovićevog naređenja počeli pristupati ustanku:

Tužilac: Da li je Martinović napadao Krupanj?

Optuženi Mihailović: Jeste.

Tužilac: Po vašem naređenju?

Optuženi: Ne.

Tužilac: Jeste li naredili Aleksandru Mišiću da napadne Loznicu?

Optuženi: Nisam, jer mi tada nismo imali veze. Ja sam već kazao da je Mišić sam napao na Loznicu.

Tužilac: Znači da su vaši odredi počeli da ulaze u borbu, u ustanak. To je glavno, a vi posle objašnjavajte kako hoćete.^[18]

Povezano[uredi | uredi kod]

Izvori[uredi | uredi kod]

[1] Dr I. Avakumović, Mihailović prema nemačkim dokumentima, London, 1969, 21

[Saslušanje-2] Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih

[3] ttps://znaci.org/00001/9_5.htm

[4] ttps://znaci.org/00001/9_4.htm

[5] ttps://znaci.org/00001/9_4.htm

[Manošek-6] Valter Manošek: VERMAHT I UBISTVA JEVREJSKIH MUŠKARACA U SRBIJI

[7] ttps://znaci.org/00001/9_4.htm

[8] ttps://znaci.org/00001/9_5.htm

[9] ttps://znaci.org/00001/9_5.htm

[10] ttps://znaci.org/00001/9_5.htm

[11] Decenijama palio sveću zaboravljenom heroju

[12] Decenijama palio sveću zaboravljenom heroju

[13] ttps://znaci.org/00001/9_5.htm

[14] ttps://znaci.org/00001/9_5.htm

[15] ttps://znaci.org/00001/9_5.htm

[Petranović-16] Branko Petranović: Srpski narod u ustanku

[Divci-17] Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.

[18] Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]