Bitka za Loznicu 1941.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka za Loznicu
Deo Ustanak u Jugoslaviji
Ustanak u Jugoslaviji 1941.png
Ustanak u okupiranoj Jugoslaviji 1941.
Vrijeme: 31. avgust 1941.
Mjesto: Srbija pod nemačkom okupacijom
Rezultat: Pobeda ČOJV
Sukobljene strane
Flag of Kraljevina JugoslavijaČetnički odredi JV Flag of Treći rajh Nemački Vermaht
Komandanti i vođe
Veselin Misita
Bogdan Drljača
Georgije Bojić
Fon der Olenc
Snaga
Jadarski četnički odred snage, plus stanovništvo 100 vojnika 11. čete iz sastava 3. bataljona 738. pešadijski puk,
Žrtve i gubici
Potpukovnik Veselin Misita, 8 poginulih četnika i 4 ranjena

Bitka za Loznicu se odigrala 31. avgusta 1941. godine, u toku ustanka u Srbiji, kada su četnici pod komandom Veselina Misite oslobodili Loznicu od Nemaca.

Borba za Loznicu je bila do tada najveći oružani sukob sa Nemcima u okupiranoj Jugoslaviji.[1] Tokom ovih borbi poginuo je Veselin Misita, potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je predvodio napad na Nemce. Loznica je bila prvi oslobođen grad u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata (pre toga je bilo oslobođenih gradova u Crnoj Gori).

Misitini četnici su napali Loznicu bez naređenja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.[2][3] Zajedno sa Misitom, u napadu su učestvovale i samostalne četničke vođe Vlado Zečević i Ratko Martinović, koji su kasnije prišli partizanima.

Pozadina[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Ustanak u Srbiji 1941.

Kada je počeo ustanak u Srbiji, partizani su ismevali "ravnogorce" što se izležavaju i govore da nije vreme za borbu protiv okupatora.[4] Vođa ravnogoraca, pukovnik Dragoljub Mihailović je smatrao još uvek nije vreme za ustanak. On je cenio da je okupator jači u svakom pogledu, da bi borba protiv njega bila kontraproduktivna. Pukovnik Mihailović je zabranio da se napadaju žandarmi i Nemci, ili da se izvode sabotaže.[5] Nekoliko četničkih vođa, bez saglasnosti pukovnika Mihailovića, pridružilo se ustanku.[6] U avgustu 1941. godine, grupa "ravnogoraca", pod vođstvom poručnika Ratka Martinovića je napustila Ravnu goru da bi stupila u borbu protiv Nemaca.[7]

Poručnik Ratko Martinović je u manastiru Tronoša razgovarao sa popom Vladom Zečevićem i potpukovnikom Veselinom Misitom, koji su takođe hteli da se uključe u borbu protiv Nemaca. Krajem avgusta 1941, kod manastira Tronoša je organizovan veliki narodni zbor. Oko manastira se okupilo nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo i naoružanih.[8] Na zboru su govorili poručnik Ratko Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Veselin Misita. Okupljeni su bili nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja. Oduševljenje za ustanak je bilo veliko i mnogi su uzvikivali: "Hoćemo u borbu!" [9] Sutradan, prema dogovoru sa Misitom, Zečević i Martinović su krenuli po selima oko Krupnja u mobilizaciju dobrovoljaca.

Tok borbi[uredi - уреди | uredi izvor]

Napad na Loznicu je počeo iznenada. Crkvena zvona su 31. avgusta objavila početak napada, koji je izvršen danju.[10] U ustaničkim borbama za Loznicu su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje.[11]

31. avgusta ustanici predvođeni potpukovnikom Veselinom Misitom su oslobodili Loznicu, zarobivši 93 Nemca.[traži se izvor] Jedan od preživelih učesnika događaja, Božidar Panić, se priseća:

Wikiquote „Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije.[12]
()

Sam Misita je tom prilikom poginuo. Misitu je ubio kafedžija Laza Hajduković. U njegovoj kafani je bila nemačka posada i kada je Misita sa svojim borcima upao u kafanu, Laza je dograbio pištolj od nemačkog oficira i ubio potpukovnika Misitu.[13]

Predaja grada Nemcima[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon smrti Misite, Draža Mihailović je poslao majora Pantelića u Loznicu. Dok su ustanici vodili borbu kod Novog Sela, Major Pantelić i njegovi oficiri Mika Komarčević, Lazar Savić su slali Nemcima delegaciju da pregovara o predaji Loznice. Četnici su predali Loznicu 11. oktobra 1941. godine, po naređenju Draže Mihailovića.[14] Ova predaja je porazno uticala na moral onih jedinica koje su se i dalje borile.

U Loznici je major Pantelić ostavio četu pod komandom Mike Komarčevića, koji je četu postrojio, oružje složio u kupe i tako sačekao Nemce. Prišao je oštrim korakom nemačkom oficiru ili podoficiru i predao raport.[15]

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Potpukovnik Veselin Misita, poginuo kao komandujući ustaničkih snaga pri oslobođenju Loznice
Wikiquote „Ne bi bilo opravdano praviti pretpostavke kojim bi putem krenuo Misita da je ostao živ, zbog čega se i ja zadržavam samo na ove dve činjenice: prvo, napad na nemačku posadu u Loznici izveo je bez naređenja Draže Mihailovića, i drugo, hrabro je poginuo u borbi protiv Nemaca.[16]
(Ratko Martinović)

Istoričar Branko Petranović smatra da je Misita izveo ovu akciju da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu.[17] Slično je i Draža objašnjavao na sastanku sa Nemcima: "moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu."[18] Na posleratnom suđenju, utvrđeno je da su četnički odredi bez Mihailovićevog naređenja počeli pristupati ustanku:

Tužilac: Da li je Martinović napadao Krupanj?
Optuženi Mihailović: Jeste.
Tužilac: Po vašem naređenju?
Optuženi: Ne.
Tužilac: Jeste li naredili Aleksandru Mišiću da napadne Loznicu?
Optuženi: Nisam, jer mi tada nismo imali veze. Ja sam već kazao da je Mišić sam napao na Loznicu.
Tužilac: Znači da su vaši odredi počeli da ulaze u borbu, u ustanak. To je glavno, a vi posle objašnjavajte kako hoćete.[19]

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]