Bitka za Loznicu 1941.

Bitka za Loznicu 1941.
Segment Ustanak u Jugoslaviji
Ustanak u okupiranoj Jugoslaviji 1941.
Datum 31. avgust 1941. Lokacija Srbija pod nemačkom okupacijom Ishod Pobeda ČOJV
Sukobljene strane
Četnički odredi JV	Nemački Vermaht
Komandanti i vođe
Veselin Misita † Bogdan Drljača Georgije Bojić	Fon der Olenc
Žrtve i gubici
Četnici (Podrinjski, a kasnije Jadarski odred): 8 poginulih, 10 ranjenih	Nemci: 12 poginulih, 93 zarobljenih

Bitka za Loznicu se odigrala 31. avgusta 1941. godine, u toku ustanka u Srbiji, kada su četnici pod komandom Veselina Misite oslobodili Loznicu od Nemaca.

Borba za Loznicu je bila do tada najveći oružani sukob sa Nemcima u okupiranoj Jugoslaviji. Tokom ovih borbi poginuo je Veselin Misita, potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je predvodio napad na Nemce. Loznica je bila prvi oslobođen grad u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata (pre toga je bilo oslobođenih gradova u Crnoj Gori).

Misitini četnici su napali Loznicu bez naređenja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića. Zajedno sa Misitom, u napadu su učestvovale i samostalne četničke vođe Vlado Zečević i Ratko Martinović, koji su kasnije prišli partizanima.

Pozadina

Kada je počeo ustanak u Srbiji, partizani su ismevali "ravnogorce" što se izležavaju i govore da nije vreme za borbu protiv okupatora. Vođa ravnogoraca, pukovnik Dragoljub Mihailović je smatrao još uvek nije vreme za ustanak. On je cenio da je okupator jači u svakom pogledu, da bi borba protiv njega bila kontraproduktivna. Pukovnik Mihailović je zabranio da se napadaju žandarmi i Nemci, ili da se izvode sabotaže. Nekoliko četničkih vođa, bez saglasnosti pukovnika Mihailovića, pridružilo se ustanku. U avgustu 1941. godine, grupa "ravnogoraca", pod vođstvom poručnika Ratka Martinovića je napustila Ravnu goru da bi stupila u borbu protiv Nemaca.

Poručnik Ratko Martinović je u manastiru Tronoša razgovarao sa popom Vladom Zečevićem i potpukovnikom Veselinom Misitom, koji su takođe hteli da se uključe u borbu protiv Nemaca. Krajem avgusta 1941, kod manastira Tronoša je organizovan veliki narodni zbor. Oko manastira se okupilo nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo i naoružanih. Na zboru su govorili poručnik Ratko Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Veselin Misita. Okupljeni su bili nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja. Oduševljenje za ustanak je bilo veliko i mnogi su uzvikivali: "Hoćemo u borbu!" Sutradan, prema dogovoru sa Misitom, Zečević i Martinović su krenuli po selima oko Krupnja u mobilizaciju dobrovoljaca.

Tok borbi

Napad na Loznicu je počeo iznenada. Crkvena zvona su 31. avgusta objavila početak napada, koji je izvršen danju. U ustaničkim borbama za Loznicu su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje.

31. avgusta ustanici predvođeni potpukovnikom Veselinom Misitom su oslobodili Loznicu, zarobivši 93 Nemca. Jedan od preživelih učesnika događaja, Božidar Panić, se priseća:

Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije.

Sam Misita je tom prilikom poginuo. Misitu je ubio kafedžija Laza Hajduković. U njegovoj kafani je bila nemačka posada i kada je Misita sa svojim borcima upao u kafanu, Laza je dograbio pištolj od nemačkog oficira i ubio potpukovnika Misitu.

Predaja grada Nemcima

Nakon smrti Misite, Draža Mihailović je poslao majora Pantelića u Loznicu. Dok su ustanici vodili borbu kod Novog Sela, Major Pantelić i njegovi oficiri Mika Komarčević, Lazar Savić su slali Nemcima delegaciju da pregovara o predaji Loznice. Četnici su predali Loznicu 11. oktobra 1941. godine, po naređenju Draže Mihailovića. Ova predaja je porazno uticala na moral onih jedinica koje su se i dalje borile.

U Loznici je major Pantelić ostavio četu pod komandom Mike Komarčevića, koji je četu postrojio, oružje složio u kupe i tako sačekao Nemce. Prišao je oštrim korakom nemačkom oficiru ili podoficiru i predao raport.

Tumačenja

Potpukovnik Veselin Misita, poginuo kao komandujući ustaničkih snaga pri oslobođenju Loznice

Istoričar Branko Petranović smatra da je Misita izveo ovu akciju da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu. Slično je i Draža objašnjavao na sastanku sa Nemcima: "moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu." Na posleratnom suđenju, utvrđeno je da su četnički odredi bez Mihailovićevog naređenja počeli pristupati ustanku:

Tužilac: Da li je Martinović napadao Krupanj?

Optuženi Mihailović: Jeste.

Tužilac: Po vašem naređenju?

Optuženi: Ne.

Tužilac: Jeste li naredili Aleksandru Mišiću da napadne Loznicu?

Optuženi: Nisam, jer mi tada nismo imali veze. Ja sam već kazao da je Mišić sam napao na Loznicu.

Tužilac: Znači da su vaši odredi počeli da ulaze u borbu, u ustanak. To je glavno, a vi posle objašnjavajte kako hoćete.

Povezano

• Ustanak u Srbiji 1941.
• Bitka za Krupanj 1941.