Durmitorska operacija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu operaciju istog naziva vidi Operacija Rübezahl.
Durmitorska operacija
Segment Drugog svetskog rata
Proboj partizana u Srbiju 1944.jpg
Operativna grupa divizija NOVJ na putu za Srbiju forsira Ibar, nakon žestokih borbi sa Nemcima. 4. avgust 1944.
Datum 13.-27. avgust 1944.
Lokacija Crna Gora i Sandžak
Rezultat Pobeda NOVJ Flag of SFR Yugoslavia.svg
Zaraćene strane
Flag of SFR Yugoslavia.svg Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Flag of the German Reich (1935–1945).svg Vermaht
Chetniks Flag.svg Četnici
Komandanti i vođe
general Peko Dapčević, komandant Drugog udarnog korpusa NOVJ Oberfirer Artur Phleps, komandant V SS korpusa
Angažirane jedinice
Prvi proleterski korpus NOVJ
dve divizije Drugog udarnog korpusa NOVJ
Dvanaesti udarni korpus
1. brdska divizija
7. SS divizija
181. pešadijska divizija
21. SS divizija
2. puk Brandenburg
Armijske jedinice Komande Jugoistoka
24. bugarska divizija
Crnogorski dobrovoljački korpus
Drinski korpus JVuO
Legija Krempler
Albanska milicija
Snage
16.000 50.000
 Operacije Narodnooslobodilačke vojske
tokom Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945

Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg

  1941. godina
 Trinaestojulski ustanak
 Užička republika
 Prva neprijateljska ofanziva
 Povlačenje u Sandžak i Pljevaljska bitka
 1942. godina
 Druga neprijateljska ofanziva i Igmanski marš
 Treća neprijateljska ofanziva i Bitka za Kozaru
 Pohod u Bosansku krajinu; Napadi na Kupres, Jajce i Udbinu
 Bihaćka operacija i Bihaćka republika
 1943. godina
 Četvrta neprijateljska ofanziva (Bitka na Neretvi)
 Peta neprijateljska ofanziva (Bitka na Sutjesci)
 Napad na Vlasenicu i Zvornik
 Oktobarska ofanziva
 Šesta neprijateljska ofanziva
 Limsko-drinska operacija
 Prva banjalučka operacija
 1944. godina
 Desant na Korčulu
 Sedma neprijateljska ofanziva (Desant na Drvar)
 Andrijevička i Durmitorska operacija
 Prodor u Srbiju
 Druga banjalučka operacija
 Niška i Kosovska operacija
 Beogradska operacija; Sremski front i Batinska bitka
 Kninska operacija
 1945. godina
 Mostarska i Sarajevska operacija
 Karlovačka i Riječka operacija
 Završne i Tršćanska operacija

Operacija Ribecal (njem. Rübezahl - »Krkonoš«[1]), ili u jugoslovenskoj istoriografiji Durmitorska operacija, predstavljala je ključnu fazu bitke za Srbiju 1944. Ona predstavlja glavnu kariku i vrhunac nemačke aktivne odbrane, i njen neuspeh doveo je do brzog uspostavljanja dominacije NOVJ u Srbiji.

Operacija je započela u zoru 13. avgusta 1944, neposredno se nadovezujući na operaciju Hakflajš (nem. Hackfleisch) u istočnoj Bosni. Za ovu operaciju nemačka komanda Armijske grupe F izvršila je maksimalnu moguću koncentraciju trupa. Nemačke divizije krenule su u koncentrično nastupanje, potiskujući delove Prvog i Dvanaestog korpusa, sa namerom da ih nabace na masiv Durmitora, i tamo poraze, razbiju i onesposobe za ofanzivna dejstva. Operacija je umešno osmišljena i izvođena sa zalaganjem, pa su nemačke snage osvojile znatan prostor i nanele snagama NOVJ znatne gubitke.

Snage NOVJ takođe su uspešno vođene. Nisu prihvatale odlučne okršaje, nego su koristile prostor za manevar. Dok su Treća, Šesta i 37. divizija vodile oštre zadržavajuće borbe, noću 18/19. avgusta Prva proleterska divizija se izvukla iz borbenog dodira i forsiranim marš-manevrom zabacila se duboko u pozadinu nemačkih napadnih klinova. Bezobzirno prodiruću u dubinu, forsirala je Lim 20/21. avgusta.

Ovim je nemački plan izigran. 7. SS divizija hitno je intervenisala jednim pukom pokušavajući da uhvati Prvu proletersku. Za zadržavanje je angažovana bugarska 24. divizija, Zlatiborski korpus JVuO, i, dublje na pravcu prodora, Četvrta grupa jurišnih korpusa.

Prva proleterska divizija je međutim razbila Bugare na Palisadu 27. avgusta, i, odbacivši četnike, nastavila prodor uz asistenciju 37. sandžačke divizije.

Šesta lička je za to vreme vodila iscrpljujuće zadržavajuće borbe na Durmitoru. Nedelju dana nakon Prve, i Šesta divizija se manevrom izvukla iz nemačkog pritiska i, prešavši Lim, pridružila se Prvoj diviziji. Time je nemačka ideja razbijanja udarne snage NOVJ i izgradnje zaprečne linije na Limu definitivno kompromitovana.

Usled razvoja u Rumuniji i Bugarskoj, 1. brdska divizija dobila je 26. avgusta zapovest da se hitno prebaci u severoistočnu Srbiju. Komanda Jugoistoka naložila je štabu V SS korpusa da okrnjenim snagama nastavi pritisak, napravivši novi plan pod kodnim imenom Ribešnicel (nem. Rübesnitzel). Međutim, operacija je izgubila zamah i jedinice Drugog korpusa narednih dana u protivofanzivi vratile su svu izgubljenu teritoriju.

12. korpus takođe se uspešno oslobodio pritiska i 5. septembra, forsiravši Drinu severno od Višegrada, nakon višemesečnih pokušaja sprečavanja od strane Nemaca, prešao u Srbiju. Ove snage su u jednomesečnim borbama ostvarile dominaciju na terenu u Srbiji.

Saveznici su tokom ove operacije pružili snagama NOVJ značajnu podršku, putem vazdušnih napada, snabdevanjem i naročito evakuacijom ranjenika u bolnice u Italiji.

Planiranje ofanzive[uredi - уреди | uredi izvor]

29 jula naša komanda Vermahta u Beogradu spremila je plan Rübezahl, kako da spreči upad Titovih bandi u Srbiju. Zadatak naše armije bio je jasan: da pruga Solun-Beograd nesmetano funkcioniše.[2]

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta

Upotrebljene snage[uredi - уреди | uredi izvor]

Načelnik štaba Savo Drljević i komandant operativne grupe divizija Peko Dapčević pripremaju plan za proboj u Srbiju. U blizini Ibra 1. avgusta 1944.

Komanda Jugoistoka prikupila je za operaciju sledeće snage:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor [bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus).

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III).

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova.

f) Grupa Krempler

g) Crnogorski dobrovoljački korpus upotrebljen je po pukovima, u svojstvu pomoćnih trupa nemačkim napadnim grupama.

g) Padobranski lov. bataljon Brandenburg[3]

Padobranski bataljon, predviđen za izvođenje dejstava na komandni centar, na kraju nije upotrebljen. NOVJ se nije suprotstavila centralno organizovanim frontalnim otporom.

Sa razvojem situacije, u borbu su uvedene još neke snage;

Nemačke snage bile su nosilac napadnih dejstava, dok su četničke snage i Muslimanska milicija upotrebljene kao pomoćne snage za zatvaranje manje važnih pravaca.

Wikiquote „Prva brdska divizija nastupa iz oblasti Andrijevice na sever, glavnina (divizije) Princ Eugen pod oberfirerom Kumom bosanske Titove divizije sa severa sateruje u Sandžak, četničke jedinice popuniće otvore gde se pojave.[4]
()

Tok operacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Partizani prelaze Ibar 4. avgusta 1944.

4. avgusta 1944 partizanske snage prešle su reku Lim, a sledeći dan neke jedinice stigle su do doline Ibra.[2]

9. avgusta 1944 delovi partizanskih jedinica približili su se na 40 km Kraljevu.[2]

12. avgusta 1944 Nemci su započeli sa vojnom operacijom "Ribecal", čiji je glavni cilj bio, da se spreči prodor partizana u Srbiju. Odmah su zauzeli Berane i odbacili partizane preko Lima.[2]

12. ili 13. avgusta 1944 došlo je u Rimu do prvog susreta Čerčila sa Titom. Uskoro posle sastanka, partizani i Jugoslovenska izbeglička vlada izdali su proglas, kojim se pozivaju sve patriotske snage u zemlji da prekinu saradnju sa svim domaćim kvislinškim snagama i "izdajicom Mihailovićem".[2]

Nemačka komanda javlja, da je Nedić ponudio, nakon upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoženog Srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga. Nedić je naglasio, da on takođe službeno govori i u ime Mihailovića, koga je nedavno posetio. Od nemačkih vojnih vlasti zatražio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u snazi od 50 000 boraca, koja bi se regrutovala iz četničkih jedinica.[2]

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta 1944.

Delovi 7. SS-brdske divizije sukobili su se sa partizanskih snagama na granici Crne Gore i Bosne.[2]

Evakuacija ranjenika[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Operacija Brezna

Tokom 1944. Drugi udarni korpus u saradnji sa Saveznicima organizovao je evakuaciju ranjenika avionima u savezničke bolnice u Italiji. Za evakuaciju su korišćeni aerodrom u Beranama i novoosposobljena pista u Njegovuđu, između Sinjajevine i Durmitora.

Međutim, tokom borbenih dejstava u operaciji Ribecal, nemačke snage zaposele su obe ove piste. Broj ranjenika veoma je porastao, kako zbog borbi Drugog korpusa, tako i zbog pristizanja pod borbom Prvog i Dvanaestog korpusa. Zbog toga je pripremljena nova pista u Breznama, severno od Nikšića. Na ovom prostoru snažan pritiskak na snage NOVJ vršili su delovi 7. SS divizije, 181. divizije i 8. "gvozdeni" puk Crnogorskog dobrovoljačkog korpusa. Sa ove improvizovane aerodromske piste pod dramatičnim okolnostima, zahvaljujuću upornoj odbrani Treće udarne divizije, tokom 21. avgusta 1944. evakuisano je 1059 ranjenika u Italiju. Na ovaj način spaseno je mnogo života, a jedinice NOVJ, oslobođene većeg dela teških ranjenika, dobile su na pokretljivosti.

Razvoj dejstava nakon operacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka za Srbiju 1944.
Operativna grupa divizija NOVJ u Srbiji, avgusta 1944. Partizanske snage prelaze u Toplicu, posle prelaska Ibra.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. http://www.znaci.net/00001/4_12_4_99.htm
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta
  3. Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji Ribecal, Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument 108
  4. Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN!, strana 250. (nem. Die 1 Geb Div stößt aus dem Raum Andrijevica nach N vor, die Masse der PE unter Oberf Kumm drängt von N her die bosnischen Tito-Divisonen in den Sandschak ab, Cetnik-Einheiten füllen auf, wo Lücken entstehen können.)

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]