Bitka za Ivanjicu januara 1944.

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Bitka za Ivanjicu
Deo Drugog svetskog rata
Municipalities of Serbia Ivanjica.png
Položaj Ivanjice u Srbiji.
Vrijeme:10—16. januar 1944.
Mjesto:Ivanjica i jugozapadna Srbija
Rezultat: Pobeda osovinskih snaga
Sukobljene strane
Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije		 Flag of Treći Reich
Nemački Vermaht
Flag of Bugarska
Bugarska vojska
Naval Ensign of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Jugoslovenska vojska u otadžbini

Bitka za Ivanjicu je vođena 9. i 10. januara 1944. godine između partizana sa jedne, i udruženih osovinskih snaga (Nemaca, Bugara, ljotićevaca, nedićevaca i četnika) sa druge strane.

Partizani (delovi 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ) su nakratko uspeli da oslobode Ivanjicu, ali su intervencijom mnogostruko jačih osovinskih snaga odbijeni. Ivanjica je nakon toga ponovo okupirana, i ostala je pod kontrolom Nemaca do jeseni te godine, kada je konačno oslobođena.

Pozadina[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Kapitulacija Italije

Nakon kapitulacije Italije septembra 1943. snage Narodno oslobodilačke vojske su zaplenile ogromnu količinu naoružanja i opreme, te naglo ojačale prilivom novih boraca i ponovnim rasplamsavanjem ustanka.

Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta
Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. Jevrem Simić i Nikola Kalabić (roze), Vojislav Lukačević (plavo), Ljuba Jovanović Patak (zeleno) i Mihailo Čačić (sivo).

U oktobru, partizani započinju ofanzivu radi proboja u Srbiju, a četnički vođa Draža Mihailović se ponovo okreće Nemcima:

Crvene snage nameravaju da prodru u Srbiju preko Drine. Mihailović vrši pripreme da ih odbije. On verovatno precenjuje borbenu sposobnost i gotovost svojih trupa isto kao i životnu snagu konzervativne ideje nasuprot revolucionarnim elementima. Zbog toga Mihailović već traži vezu sa nemačkim komandama, da ne bi potpao pod komunističku vlast.[1] — Izveštaj nemačkog komandanta Jugoistoka Maksimilijana fon Vajhsa o stanju na Balkanu krajem oktobra 1943.

U jesen 1943. godine, partizani konačno uspevaju da se probiju u Srbiju, na teritoriju nekadašnje Užičke republike. Usled toga dolazi do intenziviranja pregovora generala Mihailovića i Nemaca, što je rezultiralo potpisivanjem ugovora o saradnji.

Ofanziva NOVJ u Srbiji u jesen/zimu 1943.[uredi | uredi kod]

Glavni članci: Zimske operacije u Jugoslaviji 1943/1944 i Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta

Sredinom novembra 1943. godine, delovi Pete krajiške divizije NOVJ su razbili delove bugarske 24. divizije i nemačke snage kod Užica.[2] Okupacionim trupama u rasulu četnici su priskočili u pomoć, nakon čega snage Osovine uspevaju da zadrže Užice:

Wikiquote „Noću, 17/18 ovog meseca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! [3]“
(Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ)

Istovremeno, komandant Zlatiborskog korpusa obaveštava četničkog vođu Mihailovića da se u narodu naglo širi vest o sklapanju sporazuma četnika i Nemaca:

Wikiquote „Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.[4]“
(Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ)

Ofanziva NOVJ u Srbiji u januaru 1944.[uredi | uredi kod]

Grupa nemačkih vojnika i četnika u vreme proboja partizana u Srbiju 1944.

4. januara 1944. Kod sela Bele Reke, s. G. Trudova i s. Močilaca (blizu Kokinog Broda) jedinice 2. proleterske udarne divizije NOVJ vodile su dužu borbu protiv četničkog Zlatiborskog, Požeškog i 2. mileševskog korpusa i oko 200 nemačkih vojnika.[5] Sutradan, 5. januara, u selu Štitkovu i D. Trudovu delovi 2. dalmatinske udarne brigade napali su snage četničkog 2. mileševskog korpusa i odbacili ih na levu obalu reke Uvca.[6] 7. januara kod sela G. Tisovice (blizu Sjenice) jedan bataljon 2. dalmatinske udarne brigade razbio je delove nemačke legije "Krempler" i 2. mileševskog korpusa JVuO.[7]

8. januara u Katićima (kod Ivanjice) 3. bataljon 2. proleterske udarne brigade, posle kraće borbe, razbio oko 200 četnika i 50 žandarma SDS.[8] Istog dana, u rudniku Lisi kod Ivanjice 1. šumadijska brigada napala posadu Ruskog zaštitnog korpusa, ali je napad odbijen.[9]

9. januara u selu Klisuri 3. bataljon 2. proleterske brigade odbio je napad jedne čete bugarskih vojnika iz Arilja.[10]

Borbe za Ivanjicu[uredi | uredi kod]

9. januara počeo je napad delova 2. proleterske divizije na Ivanjicu, koju su branili jedan bataljon bugarske 24. pešadijske divizije, oko 30 nemačkih vojnika i 150 pripadnika SDS i SGS.[11] Posle dvodnevnih teških borbi, bio je slomljen otpor osovinskih snaga u delu grada na levoj obali r. Moravice.

10. januara 1944. godine David Simović, komandant četničke Dragačevske brigade, javlja generalu Draži Mihailoviću da su partizani zauzeli Ivanjicu:

Wikiquote „Komunisti juče u 18 časova zauzeli Ivanjicu. Ima ih oko 2000. Ja sam na južnoj granici sreza prema Ivanjici. Molim da Rajkoviću naredite da dođe u pomoć.[12]“

Istog dana, u selu Klisuri 3. bataljon 2. proleterske brigade odbio napad dve čete bugarskih vojnika, ojačanih sa 4 tenka, i odbacio ih u Arilje. Međutim, sutradan 11. januara 1944. godine Nikola Kalabić javlja Draži da su četnici, Nemci i Bugari sa tenkovima ušli u Ivanjicu:

Wikiquote „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi Kalait i Marković.[12]“

12. januara kod sela Štitkova (blizu Kokinog Broda) jedan bataljon 2. dalmatinske brigade odbacio je na levu obalu Uvca delove 2. mileševskog korpusa JVO.[13] 13. januara 1944. kod sela Opaljenika (blizu Ivanjice) zaseda jedinica 2. proleterske divizije NOVJ ubila je 6 i ranila 11 bugarskih i nemačkih vojnika.[14] Istog dana, pukovnik Simić izveštava generala Mihailoviću o borbama protiv partizana zajedno sa Nedićevom stražom i Nemcima:

Wikiquote „U Velikoj Ivanči grupa crvenih oko 300 opkoljena od Rasovih trupa i straže. Borba se čuje i oko Aranđelovca. Rezultat još ne znam. Telefonom javljeno: Oko Arilja i Ivanjice ogorčene borbe, učestvuju i švapski tenkovi. Ovi i našima dali municiju za borbu.[12]“
Treća srpska brigada na Zlatiboru, januara 1944.

13. januara Draža naređuje svojim komandantima (Miloš Marković, komandant Požeškog korpusa, David Simović, komandant Dragačevske brigade, Radoslav Cvetić, komandant Javorskog korpusa, Vojislav Lukačević, komandant Starog Rasa) da unište partizane u okolini Ivanjice:

Wikiquote „Preduzeti hitnu koncentričnu akciju za uništenje komunističkih snaga u oblasti Ivanjice i Javora.[12]“

13. januara 1944. Predrag Raković raportira Draži da Nemci očekuju od četnika i Bugara da likvidiraju partizane:

Wikiquote „Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista... Partizani tamo imaju ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M.[15]“

14. januara 1944. godine kod sela Maskove i Gumeševca (blizu Ivanjice) delovi 2. dalmatinske udarne brigade su vodili borbu protiv nemačkih i bugarskih vojnika, četničke Studeničke brigade, i delova četničkog 2. mileševskog korpusa.[16] Istog dana, Nikola Kalabić javlja Draži Mihailoviću se Bugari i četnici zajedno bore protiv partizana, a sama Ivanjica je teško stradala od artiljerije:

Wikiquote „2700 Bugara otišlo na položaj prema partizanima. Sada se na položaju nalaze snage četničke i poljske straže... Ivanjica je stradala od artiljerije i građanstvo je prilično stradalo. Komunisti oterali i pobili 5 Nemaca iz feldžandarmerije. Pored toga oterali jednog pomorskog kapetana, apotekara i nešto poljske straže.[15]“

15. januara u Katićima kod Ivanjice 3. bataljon 2. proleterske udarne brigade napali su četnici i oko 500 vojnika bugarske 24. pešadijske divizije. Posle žestoke borbe partizanski bataljon je potisnut iz sela.[17] 16. januara 1944. Nikola Kalabić izveštava Dražu Mihailovića da udružene osovinske snage i dalje vode borbe protiv partizana u Srbiji:

Wikiquote „Na Javoru kod Kušića i Katića još se vodi borba između komunista s jedne i četnika, poljske straže, Nemaca i Bugara s druge strane.[15]“

17. januara kod sela Draškovića (blizu Kokinog Broda) dva bataljona 2. dalmatinske brigade i 1. šumadijska brigada NOVJ vodili borbu protiv četnika i oko 300 bugarskih vojnika, a zatim se povukli ka s. Jasenovu.[18] 20. januara kod sela Jablanice (na Zlatiboru) jedinice 2. proleterske udarne brigade vodile su borbu protiv četnika i odbacile ih ka Priboju.[19] 21. 1. 1944. na položaju selo Brezovac - Strmečica - Bijela glava (kod Priboja) 4. bataljon 2. proleterske udarne i jedan bataljon 2. dalmatinske udarne brigade 2. proleterske divizije NOVJ odbili napad oko 550 četnika.[20]

22. januara 1944. kod sela Bijelog Brda, Oskoruše i Štrbaca (blizu Priboja) jedinice 2. proleterske divizije NOVJ vodile su ceo dan borbu protiv jednog bataljona nemačkog 3. puka Brandenburg i četničke Jurišne brigade Pavla Đurišića, koji su pokušali da spreče njen prelaz na levu obalu Lima i da je razbiju. Neprijatelj je odbačen prema Priboju, uz obostrane gubitke.[21]

Posledice[uredi | uredi kod]

Britanski general Charles Armstrong sa majorom Predragom Rakovićem, krajem 1943. godine.

Tokom ove bitke, šef britanske misije general Charles Douglas Armstrong je shvatio šta se zaista dešava, o čemu je obavestio Dražu Mihailovića:

Wikiquote „Sledio sam Cvetića do Negbine, ali Cvetić je bio više za napad. Nisam video da su komunisti napali četnike. Nisam video ništa strašno. Nema zapaljenih sela. Jasno je da su partizani napali osovinu u Ivanjici i posle su partizani bili gonjeni. Tačno je da četnici, Nemci i Bugari napadaju partizane blizu Zlatibora. Niži Cvetićevi oficiri zaboravljaju Nemce i mesto Nemaca oni misle da su partizani neprijatelji. Molim da gospodin Ministar naredi da se odmah potpukovnik Keserović i Major Cvetić vrate za napad na pruge prema direktivama.[22]“
(general Charles Douglas Armstrong)

Nova ofanziva ka Srbiji[uredi | uredi kod]

30. 1. 1944. VŠ NOV i POJ je naredio da komandant 5. udarne divizije NOVJ privremeno preuzme komandu i nad 2. proleterskom udarnom divizijom.[23]

19. 2. 1944. VŠ NOV i POJ naredio da 2. proleterska udarna i 5. udarna divizija NOVJ krenu predviđenim pravcem za prodor u Srbiju, pod komandom Štaba 5. udarne divizije NOVJ.[24]

Izvori[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Procena komandanta Jugoistoka feldmaršala Vajksa od 1. novembra 1943. vojno-političke situacije na Balkanu, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII, knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd, dokument 156
  2. ↑ Oslobodilački rat, knj. 1, str. 627.
  3. ↑ Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18 novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana
  4. ↑ Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18 novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana
  5. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=353&vrsta=1
  6. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=356&vrsta=1
  7. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=365&vrsta=1
  8. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=367&vrsta=1
  9. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=370&vrsta=1
  10. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=373&vrsta=1
  11. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=371&vrsta=1
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 12,3 https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm
  13. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=377&vrsta=1
  14. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=383&vrsta=1
  15. ↑ 15,0 15,1 15,2 https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm
  16. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=386&vrsta=1
  17. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=388&vrsta=1
  18. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=396&vrsta=1
  19. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=405&vrsta=1
  20. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=410&vrsta=1
  21. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=410&vrsta=1
  22. ↑ https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm
  23. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=473&vrsta=1
  24. ↑ https://znaci.org/izvor.php?br=473&vrsta=1

Vidi još[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_za_Ivanjicu_januara_1944.&oldid=41271845