Ljubomir Jovanović Patak
Za ostale upotrebe, v. Ljubomir Jovanović (razvrstavanje).
Ljubomir Ljuba Jovanović - Patak je bio četnički potpukovnik, komandant Timočkog korpusa JVuO.[1]
Pobegao je iz zemlje 1945. godine.
Prvi svetski rat[uredi | uredi kod]
1915. godine Ljuba Jovanović - Patak, ministra unutrašnjih dela, sa srpskom vladom i vojskom se povukao na solunski front. 1916. godine tamo se angažovao na prikupljanju optužbi i svedoka koji će biti iskorišćeni na solunskom procesu protiv „Crne ruke”.[2] Ministar unutrašnjih dela Ljuba Jovanović je 12. decembra 1916. poslao ministru vojnom Božidaru Terziću jedan akt, tzv. Prezidijal, u kome ga obaveštava da je na osnovu nekih zaplenjenih dokumenata saznao da je pukovnik Dragutin Dimitrijević sa svojim istomišljenicima planirao prevrat i ubistvo Nikole Pašića.[2] Smatra se da je Ljuba Jovanović jedan od „najzaslužnijih“ za proces u Solunu, i da je celu „solunsku aferu“ hteo da iskoristi za čišćenje vojske „od mnogih oficira koji su bili zazorni Radikalnoj stranci“.[3] -->
Drugi svetski rat[uredi | uredi kod]
Bio je major vojske Kraljevine Jugoslavije. Od kraja 1942. do marta 1945. bio je komandant Timočkog korpusa JVO. Prije toga, tokom 1942. godine, u sklopu legalizacije Mihailovićevih odreda i integrisanja u formacije pod komandom Nedićeve vlade, Jovanović je obavljao dužnost komandanta Srpske državne straže u Zaječaru.[4][5]
Početkom 1943. godine, Jovanović piše jednom Mihailovićevom oficiru o akciji koju priprema protiv partizana:
Dragi Brano, ovih dana pripremam jednu veliku akciju protiv Mošinaca оd Zaječara pa u pravcu Niša, gde god ih nađem... Ti nam možeš pomoći jer raspoložeš sa dosta oružja u Banjskom srezu. Koliko ja znam, tamo ima preko 2000 pušaka i oko 60 mitraljeza. Digni ih sve, mobiliši, pa da krenemo ka Knjaževcu i Nišu... Jako se radujem da si lepo organizovao intelektualce, štampariju i propagandni odbor. Potrebno je da mi stalno šalješ tvoje letke i listove a ja ću tebi svoj propagandni materijal tako da izvršimo kontrolu i nivelaciju naše propagande na jednoj liniji... Јоš jednom za našu predstojeću akciju. Тi sam valjda znaš da je ona neophodnа јer partizani se moraju definitivno i u korenu uništiti ako želimo da u datom momentu radimo po predviđenim planovima. Partizane sada treba potpuno uništiti - dvanaesti je čas![6][7]
– Pismo komandanta Timočkog korpusa Ljube Jovanovića majoru Branivoju Petroviću (14. januar 1943. godine)
30. marta 1943. godine, general Dragoljub Mihailović (u tom trenutku se Mihailović nalazio u Kalinoviku, kamo se uputio da bi lično preuzeo komandovanje operacijom na Neretvi) šalje depešu u kojoj od majora Radoslava Đurića (pseudonim »Herman«) i potpukovnika Jovanovića zahtijeva da uhvate vezu sa bugarskim oficirima:
Neka Ljuba Patak nastane da čas pre uspostavi vezu sa Bugarima. Isto to neka radi i Herman što energičnije.[8]
19. novembra 1943. potpisani su na snagu prvi Ugovori o saradnji četnika i Vermahta, koji su četnicima nametali obavezu "da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih".[9] 30. novembra 1943. godine general Mihailović naređuje Ljubi Patku, komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:
Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.[10]
– Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.
U depešama od 1. decembra 1943, potpukovnik Jovanović izveštava generala Mihailovića da se predstavnik Štaba Timočkog korpusa sastao u Niškoj Banji sa bugarskim pukovnikom Ivanovim, načelnikom Štaba korpusa i da je s njim razgovarao »na bazi pisma koje ste uputili Borisu Bumbarevu«. Jovanović navodi da se Ivanov složio da Draža Mihailović i Bugari rade za "zajedničku stvar", jer »uviđa da je boljševizam zajednička opasnost«.[11][12]
U depeši od 27. januara 1944. general Draža Mihailović naređuje potpukovniku Ljubomiru Jovanoviću (pseudonim »Mihovil«):
Preduzmite najenergičnije mere za čišćenje komunista i budite i najtešnjoj vezi sa svima susedima. Komuniste treba da jurite u stopu i da im ne dozvolite nigde da stanu. Ovu zimu moramo da iskoristimo za njihovo uništenje.[13]
U izvještaju poslatom Draži Mihailoviću 16. juna 1944. godine, komandant Timočkog korpusa JVuO piše o strijeljanjima dezertera i četnika koje su partizani zarobili i pustili na slobodu:
Streljao sam 75 vojnika radi toga što su se predali partizanima. Iste su partizani razoružali i pustili namerno da podrivaju naše redove i šire defetizam. Izvršen broj streljanja za napuštanje položaja u borbi. Smatram da ovako mora postupiti svaki komandant naših jedinica, jer se samo na taj način može rešiti sličnih namera partizana.[14][15]
– Ljubomir Jovanović Patak
Bitka za Srbiju[uredi | uredi kod]
Četnici Timočkog korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Ljubomira Jovanovića Patka, 4. septembra 1944, na Crnom vrhu, kod Bora, zaklali su 13 partizanskih simpatizera iz Zaječara. Prethodno, u noći 2-3. septembra, pripadnici SDS su u Zaječaru uhapsili 23 osobe. Uhapšenici su sprovedeni u Zvezdan gde su predati četnicima. Troje uhapšenika je pušteno, a ostali su nakon batinanja i isleđivanja određeni za pogubljenje. U međuvremenu sedmoro uhapšenika je uspelo da pobegne, a 13 je zaklano.[16][17]
Zaječar su 7. septembra 1944. napadale i istog dana oslobodile 7, 9. i 14. brigade 23. srpske divizije NOVJ. Borbu protiv njih vodili su Nemci, ljotićevci i četnici.[1]
14. brigada 23. divizije NOVJ je noću zauzela selo Nikoličevo. U ovom selu nalazili su se delovi Borske brigade i Ljuba »Patak«. Potpukovnik »Patak« sa izvesnim brojem ljudstva uspeo je da se izvuče, a 30 vojnika iz navedene brigade zarobili su partizani.[1]
Povlačenje u Bosnu[uredi | uredi kod]
Nakon poraza od partizana u Srbiji, Ljubomir Jovanović se pridružio četničkom povlačenju u Bosnu. 11. decembra 1944. je sa Ocokoljićem na levom krilu napadao partizanske položaje radi zauzimanja Devetaka. 13. decembra se žali na Ocokoljića, koji je pod njegovom komandom, zbog pljačke i neizvršavanja naređenja.[18]
Krajem januara 1945. godine, Timočki korpus kojim je komandovao Ljuba Jovanović, zvani „Patak" imao je 600 ljudi u Bosni.[19]
15. februara 1945. Ljuba Patak je išao u Gračanicu radi dobavljanja municije od Nemaca.[20]
Posle pregovora sa Ljotićevom delegacijom 15. marta, general Dragoljub Mihailović je prihvatio Ljotićev plan o ujedinjenju svih kvislinga u Operativnoj zoni Jadran pod svojom komandom, pa je uputio u Sloveniju svoje oficire generala Miodraga Damjanovića, Sinišu Ocokoljića i Ljubu Jovanovića (tzv. istaknuti deo Vrhovnog štaba) radi preuzimanja komande.[21][22]
Mihailovićev sud o Ljubi Jovanoviću[uredi | uredi kod]
General Dragoljub Mihailović je, kada su se neki njegovi komandanti žalili na Jovanovića 1945. godine, o njemu izrekao sljedeći sud:
Pukovnik Ljuba Jovanović za mene ima vrlo velike kvalifikacije, naročito moralne. Prema tome Vaši protesti su čisto parničenje. Ja sam već zabranio da sa time bavite.[23]
Posleratni period[uredi | uredi kod]
Pukovnik Ljubomir Jovanović “Patak“ je nakon rata emigrirao u Francusku.[24]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 https://www.znaci.org/00001/4_14_4_67.htm
- ↑ 2,0 2,1 „“ЦРНА РУКА”ОРГАНИЗАЦИЈА „УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ!””. Arhivirano iz originala na datum 2012-11-05. Pristupljeno 2014-01-23.
- ↑ Metak i bez presude!
- ↑ Izvod iz knjige poslatih i primljenih telegrama štaba Draže Mihailovića od 25. aprila do 3. maja 1942. godine
- ↑ Izvod iz knjige poslatih i primljenih telegrama štaba Draže Mihailovića od 20. aprila do 10. maja 1942. godine
- ↑ Pismo komandanta Timočkog korpusa od 14. januara 1943. Branivoju Petroviću o potrebi zajedničke akcije protiv pripadnika Narodnooslobodilačke vojske na relaciji Zaječar—Niš
- ↑ Мајор ЈВуО Бранимир Петровић и криза покрета отпора у Србији 1942-1944.
- ↑ Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2: Dokumenti četničkog pokreta Draže Mihailovića 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 565.
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
- ↑ AVII, Ča, k. 276, reg. br. 7/1
- ↑ https://znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
- ↑ Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine
- ↑ Zbornik NOR-a, XIV/3, Beograd, 1983, str. 719.
- ↑ Kako su dželati postali žrtve – Prvi deo
- ↑ Arhiv Jugoslavije, Državna komisija, 110, fasc. 531, str. 262-320.
- ↑ Milan Radanović, Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd, 2015, str. 168.
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_4_156.htm
- ↑ https://www.znaci.org/00001/277_5.pdf
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_4_156.htm "Patak danas otišao u Gračanicu zbog municije." i "Patak mi je javio da javim Vama, da je otišao na poziv broja 11 u Gračanicu radi municije."
- ↑ https://www.znaci.org/00001/60_1_5.pdf
- ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2023-06-22. Pristupljeno 2023-06-12.
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2013-11-04. Pristupljeno 2013-07-15.