Predrag Raković

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Predrag Raković

Predrag Raković
Predrag Raković

Lični podaci
Datum rođenja 1912
Mesto rođenja Prijevor
Datum smrti 1944
Mesto smrti Miokovci, Čačak
Vojska Jugoslovenska Vojska u Otadžbini
Najviši čin kapetan
Bitke i ratovi Drugi svetski rat

Predrag Raković (pseudonim: Kar-Kar[1]; 1912, Prijevor kod Čačka - 15. decembar 1944, Miokovci, kod Čačka) je bio četnički major, vojvoda Ljubićki i saradnik okupatora u II svetskom ratu.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Osnovnu školu i gimnaziju završio u Čačku. Po odlasku u Beograd, upisuje Vojnu Akademiju.

Ustanak u Srbiji[uredi - уреди | uredi izvor]

Za vreme Aprilskog rata bio je na službovanju u žandarmerijskoj stanici u Čačku. Izbegao je zarobljavanje i povezao se sa grupom pukovnika Draže Mihailovića.

Na Ravnu goru je došao početkom juna 1941. Tu je dobio instrukcije da organizuje Ljubićki srez sa poručnikom Radišom Čekovićem. Raković je formirao prvi četnički odred u Prijevoru i okolnim selima. Po pojavljivanju prvih partizanskih odreda u Ljubićkom srezu, Predrag Raković vodi pregovore u selu Guberevcu 21. jula 1941. sa partizanskim predstavnicima koje je predvodio Momčilo-Mole Radosavljević oko zajedničke borbe sa Nemcima. Učestvovao je sa partizanskim odredima u oslobođenju Čačka.

Legalizacija kod Nedića[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon gušenja ustanka u Srbiji krajem 1941, Raković ostaje u Srbiji i dobija ovlašćenje da se legalizuje pod komandom kvislinškog generala Milana Nedića. Po naređenju pukovnika Koste Mušickog, komandant Petog dobrovoljačkog odreda, kapetan Marisav Petrović je legalizovao Rakovićev odred 1. maja 1942. pod imenom Samostalni četnički Ljubićki odred Tanasko Rajić, a sedište mu je bilo u Čačku. Raković je učestvovao u uništavanju zaostalih partizana i bivših pripadnika partizanskih jedinica.[2]

Sve do pred kraj 1942. godine Raković je bio komandant Čačanskog četničkog odreda, legalizovanog kod Nedićeve vlade i okupatora. Nalazeći se sa štabom u Čačku, Raković je uspostavio prisne veze sa pukovnikom Frikeom, komandantom okupacionih trupa u gradu.[3] Uz njegovu podršku je sprovodio teror nad pripadnicima i simpatizerima NOP u srezovima ljubićkom, trnavskom i žičkom.[4] 25. decembra 1942. godine Raković izveštava Vrhovnu komandu na Ravnoj gori:

Wikiquote „Sa uspešnim napredovanjem Rusa na frontu, ovi naši izrodi srpstva, ovi naši trockisti nešto su počeli da se muvaju, ali slabih izgleda i nada na najmanji uspeh barem u ovom kraju imaju. Svaki koji se oseti da nešto pokušava zamrkne, ali ne osvane. Do sada sam ih priličan broj likvidirao. Poručniku Risoviću sam naredio da po vašoj depeši počne čišćenje i on je preduzeo zaista da ih sistematski utamanjuje.[5]
()

Nakon neuspelog atentata koji je organizovao Vojko Čvrkić na Dražu Mihailovića, poručnik Raković je izveden pred Vojni Sud zbog nebudnosti. Ipak je presuda doneta u njegovu korist i on je oslobođen krivice.[traži se izvor]

Posle odluke okupatorskih vlasti da se razoružaju četnički odredi u Srbiji, Raković je uspeo da povuče svoj odred u "ilegalnost", a kratko vreme posle toga Mihailović ga postavlja za komandanta Drugog ravnogorskog korpusa.[6]

Nedaleko zatim, po ukazu jugoslovenske vlade u Londonu, kapetan Raković je unapređen u čin majora i dat mu je orden Karađorđeve zvezde.

Saradnja sa Nemcima[uredi - уреди | uredi izvor]

Raković je početkom 1943. imao sastanak sa nemačkim komandantom Gornjeg Milanovca, nakon čega je dobio 5.000 metaka za uništavanje "komunističkih simpatizera".[7] Raković se 26. februara 1943. godine telegramom obraća generalu Mihailoviću, tražeći od njega odobrenje za novi sporazum sa okupatorima.[8] 3. marta 1943. on obaveštava Mihailovića da se sastao sa Nemcima radi dogovora o borbi protiv partizana:

Wikiquote „Sastao sam se 2. marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno... Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa Labud koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom... Zahtevao sam da pusti i zatvora sve naše ljude po spisku koji ja podnesem... On zna da sam prestavnik organizacije Draže Mihailovića i otvoreno je rekao da on i kolege njegove razumeju Dražu ali njihovo više vođstvo, kako vojno tako i političko, ne razumeju Dražu i njegov pokret, odnosno ne trpe ga.[9]
(Telegram Rakovića Mihailoviću od 3. marta 1943.)

Istovremeno dok je vodio pregovore sa Nemcima, Raković je radio na uništenju komunističkih simpatizera:

Wikiquote „Sada se radi na uništavanju komunističkih simpatizera. U s. Vapi (3 km od Čačka) pre 7 dana pohvatan je okružni komitet komunističke organizacije. Krili su se u jednoj zemunici izgrađenoj potpuno pod zemljom u čisto komunističkom selu Vapi. Uhvaćena su 4 člana koji su sačinjavali ceo Okružni komunistički komitet. Zaplenjeno je: pušaka 4 kom, 1 puškomitraljez, geštetner i 10 kgr. arhive. Arhiva je predata Upravi grada Beograda — Odelenje specijalne policije, radi uspešnog gonjenja svih komunista na celoj teritoriji Srbije koji su imali veze sa ovim komitetom.[10]
(IZVEŠTAJ KOMANDANTA 2. RAVNOGORSKOG KORPUSA OD 3. MARTA 1943. DRAŽI MIHAILOVIĆU O BORBI PROTIV PRIPADNIKA NOP-a I PREGOVORIMA SA PREDSTAVNICIMA NEMAČKIH OKUPACIONIH TRUPA)

18. marta 1943. godine Mirko Lalatović, obaveštajni oficir Draže Mihailovića, je poslao pisma Predragu Rakoviću u kojem mu poručuje da uništava komuniste u Srbiji paralelno sa Operacijom Vajs u Bosni:

Wikiquote „Komuniste moramo nemilosrdno uništavati. Sada se tučemo sa njihovim snagama u oblasti Konjica. Vidim da i Vi ne sedite skrštenih ruku. Vaš skorašnji lov dobro je koštao komuniste. Preduzmite još sve za skidanje Mandića i njegove grupe.[11]
()

Da bi izvršio to naređenje Vrhovne komande, komandant korpusa Raković piše Živoradu Kataniću, komandantu trnavske brigade, da bi trebalo pobiti sve bivše partizane i porodice aktivnih partizana:

Wikiquote „Uglavnom se slažem sa izveštajem i mišljenja sam takođe da bi trebalo sve bivše partizane koji su kod svojih kuća likvidirati takođe bi trebalo likvidirati sa porodicama aktivnih komunista.[12]
()

23. marta 1943. godine Raković je telegramom obavestio Mihailovića o postignutom sporazumu sa Nemcima:

Wikiquote „Hapšenja naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovca. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati... Ugovorili smo sve potrebno za uništenje komunističke grupe Labuda Labudovića, koji operiše u srezovima takovskom, kačerskom i oraškom... Tako ćemo iskoristiti Nemce za uništenje ove grupe... Dobio sam 5.000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.[13]
(Telegram Rakovića Mihailoviću od 23. marta 1943.)

Zarobljene pripadnike i simpatizere pokreta otpora Rakovićevi četnici su slali specijalnoj policiji u okupiranom Beogradu.[7]

U pomoć Mihailoviću[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka na Neretvi
2. ravnogorski korpus pod komandom Predraga Rakovića i Rasinski korpus pod komandom Dragutina Keserovića, idu u pomoć Dražinim snagama koje su partizani potisnuli od Neretve do Kolašina (Jadovnik, početkom maja 1943.)

Nakon poraza na Neretvi, aprila 1943. Vrhovna komanda JVuO, koja se nalazila u Crnoj Gori, upućuje poziv nekim jedinicama sa prostora nemačke okupacione zone Srbije da dođu u pojačanje. Među pozvanima je bio i Predrag Raković. 2. Ravnogorski korpus pod komandom kapetana Predraga Rakovića se na planini Goliji spaja sa Rasinskim korpusom majora Dragutina Keserovića. Ove snage se zatim usiljenim maršom preko pešterske visoravni upućuju prema planini Jadovnik, gde nalaze Vrhovnu komandu, i potom, početkom maja 1943., kreću u probijanje na sever, prema Zlataru i Javoru.

Oko 11. maja, Raković se u selu Požeginama našao sa Mihailovićem. Mihailović im je naredio da posednu obalu Lima, radi zaustavljanja partizana. Međutim, dva bataljona Čačanske brigade su otkazala poslušnost:

Wikiquote „Sa mojom brigadom, koja je u sastavu Rakovićevog korpusa, ovde sam stigao 10. maja. Odmah sam dobio naređenje da posednem i branim prelaz preko reke Lima, izrneđu sela Oluja i Rasova, s tim da moje levo krilo naslonim na Keserovićevo desno. Kada sam naredio pokret ka položaju, moj 3. i 4. bataljon i štabna četa otkazali su mi poslušnost. Neko je uzviknuo: "Nećemo bratoubilačku borbu!" Mnogi su ovo prihvatili, a komandir štabne čete nastavio je: "Preko Lima ima preko trideset hiljada dobro naoružanih partizana koji se bore protiv okupatora. I Đurištćevi četnici su bacili oružje i vratili se svojim kućama. A kuda sada mi da idemo i za koga da se borimo? Ja neću da se borim sa svojom braćom. Ko se slaže sa ovim neka pođe sa mnom kući." Ogromna većina krenula je za njim. Nisam bio u stanju da ih zaustavim...[14]
(Komandant Čačanske brigade poručnik Milorad Ristović)

1943. godine, Raković je od starog Ilije Birčanina dobio i titulu četnički vojvoda.

Britanska inspekcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Saveznici i Jugoslavija
General Charles Armstrong u obilasku Drugog ravnogorskog korpusa, sa majorom Predragom Rakovićem, krajem 1943. godine.

Tokom novembra 1943. godine savezničke misije su obilazile četničke trupe da bi se upoznale sa stvarnim stanjem na terenu i utvrdile protiv koga četnici ratuju. U to vreme su već bili stupli na snagu prvi Ugovori o saradnji četnika i Vermahta, koji su četnicima nametali obavezu "da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih".[15]

23. novembra 1943. godine general Draža Mihailović daje instrukcije Predragu Rakoviću kako treba ponižavati britanskog generala Armstronga ("Perinog šefa"), šefa vojne misije u Mihailovićevom štabu:

Wikiquote „Izmišljajte stotinu razloga naravno opravdanih da se dolazak Perinog šefa odgodi. A kad budemo rešili da ga najzad povedemo kod Vas onda ćete doći lično da ga primite, jer taj dripac ne zaslužuje nikakvu pratnju. Zato će te ga Vi lično kao kufer voditi jer je to bezobrazan tip koga treba da vodi majstor kao Vi.[16]
(Depeša generala Mihailović Predragu Rakoviću od 23. novembra 1943.)

Britanski general Charles Douglas Armstrong je obišao Drugi ravnogorski korpus krajem 1943. godine. Tom prilikom sastao se njegovim komandantom, majorom Predragom Rakovićem, koji ga je "kao kufer" vodao okolo.

Bitka za Srbiju[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka za Srbiju
Po nalogu D.M., Raković je ponovo precizirao:



1. Sigurne (pismene) garantije da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije.

3. Spremnost za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije.

Raković je dalje saopštio da u glavnom štabu DM strahuju zbog napredovanja Rusa na istočnom frontu.[17]

— Nemački izveštaj od 25. marta 1944. o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa

Raković je sa svojim odredom učestvovao zajedno sa Nemcima i Bugarima u borbama protiv 2. i 5. divizije NOVJ tokom njeihovog prodora u Srbiju od marta do maja 1944.[18] Ađutant nemačkog generala Hansa Felbera, u svom ratnom dnevniku beleži kako je general obilazio trupe koje drže front prema partizanima, i u sklopu tog obilaska sastao se 7. maja 1944. sa četničkim vođama Rakovićem i Kalabićem.[19]

Po obrazovanju nacionalnog fronta protiv "komunističke opasnosti", major Raković je poslat u leto 1944. poslat u Beograd kao punomoćnik generala Mihailovića da koordinira saradnjom četnika sa Nedićevom vladom. Raković se u Beogradu nastanio kod Milana Aćimovića i koordinirao rad oružanih odreda Nedićeve vlade i Mihailovićevih jedinica u borbi protiv partizana u Srbiji. Preko Rakovića, Nedić je upućivao oružje i municiju za Mihailovićeve jedinice[20] Raković je dogovorio da se JVuO uputi 10.000 pušaka, 50.000 metaka, 20.000 pari uniformi i 100 miliona iz Narodne Banke u Beogradu.

Ubrzo po dolasku u Beograd, Nedić ga je doveo u vezu sa komandantom Jugoistoka Hansom Felberom i njegovim načelnikom štaba Gajtnerom, pa je od tada kapetan Raković održavao vezu i između Felbera i D. Mihailovića, koristeći se tom vezom za dobijanje, oružja i municije i za koordiniranje operacija nemačkih i četničkih jedinica u Srbiji u borbama protiv NOVJ.[21] Početkom septembra 1994. godine, Predrag Raković je u četnički štab u Pranjanima počeo sprovoditi transporte oružja, municije i zlata iz Beograda.[22]

Po odluci Vlade Nacionalnog Spasa da se sve njene formacije pretope u četničke pod komandom generala Mihailovića, major Raković je napustio Beograd i ponovo se vratio u zapadnu Srbiju radi borbu protiv partizana. Rakovićev kombinovani korpus se bezuspešno suprostavio diviziji NOVJ koja je oslobađala Srbiju.

Završne operacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote „Raković u okolini Čačka i pod ruskom komandom napada na Čačak. Verujem da će Rusi i njemu podvaliti kao Keseroviću. Keserovića prvo lepo primili, a potom mu dve brigade razoružali.[23]
(Depeša Dragoslava Račića Zahariju Ostojiću od 22. X. 1944.)

Po ulasku trupa Crvene armije u Srbiju krajem septembra 1944, Raković je bio pritešnjen oko Čačka. Tu je pisao komandantima Sovjetske vojske da zajedno napadnu Nemce. On njega je zahtevano da se njegovi odredi hitno stave pod zapovedništvo Tita. Raković ovo nije prihvatio.

Zadatak koji je po odlasku u Bosnu Mihailović postavio Rakoviću ticao se da obezbedi povratak glavnine četničkih snaga u zapadnu Srbiju i da obaveštava Vrhovnu Komandu o najnovijim događajima. Major Raković je činio sve na objedinjavanju preostalih četničkih snaga u Srbiju, nastupajući u ime Vrhovne Komande. Početkom decembra 1944, Raković se sa radio-stanicom smestio u selu Miokovci blizu Čačka.

15. decembra 1944. u jutarnjim časovima, bataljon iz sastava Druge proleterske divizije je doznao gde se krije major Raković i odmah je blokirao selo i kuću gde se Raković sa svojim pratiocima smestio. Komandant bataljona je pozivao Rakovića na predaju. Raković je izvršio samoubistvo, dok se njegova pratnja predala. Zarobljena je i radio-stanica, a u torbi Rakovića pronađene su i šifre za radio-stanicu, pomoću kojih je potom OZNA uspostavila vezu sa Mihailovićem.[24]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_64.htm
  2. Izveštaj Rakovića Mihailoviću od decembra 1942, - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 1, Vojnoizdavački zavod, Beograd
  3. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
  4. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
  5. http://www.znaci.net/00001/38_1.htm
  6. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
  7. 7,0 7,1 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  8. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
  9. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
  10. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_67.htm
  11. http://www.znaci.net/00001/38_1.htm
  12. http://www.znaci.net/00001/38_1.htm
  13. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
  14. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
  15. http://www.znaci.net/00001/4_12_3_166.htm
  16. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_42.htm
  17. Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa
  18. [http://www.znaci.net/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj feldkomandanture Čačak od 26. marta 1944. - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 2, Vojnoizdavački zavod, Beograd
  19. National Archive Washington, T501, roll 255, frame 804, dostupno na http://znaci.net/00002/317_808.htm
  20. http://www.znaci.net/00001/11_69.htm
  21. http://www.znaci.net/00001/11_69.htm
  22. http://www.znaci.net/00001/11_73.htm
  23. http://www.znaci.net/00001/4_14_4_137.htm
  24. http://www.znaci.net/00001/11_76.htm

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]