Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Operacija Kammerjäger
Segment Bitke za Srbiju
Prodor 2 i 5 divizije u Srbiju III-V 1944.png
Datum 14. mart - 20. maj 1944.
Lokacija jugozapadna i zapadna Srbija
Rezultat Flag of the German Reich (1935–1945).svg Pobeda Vermahta
Zaraćene strane
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Flag of the German Reich (1935–1945).svg Vermaht
Flag of Bulgaria.svg Bugarska armija
Chetniks Flag.svg Jugoslovenska vojska u otadžbini
Komandanti i vođe
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg Milutin Morača Flag of the German Reich (1935–1945).svg Hans-Gustav Felber
Chetniks Flag.svg Mirko Lalatović[1]
Angažirane jedinice
2. i 5. divizija NOVJ u Srbiji
16. i 17. divizija NOVJ u neuspelom pokušaju sadejstva
Kombinovane policijske, zaštitne i okupacione trupe generala Felbera
JVuO
Snage
oko 6.000 u Srbiji, oko 6.000 u istočnoj Bosni, oko 6.000 u istočnoj Bosni 25-30.000 u Srbiji, oko 40.000 u istočnoj Bosni, 15-20.000 u Raškoj oblasti

Između 14. marta i 20. maja 1944. 2. i 5. divizija NOVJ izvršile su nastupni marš od reke Lim do reke Ibar s jedne, i planina Povlen i Maljen s druge strane. Cilj ove operacije bio je podrška razvoju NOP u Srbiji, povezivanje sa lokalnim partizanskim snagama radi obezbeđivanja jače baze NOVJ u Srbiji, i stvaranje krupnijih operativnih formacija sa težištem u Srbiji. Podršku ovom prodorom trebalo je da pruže 16. i 17. divizija NOVJ forsiranjem Drine iz Bosne. Ova operacija u jugoslovenskoj istoriografiji proznata je pod nazivom Prodor operativne grupe divizija NOVJ u Srbiju.

Radi sprečavanja prodora NOVJ, nemačka komanda je vodila operaciju Uništavač štetočina (nem. Kammerjäger, Kamerjeger), prvobitno nazvanu operacija »Sokolov lov« (nem. Falkenjagd).[2] Komanda Armijske grupe F smatrala je ovu pretnju ozbiljnom i napravila je plan sopstvenih protivdejstava. Preduzela je mere za preuzimanje inicijative, suzvijanje i onemogućavanje operacije NOVJ. Za taktičko komandovanje dejstvima u Srbiji zadužila je Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, generala Felbera. Istovremeno se Komanda Ag F starala o koordinaciji dejstava generala Felbera sa 2. oklopnom armijom, odnosno sa 5. SS korpusom u istočnoj Bosni i 21. korpusom u Sandžaku.

Vojnoupravni komandant Jugoistoka general Felber, iako nije raspolagao frontovskim snagama, formirao je kombinovani združeni odred od pozadinskih nemačkih, bugarskih i snaga RZK I SDK. Glavnu masu njegovih snaga činile su snage JVuO, koje su samoinicijativno uzele široko učešće u ovoj operaciji. Ovim kombinovanim snagama on je uspeo da spreči snage NOVJ da forsiraju Ibar, i uspeo je da ih drži pod neporekidnim pritiskom, neprekidno ih napadajući, ometajući, uznemiravajući i slabeći.

Sa svoje strane, 5. SS korpus efikasno je sprečio pokušaje forsiranja Drine od strane 16. i 17. divizije NOVJ, a 21. korpus na polaznom području uspeo je da ugrozi neka važna područja za NOVJ, oba uz značajno angažovanje četnika.

Tako su nakon 66 dana iscrpljujućih borbi 2. i 5. divizija NOVJ bile prinuđene da se povuku na polazne pozicije neuspevši da uspostave planirane veze i uporišne zone, čime je operacija NOVJ završena neuspehom.

Osovinske snage[uredi - уреди | uredi izvor]

"Kažite svakom ko vam kaže da ima još nedićevaca, dražinovaca, ljotićevaca da je to laž, jer od danas ima samo Srba, s jedne, i komunista, s druge strane."

'Novo vreme' od 24. marta 1944.

Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Nemaca i sve veći respekt prema crvenima.[3]

Izveštaj kapetana Mitića Draži Mihailoviću od 28. marta 1944.

Fukncija vojnoupravnog komandanta je vojno-administrativna i pozadinska. Međutim, pošto u Srbiji nije bilo nemačkih divizija, štab generala Felbera je po potrebi - na primer, u ovom slučaju - funkcionisao i kao operativni štab, vršeći taktičko komandovanje raspoloživim kombinovanim policijsko-satelitsko-kvislinškim snagama. On je u Srbiji je za ovu operaciju prikupio mnoštvo raznorodnih policijskih, pozadinskih, okupacionih, stražarskih i lokalnih formacija;

  • delovi 4. puka Brandenburg
  • 5. nemački SS policijski put
  • 696 motorizovani policijski bataljon
  • manji pozadinski armijski delovi
  • 24. bugarska divizija
  • delovi RZK
  • delovi SDK
  • Važnu pešadijsku snagu u njegovoj grupaciji predstavljale su jedinice JVuO kojima je bio pridodan oficir za vezu, major Vajel, pa se u nemačkim dokumentima one spominju kao "Borbena grupa Vajel" (nem. Wayel)[4]:

Od početka aprila, zahvaljujući svojim intervencijama i intervencijom Komande Armijske grupe F, Felber je dodatno ojačan:

  • 25. bugarskom divizijom
  • delovima 2. i 3. SS-policijskog bataljona
  • manjim delovima 297. divizije

U istočnoj Bosni, na pomoćnom pravcu, 5. SS korpus imao je na raspolaganju:

Operacije vođene u Sandžaku (Operacija Frilingservahen aprila 1944.) bile su posredno povezane sa glavnim dejstvima u Srbiji. Štab 21. korpusa tamo je raspolagao sa:

Saradnja četnika i Nemaca[uredi - уреди | uredi izvor]

Grupa nemačkih vojnika i četnika D. Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2.proleterske i 5.krajiške divizije NOVJ u proleće 1944.

Po nalogu Draže Mihailovića, Raković je ponovo precizirao:



1. Sigurne (pismene) garantije da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije.

2. Primirje na teritoriji Srbije.

3. Spremnost za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije.

Raković je dalje saopštio da u glavnom štabu DM strahuju zbog napredovanja Rusa na istočnom frontu.[28]

Nemački izveštaj od 25. marta 1944. o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa

Mihailović je od 1941. zastupao politiku nepomirljivog rata protiv partizana, uz taktičku saradnju sa okupatorom, ali uz očuvanje nezavisne pozicije, zbog veze sa saveznicima. On nije mogao sebi priuštiti stupanje u otvoreno neprijateljstvo prema Nemcima, i bio je razočaran nerazumevanjem Saveznika, prvenstveno Britanaca, za takvu poziciju. Ovo razočaranje sa jedne, i Nojbaherova pragmatična politika i ponuda saradnje sa druge strane, doveli su do potpisivanja ugovora o primirju i saradnji tokom jeseni 1943. Međutim, četničko nastojanje da održe nezavisnost, kao i prepadi na manje grupe vojnika i privredne objekte s druge, naveli su Nemce da raskinu ove ugovore tokom februara i marta 1944.

No, pojava zajedničkog neprijatelja - snaga NOVJ na Limu početkom marta 1944. brzo je potisnula nesuglasice između Nemaca, Mihailovića, Nedića i Ljotića. Dolazi do sadejstva sa četnicima na jugozapadu Srbije, dok se na severoistoku operacija Friling za kažnjavanje Mlavskog korpusa JVuO nastavlja smanjenim snagama posle preusmeravanja 5. SS policijskog puka protiv partizana.[15]

S obzirom na okolnosti Nemci su razvili model za korišćenje snaga JVuO. Njih je trebalo prebacivati i usmeravati radi vezivanja i slabljenja partizana. Tako se tako postizala obostrana korist, a smanjivala se mogućnost incidenata i neprijatnosti[29][30][31]. Prema slobodnim snagama JVuO trebalo je uvek držati neophodnu dozu opreza. Ovaj model korišćenja četnika, koji se prvi put u svom punom obliku iskazao tokom Operacije Kamerjeger, uz povremene probleme uspešno je funkcionisao do marta 1945.

Pošto su savezničke isporuke prestale, Nemci su postali jedini raspoloživ izvor četnicima za popunu municijom i za zbrinjavanje ranjenika. Sredinom marta 1944. godine održan je sastanak između Trifunovića i Šterkera u selu Vranićima, nedaleko od Čačka.[1] Sastanku je prisustvovao i Milan Aćimović, koji je bio glavna Mihailovićeva veza sa okupatorskom upravom u Srbiji. Glavna tema na pregovorima bila je sklapanje sporazuma o međusobnoj saradnji na duži rok, koja bi se manifestovala u zajedničkoj borbi protiv Narodnooslobodilačke vojske i snabdevanju Mihailovićevih jedinica oružjem i municijom cd strane okupatora, o čemu je postignuta puna saglasnost.

Snabdevanje municijom od Nemaca nadalje je bilo regularno:

Wikiquote

„25. III oko 19 h primio sam u Užicu sledeću količinu municije:

60.000 metaka puščane municije 7,9

37.000 metaka mitraljeske municije 7,9

9.000 metaka puščane municije (engleske) 7,7

21.150 metaka mitraljeske municije (holandske) 6,5

16.640 metaka za M. Pi. 9 mm

400 bombi za bacač 81 mm

400 bombi za bacač 45 mm

Obećano nam je još 30.000 metaka puščane municije. Dobićemo čim transport stigne u Užice.[32]
(Izveštaj komandanta Kolubarske brigade Ratomira Perića Dragoljubu Mihailoviću od 27. marta 1944.)

Kapetan Mitić se 28. marta 1944. žalio Draži Mihailoviću kako Nemci i Bugari ne žele da se bore protiv partizana dublje na terenu već to moraju četnici da urade:

O nekoj akciji Bugara ili Nemaca protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače Peko ode u Toplicu i dalje.[3]

Izveštaj kapetana Mitić Draži Mihailoviću od 28. marta 1944.

Četnička propaganda[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Četnička ideologija

Iako je ratovao zajedno sa Nemcima protiv partizana, Mihailović je putem propagande simulirao sukob četnika sa okupatorom. Draža Mihailović je 21. aprila 1944. godine uputio radiografski "raspis za sve", u kome obaveštava potčinjene o situaciji u Srbiji:

"SRBIJA: Propao je nemačko-ljotićevački pokušaj razbijanja naših snaga u oblasti Beograda, Aranđelovca, Smedereva i u Zapadnoj Srbiji. Sada okupatorska aktivnost oživljuje jače u Istočnoj Srbiji. Lokalni napadi na naše štabove i pojedine grupe svuda razbijeni. Našom zabranom potpuno je osujećen Ljotićev pokušaj nasilne mobilizacije za stvaranje jače kvislinške armije u Srbiji, koja je trebalo kao nemačka avangarda da se bori prvenstveno protiv nas.

Komunistička grupa od dve divizije, koja je uspela po cenu velikih žrtava da se probije do doline Lima preko Zlatibora i reona Ivanjice, i Ibra, uništava se u obruču vrlo jakih snaga na prostoriji: Zlatibora i reona Ivanjice, Nova Varoš, Golija, Dragačevo. Osujećeni su pokušaji prodora preko Kopaonika ka Toplici i preko Dragačeva u unutrašnjost Srbije; čine uzaludne napore da se vrate istim putem natrag. Obruč se oko njih sve više steže sa pet strana i neprekidno se napadaju. Nadamo se da ovog puta neće umaći i da će do poslednjeg svi biti uništeni. Njihovi gubitci su već do sada ogromni." [33]


I pored propagande, moral u četničkim jedinicama je drastično opadao zbog saradnje sa Nemcima u borbi protiv sopstvenog naroda. Među četničkim starešinama i borcima česti su znaci nediscipline. Jedan komandant je išao toliko daleko da je od Draže Mihailovića tražio objašnjenje "sa kim smo u ratu".[34]

Nemačke operativne namere[uredi - уреди | uredi izvor]

Zahvaljujući dobrom obaveštajnom radu (kako se smatra, prvenstveno zahvaljujući dekodiranju radio-saobraćaja), Nemci su od početka bili obavešteni o namerama, značaju i razmerama poduhvata NOVJ.

Wikiquote

„U situaciji je najvažnije da su Titove jedinice ugrozile zapadnu i jugozapadnu srpsku granicu. Druga i Peta crvena divizija, iza njih delovi 27. divizije, kao Moračina grupa, dobile su zadatak da prodru u Srbiju i da ovladaju područjem Toplice, koje je već duže vremena neprekidno pod komunističkom vlašću ... Jače prikupljanje crvenih primećeno je i u istočnoj Bosni duž Drine. Ovde je obrazovana jedna pokretna udarna divizija (17. divizija), koja je u formiranju u rejonu Vlasenice i koja je takođe, navodno, dobila zapovest da umaršira u Srbiju",... "Komunističke snage u južnoj Srbiji, u Toplici i Jablanici imaju zadatak da potpomognu kasnije nameravani prelaz 2. i 5. divizije preko Ibra, dok dijelovi 2. crvenog korpusa, koji se nalaze na prostoriji Berane - Kolašin, imaju da olakšaju ovaj pokret izvođenjem operacija prema sjeveru i sjeveroistoku sa područja Brodarevo - Pljevlja. Očigledna je namera da se sa svim raspoloživim snagama izvojuje do sada neuspeli prodor u Srbiju.

U slučaju uspeha, to ne bi samo značilo da su ovladali izvesnom teritorijom u Srbiji, nego bi pre svega bile ugrožene obe glavne saobraćajnice koje vode ka jugu.[35]
()

Ova dobra obaveštenost omogućila im je da u susret operaciji NOVJ istovremeno organizuju svoju protiv-operaciju, da se bore i izbore za inicijativu.

Tok borbi[uredi - уреди | uredi izvor]

Priprema[uredi - уреди | uredi izvor]

Naređenjem Vrhovnog štaba od ove dve divizije formirana je borbena grupa pod jedinstvenom komandom komandanta 5. divizije pukovnika Morače, pa se od tada, kako u prepisci NOVJ, tako i u nemačkoj (kojima je očigledno bila poznata sadržina radio-saobraćaja NOVJ), ova formacija naziva "grupom Morača".

S obzirom da prisustvo ove dve divizije nije moglo ostati tajna, nadležna nemačka komanda (21. AK) organizovala je preventivne napade za razbijanje njihove koncentracije. 5. marta delovi 2. puka Brandenburg zajedno s četnicima napali su Drugu proletersku brigadu na sektoru selo Gornje Krće - planina Gradina, a zatim, koncentrišući dodatne snage (bataljon 5. puka SDK, četničku Pribojsku brigadu i delove legije Krempler) na grebenu planine Biča kod Priboja 4. crnogorsku proletersku brigadu.[36]

Forsiranje Lima[uredi - уреди | uredi izvor]

U međuvremenu je Druga proleterska brigada pokušala da forsira Lim uzastopno noću 6/7, i 7/8. marta kod Rudog, i ponovo noću 9/10. marta kod sela Ustibara, blizu Rudog. Svi ovi pokušaji su odbijeni, a četničke jedinice koje su učestvovale u odbijanju napada pohvaljene su od Istaknutog dela Štaba Vrhovne komande, odnosno potpukovnika Ostojića[37].

Grupa Morača uspela je konačno stvoriti višak i omogućiti forsiranje Lima Prvoj krajiškoj brigadi tek tokom noći 14/15. marta. Njeni delovi su tokom noći prešli preko Lima kod sela Štitkova i odbacili četničke zaštitne delove (Dobrunska "brigada" JVuO, jačine 50 ljudi). U toku prepodneva 15. marta cela ova brigada prešla na desnu obalu Lima i nastavila prodor u pravcu sela Ravanaca, gde je razbila Rogatičku i Srebreničku četničku brigadu. Obe divizije su zatim iskoristile ovaj mostobran i prešle Lim.

I na desnoj strani Lima neprekidan pritisak se nastavio. U oštrim borbama u toku 16. i 17. marta kod sela Bijelog Brda r sela Štrbaca, odbacčena je Višegradska četnička brigada, Drinski četnički korpus i 5. puk SDK u pravcu Višegrada i Dobruna, a odred Pavla Đurišića u pravcu Rače, gde ih je prihvatio Zlatiborski korpus JVuO[38].

Marš-proboj prema Ibru[uredi - уреди | uredi izvor]

Titove snage 31. marta 1944. stigle su blizu Užica.[39]

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta

Prema planu, dve divizije su oko 15. marta 1944. forsirale Lim, sa namerom da se prelaskom preko Ibra povežu sa tamošnjim partizanskim snagama. Kombinovane nemačko-bugarske i četničke snage su pravovremeno reagovale, i sprečile prelazak preko Ibra. Nakon toga, dve divizije orijentisale su se na sever, u oblast Valjeva. Budući da je njihov marš bio praćen te da su bile pod konstantnim pritiskom, tokom maja 1944. prebacile su se nazad u Sandžak

Time je Grupa Morača ušla u nadležnost generala Felbera, vojnoupravnog komandanta koji je prvi put bio prinuđen da deluje kao taktički komandant u Srbiji. On je naredio Bugarskom okupacionom korpusu, da u saradnji sa kvislinzima i JVuO obrazuje zaprečni front na liniji Mokra Gora - Semegnjevo - Palisad[40], i zatim, kad je ovaj probijen, da obrazuje sledeći na Moravici i od Ivanjice prema jugu, koji je takođe probijen[41] Felber je ovim neprekidnim ometanjem i uznemiravanjem divizija NOVJ dobio neophodno vreme. Uočivši nameru grupe Morača da forsira Ibar i poveže se sa tamošnjim brigadama NOVJ, glavni front je formirao na reci Ibar kao najpogodnijoj prirodnoj prepreci. U dolini Ibra već je postojala železnička pruga, koja je zbog svoje važnosti bila fortifikacijski uređena i branjena višespratnim betonskim bunkerima na pogodnim mestima. Na ovu liniju on je pod komandu pukovnika Šredera doveo sve raspoložive rezerve sastavljene od nemačkih pozadinskih formacija i alarmnih sastava 2. oklopne armije [42], RZK, SDK i Bugare[43]. Intervencijom Komande Jugoistoka, za dolinu Ibra dobio je motorizovanim i železničkim transportom još neke sitnije raspoložive jedinice sa drugih područja (3. i 7. bataljon nemačkog 2. policijskog puka, 2. bataljon nemačkog 3. policijskog puka, dve čete 297. pešadijske divizije iz severne Albanije, dva oklopna voza...) To mu je omogućilo da, sa oko 12.000 raspoloživih vojnika i teškim oruđima, osim neposredne linijske odbrane, formira jake mostobrane na levoj obali Ibra. Na desnoj obali Ibra Mihailović je naredio mobilizaciju Rasinskog i Drugog kosovskog korpusa JVuO za svaki slučaj.

Mihailovićevi četnici su naoružavani od Nemaca. 27. marta 1944. godine Ratomir Perić, komandant Kolubarske brigade, izveštava generala Mihailovića da je u Užicu primio municiju od Nemaca:

Wikiquote „25. III oko 19 h primio sam u Užicu sledeću količinu municije: 60.000 metaka puščane municije... 21.150 metaka mitraljeske municije, 400 bombi za bacač... Obećano nam je još 30.000 metaka puščane municije. Dobićemo čim transport stigne u Užice.[44]
()

Istoga dana 27. marta u 18 časova general Mihailović je odgovorio Periću na nastoji da izvuče još municije i da ne prebacuje ljude nemačkim automobilima:

Wikiquote „Dobili smo Vaš izveštaj... Dobro je da su Dobrovoljci, SDS, Nemci i Bugari krenuli u napad. Našim snagama naređeno da preduzmu najenergičnije napade sa svih skoro strana. Za Ajdačića, poslali smo naređenje da se prikupi u Dragačevu... Nemojte ga prebacivati automobilima. Vrlo dobro ste uspeli u pogledu municije. Nastanite da još izvučete...[45]

Pokušaj forsiranja Ibra[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon dvodnevnog iscrpljujućeg marša iz doline Studenice, grupa Morača izvršila je pokušaj forsiranja Ibra. S obzirom na veoma jaku i dobro organizovanu utvrđenu odbranu, pokušaj je završen neuspehom. Pojava jakih bogarskih snaga u pozadini onemogućila je ponavljanje napada sledeće noći. Naredna dva dana trajale su iscrpljujuće borbe za razbijanje ove opasnosti. S obzirom na utvrđeno stanje odbrane na Ibru i iscrpljenost trupa, komandant Morača obavestio je Vrhovni štab 2. aprila da u postojećoj konstelaciji nije u stanju da forsira Ibar. Divizijama je dao zadatak da raščiste teren od Golije preko Ivanjice do Dragačeva od pozadinskih neprijateljskih delova, i da su tu reorganizuju i odmore. Takođe, bila je neophodna i popuna municijom.

Ovaj plan borbene grupe NOVJ bio je ometen napadom Felberovih snaga. Sa novim ojačanjima, on je za 6. april naredio opšti napad. Grupa Morača ovim je uglavnom ispustila inicijativu iz svojih ruku.

Borbe u Dragačevu i dolini Studenice[uredi - уреди | uredi izvor]

"Na dan 9. aprila 1944. godine, po odobrenju Komandanta korpusa gde smo bili zajedno, a u vezi sa situacijom, sastali smo se sa Nemcima u selu Guči u blizini varošice... Na dan 10. aprila pošla je jedna četa Nemaca desnom kolonom a ja sam sa oko sto naših pošao levom kolonom u napad na komuniste, gde smo se susreli sa crvenima, Nemci na Ljutoj Krušci a ja u Guberevcima ... Borba je trajala 5 časova, kakva nije viđena na ovom sektoru za celo vreme. (...) U ovoj borbi, koja je zaista bila paklena, sa svojom grupom i pridodatim ljudima postigao sam dobre rezultate, tako da su se i Nemci divili." [46]

Izveštaj potporučnika Milutina Jankovića, komandanta Dragačevske brigade, generalu Draži Mihailoviću od 17. aprila 1944.

Pošto je u Roćevićima kod Kraljeva 7. aprila dobio popunu municijom, i Drugi ravnogorski korpus JVuO se, zajedno sa jednim bataljonom SDK, uključio u ovaj koncentrični napad u oblasti Dragačeva. Kod sela Kaone, ove snage uspele su da izdrže celodnevne napade Druge proleterske brigade i zadrže položaje. Četvrta proleterska brigada tog dana vodila je borbu protiv Prvog ravnogorskog korpusa JVuO i 1. i 3. bataljona 3. puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Četnici i ljotićevci nastojali su da zauzmu Donji i Gornji Dubac, ali su predveče odbačeni, i proterani iz sela Vučkovice, Luke i Osonice. Tokom noći 8/9. aprila razbijena je i Rakovićeva grupa.

Napadi raznorodnih Felberovih formacija međutim nastavljani su iz raznih pravaca, iz dana u dan. Suzbijajući ove napade srpskih i bugarskih snaga, jedinice NOVJ manevrisale su neprekidno sa jednog na drugi sektor. U tom periodu - 16. arpila - grupa je dobila i jedinu savezničku pomoć u municiji i materijalu, koju su dopremila dva britanska i dva sovjetska aviona.[47] Iz dana u dan, napadi su se pojačavali, i štab borbene grupe bio je suočen sa činjenicom da nije u stanju da ovlada osnovicom sa koje bi ponovio pokušaje forsiranja Ibra.

Prvi pokušaj podrške preko Drine[uredi - уреди | uredi izvor]

 Operacije Narodnooslobodilačke vojske
tokom Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945

Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg

  1941. godina
 Trinaestojulski ustanak
 Užička republika
 Prva neprijateljska ofanziva
 Povlačenje u Sandžak i Pljevaljska bitka
 1942. godina
 Druga neprijateljska ofanziva i Igmanski marš
 Treća neprijateljska ofanziva i Bitka za Kozaru
 Pohod u Bosansku krajinu; Napadi na Kupres, Jajce i Udbinu
 Bihaćka operacija i Bihaćka republika
 1943. godina
 Četvrta neprijateljska ofanziva (Bitka na Neretvi)
 Peta neprijateljska ofanziva (Bitka na Sutjesci)
 Napad na Vlasenicu i Zvornik
 Oktobarska ofanziva
 Šesta neprijateljska ofanziva
 Limsko-drinska operacija
 Prva banjalučka operacija
 1944. godina
 Desant na Korčulu
 Sedma neprijateljska ofanziva (Desant na Drvar)
 Andrijevička i Durmitorska operacija
 Prodor u Srbiju
 Druga banjalučka operacija
 Niška i Kosovska operacija
 Beogradska operacija; Sremski front i Batinska bitka
 Kninska operacija
 1945. godina
 Mostarska i Sarajevska operacija
 Karlovačka i Riječka operacija
 Završne i Tršćanska operacija

Usled toga, štab Grupe predložio je Vrhovnom štabu da mu odobri prebacivanje na sever, preko Zapadne Morave, uz istovremeno forsiranje Drine od strane Trećeg korpusa u istom pravcu. Uz velike rezerve, s obzirom na situaciju Trećeg korpusa čije su snage i same bile pod pritiskom ofanzive, Vrhovni štab je ovo na kraju prihvatio. U istočnoj Bosni iz snaga Trećeg korpusa formirana je borbena grupa sastava 16. i 17. divizija, koja je dobila zadatak da se izvuče ispod nemačkog pritiska, iz marša forsira Drinu u oblasti Ljubovija - Bajina Bašta i prebaci se u zapadnu Srbiju.

Međutim, nemački štabovi ponovo su bili brži i preokrenuli ovu operaciju u svoju korist. Komandant Felber je poslao 24. bugarsku diviziju da čvrsto posedne Drinu. Sa druge strane, 5. SS korpus znatnim snagama poseo je ključne položaje sa kojih bi 16. i 17. diviziji presekao odstupnicu sa izbočine u srednjem toku Drine. 16. i 17. diviziji pripremljena je klopka, u koju im je naređeno da uđu. Međutim, komanda i ljudstvo ove dve divizije bilo je na visini situacije, i krajem aprila, nakon složenih borbi, one su se probile nazad u obrast Kladnja.

Prebacivanje na sever[uredi - уреди | uredi izvor]

Njihov dolazak je dao novu nadu i ohrabrenje narodnom otporu u samoj Srbiji. Ljudi su videli u ovim partizanskim jedinicama ne krvožedne boljševičke bandite, kako su Nemci pokušavali da ih predstave, već napokon zaštitu od četničkog bezakonja i pljačke i sredstvo kojim se Srbi mogu boriti za svoje oslobođenje.[48]

20. aprila počeo je pokret 2. i 5. divizije NOVJ iz okoline Ivanjice prema dolini Zapadne Morave. Situaciju je sada otežavao i znatan broj ranjenika iz prethodnih neprekidnih borbi. Marš se odvijao uz još intenzivnije borbe, uglavnom sa pukom Brandenburg, četnicima i dobrovoljcima. Četnici koji su se borili protiv partizana su bili pod direktnom nemačkom komandom, o čemu svedoči izveštaj Jevrema Simića generalu Mihailoviću:

Wikiquote „Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi. Naredio sam mu da odmah izađe na Okruglicu i ojača medvede.[49]
(Izveštaj Jevrema Simića generalu Mihailoviću od 20. aprila 1944.)

Druga proleterska divizija prešla je komunikaciju Užice - Požega noću 26/27. aprila i u prvim jutarnjim satima 27. aprila. Tom prilikom došlo je do više borbi, i uništen je voz. U borbi sa ljudstvom iz voza poginulo je 46 osovinskih vojnika, među kojima 2 nemačka oficira i 6 podoficira; a zarobljeno je 5 Nemaca, 40 bugarskih vojnika i 40 mobilisanih nedićevaca. Na strani Druge divizije NOVJ, između ostalih, poginuo je Lune Milovanović, zamenik komandanta Druge proleterske brigade. Peta krajiška divizija tokom marša dočekala je bugarsku kolunu u zasei na putu Užice - Čajetina, nanevši joj znatne gubitke. Na komunikaciju Višegrad - Užice izbila je ujutro 28. aprila, i uz borbu sa nemačkim oklopnim snagama, do ranog poslepodneva uspela da je pređe sa kompletnom bolnicom.

Borbe između Užica i Valjeva[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote

„"Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci — Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa — Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi — Kažana. Na prostoru Ražana — Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. (...) Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci — Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani, dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo.

" [50]
(Depeša komandanta Valjevskog korpusa, kapetana Neška Nedića, upućena Mihailoviću 8. maja 1944.)

Od 30. aprila ove dve divizije NOVJ našle su se u oblasti Jelova Gora - Povlen - Kosjerić. Zahvaljujući dobrom obaveštajnom radu, general Felber bio je u stanju da ovde protiv njih pokrene koncentričan napad prikupljenim svim raspoloživim snagama već 1. maja. Pored ostalih, uz gotovo komplente nemačke snage iz Srbije, ojačane dodatnim delovima, dve divizije Bugara, glavninu SDK pod komandom zamenika komandanta pukovnika Tatalovića, u ovom napadu učestvovala je i najveća koncentracija snaga JVuO od 10 korpusa (uključujući Korpus gorske garde JVuO, Rudnički, Valjevski, Šumadijsku grupu korpusa...).

Budući da su grupi nametnute iscrpljujuće borbe koje je prinuđena da prihvati bez jasnog cilja, u štabu je izvršena konsultacija 3. maja, odlučeno o dekoncentraciji snaga i zatražena intervencija Vrhovnog štaba u pogledu vazdušnog snabdevanja i sadejstva Trećeg korpusa. Vrhovni štab je na ovu intervenciju ponovo naredio prebacivanje 16. i 17. divizije preko Drine.

Međutim, 5. maja, pre nego što je bilo šta od zaključenog izvršeno, usledio je najjači udar Felberovih snaga na Operativnu grupu. Nemačka Borbena grupa "Vajel" (2. bataljon 4. puka Brandenburg, 696. motorizovani bataljon poljske žandarmerije i četnici) napala je od prevoja Bukova i ovladala položajima 4. krajiške brigade na Drenovačkom kiku. Borbena grupa "Holman" (3 bataljona 4. puka Brandenburg i četnički Valjevski korpus) tokom celog dana napadali su na jedinice 4. proleterske brigade u nameri da zauzmu Maglješ-planinu.

Drugi pokušaj podrške preko Drine[uredi - уреди | uredi izvor]

Slični napadi odvijali su se i na ostale jedinice. Umesto da proširi manevarsko i operativno područje, Operativna grupa NOVJ sabijena je na još uži prostor. U međuvremenu, ponovila se slična situacija i sa leve strane Drine. Jake snage 7. i 13. SS divizije koncentrisale su se na 16. i 17. diviziju, a na desnoj obali Drine na utvrđenim položajima čekala ih je ojačana bugarska 24. divizija. Umesto ovladavanja prelazima na Drini, ove dve divizije bile su ponovo prinuđene da se u teškom borbama izvlače iz klopke. Noću 11/12. maja odstupile su preko komunikacije Sarajevo - Vlasenica, čime je ova opcija definitivno skinuta sa dnevnog reda.

Izvlačenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote „Pokušaj komunista da prodru u Srbiju sprečili smo... Nemačke snage u ovoj poslednjoj akciji nisu nas ometale... Potrebno je da se prema Nemcima prekine svaka akcija. Ovo je potrebno ovako: jer kad bi napali na Nemce, direktno bi pomagali komuniste, a time bi otežavali samo akciju naših snaga. Stoga ima da se prekine, do mog daljeg naređenja, svaka oružana akcija prema okupatorskim snagama.[51]
(Telegram D. Mihailovića potčinjenim komandantima 7. maja 1944.)

Felberove snage u Srbiji svojim neprekidnim pritiskom uspešno su demonstrirale uzaludnost pokušaja Operativne grupe. Zato je štab operativne grupe doneo odluku o izvlačenju na jug. Noću 5/6. maja obe divizije bile su na maršu prema planini Tari. Noću 6/7. maja one su u više kolona prešle cestu Užice - Bajina Bašta. 7. maja bile su ponovo izložene intenzivnim napadima nemačkih snaga, koje su, budući motorizovane, mnogo lakše i brže manevrisale. Tog dana je ponovo ubačen u napad i 500. SS padobranski lovački bataljon, koji je u Kraljevu pripreman za desant na Drvar.

Wikiquote „Celog dana 7-og maja, Nemci, Bugari, Dobrovoljci i moje zlatiborske i račanske snage vodile su jaku borbu sa kolonama crvenih na prostoru Solotuša, Bioska, Kadinjača, Zaglavak, Dub. Bugarska artiljerija dejstvuje vrlo uspešno. Odred nemačkih padobranaca na Kadinjači naneo mnogo gubitaka crvenima... U toku noći crveni otstupaju u neredu preko Tare u pravcu Zaovine i Mokre Gore, a izvesni delovi u pravcu Šljivovice. Okupator ih goni. Sa brigadama produžujem gonjenje.[52][53]
(Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 8. maja 1944. Draži Mihailoviću)

Suočena sa rastućim pritiskom, Operativna grupa usmerila se na izvlačenje prema planini Goliji. Dve brigade Druge divizije ostale su na Tari radi ispitivanja mogućnosti prebacivanja u Šumadiju, a ostale jedinice sa bolnicom bile u u pokretu prema jugoistoku. Tokom ovog marša i dalje je trajalo neprekidno praćenje uz pokušaje opkoljavanja od strane četničkih i doborvoljačkih snaga uz nešto slabije nemačke i bugarske delove.

Konačno, i štab Operativne grupe i štabDruge divizije koja je ostala izdvojena na Tari, i Vrhovni štab, postali su svesni da su u ovoj operaciji ostali bez realnih dobitnih opcija. 12. maja u 16 časova Štab Operativne grupe primio je od Tita direktivu sadržine:

Wikiquote "Vaše obe divizije morate odmoriti. Pri tome se oslonite na Peka..."[54]
()

Peko, odnosno Drugi udarni korpus uspeo je da preokrene u svoju korist istovremeno vođenu nemačko-četničku operaciju Frilingservahen, i ponovo ovlada najvećim delom Limske doline. I izvlačenje dveju divizija teklo je kroz stalne borbe. 15. maja Peta divizija prihvatila je Drugu na prostoru južnog Zlatibora, čime je najteža faza prebrođena.

Poslednje veliko iskušenje bilo je prelazak ceste Prijepolje - Sjenica. Nemci su bili svesni da grupa tuda mora prići, i učinili su sve što su mogli da to iskoriste, utvrđivanjem i bezobzirnim koncentrisanjem snaga. Nakon više oštrih borbi, štab je doneo odluku da 5. divizija napadne komunikaciju tokom noći 18/19. maja na najmanje očekivanom mestu, u neposrednoj blizini Prijepolja.

Ovaj prepad je potpuno uspeo. Njime je do neke mere rastrojena nemačka zaprečna linija i kompromitovan plan, što je olakšalo proboj Drugoj diviziji, mada se i on odvijao pod dramatičnim okolnostima, otežan dugačkom i sporom kolonom bolnice. Tokom 19. maja divizije su ponovo uspostavile vezu, a 20. maja u 4 časa ujutro prethodnica Druge divizije susrela se u Rudopolju kod Brodareva sa delovima 5. crnogorske brigade Treće udarne divizije - prednjom jedinicom Drugog korpusa koja je vodila borbu na Jadovniku. Tokom dana 20. maja obe divizije (2. i 5.) prebacile su se preko mosta u oslobođenom Brodarevu na slobodnu teritoriju, čime je operacija okončana.

Ishod operacije[uredi - уреди | uredi izvor]

„Srbija: ostaci 2. i 5. divizije su se sjedinili na planini Zlatar (južno od Nove Varoši). Time je nakon dva mjeseca skončao pokušaj „Grupa Morača“, koja je izgubila tri četvrtine svoje snage, da izvrši Titovu naredbu o stvaranju komunističke baze u jugoistočnoj Srbiji. Nasuprot malim njemačkim i na nekim mjestima priličnim četničkim i dobrovoljačkim gubicima, neprijatelj je izgubio 2736 mrtvih, 108 zarobljenih i 64 prebjega [...].“ [55]

Dnevni izvještaj nemačke komande Jugoistoka od 16. maja 1944.

Operacija se okončala jasnim neuspehom snaga NOVJ i uspehom generala Felbera kao komandanta Srbije, odnosno, u celini gledano, uspehom Komande Jugoistoka (Armijske grupe F). Iako jedinice NOVJ ni na jednom mestu nisu bile ozbiljnije poražene niti su im naneti teški gubici, one su sprečene u svojoj nameri da su učvrste u Srbiji i stvore stabilnu slobodnu teritoriju na kojoj bi se mogla organizovati vlast NOP-a i koja bi bila relativno sigurna baza za delovanje. Bez krupnijih borbenih jedinica, general Felber uspeo je maksimalno da iskoristi svoj raznorodni sastav za uznemiravanje, razvlačenje i iscrpljivanje jedinica NOVJ. Stalnim uznemiravanjem jedinicama NOVJ oduzeta je inicijativa i sloboda da sami biraju ciljeve svojih akcija i prilagođavaju sredstva. Umesto toga, uglavnom su bili angažovani u nametnutim okršajima.

Ukupni gubici Operativne grupe Morača za period od 14. marta do 20. maja 1944. iznose 257 poginulih i preko 600 ranjenih, i oko 50 nestalih[56]. Gubici protivničke strane, prema procenama datim u izveštajima jedinica NOVJ višestruko su veći, ali takve su procene po pravilu nepouzdane i najčešće preterane.

Četničke snage takođe su ostvarile taktičku pobedu, ne dozvolivši jedinicama NOVJ opstanak u Srbiji. Međutim to je plaćeno značajnom moralnom cenom i gubitkom političkog ugleda, jer su bili prinuđeni na dugotrajnu i intenzivnu javnu saradnju sa Nemcima, Bugarima i "dobrovoljcima".

Sledeću operaciju sa istim ciljem ova operativna grupa, pojačana 17. divizijom, preduzela je, ovog puta sa uspehom, krajem jula 1944, nakon neuspeha operacije Draufgenger.

Naređenje vlade Božidara Purića[uredi - уреди | uredi izvor]

Iako su se četnici Draže Mihailovića borili pod komandom Nemaca, emigrantska vlada Božidara Purića je 22. maja 1944. godine naredila da će biti najstrože kažnjeni svi koji se bore u partizanima i da moraju stupiti u četničke redove. Naredba je bacana iz aviona nad okupiranom Jugoslavijom:

Svim vojnim obveznicima Kraljevine Jugoslavije naređuje se ovim putem da stupaju u oružane snage đenerala Draže Mihailovića, našeg vojnog ministra, radi organizovanja i vođenja oružanog otpora za oslobođenje Otadžbine. Svi vojni obveznici i građani Kraljevine Jugoslavije koji se sada aktivno bore u redovima Josipa Broza Tita dužni su da iste odmah napuste i stave se pod komandu đenerala Mihailovića, jer Josip Broz Tito nije ovlašćen od strane Kraljevske vlade da organizuje i vodi oružane formacije u zemlji. Naredba stupa na snagu odmah. Prestupnici će iskusiti kaznu po odgovarajućim pozitivnim zakonima Kraljevine Jugoslavije.[57]

VK. br. 713 22. maja 1944. Kairo — Kraljevska Jugoslovenska vlada.

Božidar Purić je smenjen sa funkcije istog meseca, a formirana je vlada Ivana Šubašića, koja je podržala Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije kao legitimnu oružanu silu (vidi Sporazumi Tito-Šubašić).

Posleratno suđenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Beogradski proces

O učešću četnika u borbama na strani okupatora bilo je reči na beogradskom procesu 1946. godine četničkom vođi generalu Mihailoviću. Svedočili su neki od boraca koji su se borili u četničkim jedinicima, na istoj strani sa belogardejcima, ljotićevcima i Nemcima.

Tužilac: U proleće 1944 godine kad ste vodili borbu protiv Druge i Pete divizije NO vojske, na ovom sektoru fronta, koje od okupatorskih snaga su se nalazile sa vama?
Svedok Marković Vojislav: Bio je belogardejski bataljon i bataljon dobrovoljaca.
Tužilac: A na levom krilu jesu li učestvovali Nemci?
Svedok: Jeste, ali zasebno.
Tužilac: A protiv koga ste pucali i vi i Nemci?
Svedok: Protiv Narodnooslobodilačke vojske.[58]

Optuženi Mihailović je njihovu zajedničku borbu protiv partizana pokušao da prikaže samo kao slučajno sadejstvo.

Optuženi Dragoljub Mihailović pred Vrhovnim sudom u Beogradu 1946.
Pretsednik: Da li se sećate da su prilikom operacija Druge proleterske divizije, koja je iz Sandžaka prodrla u Srbiju u pravcu Užica, Javorski, Zlatiborski i Požeški korpus napali na delove Druge proleterske?
Optuženi Mihailović: Oni su branili taj granični teren.
Pretsednik: Da li vam je poznato da su tom prilikom učestvovale i bugarske jedinice?
Optuženi: Poznato mi je.
Pretsednik: Da li vam je poznato da su u toj operaciji učestvovale Nedićeve trupe i jedinice Srpske državne straže?
Optuženi: To ne znam.
Pretsednik: Da li vam je poznato da su učestvovali ljotićevci?
Optuženi: Možda su.
Pretsednik: Da li vam je poznato da su učestvovali Nemci?
Optuženi: Jeste, samo ne znam u kom broju. Oni su štitili Užice.
Pretsednik: Izlazi li prema tome, da je prilikom prelaska Druge proleterske divizije iz Sandžaka u Srbiju postojala saradnja četnika sa Nemcima i Bugarima?
Optuženi: Saradnja ja mislim da nije. Ona je postojala slučajno.
Pretsednik: Da li je postojalo sadejstvo?
Optuženi: Sadejstvo može da se kaže, saradnja ne.[1]

Uprkos ovakvoj odbrani, sudsko veće je utvrdilo da je Mihailović sarađivao sa okupatorom. Osuđen je na smrt i streljan iste godine.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  2. IZVEŠTAJ VOJNOUPRAVNOG KOMANDANTA JUGOISTOKA OD 27. MARTA 1944. GRUPI ARMIJA »F« O PRODORU 2. I 5. NOU DIVIZIJE I PREDUZETIM PROTIVMERAMA U OPERACIJI »KAMERJEGER«
  3. 3,0 3,1 AVII, arhivski fond D. M., S — V — 2875.
  4. Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 10. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o dejstvima protiv 2. i 5. NOU divizije na komunikaciji Užice - Višegrad, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 53
  5. Naređenje komandanta Cersko-majevičke grupe korpusa od 6. maja 1944. komandantu azbukovačkog sreza da se razgovori sa Nemcima vode po odobrenju Štaba Grupe korpusa, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 139
  6. 6,0 6,1 Zapovest komandanta Cersko-majevičke grupe korpusa od 11. maja 1944. komandantima Cerskog i Mačvanskog korpusa za borbu protiv jedinica NOVJ kod Zaovine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 146
  7. Naredba Draže Mihailovića od 11. aprila 1944. o postavljenju pukovnika Jevrema Simića za delegata kod Zlatiborskog i Požeškog korpusa radi uspešnije borbe protiv NOVJ između reka Lima i Moravice, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 113
  8. 8,0 8,1 Zapovest delegata Draže Mihailovića od 20. aprila 1944. koman dantima Zlatiborskog i Požeškog korpusa za posedanje položaja na pravcima Katušnica - Bjeluša i Katići - Bjeluša radi sprečavanja prodora jedinicama NOVJ ka pl. Bjeluši i sadejstvo sa nemačkim i bugarskim trupama u tom cilju, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 123
  9. Naređenje komandanta Zlatiborskog korpusa od 21. aprila 1944. načelniku Štaba Grupe račanskih brigada za mobilizaciju četnika i dejstvo preko Drine ka Srebrenici protiv jedinica NOVJ u vezi sa naređenjem Draže Mihailovića, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 125
  10. Izveštaj pomoćnika komandanta Zlatiborskog korpusa od 9. maja 1944. komandantu korpusa o rasporedu jedinica i namerama da sa nemačkim i bugarskim trupama napadne jedinice NOVJ kod Semegnjeva, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 142
  11. Izvod iz Operacijskog dnevnika Zlatiborskog korpusa od 30. marta do 10. maja 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 143
  12. 12,0 12,1 Naređenje komandanta Valjevskog korpusa od 15. maja 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa za napad na jedinice NOVJ kod Močioca, Trudova i Dobroselice u saradnji sa nemačkim i bugarskim trupama, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 151
  13. Pismo pomoćnika komandanta Zlatiborskog korpusa od 15. maja 1944. načelniku Štaba korpusa o borbama protiv jedinica NOVJ kod Semegnjeva, Jablanice i Visoke, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 152
  14. Pismo potpukovnika Zaharija Ostojića od 20. maja 1944. komandantu Drinskog korpusa o saradnji četnika i Nemaca u borbi protiv NOVJ u Crnoj Gori i istočnoj Bosni, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 157
  15. 15,0 15,1 Dnevni Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 12. marta 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o pokretu 2. i 5. NOU divizije iz istočne Bosne i Sandžaka prema Srbiji, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 33
  16. Pismo pomoćnika komandanta 2. dragačevske brigade od 24. marta 1944. komandantu 1. ravnogorskog korpusa o borbama četnika i okupatora protiv jedinica NOVJ na pl. Zlatiboru, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 99
  17. Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 269
  18. Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 30. marta 1944. četničkoj Vrhovnoj komandi o dobij enim podacima od Nemaca za dejstvo NOVJ u dolini r. Ibra, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 104
  19. Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 21. aprila 1944. Draži Mihailoviću o borbama protiv jedinica NOVJ kod Ušća u saradnji sa okupatorom, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 126
  20. Naređenje komandanta Kolubarskog korpusa od 4. maja 1944. komandantima brigada za mobilizaciju ljudstva radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ ka pl. Povlenu, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 137
  21. Izveštaj komandanta 2. mileševskog korpusa od 14. aprila 1944. Komandi Starog Rasa o borbama protiv delova 2. udarnog korpusa NOVJ u južnom delu Sandžaka i zahtev za pomoć od strane nemačkih trupa, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 118
  22. Izveštaj komandanta 2. mileševskog korpusa od 14. aprila 1944. Komandi Starog Rasa o borbama protiv delova 2. udarnog korpusa NOVJ u južnom delu Sandžaka i zahtev za pomoć od strane nemačkih trupa, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 118
  23. Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 27. marta 1944. Grupi armija »F« o prodoru 2. i 5. NOU divizije i preduzetim protivmerama u operaciji »Kamerjeger« ..., Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 34
  24. Pismo Draže Mihailovića od 27. marta 1944. kapetanu Miloradu Mitiću o saradnji četnika i okupatora u borbama protiv NOVJ u jugozapadnoj Srbiji, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 101
  25. Zapovest komandanta 1. račanske brigade od 17. aprila 1944. komandantima bataljona za posedanje položaja Kršanje - Kaluđerske Bare radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ prema pl. Tari, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 119
  26. Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 120
  27. Operacija Frilingservahen aprila 1944
  28. Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa
  29. Ratni dnevnik Komande Jugoistoka, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog 1
  30. Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak
  31. [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944
  32. AVII, arhivski fond D. M., S — V — 7751.
  33. AVII, arhivski fond D. M., VK — P — 122/1.
  34. http://www.znaci.net/00001/11_62.htm
  35. Mesečni izveštaj generala Felbera Komandi kopnene vojske za period 19. februar - 18. mart 1944, Arhiv Vojnoistorijskog instituta, kutija 28, reg. br. 22/1
  36. Zbornik NOR, tom I, knjiga 20, dokument 150.
  37. Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 3, dokument 89
  38. Zbornik NOR, tom I, knjiga 20, dokument 150 i 155.
  39. Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta
  40. Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, dokument 34, Vojnoistorijski institut, Beograd
  41. Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, dokument 37, Vojnoistorijski institut, Beograd
  42. Alarmne jedinice su privremene improvizovane formacije koje se formiraju u slučaju uzbune od prisutnog ljudstva iz raznih službi i jedinica.
  43. Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, dokument 37, Vojnoistorijski institut, Beograd
  44. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_100.htm
  45. http://www.znaci.net/00001/11_62.htm
  46. AVII, arhivski fond D. M., S — V — 7751.
  47. Milutin Morača: PETA KRAJIŠKA DIVIZIJA, strana 178
  48. Basil Davidson: PARTISAN PICTURE "Their arrival had given fresh hope and encouragement to the cause of national resistance in Serbia itself. The people saw in these partisan units not the bloodthirsty bolshevist bandits the Germans had tried to paint them, but protection at long last from chetnik lawlessness and robbery and a means whereby Serbs could fight for their liberation."
  49. http://www.znaci.net/00001/11_62.htm
  50. AVII, arhivski fond D. M., VK — P--125/1.
  51. AVII, arhivski fond D. M., D — 31 — 481.
  52. Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—20.
  53. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_165.htm
  54. Zbornik NOR-a, tom II, knjiga 13, dokument 37
  55. NAW, T-78, Roll 331, 6288808: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 16. maja 1944 (17. maj 1944.).
  56. Milutin Morača: Peta krajiška divizija - Vojnoizdavački zavod, Beograd 1985
  57. http://www.znaci.net/00001/11_66.htm
  58. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]