Pokolj u Prozoru 1942.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Talijani i četnici u Prozoru 1942. godine, tokom operacije Alfa.

Pokolj u Prozoru 1942. godine je bio ratni zločin nad civilnim stanovništvom oblasti Prozora koji su počinili Mihailovićevi četnici pod komandom Italijana tokom Operacije Alfa u drugom svetskom ratu.

Masovni pokolji u oblasti Prozora i Rame praćeni su paljenjem sela i pljačkom pokretne imovine.

Zločini[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Operacija Alfa
Vođa četničkog pokolja Petar Baćović.

Četničke i okupatorske snage su tokom Operacije Alfa vršile su teror nad lokalnim stanovništvom zbog podrške partizanima. Iako su partizani pri povlačenju upozorili meštane da beže, mnogi od njih nisu hteli bežati jer nisu ništa krivi.[1] O nastalom teroru major Petar Baćović izvestio je Mihailovićev štab depešama od 10. i 23. oktobra 1942. On navodi da je "popaljeno 15 katoličkih sela" i "zaklano preko 2.000 šokaca i muslimana. Većinom ustaše ili komunisti".[2] Četnici iz okoline Gacka pri pohodu na Prozor u Drežnici zaklali su oko sto lica muslimanske veroispovesti.[3]

O masakru je izvestio i italijanski kapetan Viđak (it. Vigiac) u svom izveštaju načelniku Obaveštajnog odeljenja italijanskog 6. armijskog korpusa majonu Anđelu de Mateisu od 18. oktobra 1942:

Wikiquote

„Brigada Gacko pod komandom potporučnika Festini potpomognutog od srpskog poručnika Popović Milorada dobila je naređenje da se sjedini sa brigadom Bileće, pod komandom poručnika Ogrizen, potpomognut od srpskog oficira Kureš Miloša.

Čitava zona uzduž maršrute odavno je pod okupacijom partizana; domaćini su dobrim delom pobegli i tako dokazali da se civilno stanovništvo sa njima saživelo; zato su sela i kuće potpuno uništene.

Od 6. do 10. oktobra nađeno je preko 700 mrtvih među borcima i stanovništvom raznih sela koji su davali otpor. (...)

Izđržavajući svakovrsne teškoće i napore, na vrlo teškom terenu, antikomunističke kolone doline Drežnice, vođene od italijanskih oficira i podoficira dale su dokaze i ovoga puta njihove izdržljivosti, njihovog poleta, njihove agresivnosti i njihove saradnje sa italijanskom vojskom u borbi protiv zajedničkog neprijatelja: komunista.[4]
(Izveštaj italijanskog poručnika Viđaka)

Suđenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Beogradski proces

O pokolju u Prozoru se raspravljalo na beogradskom procesu četničkom vođi generalu Mihailoviću.

Draža Mihailović na suđenju u Beogradu.

Svedok Aleksa Pranjušić iz Ripača, srez Prozor, se prisećao dolaska četnika u selo:

Wikiquote „Ja sam bio u planini sa mojom ženom, kopao sam krompir. Kad sam došao uveče kući oko 7 sati našao sam neke nepoznate ljude koji su imali bradu. Oni su mi rekli da ne bežim od kuće inače će sve poklati i popaliti. Onda smo se mi zadržali kod svojih kuća i izjutra oko osam, devet sati naišli su bradati ljudi koji su nosili puške sa krvavim noževima, a i u ruci su držali krvave noževe. Svi su bili dobro naoružani. Jedan je došao kod mene i pita me: „Šta si ti?" Ja mu kažem: „Ja sam čovek, seljak." A on meni kaže: „Ti si komunista". Ja kažem da nisam, on meni kaže: „Lezi da te koljem, milion ti bogova". A ja ga onda pitam zašto da me kolje kad nikoga nisam ubio niti sam kome šta skrivio. Zatim on me uhvati za bradu i povuče nož da me zakolje. Ja se otrgnem, a on hoće da me ubode nožem u levu sisu. Kako sam se ja naglo okrenuo on mi prereže levu mišicu. Sada mi je sakata leva ruka, ne mogu da je podignem, a mogu samo da povučem njom. (Svedok Pranjušić pokazuje grlo i levu ruku gde su ga unakazili četnici i nastavlja) Odatle sam pobegao u šumu i prenoćio.[1]
()

On je svedočio kako su četnici streljali sve što je veće od puške:

Wikiquote „Metnu dete pored puške pa ako je za dlaku veće od puške oni ga streljaju.[1]
()

Zatim je govorio o tome kako su žene bacali u vatru:

Wikiquote „Zapale kuću, i ako koja žena dođe da moli, da joj ne pale, onda je oni bace u vatru da živa izgori.[1]
()

Jozo Urožnik iz sela Ploče kod Prozora, je svedočio kako se neki od četnika iživljavao nad njima pre streljanja:

Wikiquote „On nam reče: „Dede, vičite živeo kralj Petar!" Mi svi jednoglasno viknusmo: živeo kralj Petar. Zatim nam reče: „Viknite živeo Ante Pavelić,,! Mi viknusmo svi zajedno: Živeo Ante Pavelić!" Onda nam reče: „Viknite živeo drug Staljin!" Mi svi jednoglasno povikasmo: Živeo drug Staljin! Onda nam četvrti put reče: „Viknite opet: Živeo Ante Pavelić!" I mi na to povikosmo: Živeo Ante Pavelić!" Kad smo i po četvrti put jednoglasno povikali živeo Ante Pavelić, jedna patrola nas je oterala izvan sela, mogu reći 500 metara. Tu su nas postrojili jedan za drugim. Jedan od njih je uzeo pušku i počeo pucati. Kako su zapucali tako su moji drugovi počeli padati. Ja sam ostao stojeći i pogodilo me je zrno u ruku. Tada sam skočio i počeo bežati.[1]
()

U presudi je generalu Mihailoviću stavljen na teret i ovaj zločin:

Oktobra 1942. godine četnici Petra Baćovića ubili su u okolini Prozora zajedno sa Italijanima, kojima je komandovao italijanski poručnik Viđak, oko 2.500 Muslimana i Hrvata, među kojima je bilo žena, dece i staraca, a veliki boj sela popalili.[3]

Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima

Broj žrtava[uredi - уреди | uredi izvor]

U izveštaju Petra Baćovića generalu Mihailoviću navodi se da je tokom četničke akcije "zaklano preko 2.000 šokaca i muslimana"[2], što su donekle preuveličane brojke. Prema posleratnoj evidenciji, za tih nekoliko dana u jablaničkom kraju ubijeno je 170, a u prozorskom 849 civila.[5]

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata
  2. 2,0 2,1 Knjiga primljenih depeša štaba Draže Mihailovića, Arhiv Vojnoistorijskog instituta, četnički fond, registarski broj. 1/1, kutija 280
  3. 3,0 3,1 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
  4. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, arhivski fond D. M., BH-X-71.
  5. Enver Ćemalović, MOSTARSKI BATALjON, Mostar 1986, strana 131

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]