OZNA

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Odeljenje za zaštitu naroda - OZNA (sl. Oddelek za zaščito naroda; mak. Одделение за заштита на народот) je bila bezbedonosna (kontraobaveštajna) služba Druge Jugoslavije koja je delovala na početku njenog postojanja - u periodu DFJ i neposredno nakon formalnog osnivanja FNRJ. Ustanovljena je za vreme drugog svetskog rata 13. maja 1944, a posle rata je marta 1946. godine reorganizovana u civilnu Upravu državne bezbednosti (UDBA) i vojnu Kontraobaveštajnu službu (KOS) Jugoslovenske narodne armije.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Na savetovanju u Stolicama, održanom 26. septembra 1941. godine, stvorene su prve obaveštajne i kontraobaveštajne službe, i utvrđen je sistem organizacije i veza ovih organa.

Sva partijska i vojna rukovodstva, a posebno CK KPJ i VS, poklanjala su posebnu pažnju obezbeđenju veza sa potčinjenim i područni vojnim, partijskim i političkim rukovodstvima, kao osnovnom faktoru za plansko pokre­tanje opštenarodnog ustanka i vođenje oslobodilačke borbe pod neposrednim rukovodstvom Komunističke partije.[1]

Septembra 1943. godine, pri Vrhovnom štabu NOVJ, formiran je Odsek za zaštitu naroda, a 13. maja 1944. naredbom Vrhovnog komandanta NOVJ Josipa Broza Tita formirano je Odeljenje za zaštitu naroda - OZNA, kao jedinstveni organ celokupne obaveštajne i kontraobaveštajne organizacije. Za načelinka OZNE tada je postavljen Aleksandar Ranković.

Wikiquote „U našem oslobodilačkom ratu, jedan od bitnih uslova uspjeha je poznavanje stanja kod neprijatelja i njegovih namjera uopće s jedne strane, a s druge strane ne dopustiti neprijatelju da sazna naše stanje i naše namjere. To je zadatak naše ob. službe. Obaveštajna služba predstavlja najmoćnije oružje komandovanja. . . . Još u toku rata, sa prvim početcima formiranja nove države, stvorena je Služba bezbjednosti protiv okupatora i njegovih domaćih pomagača, koji su radili na tome da porobe naše narode i unište našu zemlju. Na frontu borbe sa takvim neprijateljem ona je dobila ratno krštenje, očeličila se i prekalila kao organ revolucionarne borbe, koju je neprijatelj osjećao na svojoj koži kao moćnu udarnu snagu naroda. Hrabrost naših kadrova u ovoj službi, njihova visoka politička svijest i odanost narodu, iskustva koja su oni sticali na frontu i u pozadinskim akcijama predstavljali su visoke kvalitete ove službe, koji su joj omogućili da časno izvrši svoju revolucionarnu zadaću u toku rata.[2]

Razvoj obaveštajne službe proisticao je iz razvoja i potreba revolucionarnih, oružanih snaga narodnooslobodilačkog pokreta — Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno od 1. marta 1945 — Jugoslovenske armije.[3]

Kao izvršni organ OZNE formiran je, 15. avgusta 1944. godine, Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ).

Nakon donošenja Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 31. januara 1946. godine, reorganizovane se sigurnosno-obaveštajne službe. Marta 1946. od Prvog i Drugog odseka OZNE formirana je pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Uprava državne bezbednosti (UDBA), dok je od Trećeg odseka OZNE pri Ministarstvu narodne odbrane formirana Kontraobaveštajna služba (KOS) Jugoslovenske armije.

Pod vođstvom Aleksandra Rankovića OZNA je snažno pojačala svoje delovanje u zemlji i inostranstvu. OZNA se drži odgovornom za niz masovnih likvidacija tokom i nakon 2. svetskog rata.

Ustroj[uredi - уреди | uredi izvor]

OZNA sa sastojala iz četiri odseka:

  • Prvi odsek je bio zadužen za rad u inostranstvu i na okupiranoj teritoriji. Načelnik prvog odeljenja je bio Maksimilijan Baće.
  • Drugi odsek je bio zadužen za rad na oslobođenoj teritoriji. Načelnik drugog odeljenja je bio Pavle Pekić.
  • Treći odsek je imao poluobaveštajne zadatke u NOVJ. Komandant trećeg odseka je bio Jefto Šašić.
  • Četvrti odsek sa bavio statističko-tehničkim poslovima. Komandant četvrtog odseka je bio Mijat Vuletić.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Obaveštajna služba u narodnooslobodilačkom ratu, 1941-1945. Milovan Dželebdžić, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1987.

2. Partizanska obaveštajna služba, 1941-1942. Slavko Odić i Slavko Komarica, CP Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1988.

3. Veze u narodnooslobodilačkoj borbi, 1941- 1942. Mirko Ćetković, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1976.

Narodne izreke[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote „OZNA sve dozna.“
(narodna izreka)
Wikiquote „Badava su sve direktive i odluke, ako se pravovremeno ne dostave kome treba.“
(Zaključci sa Majskog savetovanja 1941. u Zagrebu.)

<ref>Veze u narodnooslobodilačkoj borbi, 1941- 1942. Mirko Ćetković, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1976.<\ref>

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Veze u narodnooslobodilačkoj borbi, 1941- 1942. Mirko Ćetković, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1976.
  2. Obaveštajna služba u narodnooslobodilačkom ratu, 1941-1945. Milovan Dželebdžić, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1987.
  3. Obaveštajna služba u narodnooslobodilačkom ratu, 1941-1945. Milovan Dželebdžić, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1987.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]