Dragutin Keserović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Dragutin Keserović
Lični podaci
Nadimak Keser
Datum rođenja 1896
Mesto rođenja Piroman, Kraljevina Srbija
Datum smrti 1945
Mesto smrti Beograd, DFJ
Vojska Srpska vojska, Jugoslovenska vojska i Jugoslovenska Vojska u Otadžbini
Najviši čin potpukovnik
Bitke i ratovi Prvi svetski rat, Drugi svetski rat

Dragutin Keserović (21. novembar 1896., Piroman kod Obrenovca, Kraljevina Srbija - 17. avgust 1945. kod Beograda, DF Jugoslavija) je bio major u vojsci Kraljevine Jugoslavije te četnički komandant Rasinskog korpusa tokom Drugog svetskog rata.

Za vreme ustanka u Srbiji 1941. godine komandovao je četničkim napadom na Nemce u Kruševcu. Sredinom 1942. godine proglašen je za vojvodu kopaoničkog. Nemci tokom oktobra 1942. godine sprovode operaciju Kopaonik sa ciljem uništenja četničkih snaga majora Keserovića u selu Kriva Reka.

1944. godine tokom bitke za Srbiju se stavlja pod komandu Wehrmachta. Nakon rata je u Beogradu osuđen na smrt.

Predratna biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Osnovnu školu Keserović je završio u rodnom Piromanu, kod Obrenovca, a zatim je upisan u podoficirsku školu u Beogradu. Iz te škole otišao je u Prvi svetski rat, zajedno sa još četiri svoja brata. Svi su preživeli rat i, ovenčani slavom Solunskog fronta, vratili se kući. Dragutin i njegov brat Milutin su iz rata izašli kao poručnici. Osim oficirskog čina, Dragutin Keserović je iz Prvog svetskog rata doneo i Medalju za hrabrost "Miloša Obilića".

Njega je služba odvela najpre u Nevesinje, a zatim u Mostar i Kotor. U Nevesinju, Dragutin se oženio Veselinkom, ćerkom trgovca Mirka Popovića. Veselinka i Dragutin su imali petoro dece: Vericu, Mladena, Đorđa, Nadu i Milenu. Sredinom tridesetih godina tražio je premeštaj u Srbiju. Tako se, 1936. godine, sa porodicom preselio u Kruševac. Bio je komandant 1. bataljona Dvanaestog pešadijskog puka "Car Lazar". Neposredno uoči Drugog svetskog rata položio je ispit za majorski čin. Keserovići su u Kruševcu bili podstanari i stanovali su u skromnoj kući u Pećkoj ulici.

Drugi svetski rat[uredi - уреди | uredi izvor]

Ustanak u Srbiji[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Ustanak u Srbiji 1941.

U Aprilskom ratu 1941. godine, bataljon majora Dragutina Keserovića davao je odlučan otpor nemačkim motorizovanim jedinicama na bugarskoj granici.[1] U borbi kod sela Sukovo 9. aprila 1941. godine Keserović je ranjen. Sa svojim pukom se povlači prema Nišu, izbegava zarobljavanje i vraća se svojoj porodici.

U četničku organizaciju Koste Pećanca pristupa zvanično 17. aprila i postaje Pećančev delegat za Rasinski kraj. U junu uspeva da okupi desetak oficira i podoficira, postavljajući svoj štab na mestu zvanom Piket, iznad sela Mali Kupci, nadomak Jastrepca. U to vreme, od vojvode Pećanca, Keserović je dobio titulu "vojvoda Rasinski". Narednih sedmica major Keserović obilazi kopaonička i župska sela, drži zborove, prikuplja mobilizacijske spiskove, kao i oružje zaostalo iza vojske poražene u Aprilskom ratu. Nemačka patrola ga hapsi na putu Aleksandrovac-Kruševac prilikom povratka iz štaba Koste Pećanca. Na saslušanju u Kruševcu, Keserović je rekao da je član Pećančeve organizacije, a da cilj njegovog rada nije dizanje ustanka, već zavođenje reda. Na insistiranje samog Pećanca, Nemci ga puštaju posle dva dana zatvora.

Sredinom septembra 1941, general Ljuba Novaković prenosi Keseroviću naređenje Draže Mihailovića da je otpočeo "opšti ustanak" u Šumadiji[traži se izvor] napadima na sve gradove u kojima su Nemci. Keserovićev zadatak bio je zauzimanje Kruševca, blokada Trstenika i zauzimanje Župe. On izdaje naređenje o mobilizaciji i 21. septembra prisustvuje zakletvi 6.000 regruta ispred manastira Strmci i na prostoru sela Razbojna kod Brusa.[traži se izvor]

Posle napada na Kruševac, Keserović se sa svojim Rasinskim četničkim odredom pridružio opsadi Kraljeva, gde se preko majora Radoslava Đurića bliže upoznao sa Mihailovićevom organizacijom.[1] Tih dana je i prihvatio komandu pukovnika Mihailovića i zvanično pristupio Četničkim odredima Jugoslovenske vojske.

Operacija Kopaonik[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Operacija Kopaonik

Nakon propasti ustanka, Keserović se početkom novembra vraća u kopaonički kraj i nastavlja rad na organizaciji pokreta. Prvi Keserovićev zadatak sastojao se u formiranju Rasinskog korpusa. Korpus je zvanično formiran u periodu od 1. januara do početka jula 1942. godine. Kao komandant Rasinskog korpusa, Keserović je vodio borbe protiv Nemaca, Bugara, ljotićevaca i partizana.[traži se izvor]

Protiv njegovih jedinica je bila organizovana operacija Kopaonik, u oktobru 1942. godine, koju je vodila novoosnovana nemačka SS divizija "Princ Eugen". Za 7. SS diviziju Princ Eugen ovo je bila prva ratna operacija od njenog osnivanja, zamišljena kao "kao vežba sadejstva oružja pod ratnim uslovima".[2] Tokom operacije je zarobljen jedan četnički kurir, a drugih kontakata sa četnicima nije bilo. Keserović se izvukao iz obruča.[3]

7. decembra 1942. godine Draža Mihailović je naredio Keseroviću da bez milosti "progna sve komuniste" iz rasinskog sreza (Kruševac):

Wikiquote „Srez rasinski pripašće vašem korpusu kad budem naredio. Prognajte još sada komuniste iz toga sreza. Postupiti bez milosti prema njima.[4]
()
2. ravnogorski korpus pod komandom Predraga Rakovića i Rasinski korpus pod komandom Dragutina Keserovića, idu u pomoć Dražinim snagama koje su partizani potisnuli od Neretve do Kolašina (Jadovnik, početkom maja 1943.)

U pomoć Mihailoviću[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka na Neretvi

Nakon poraza na Neretvi, aprila 1943. Vrhovna komanda JVuO, koja se nalazila u italijanskoj okupacionoj zoni, u Crnoj Gori, upućuje poziv nekim jedinicama sa prostora Nemačke okupacione zone Srbije da dođu u pojačanje. Među pozvanima je bio i Rasinski korpus majora Dragutina Keserovića. Komandant Keserović naređuje komandantima svojih brigada da odaberu 600 najboljih stalnih boraca sa dobrim oružjem i da se pripreme za pokret.[5] Keserovićev Leteći korpus se prebacuje sa Kopaonika na planinu Goliju gde se spaja sa 2. Ravnogorskim korpusom pod komandom kapetana Predraga Rakovića. Ove snage se zatim usiljenim maršom preko pešterske visoravni upućuju prema planini Jadovnik, gde nalaze Vrhovnu komandu, i potom, početkom maja 1943., kreću u probijanje na sever, prema Zlataru i Javoru, u prostoru koji je zaposela elitna nemačka 1. brdska pešadijska divizija. General Dragoljub Mihailović 9. maja 1943 godine javlja da je Keserović celu oblast na desnoj obali Lima "očistio" od simpatizera pokreta otpora:

Wikiquote „„Celu oblast na desnoj obali Lima primio je Keserović i za nekoliko dana očistio je od svih simpatizera."[6]
()

Povratak u Srbiji[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Neil Selby

Nakon toga se sa svojim Letećim korpusom vratio u rasinski kraj. Britanski major Neil Selby koji je na području Kopaonika boravio između 23. maja i 23. avgusta 1943. godine, Keserovića je ocenio kao "nepouzdanog četničkog komandanta" koji nije odobravao sabotaže protiv Nemaca.[7] Selbijeva saveznička misija je došla u nadi da će se povezati s lokalnim četničkim jedinicama radi napada na železničku prugu u dolini Morave, ali su ubrzo bili razočarani stavom četnika koji nisu bili radi da vrše sabotaže. Major Selby je krajem avgusta javio Kairu da su Mihailovićeve snage u ovom području više "profašističke nego prosavezničke" i da je spreman da sam krene dublje u okupiranu teritoriju sa radio-stanicom i jednim čovekom "i da učinim više za nedelju dana nego što sam učinio mesecima na Kopaoniku" kod Keserovića.[7] Nakon prve samoinicijativne sabotaže je uhvaćen i predat Nemcima. Član britanske vojne misije Basil Davidson je verovao da su majora Selbija izdali četnici.[8]

Tokom leta 1943. godine je bilo okršaja između četnika i ljotićevaca u okolini Kruševca. Pošto snage Srpskog dobrovoljačkog korpusa nisu imale uspeha, Nemci su isplanirali antigerilsku operaciju kojoj su dali šifrovan naziv "Štifelkneht".[traži se izvor] Komanda nemačke okupacione zone Srbije na čelu sa generalom Pauel Baderom naredila je izvođenje operacije za 7. avgust 1943. U akciji su učestvovala dva puka 297. nemačke divizije, jedan SS i četiri bugarska bataljona. Međutim, Rasinski korpus na čelu sa Keserovićem se uspešno izvlači iz obruča tokom ove nemačke operacije.[9] Prema četničkim izvorima, krajem avgusta 1943. kod Stopanje dolazi do borbe između Rasinskog korpusa i Srpskog dobrovoljačkog korpusa, kojima pristižu u pomoć i bugarske jedinice.[10]

Saradnja sa Nemcima[uredi - уреди | uredi izvor]

Nemački izaslanik za Balkan Nojbaher (nem. Hermann Neubacher) u svojim sećanjima navodi Keserovića kao četničkog vojvodu koji je, uz Kalabića, Lukačevića i druge, novembra 1943. zaključio pakt sa Nemcima:

„U pogledu otpora, Srbija je od početka rata pa sve do povlačenja nemačkih trupa sa Balkana pretežno stajala pod znakom i prevlašću Draže Mihailovića. Ovu sliku, ovu činjenicu, ja sam uvek imao na umu. Zbog toga sam dugo potcenjivao vojnu snagu Tita, jer sam jugoslovensku situaciju procenjivao na osnovu stanja u Srbiji. Već sam govorio o odnosima Draže Mihailovića sa engleskim obaveštajnim oficirima. Kada sam preuzeo zadatak u Beogradu, njihovi odnosi su se nalazili u kritičnoj fazi. Englezi su zahtevali da Draža Mihailović protiv okupatora sprovodi vojne akcije i sabotaže, te da saraduje sa Titovim partizanima. Draža Mihailović je zamerio Englezima što pomažu partizane, koji su njegovi smrtni neprijatelji i „danas i sutra". U pogledu zahteva za vođenje vojnih akcija i sabotaža, on ih je upozorio na to, da takve aktivnosti dovode do streljanja talaca i paljenja i uništavanja sela."[11]


„Ova situacija bila je za Dražu Mihailovića opasna. Izgubio je podršku spoljnog faktora. Četnici su i ranije sarađivali sa okupatorima protiv zajedničkog neprijatelja, protiv komunista, ali samo u pojedinim slučajevima i uvek u ograničenom, lokalnom okviru. Ovakvim političkim razvojem, kada su Englezi napustili četnike i potpuno prešli na stranu Tita, četnici su u još većoj meri bili gurnuti u naručje Nemaca, od kojih su još jedino mogli da se nadaju da će dobiti oružje i opremu. Uskoro posle otvorenog sukoba sa Englezima, nekoliko četničkih vojvoda obratilo se molbom nemačkom vojnom zapovedniku, s ciljem da zaključe pakt o nenapadanju. Samo se po sebi razume da sam ja dao pristanak, jer je to odgovaralo nemačkim interesima. Na taj način smo izbegli da se borimo na dva fronta, dakle, protiv četnika i partizana. U novembru 1943. zaključen je pakt Nemaca sa četničkim vojvodama: Kalabićem, Keserovićem, Lukačevićem i drugima. U ugovoru je stajalo, da će potpisnici pakta poštovati primirje, da se neće napadati, a od slučaja do slučaja će sarađivati u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, protiv Titovih partizana."[12]


Po naređenju generala Draže Mihailovića, Dragutin Keserović je 30. aprila 1944. godine unapređen u čin potpukovnika i postavljen za komandanta Rasinsko-topličke grupe korpusa. Ovu jedinicu činili su Rasinski, Toplički i Jastrebački korpus, sa zadatkom da se suprostave partizanskim divizijama koje su nadirale iz Bosne.

Maja 1944. godine četnici Dragutina Keserovića pronašli su na Jastrepcu partizansku bolnicu pa su streljali 24 ranjenika i 4 bolničarke.[13]

Tokom jula i avgusta 1944. godine, Dragutin Keserović je zapovedao Rasinsko-topličkom grupom korpusa JVO u nemačkoj ofanzivi protiv partizana na jugu Srbije. Avgusta 1944. godine se zvanično stavio pod komandu Wehrmachta radi borbe protiv partizana u operaciji Kehraus:

„Srbija: četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu borbene grupe 'Diesner“.[14]

Njemački izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944.

Radoslav Đurić je svedočio da je u Topličko-jablaničkoj operaciji Keserović izvršio napad "sa oko 6 hiljada ljudi i nekim topovima koje je uzeo iz kosovskog odreda Žika Markovića" protiv oko 800 partizana, ali je potpuno potučen, zarobljeni su mu topovi, i on se povukao na levu obalu Toplice. Đurić je Keserovićev poraz od višestruko slabijih partizana objašnjavao time što je moral njegovih jedinica bio nikakav, jer "narod nije hteo tu borbu".[15]

Završne operacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Borbe za Kruševac 1944.
Keserovićevi četnici u Kruševcu oktobra 1944. godine čekaju Saveznike.

Pred ulazak Crvene armije na teritoriju Srbije Keserović je pokušao da pređe na stranu Saveznika. Prva takva akcija bila je oslobađanje Kruševca 14. oktobra 1944. godine. U gradu je Keserović je zajedno sa američkim obaveštajcem, poručnikom Evaldom Kramerom, dočekao sovjetskog pukovnika Patovkina. Kada su Crvenoarmejci počeli da hapse četnike, Keserović se spasao bekstvom iz Kruševca. Priključio se svojim četnicima koji su se užurbano povlačili prema Goču. Rasinsko-toplička grupa korpusa se, zajedno sa glavninom četničkih snaga iz Srbije, probijala se prema Bosni na južnom krilu, pravcem Ivanjica-Sjenica-Prijepolje-Pljevlja-Kalinovik, učestvujući u proboju nemačke Armijske grupe E kroz Sandžak. Nakon nemačkog zauzimanja Pljevalja, njegova grupacija se smestila u tom gradu. Tu je 18. novembra pretrpela težak poraz od delova 37. sandžačke divizije NOVJ.

Nakon toga Keserovićeva grupacija učestvovala je u napadu JVO prema Tuzli. Nakon poraza kod Tuzle, Keserovićeve jedinice učestvovale su u grupaciji koja je proterala snage NDH i zauzela Modriču. Nakon nedelju dana, sklopljen je sporazum sa snagama NDH u tom kraju [16]. Nemci su imali instrukciju da se ne mešaju u ustaško-četničke sukobe[17]. Ova oblast na komunikaciji Sarajevo - Bosanski Brod bila je od kritične važnosti za Nemce, i tu su tokom februara i marta 1945. vođenje teške borbe između Druge armije JA s jedne, i nemačkih, četničkih i ustaško-domobranskih snaga s druge strane.

Sredinom marta četnička grupacija pod komandom Mihailovića prelazi reku Bosnu, da bi narednih mesec dana ostala na Vučjaku. Sa ove planine, četnička glavnina je 13. aprila pošla u Srbiju, želeći da podigne ustanak protiv komunista. Jedinice za proboj do Srbije podeljene su u tri kolone. Pukovnik Dragutin Keserović je bio na čelu desne kolone. Posle tačno mesec dana proboja, 13. maja 1945. godine, do Srbije su stigle jedinice pod Keserovićevom komandom, na ušću Sutjeske u Drinu, ispod Zelengore.

Ostaci Keserovićevih jedinica pokušali su narednih dana da pređu Drinu i nastave borbu. Keserović se sa dvadesetak ljudi uputio preko Jahorine i Vokšanice, da bi 6. juna ponovo izbio na Drinu, naspram sela Jagoršnica. Na drugoj obali je uhapšen i sproveden u Beograd.

Suđenje i smrt[uredi - уреди | uredi izvor]

Suđenje pukovniku Keseroviću održano je od 2. jula do 8. avgusta 1945. godine u amfiteatru Pravnog fakultetu u Beogradu pred Vojnim sudom 1. Armije za zločin protiv naroda i države. Suđeno mu je sa još nekim čelnicima Ravnogorskog pokreta. Keserović se na suđenju uglavnom branio izgovorima da je radio protiv Nemaca i da se borio kao saveznik.

Posebno je bilo reči o njegovom učešću u Topličko-jablaničkoj operaciji.

Pretsedavajući: Vi ste napomenuli da niste imali dovoljno municije? Da li ste izvršili popunu municije?
Optuženi Keserović: Draža mi je kazao da ćemo municiju dobiti od Račića, Kalabića i Rakovića. Oni su dobili milion metaka.
Pretsedavajući: Od koga?
Optuženi Keserović: Od Nemaca. Raćić mi je kazao: 'Keseroviću, cilj opravdava sredstvo!'
Pretsedavajući: Da li su tom prilikom na strani četnika učestvovali i nemački tenkovi?
Optuženi Keserović: Ja sam prvi put video jedan bugarski puk kod Sokolovice i pri dolasku na Tupalski Vis. Tu sam video pet tenkova i jedan dopunski bataljon.[18]

Keserović je priznao da je ubijao pripadnike partizanskog pokreta otpora, ali isključivo kao vojnik, po naređenju generala Mihailovića:

Wikiquote „„Ja sam streljao, ubijao, ali ja sam dobijao naređenja od Draže: uništiti, definitivno uništiti".[6]
()

Sud je doneo presudu kojom je na kaznu smrti streljanjem, gubitkom svih građanskih prava i konfiskacijom celokupne imovine, osudio pukovnika Keserovića zbog zločina protiv naroda i države, zbog pomaganja okupatoru, zbog saradnje sa vladom Milana Nedića i zbog neprijateljske delatnosti protiv nove države uperene na podrivanju novog ustavnog poretka, mira i bezbednosti.

Pukovnik Keserović je streljan 17. avgusta 1945. godine negde u Beogradu. Mesto streljanja nikada nije objavljeno.

Odlikovanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Odlikovan je ordenom "Miloša Obilića" i ordenom "Albanske spomenice", dok ga je u Drugom svetskom ratu Kralj Petar II, na predlog Vrhovne Komande, odlikovao ordenom "Karađorđeve zvezde sa mačevima I reda".

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 A. Stošić, Pod nebom Kruševca, Prosveta, Beograd, 1996. Greška kod citiranja: nevaljala <ref> oznaka; ime "A" definirano više puta s različitim sadržajem
  2. Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", Aufstellung der Division "Prinz Eugen", str. 45. "Već u prvoj polovini oktobra bio je organizovan prvi divizijski poduhvat velikog obima, koji je Fleps zamislio više kao vežbu sadejstva oružja pod ratnim uslovima. Neprijatelj je bio organizacioni centar majora Keserovića, ustaničkog vođe u srednjoj Srbiji, na planini Kopaonik u Krivoj reci." (nem. Bereits in der 1. Oktoberhälfte wird das erste großangelegte Unternehmender Div. angesetzt, von Phleps mehr als eine Übung der verbundenen Waffen unter kriegsmäßigen Bedingungen gedacht. Als Feind gilt das Organisationszentrum des höheren aufständischen Führers Mittelserbien, Major Keserovic, im Kopaonik-Gebirge um Kriva Reka.)
  3. Vorwats, Prinz Eugen! (Gerschite der 7. SS-Freiweilligen-Division "Prinz Eugen"), Munin-Ferlag, GmbH Osnabrik.
  4. http://znaci.net/00001/4_14_1_206.htm
  5. Istorijski arhiv Kruševca, Četnička arhiva, Knjiga depeša Rasinskog korpusa, depeša broj 162.
  6. 6,0 6,1 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  7. 7,0 7,1 William Deakin: BOJOVNA PLANINA
  8. http://www.znaci.net/00001/3_1_10.htm Basil Davidson: PARTISAN PICTURE
  9. Dr Ivan Avakumović, Mihailović prema nemačkim dokumentima, Naše delo, London, 1968. (koja strana?)
  10. Radoslav Filipović, Ratni dnevnik 1942 - 1944, Kragujevac, 2003.
  11. Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN, Službeni list, Beograd 2005, strana 159.
  12. Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN, Službeni list, Beograd 2005, strana 160.
  13. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
  14. NAW, T-78, Roll 332, 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).
  15. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata
  16. Izveštaj Komande smederevskog korpusa od 23. januara 1945. načelniku štaba Vrhovne komande o sporazumu sa ustaško-domobranskim jedinicama u rejonu Modriče, Zbornik NOR-s, tom XIV, knjiga 4, dokument 144
  17. Nacionalna arhiva Vašington, T311, rolna 185, snimci 658-800, prevod: Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944, Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (14. decembar 1944)
  18. Transkript sa suđenja Keseroviću u Beogradu 1945.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]