Miroslav Trifunović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Miroslav Trifunović
Lični podaci
Rođenje 1894 Krаgujevac, Kraljevina Srbija
Smrt 13. maj 1945. (dob: 50–51)
Vojna karijera
Vjernost  Kraljevina Jugoslavija
JVUO (od 1941)
Čin brigadni general
Civilni život i rad

Miroslav Trifunović (Dronja; 18941945) je bio general u vojsci Kraljevine Jugoslavije i četnički komandant Srbije u Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini tokom Drugog svetskog rata.

Borio se u sadejstvu sa Nemcima i kvislinškom vladom protiv partizana.

Predratna biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je u Kragujevcu 1894. godine.

U Prvom svetskom ratu se kao omladinac borio na položajima oko Kajmakčalana i posle rata je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Vojnu akademiju je završio u Beogradu 1925.

U čin brigadnog generala unapređen 1938. godine. Završio je i generalštabnu pripremu. Pre rata radio jedno vreme i na Vojnoj akademiji kao predavač. Držao je predmete "Taktika" i "Pešadijska obuka". Napisao nekoliko značajnih knjiga o pašadijskom načinu ratovanja.

Pred početak rata odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima II stepena.

Drugi svetski rat[uredi - уреди | uredi izvor]

U Aprilskom ratu, bio je intendantski komandant u 3. armiji generala Milana Nedića. Po zauzeću Skoplja, povlači se pravcem Niša, a po kapitulaciji krio se u oblasti Toplice.

Komandant četnika u Srbiji[uredi - уреди | uredi izvor]

U leto 1941. stavlja se pod komandom pukovnika Draže Mihailovića i dobija zadatak da organizuje prostor Srbije. Nakon naimenovanja Draže Mihailovića za armijskog generala, general Trifunović dobija direktivu da uspostavi organizaciji JVuO na prostoru Trstenika i Vrnjačke Banje.

Po organizaciji prvih korpusa, general Trifunović je postavljen za delegata Štaba Draže Mihailovića u Srbiji oktobra 1942. i istovremeno je naimenovan za komandanta Srbije sa ovlašćenjem da rešava pitanje svih korpusa. Na dužnosti komandanta Srbije koristio je sledeća konspiratvna imena: Tajfun, Asen, Čika Marko, Blac, Doktor Onja, Ditrih, Titanik i Hans, prilikom slanja radio - šifrovanih poruka.

Za vreme boravka Vrhovne Komande u Crnoj Gori u leto 1942. general Trifunović je uspeo da organizuje 35 korpusa i 4 velike grupe korpusa koje su se tada nalazile u Srbiji. Legalizovao se kod kvislinške vlade Milana Nedića još početkom 1942. i ostao je legalizovan sve do partizanskog proboja u Srbiju.

Krajem 1943. dobio je široka oblašćenja od Draže Mihailovića. Protiv njega su Nemci jula 1943. preduzeli operacije "Heinrich" i "Trajbjagd", koje su bile usko povezane sa operacijom "Schwarz" u Crnoj Gori. Namera je bila da se general Trifunović i čitav njegov štab zarobe.[traži se izvor]

Bitka za Srbiju[uredi - уреди | uredi izvor]

Po naređenju Draže Mihailovića su u toku aprila i maja 1944. godine je održan niz sastanaka između četničkog komandanta Srbije generala Trifunovića, Živka Topalovića i Predraga Rakovića, s jedne strane, i gestapovaca Šterkera, Milana Aćimovića i Dimitrija Ljotića, Ilije Mihailovića, s druge strane, u selima Vranići, Trbušane i Brđane na kojim je došlo do sporazuma o vođenju zajedničkih operacija protiv partizana i liferovanju oružja četnicima od strane Nemaca.[1]

U toku partizanskih borbi za oslobođenje Srbije, general Trifunović je 17. maja 1944. učestvovao na sastanku sa Dimitrijem Ljotićem, šefom fašističke organizacije Zbor, i njegov sekretar Boškom Kostićem, u blizini Gornjeg Milanovca. Tada je napravljen sporazum za formiranje zajedničkog "nacionalnog" fronta u Srbiji radi borbe protiv partizana na njemačkoj strani. Razgovori su trajali tri dana.[2] Kao rezultat pregovora Trifunovića i Ljotića, trebao je da usledi sastanak između Mihailovića i Ljotića, ali do njega nikad nije došlo.

Na završnim pregovorima sa ljotićevcima, Miroslav Trifunović je izdejstvovao da se Srpska državna straža i Srpska granična straža transformišu u Srpski udarni korpus (SDK) za borbu protiv partizana. Početkom septembra na sastancima između predstavnika kvislinške vlade i kvislinških vojnih formacija sa predstavnicima JVuO, najpre u Beogradu 2. septembra 1944, potom u Pranjanima pokraj Čačka, doneta je odluka o objedinjavanju svih domaćih antipartizanskih snaga i njihovom ulasku u sastav JVuO.[3] U dogovoru sa generalom Miroslavom Trifunovićem, Mihailovićevim komandantom Srbije, jedinice Srpske državne straže (SDS) i Srpske granične straže (SGS) 6. oktobra 1944. okupile su se u Jagodini. Tu je od tih jedinica formiran Srpski udarni korpus (SUK) sa tri divizije. Ove formacije od 6. septembra 1944. nalaze se pod komandom štaba komandanta Srbije, generala Trifunovića.

Povlačenje u Bosnu[uredi - уреди | uredi izvor]

Proboj nemačke Armijske grupe E kroz Sandžak i istočnu Bosnu.

Zajedno sa Nemcima general Miroslav Trifunović se povlačio sa četničkim snagama iz Srbije u Bosnu.[4] Tokom novembra 1944. trupe generala Trifunovića učestvuju u proboju Armijske grupe E kroz Sandžak i istočnu Bosnu. Pravac proboja četničke glavnine išao je od Kraljeva preko Raške, Novog Pazara, Sjenice, Prijepolja i Pljevalja ka Bosni, uz učestale sukobe sa NOVJ i gubitke.[5] 11. novembra Komanda Grupe armija »E« izveštava da se general Miroslav Trifunović s 18.000 četnika kreće u pravcu Foče štiteći bokove njemačkim trupama.[6]

Trifunović sa oko 10.000 četnika Račića i Keserovića, uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački Vermaht, naročito na odvojene grupe."[7] — Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11. novembra 1944.

Na posleratnom procesu svedok Vojislav Marković je svedočio o zajedničkom maršu četnika i Nemaca:

Pretsednik: Jeste li u to vreme povlačeći se susreli nemačke jedinice pošto su se i one povlačile?
Svedok Marković: Jesmo, na istom drumu su maršovale.
Pretsednik: Kako, maršovali zajedno sa vama?
Svedok Marković: Nemci su maršovali drumom, a mi smo bili levo.
Pretsednik: Jeste li zajedno sa Nemcima išli?
Svedok Marković: Tako je vodio general Trifunović.
Pretsednik: Je li izdao vama naređenje da se povlačite zajedno sa Nemcima?
Svedok Marković: Izdao je da se povlačimo.
Pretsednik: A šta je kazao za Nemce?
Svedok Marković: Da se Nemci ne diraju, a Nemci neće dirati nas.[4]

Krajem decembra 1944. general Miroslav Trifunović došao je u Mihailovićev Štab u Bosni i u njemu je ostao do kraja. 24. januara 1945. godine general Trifunović je tražio od svog čoveka pod pseudonimom "Maus" da im Nemci dostave bacače plamena:

Wikiquote „Vidite sa Nemcima da li bi mogli da nas snabdu sa bacačima plamena. Ovo bi nam bilo jako korisno u borbi protivu komunista. Za celu moju komandu uputio bih kod Nemaca u Sarajevu jednog višeg oficira za vezu te da se odkloni da svaka jedinica radi za sebe.[8]
()

Poginuo je u bici na Zelengori protiv Jugoslovenske armije 13. maja 1945. godine. Porazom na Zelengori četnička vojska je prestala da postoji.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
  2. Kosta Николић, Бојан Б. Димитријевић, н.д., стр. 380.
  3. Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић, н.д., стр. 396-397.
  4. 4,0 4,1 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata
  5. Milan Borković, n.d., Beograd, 1979., str. II/355-359.
  6. AVII, Na, f. 311, r. 185, s. 1231
  7. Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184
  8. http://www.znaci.net/00001/4_14_4_192.htm

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]