Miroslav Trifunović
| Miroslav Trifunović | |
|---|---|
Karijera
| |
| Čin | brigadni general |
Miroslav Trifunović (Dronja; 1894 — 1945) je bio general u vojsci Kraljevine Jugoslavije i četnički komandant Srbije u Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini tokom Drugog svetskog rata.
Borio se u sadejstvu sa Nemcima i kvislinškom vladom protiv partizana.
Predratna biografija[uredi | uredi kod]
Rođen je u Kragujevcu 1894. godine.
U Prvom svetskom ratu se kao omladinac borio na položajima oko Kajmakčalana i posle rata je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Vojnu akademiju je završio u Beogradu 1925.
U čin brigadnog generala unapređen 1938. godine. Završio je i generalštabnu pripremu. Prije rata radio jedno vrijeme i na Vojnoj akademiji kao predavač. Držao je predmete "Taktika" i "Pešadijska obuka". Napisao nekoliko značajnih knjiga o pješadijskom načinu ratovanja.
Pred početak rata odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima II stepena.
Drugi svetski rat[uredi | uredi kod]
U Aprilskom ratu, bio je intendantski komandant u 3. armiji pod komandom generala Milana Nedića. Po zauzeću Skoplja, povlači se pravcem Niša, a po kapitulaciji krio se u oblasti Toplice.
Komandant četnika u Srbiji[uredi | uredi kod]
U leto 1941. Trifunović se stavlja pod komandu pukovnika Draže Mihailovića i dobija zadatak da organizuje prostor Srbije. Nakon naimenovanja Draže Mihailovića za armijskog generala, general Trifunović dobija direktivu da uspostavi organizaciji JVuO na prostoru Trstenika i Vrnjačke Banje.
Po organizaciji prvih korpusa, general Trifunović je postavljen za delegata Štaba Draže Mihailovića u Srbiji oktobra 1942. i istovremeno je naimenovan za komandanta Srbije sa ovlašćenjem da rešava pitanje svih korpusa. Na dužnosti komandanta Srbije koristio je sledeća konspiratvna imena: Tajfun, Asen, Čika Marko, Blac, Doktor Onja, Ditrih, Titanik i Hans, prilikom slanja šifrovanih radio-poruka.
Za vreme boravka Vrhovne Komande u Crnoj Gori u leto 1942. general Trifunović je uspeo da organizuje 35 korpusa i 4 velike grupe korpusa koje su se tada nalazile u Srbiji. Legalizovao se kod kvislinške vlade Milana Nedića još početkom 1942. i ostao je legalizovan sve do partizanskog proboja u Srbiju.
Krajem 1943. dobio je široka oblašćenja od Draže Mihailovića. Protiv njega su Nemci jula 1943. preduzeli operacije "Heinrich" i "Trajbjagd", koje su bile usko povezane sa operacijom "Schwarz" u Crnoj Gori. Namera je bila da se general Trifunović i čitav njegov štab zarobe.[nedostaje referenca]
Bitka za Srbiju[uredi | uredi kod]
Po naređenju Draže Mihailovića su u toku aprila i maja 1944. godine je održan niz sastanaka između četničkog komandanta Srbije generala Trifunovića, Živka Topalovića i Predraga Rakovića, s jedne strane, i gestapovca Rudolfa Šterkera, Milana Aćimovića i Dimitrija Ljotića, Ilije Mihailovića, s druge strane, u selima Vranići, Trbušane i Brđane na kojim je došlo do sporazuma o vođenju zajedničkih operacija protiv partizana i liferovanju oružja četnicima od strane Nemaca.[1]
U jednom njemačkom dokumentu, datiranom 11. aprila 1944, ukazuje se na razgovor između generala Hansa Felbera i specijalnog izaslanika Ministarstva inostranih poslova za Jugoistok, Hermana Nojbahera.[2] U dokumentu se navodi:
Trifunović [DM-ov kdt Srbije] stavio Neubacheru do znanja da se DM mora udružiti s Nijemcima. On tvrdi da bi DM, u slučaju sklapanja sporazuma, mogao glatko mobilisati 50.000 ljudi.[3]
U toku partizanskih borbi za oslobođenje Srbije, general Trifunović je 17. maja 1944. učestvovao na sastanku sa Dimitrijem Ljotićem, šefom fašističke organizacije Zbor, i njegovim sekretarom Boškom Kostićem, u blizini Gornjeg Milanovca. Tada je napravljen sporazum za formiranje zajedničkog nacionalnog fronta u Srbiji radi borbe protiv partizana na njemačkoj strani. Razgovori su trajali tri dana.[4] Kao rezultat pregovora Trifunovića i Ljotića, trebao je da usledi sastanak između Mihailovića i Ljotića, ali do njega nikad nije došlo.
Na završnim pregovorima sa ljotićevcima, Miroslav Trifunović je izdejstvovao da se Srpska državna straža i Srpska granična straža transformišu u Srpski udarni korpus (SDK) za borbu protiv partizana. Početkom septembra na sastancima između predstavnika kvislinške vlade i kvislinških vojnih formacija sa predstavnicima JVuO, najpre u Beogradu 2. septembra 1944, potom u Pranjanima pokraj Čačka, doneta je odluka o objedinjavanju svih domaćih antipartizanskih snaga i njihovom ulasku u sastav JVuO.[5] U dogovoru sa generalom Miroslavom Trifunovićem, Mihailovićevim komandantom Srbije, jedinice Srpske državne straže (SDS) i Srpske granične straže (SGS) 6. oktobra 1944. okupile su se u Jagodini. Tu je od tih jedinica formiran Srpski udarni korpus (SUK) sa tri divizije. Ove formacije od 6. septembra 1944. nalaze se pod komandom štaba komandanta Srbije, generala Trifunovića.
Povlačenje u Bosnu[uredi | uredi kod]
Zajedno sa Nemcima general Miroslav Trifunović se povlačio sa četničkim snagama iz Srbije u Bosnu.[6] Tokom novembra 1944. trupe generala Trifunovića učestvuju u proboju Armijske grupe E kroz Sandžak i istočnu Bosnu. Pravac proboja četničke glavnine išao je od Kraljeva preko Raške, Novog Pazara, Sjenice, Prijepolja i Pljevalja ka Bosni, uz učestale sukobe sa NOVJ i gubitke.[7] 11. novembra Komanda Grupe armija »E« izveštava da se general Miroslav Trifunović s 18.000 četnika kreće u pravcu Foče štiteći bokove njemačkim trupama.[8]
Trifunović sa oko 18.000 četnika Račića i Keserovića, uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački Vermaht, naročito na odvojene grupe.[9][10]
– Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11. novembra 1944. godine
Takođe, njemački izvori navode da je u tom periodu došlo i do neuspješnih pregovora između generala Trifunovića i albanskog kvislinškog vođe Džafera Deve o bezbjednom prolasku četničkih trupa:
- General Trifunović pregovarao sa Džaferom Devom o nesmetanom prolasku četnika kroz albansku teritoriju; pregovori propali; trupe koje su se iskrcale u Splitu i Dubrovniku nisu čiste anglo-američke trupe; Trifunović se stoga odlučio da četnike drži -u sjeni- njem. Wehrmachta i naredio cijeloj grupi (30000 ljudi) marš prema Čajniču. (Izvor: vodeći četnici.)[11]
– Dnevno izvješće 34. armijskog korpusa za Armijsku grupu »E« (2.11.44)
I u narednim mjesecima nastaviće general Miroslav Trifunović održavati kontakte sa okupacionim jedinicama, prevashodno u cilju dobijanja municije za borbu protiv Jugoslovenske armije:
D.M. se sa svojim štabom premjestio na prostor 7 km si. od Podnovlja, navodno u cilju prebacivanja na prostor z. od Šamca i uspostavljanju kontakta sa četničkim snagama u širem rejonu Brčkog. Trifunović opet izrazio spremnost za zajedničku borbu nakon isporuke dovoljne količine municije. Četnici sa Ozrena i Rudanke su pokazali istu spremnost za borbu.[12]
– Večernji izvještaj Ic HgE za 17. mart 1945.
Na posleratnom procesu svedok Vojislav Marković je svedočio o zajedničkom maršu četnika i Nemaca:
- Pretsednik: Jeste li u to vreme povlačeći se susreli nemačke jedinice pošto su se i one povlačile?
- Svedok Marković: Jesmo, na istom drumu su maršovale.
- Pretsednik: Kako, maršovali zajedno sa vama?
- Svedok Marković: Nemci su maršovali drumom, a mi smo bili levo.
- Pretsednik: Jeste li zajedno sa Nemcima išli?
- Svedok Marković: Tako je vodio general Trifunović.
- Pretsednik: Je li izdao vama naređenje da se povlačite zajedno sa Nemcima?
- Svedok Marković: Izdao je da se povlačimo.
- Pretsednik: A šta je kazao za Nemce?
- Svedok Marković: Da se Nemci ne diraju, a Nemci neće dirati nas.[6]
Krajem decembra 1944. general Miroslav Trifunović došao je u Mihailovićev Štab u Bosni i u njemu je ostao do kraja. 24. januara 1945. godine general Trifunović je tražio od svog čoveka pod pseudonimom "Maus" (pukovnik Gojko Borota) da im Nemci dostave bacače plamena:
Vidite sa Nemcima da li bi mogli da nas snabdu sa bacačima plamena. Ovo bi nam bilo jako korisno u borbi protivu komunista. Za celu moju komandu uputio bih kod Nemaca u Sarajevu jednog višeg oficira za vezu te da se odkloni da svaka jedinica radi za sebe.[13]
Poginuo je u bici na Zelengori protiv Jugoslovenske armije 13. maja 1945. godine. Porazom na Zelengori četnička vojska je prestala da postoji.
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
- ↑ Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.
- ↑ Nacionalni arhiv SAD, mikrofilm publikacija T-501, rolna 256, snimci 000458-9, Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)
- ↑ Koстa Николић, Бојан Б. Димитријевић, н.д., стр. 380.
- ↑ Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић, н.д., стр. 396-397.
- ↑ 6,0 6,1 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata
- ↑ Milan Borković, n.d., Beograd, 1979., str. II/355-359.
- ↑ AVII, NAV, f. 311, r. 184, s. 501.
- ↑ Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184
- ↑ NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.
- ↑ NARA, T314, Roll 850, frame no. 000009.
- ↑ NARA, T78, Roll 476, frame no. 6459039.
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm