Borbe za Travnik 1943.

Tokom septembra, oktobra i novembra 1943. u oblasti Travnika trajala su ofanzivna dejstva snaga NOVJ promenljivog sastava. U okviru tih dejstava izvedena su dva napada na sam Travnik: prvi, 15/16. oktobra, i drugi, 29/30. novembra. Uprkos solidnom planiranju i angažovanju znatnih snaga i sredstava, oba su završena bezuspešno. Moderno organizovana odbrana zasnovana na minskim poljima, protivpešadijskim preprekama i bunkerima povezanim sa organizovanim sistemom vatre, odigrala je ključnu ulogu u oba slučaja, usporivši nastupanje snaga NOVJ i oduzevši mu snagu.

Osovinske snage uspele su tako u ovom kritičnom periodu održati važne položaje u oblasti Travnika i dolini Lašve. Sa početkom decembra, Druga oklopna armija preuzela je inicijativu u svoje ruke, i za duže vreme uklonila opasnost koja im je pretila u ovoj za njih važnoj oblasti.

Kontekst

Položaj i namere snaga NOVJ

Grupa rukovodilaca Prve krajiške brigade u okolini Travnika, septembar 1943.

Avgustovska ofanziva Prve i Pete divizije NOVJ okončana je ovladavanjem Bugojnom, Donjim Vakufom i Jajcem, odnosno celim gornjim tokom Vrbasa. Delovi Pete divizije postigli su takođe uspehe u dolini Bosne i okolini Sarajeva, i Travnik sa dolinom Lašve, kao uklinjena teritorija između dve operativne oblasti, nametnuo se kao prirodan cilj. Početkom septembra manje posade u oblasti podvrgnute su pritisku.

Kapitulacija Italije i operacije povezane s tim prekinule su na mesec dana travničku operaciju. Oko 10. oktobra, ona je obnovljena, ovaj put u novom, još značajnijem kontekstu. Snage NOVJ na povratku iz Dalmacije zauzele su Livno i Kupres, a Treći korpus zauzeo je (u Prvoj tuzlanskoj operaciji) Tuzlu, izbivši ujedno na Drinu, Savu i Bosnu. Ovladavanje Travnikom i dolinom Bosne u tom kontekstu imalo bi značaj povezivanja širokih slobodnih teritorija Prvog, Trećeg, Petog i Osmog korpusa, odnosno stvaranje povezane slobodne teritorije od Jadrana i Une do Drine i Save.

Nemački odgovor

Ovu opasnost uvideo je nemački štab Jugoistoka. Komandant Jugoistoka uočio je da su borbe "izgubile karakter gerilskog rata" i da su se pretvorile u otvorene sukobe manevarskih grupa na širokom terenu, i da je s tim u vezi "u toku ubrzana isporuka prekomorskim putem"; jer je "s obzirom na velike potrebe, ovaj način postao je nezamenjiv". Iz toga je zaključio da je napad na Travnik nakon zauzimanja Livna u sklopu "planskog zauzimanja puta Livno - Travnik" kojim, uz iskazane namere da se otvorenom borbom zadrže položaji na obali, "ukazuju na docnije namere ... da se obezbedi snadbevanje s mora".

S obzirom na komandantovu procenu da "izveštajima koji govore o namerama da se izvrši napad na Srbiju treba pokloniti veru", ocrtavanje perspektive otvaranja jednog puta za snabdevanje NOVJ od Podbiokovlja do Tuzle predstavljalo je alarmantan problem. Formacija zadužena za ovo područje, 5. SS korpus, sredinom septembra imala je na raspolaganju samo 7. SS diviziju, 369. legionarsku diviziju i snage Trećeg i Šestog zbornog područja NDH.

Komandant Jugoistoka morao je prema tome da rešava tri problema istovremeno:

• da zauzme glavne pozicije na jadranskoj obali (Podbiokovlje i Pelješac)
• da ponovo zauzme Tuzlu sa okolinom kao najopasniju oblast koncentracije za napad na Srbiju, i
• da odbije napad na Travnik i dolinu Lašve i ponovo uspostavi kontrolu nad dolinom Bosne.

Za ove ambisiozne zadatke 5. SS korpusu bila su neophodna pojačanja. Još u septembru stavljen mu je na raspolaganje 92. motorizovani puk, a do druge polovine novembra korpus je ojačan još i sa 118. lovačkom divizijom, 187. rezervnom divizijom, delovima 173. rezervne divizije, 901. oklopnim grenadirskim pukom, 1. brdskom divizijom i 2. pukom Brandenburg.

Uvodne borbe

Nakon zauzimanja Bugojna, Prva proleterska divizija prenela je težište dejstava na oblast Travnika i doline Lašve. Turbe je predstavljalo jako utvrđenje koje je dominiralo nad prilaznim pravcima Travniku, pa je likvidacija tog utvrđenog mesta predstavljala preduslov koji se morao ispuniti da bi se stvorili preduslovi za napad na Travnik.

Četiri bataljona Prve proleterske brigade dobila su zadatak da tokom noći 1/2. septembra izoluju, napadnu i zauzmu Turbe. Prvenstveno zbog proboja oklopnog voza iz Travnika u Turbe, ovaj napad nije uspeo.

Napad je ponovljen istim snagama sledeće noći. Međutim, relativno malobrojna posada u dobro organizovanom utvrđenju na povoljnom položaju, ponovo je uspela da odoli napadu. Jedini uspeh postignut je na pruzi Travnik - Turbe, gde je na petom kilometru oklopni voz sa naišao na postavljenu minu.

Naredne nedelje Prva proleterska divizija odmarširala je za Dalmaciju, a Peta krajiška divizija preuzela je položaje prema Travniku. Noću između 15. i 16. septembra, ponovo je izvršen napad na Turbe sa dva bataljona Prve krajiške brigade. Jedan bataljon ove brigade bio je u zasedi na komunikaciji Travnik - Turbe, a jedan je vršio demonstrativni napad s južne strane na Travnik. U vezi sa ovom akcijom, jedan bataljon Četvrte krajiške brigade rušio je komunikaciju između Viteza i Travnika. Utvrđeno mesto ni ovaj put nije zauzeto, a presudnu ulogu u odbrani ponovo je odigrao oklopni voz.

Napad je ponovljen između 20. i 21. septembra 1943. i to sa svih strana sa oko 600 boraca i velikim brojem automatskog oružja. Sledeći napad usledio je već sledeće noći. Prilikom ovog napada, ponovo je uspešno postavljena mina, ovaj put na trećem kilometru od Travnika. kad je oklopni voz oštećen i zaustavljen, na njega je otvorena vatra iz zasede. Tom prilikom je, prema bojnoj relaciji poginulo 19, ranjeno 10 i nestalo 62 vojnika. Prema Operacijskom dnevniku Pete divizije, tom prilikom oklopni voz je potpuno uništen, ubijeno je oko 70 legionara i domobrana, zarobljeno 8, a zarobljeno je i 80 bivših italijanskih vojnika koji su vršili radnu službu.

Posle 22. septembra posada u Turbetu bila je napadana ili uznemiravana gotovo svake noći do kraja septembra.

Posle povratka Prve proleterske divizije iz Dalmacije i uništenja ili razbijanja ustaških posada u Livnu i Kupresu 3. oktobra, osovinska komanda odlučila je da evakuiše Turbe. Veliki značaj u izazivanju nesigurnosti kod osovinskih posada imao je prepad Treće krajiške brigade na Zenicu 10. oktobra uz istovremeni napad Devete krajiške na železničku stanicu Lašva i Busovaču. Turbe su 14. oktobra jedinice Desete krajiške divizije. Time su ostvareni preduslovi za napad na Travnik.

Prvi napad na Travnik

Angažovane snage

Osovinske snage

U samom Travniku nalazili su se:

• Prvi i Treći sklop Zagrebačke konjičke pukovnije - oko 1.200 domobrana
• Ostaci Kupreške i Bugojanske ustaške bojne - oko 450 ustaša
• Oko 240 pripadnika nemačkih policijskih snaga i specijalističkih.

Ukupno, bilo je to oko 2.000 vojnika, sa pet brdskih i dva protivtenkovska topa, nekoliko minobacača i jedan oklopni voz. Oko Travnika nalazili su se izgrađeni bunkeri, ograđeni bodljikavom žicom i zaštićeni minskim poljima.

U oblasti Sarajevo - Zenica nalazio se nemački 369. legionarski puk sa delovima 369. artiljerijskog puka

Snage NOVJ

Za izvođenje operacije Vrhovni štab NOV i POJ je 8. oktobra privremeno potčinio Desetu krajišku diviziju Štabu Prve proleterske divizije. Štab Prve proleterske divizije odlučio je da napad na Travnik izvrši sa svojim jedinicama i sa Sedmom i Devetom krajiškom brigadom Desete divizije (ukupno oko 5.000 boraca), s tim da postavi jaka obezbeđenja na pravcima od Zenice i Busovače.

Plan napada

Za izvođenje operacije Vrhovni štab NOV i POJ je 8. oktobra privremeno potčinio Desetu krajišku diviziju Štabu Prve proleterske divizije. Štab Prve proleterske divizije odlučio je da napad na Travnik izvrši sa svojim jedinicama i sa Sedmom i Devetom krajiškom brigadom Desete divizije, s tim da postavi jaka obezbeđenja na pravcima od Zenice i Busovače.

Za direktan napad na Travnik određena je Prva proleterska brigada, dva bataljona Treće krajiške i Sedma krajiška brigada. Raspored ovih jedinica za napad na Travnik bio je sledeći:

• U južnu kolonu određena je Prva proleterska brigada, tenkovska grupa i brdska baterija topova. Ukupno, pet bataljona, dva tenka i tri brdska topa. Zadatak ove kolone bio je da izvrši napad na Travnik s juga, opštim pravcem preko padina Vilenice, naslanjajući levo i desno krilo na dolinu reke Lašve.
• U istočnu kolonu određena su dva bataljona Treće krajiške, sa zadatkom da izvrše napad na Travnik sa istoka, duž komunikacije Vitez - Travnik i Guča Gora - Travnik, u zoni: dolina reke Lašve i padine Gornje Čatrnje (put Bukovica - Travnik).
• U zapadnu kolonu određena je Sedma krajiška brigada, tenkovska grupa i artiljerijska grupa. Ukupno četiri bataljona, jedan tenk, jedan minobacač, jedan bacač plamena, jedna dalekometna haubica i dve poljske haubice.

Svim kolonama postavljen je zadatak da energičnim dejstvom, još u toku noći, likvidiraju travnički garnizon.

Deveta krajiška brigada određena je za sprečavanje intervencije od Zenice preko Busovače prema Travniku kao i da aktivno dejstvuje na komunikaciju Han Kumpanija — Busovača.

Dva bataljona Treće krajiške, bataljon „Garibaldi“ i Prvi bataljon Travničkog partizanskog odreda, obrazovali su taktičku grupu na sektoru: Han Bila, Večerska, Han Kumpanija, Zenica, radi zatvaranja pravaca koji vode od Han-Kumpanije i Zenice prema Travniku.

Napad je trebalo da počne 15. oktobra u 21:00.

Literatura

• Milan Inđić: BORBE ZA TRAVNIK - RO "27. juli“, Sarajevo - Beograd 1979
• Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knjiga 1 - Vojni istorijski institut, Beograd 1957.
• PRVA PROLETERSKA BRIGADA - ZBORNIK SEĆANjA (knjiga 3), Beograd 1981.
• PRVA PROLETERSKA - ILUSTROVANA MONOGRAFIJA, Globus, Zagreb
• Todor Radošević: TRINAESTA PROLETERSKA BRIGADA „RADE KONČAR“, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1984.