Vrnjačka Banja

Vrnjačka Banja
centralni deo vrnjačkog parka
Grb
Osnovni podaci
Država	Srbija
Upravni okrug	Raški
Opština	Vrnjačka Banja
Stanovništvo
Stanovništvo (2022)	9877
Geografija
Koordinate
Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja na karti Srbije
Ostali podaci
Poštanski kod	36210
Pozivni broj	036
Registarska oznaka	VB

Vrnjačka Banja je najveća banja u Srbiji, sa 9.912 stanovnika.

Geografija

Vrnjačka Banja je sedište opštine Vrnjačka Banja. Nalazi se u centralnoj Srbiji u Raškom okrugu. Udaljena je oko 200 km od Beograda, 25 km od Kraljeva i 7 km od Trstenika. Smeštena je između planine Goč (1216 m) i Zapadne Morave.

Klima

Klima Vrnjačke Banje je umereno kontinentalna klima sa uticajem planinske klime. Leta su sa svežim jutrima i večerima zbog vetra koji duva sa Goča prema Zapadnoj Moravi, a zime su snegovite i bez oštrih mrazeva. Srednja godišnja temperatura iznosi 10,5 °C, a srednja letnja 20 °C.

Mineralne vode

U Vrnjačkoj Banji se nalazi sedam mineralnih izvora. To su: Topla voda, Slatina, Snežnik, Jezero, Borjak, Beli izvor i Vrnjačko vrelo, od kojih se za terapije koriste četiri (Topla voda, Snežnik, Jezero i Slatina ) dok se dve flaširaju kao stona mineralna voda (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko vrelo).

Vrnjačke mineralne vode se primenjuju kod lečenja:

• šećernih bolesti;
• stanje posle preležene zarazne žutice;
• hroničnog zapaljenja creva i želuca;
• bolest žučne kese i žučnih puteva;
• čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu;
• bolest bubrežne karlice, mokraćne bešike i mokračnih puteva i drugih bolesti.

Demografija

U naselju Vrnjačka Banja živi 7.996 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 41,2 godina (40,0 kod muškaraca i 42,3 kod žena). U naselju ima 3.703 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,67.

Ovo naselje je najvećim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa primećen je porast u broju stanovnika.

Etnički sastav prema popisu iz 2002.
Srbi			9459	95.76%
Srbi Crnogorci			79	0.79%
Srbi Jugosloveni			46	0.46%
Makedonci			20	0.20%
Hrvati			19	0.19%
Mađari			15	0.15%
Romi			14	0.14%
Rusi			6	0.06%
Bugari			6	0.06%
ostali			8	0.08%
nepoznato			145	1.46%

Grafikon promene broja stanovnika u toku 20. veka

Demografija Godina Stanovnika 1948. 2355 1953. 3158 1961. 4971 1971. 6520 1981. 9699 1991. 9812 9568 2002. 10273 9877

Stanovništvo prema polu i starosti

	m			ž
?	58			60
80+	93			120
75-79	122			208
70-74	244			307
65-69	337			362
60-64	280			363
55-59	184			290
50-54	318			404
45-49	410			412
40-44	340			405
35-39	306			335
30-34	255			298
25-29	272			318
20-24	349			293
15-19	306			303
10-14	308			311
5-9	251			230
0-4	204			221
prosek	40.0			42.3

Domaćinstva

Broj domaćinstava po popisima od 1948-2002. Godina popisa 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Broj domaćinstava 807 1017 1677 2302 3412 3436 3703

Domaćinstva po broju članova po popisu od 2002. Broj članova 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 i više Prosečan broj članova Broj domaćinstava 917 1014 665 758 232 89 23 1 2 2 2.67

Domaćinstva

Broj domaćinstava po popisima od 1948-2002. Godina popisa 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Broj domaćinstava 3874 1044 2521 154 126 29 4478

Domaćinstva po broju članova po popisu od 2002. Broj članova 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 i više Prosečan broj članova Broj domaćinstava 895 2537 725 299 22

Stanovništvo prema delatnosti koju obavlja

Pol	Ukupno	Poljoprivreda, lov i šumarstvo	Ribarstvo	Vađenje rude i kamena	Prerađivačka industrija	Proizvodnja i snabdevanje...	Građevinarstvo	Trgovina	Hoteli i restorani	Saobraćaj, skladištenje i veze
Muški	1670	30	-	-	487	28	76	217	172	114
Ženski	1595	19	-	-	309	17	31	280	212	50
Oba	3265	49	-	-	796	45	107	497	384	164
Pol	Finansijsko posredovanje	Nekretnine	Državna uprava i odbrana	Obrazovanje	Zdravstveni i socijalni rad	Ostale uslužne aktivnosti	Privatna domaćinstva	Eksteritorijalne organizacije i tela	Nepoznato
Muški	19	103	109	55	94	84	-	-	82
Ženski	19	76	94	116	259	58	-	-	55
Oba	38	179	203	171	353	142	-	-	137

Privreda

Vrabac "Gočko" - simbol Vračke Banje. Nalazi se u centru grada

Glavna privredna grana u Vrnjačkoj Banji je turizam. Međutim sem turizma za privredu Vrnjačke Banje bitna su preduzeća:

• Kafana "Vruća butkica" - stara i poznata kafana
• Agencija Kraguljac – instalacija i servis računara, obuka korisnika, izrada i održavanje sajtova, programiranje
• Artinjan - Preduzeće za preradu drveta
• Autoprevoz Vrnjačka Banja - Autobuska firma koja ima linije ka mnogim destinacijama u Srbiji i inostranstvu
• Balint - preduzeće za proizvodnju i promet opreme za pakovanje i preradu hrane
• Beli Bor - preduzeće za proizvodnju i preradu drveta
• Boban Komerc - preduzeće za trgovinu prehrambenim proizvodima
• Voda Vrnjci - preduzeće za flaširanje mineralne vode kojeje sa eksploatacijom mineralne vode počelo 1970. godine.
• Dekor stil-radionica za izradu metalne galanterije
• Deco d.o.o. - preduzeće za promet, inženjering, projektovanje i izvođenje elektro instalacija
• Modna kuća Elegant
• Interklima - preduzeće za promet, inženjering, projektovanje i izvođenje građevinskih, termo, elektro, gasnih i hidrotehničkih instalacija, uređaja i postrojenja
• Metalotitan - proizvođač opreme od kiselootpornih, vatrootpornih prohrona i titana
• Modna kuća Todor
• Izdavačka kuća PROLOG - objavljuje knige i reprinte starih mapa
• Tehnoform d.o.o-proizvodnja građevinskih kolica
• Unikat - projektovanje i proizvodnja unikatnog nameštaja od drveta

Istorija

Vrnjačka Banja je najveće i najpoznatije banjsko lečilište u Srbiji a i šire i tradicionalno vrlo privlačan turististički centar za odmor i rekreaciju. Banja se nalazi u centralnoj Srbiji, oko 200 km južno od Beograda. Drumskom i železničkom saobraćajnicom koja dolinom Zapadne Morave spaja magistralne puteve Balkana, Beograd - Sofija i Beograd - Atina, Vrnjačka Banja je veoma dobro povezana sa svim krajevima Srbije i Crne Gore, a dobrim lokalnim putevima sa svojim sumsko-planinskim zaleđem koje čini široko podrucje očuvane prirodne sredine. U ovaj kompleks spadaju visoke planine Kopaonik (2017m), Željin (1785m), zatim, Stolovi (1376m) i obliznji pitomi Goč (1216m). Klima je umereno kontinentalna. Uticaj obliznjih planina daje mikroklimi Vrnjačke Banje poseban karakter i čini je veoma prijatnom. Leta su umereno topla sa svežim jutrima i večerima, a zime su snegovite i bez oštrih mrazeva. Srednja godišnja temperatura je 10,5 °C, a srednja letnja 20 °C.

Vrnjačka Banja ima i veoma dugu lečilisnu tradiciju. Na vrnjačkom toplom mineralnom izvoru u vremenu od II do IV veka Rimljani su izgradili svoje lečiliste i oporavilište AOUAE ORCINAE. O tome nam svedoče arheološki nalazi u užem jezgru rimske banje, odnosno, bazen za kupanje, rimski izvor tople mineralne vode (Fons Romanus) i mnoštvo kovanog novca koji je iz kultnih motiva ostavljan u lekoviti izvor. Ovde su na lečenje i oporavak mahom dolazili legionari V legije Flaviana i VII legije Klaudiana, kao i romanizovana plemenska aristokratija starosedelaca.

Razvoj moderne Vrnjačke Banje započeo je 1868. godine radom Osnivačkog društva, najstarije turističke organizacije na Balkanu. Danas je Vrnjačka Banja najveće banjsko lečilište u Srbiji i cenjeni turistički centar.

Šira oblast Vrnjačke Banje predstavlja najbogatije i najzanimljivije turističko područje Srbije. To je područje gde se na svakom koraku srednji vek susreće sa modernim tokovima. Na severu je pitoma plodna oranica zapadnog Pomoravlja, a na jugu, preko 100 km duga klisura Ibra koji se hučno probija planinskim klancima prastare Dardanije, kasnije Raške, gde je nastala srpska država. Tu su i visoke planine sa poznatim zimskim sportskim centrima, među kojima se naročito ističe Kopaonik. Najzad, ovo je regija sa najznačajnijim spomenicima srpske srednjevekovne kulture, posebno manastirima s monumentalnim fresko slikarstvom, od kojih je neke, kao svetsku kulturnu bastinu, zastitio UNESKO.

Preko cele godine, posebno u mesecima letnje turističke sezone, Vrnjačka Banja svojim posetiocima nudi izuzetno bogat, sadržajan i raznovrstan kulturno - zabavni program. Brojni sportsko-rekreativni objekti i tereni pružaju vrlo povoljne uslove za rekreaciju i pogodni su za pripreme vrhunskih sportskih ekipa.

Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost, u vreme kada su ove prostore naseljavali keltski Skordisci. Posle rimskog osvajanja Balkana u poslednjim vekovima stare ere i nekoliko vekova nove ere mineralne vode su korišćene za piće i kupanje, o čemu svedoči pronađeni rimski izvor prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. godine i mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora. Vrlo je verovatno da se u srednjem veku za lekovitost vrnjačkih voda znali i novonaseljeni Sloveni. Posle turskog osvajanja Balkana gotovo da nema podataka da su vrnjačke mineralne vode bile u upotrebi, izuzev u nekoliko nepouzdanih legendi koje govore o tome da su krajem svoje vladavine Turci ipak znali za lekovitost vode i da su ih kao takve koristili.

Po oslobađanju od Turaka početkom 19. veka knjaz Miloš je najmio saksonskog geologa barona Herdera da ispita mineralne izvore u Srbiji pa je tako ispitana i vrnjačka topla mineralna voda. Postoje pouzdani podaci da su meštani sela Vrnjaca i okoline sredinom 19. veka koristili toplu mineralnu vodu za lečenje; za kupanje i piće koristio ju je i žički vladika Janja. Ipak istorija moderne banje u Vrnjcima vezuje se za 1868. godinu, kada je kruševački okružni načelnik Pavle Mutavdžić sa nekolicinom dobrotvora i viđenijih ljudi iz Kruševca, Karavnovca (Kraljeva) i Trstenika formirali Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruće vode u Vrnjcima. Iste godine izvršena je kaptaža dva izvora tople mineralne vode i počelo se sa izgradnjom banjskih objekata, pre svega kupatila. Prva sezona naredne 1869. godine potvrdila je opravdanost osnivanja jednog takvog udruženja i perspektivu nove banje. Posle nekoliko godina stagnacije zbog nedostatka sredstava za izgradnju lečilišta, a pomalo i nebrige države, osamdesetih godina, kada banja u Vrnjcima prelazi u državne ruke, a naročito posle izgradnje vile generala Jovana Belimarkovića, namesnika kralju Aleksandru Obrenoviću, Vrnjačka Banja počinje da se razvija u moderno lečilište.

Godine 1885. počela je da radi Narodna gostionica Koste Petrovića-Rakice kao pravi ugostiteljski objekat. Preduzimljivi ljudi iz okolnih gradova podižu svoje vile i pansione, uređuje se centralna banjska zona, a sredinom devedesetih godina sačinjen je prvi regulacioni plan Vrnjačke Banje. Broj posetilaca je iz godine u godinu rastao. Naročiti uspon Banja doživljava u godinama pred balkanske ratove. Vrnjačka Banja je tada dobila veliki broj modernih pansiona, izgrađeno je novo kupatilo, radio je jedan bioskop, a u pripremi je bila izgradnja drugog. Ordinira nekoliko banjskih lekara. Pred same ratove pored Vrnjačke Banje prošla je pruga Stalać-Požega, tako da je Banja dobila dobre saobraćajne veze, sa većinom većih gradova u Srbiji.

Stagnacija pogađa Vrnjačku Banju u ratovima 1912/18. godine. U njoj je 1915. bilo nekoliko savezničkih bolnica smeštenih po banjskim pansionima i odmaralištima. Posle Prvog svetskog rata beleži se nagi uspon čiji će vrhunac biti dostignut krajem tridesetih godina 20. veka. Polet nije jenjavao ni u godinama ekonomske krize: podižu se moderne vile, sanatorijumi (Sv. Đorđe, Živadinović) izvršena je velika kaptaža toplog mineralnog izvora 1924/25. godine, podignuto je moderno kupatilo, izvršena je regulacija vrnjačke reke, proširuju se i uređuju banjski parkovi, grade saobraćajnice, proširuje vodovodna i kanalizaciona mreža. Prema popisu iz 1933. godina u Vrnjačkoj Banji je bilo 133 zanatskih i trgovačkih radnji. Buja i kulturni život, organizuju se kermesi, koncerti ozbiljne muzike, gostuju renomirana pozorišta.

Osniva se Turističko društvo „Goč”, a posle donošenja Zakona o banjama vrši se stroga kategorizacija pansiona i vila, kojih je prema popisu iz 1935. godine bilo 257. Te godine zabeležena je poseta 28.080 gostiju, što je bilo daleko najviše u odnosu na sva druga turistička mesta u Jugoslaviji.

Posle Drugog svetskog rata promenjena je struktura gostiju: sada država šalje pacijente na lečenje, opao je nivo usluga, veliki broj ekskluzivnih banjskih objekata nije više bio u funkciji. Ponovni uspon Vrnjačka Banja doživljava pedesetih i šezdesetih godina s povećanjem broja posetilaca i gradnjom novih objekata. Najveću posetu Banja je imala osamdesetih godina – blizu 200.000 posetilaca koji su ostvarili dva miliona noćenja.

Bogata arheološka nalazišta

Teritorija Vrnjačke Banje obiluje većim brojem arheoloških nalazišta. Profesor Sava B. Đorđević je tridesetih godina dvadesetog veka na lokalitetu Krnjački Do otkrio 56 novih vrsta fosila školjki i puževa, koji nisu pronađeni nigde na teritoriji nekadašnjeg Panonskog mora.

U useku peščanog nanosa koji je napravila reka Dubočica, profesor dr Jović otkrio je veću količinu školjki, puževa, fosila, lišća i raznih vrsta drveća. Na istom lokalitetu otkriveni su i rogovi jelena i kosti mamuta, a posebno je vredna pažnje vilica hipariona koja potiče iz sredine pontinskog perioda kada je Panonsko more bilo na kraju svoga postojanja.

Na ušću Vrnjačice u Dubočicu, na njenoj desnoj obali, postojalo je veće naselje iz vremena badenske kulture (2200-1800. godine pre nove ere). Fragmentalni keramički sudovi nađeni su i na Beloj steni u Vrčinu pod Kalbarom.

U periodu starijeg gvozdenog doba (1000-300. godine pre nove ere) područje Vrnjačke Banje bilo je nastanjeno keltskim stanovništvom i to pripadnicima plemena Trikorninci. Veliki broj ostataka metalnih predmeta nađeni su na potesu od Vrnje do Duboke.

Oko 300. godine pre nove ere u ove krajeve se nastanjuju Skordisci - mešano keltsko pleme koje na ovim prostorima živi i u vreme ranog Rimskog carstva.

Vrnjačka Banja u rimsko doba pripada naseljima na gornjomezijskom limesu koje čini niz gradova i utvrđenja na Dunavu. Kao značajno naselje u najbližoj okolini pominje se Trivalvium. Odatle potiču i mnogobrojni natpisi na latinskom, tračkom i keltskom jeziku. Trivalvium se takođe pominje i u Prokopijevom spisku tvrđava u Meziji. Ostaci arhitekture iz toga doba za sada su otkriveni u Ritopeku (kastrum - vojni logor), grobnice u Šljiviku i Vrnjačkoj Banji i delovi vile na lokalitetu Dubočica.

Vrnjačka Banja ima veoma dugu tradiciju lečilišta. Na vrnjačkom toplom mineralnom izvoru u vremenu od II do IV veka Rimljani su izgradili lečilište i oporavilište AQUAE ORCINAE. O tome svedoče i arheološki nalazi u užem jezgru rimske banje, odnosno, bazena za kupanje, rimskog izvora tople mineralne vode (Fons Romanus) i mnoštvo kovanog novca koji ostavljan u lekovitom izvoru. Ovde su na lečenje i oporavak mahom dolazili rimski legionari, kao i romanizovana aristokratija starosedelaca.

Razvoj moderne Vrnjačke Banje započeo je 1868. godine radom Osnivačkog društva, najstarije turističke organizacije na Balkanu.

Važnije godine

Vrnjačka Banja

Vrnjačka Banja na karti Srbije

• 1833. - Teritorije na kojoj se nalazi Vrnjačka Banja pripojene Kneževini Srbiji
• 1834. - Završena gradnja hrama Roždestva Presvete Bogorodice u Vrnjačkoj Banji
• 1835. - Sigismund August Volfgang baron Herder izvršio prvu analizu vrnjačke tople mineralne vode
• 1868. (1. jula po starom kalendaru) - U Kruševcu osnovano Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruće vode u Vrnjcima
• Jul 1869. - Zvanično otvorena prva sezona u Vrnjačkoj Banji
• 1875. - Sima Lozanić izvršio prvu potpunu analizu vrnjačke mineralne vode
• 1883. - Vrnjačka Banja od Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo-vruće vode u Vrnjcima prešla pod ingerenciju države
• 1884. - Aksentije Milovanović prokopao prvi bunar za buduće lečilište.
• 1885. - Određene prve granice banjskog reona
• 1890. - General Mileta Delijovanović izgradio stacionar za separaciju vode baznim jedinjenjima, preuslov za budući vodovod.
• 1892. - General Jovan Belimarković izgradio prvi vodovod u Vrnjačkoj Banji građenjem pogona za hlađenje kiselo-vruće vode.
• 1905. - Nabavljena prva parna mašina za proizvodnju električne energije
• 191,m,m,talać-Požega
• 9. novembar 1915. - Austrougarska vojska okupirala Vrnjačku Banju
• 19. oktobar 1918. (stari kalendar) - Oslobođena Vrnjačka Banja
• 1929. - Izgrađena moderna električna centrala
• 30. decembar 1933. - U Beogradu osnovano Društvo prijatelja Vrnjačke Banje
• 17. novembar 1941. - Počela sa radom Samoupravna realna gimnazija
• 14. oktobar 1944. - Oslobođena Vrnjačka Banja od nemačkih okupatora
• 1955. - Vrnjačka Banja pripala Srezu Kraljevo
• 1962. - Ponovo otvorena gimnazija u Vrnjačkoj Banji

Politika

• Skupština opštine
  • Predsednik оpštine:Boban Đurović
  • Predsednik Skupštine: Rodoljub Džamić
  • Zamenik predsednika SO:Ivan Radović
  • Sekretar:Olgica Gajšek
  • Odbornici:

1.Никола Трифуновић 2.Бобан Срејић 3.Звездан Сеочанац 4. МирославЧеперковић 5.Драгослав Ђуровић 6.Родољуб Џамић 7.Предраг Џамић-Преле 8.Мр.Зоран Чеперковић 9.Слађана Ђукић Ерић 10.Љиљана Божић 11.Петар Арсић 12.Весна Ђорђевић 13.Станиша Жерађанин 14.Светлана Јанковић-Митевски 15.Зоран Лукић 16.Никола Стошић 17.Драган Спасић 18.Драшко Вучић 19.Драган Стевановић 20.Бобан Ђуровић 21.Иван Радовић 22.Иван Џатић 23.Милан Плањанин 24.Радоје Симић 25.Даница Гочанин Ostali:

Скупштина општине образује следећа радна тела:

1. Одбор за привреду и друштвене делатности

2. Oдбор за пољопривреду и село

3. Одбор за омладину и спорт

4. Одбор за рад и социјалну политику и родну равноправност

5. Одбор за безбедност

6. Одбор за административно - мандатна питања

7. Одбор за сарадњу са територијалним заједницама и јединицама локалне самоуправе других држава

8. Бањски савет

9.Одбор за удружења и савезе и сарадњу са верским заједницама

ОДБОР ЗА ПРИВРЕДУ И ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ

1. Славко Сеизовић - председник 2. Иван Аџић - заменик председника 3. Ненад Гочанин - члан 4. Милосав Пецић - члан 5. Иван Џатић - члан

ОДБОР ЗА ПОЉУПРИВРЕДУ И СЕЛО

1. Ранко Пандрц - председник 2. Пера Јовановић - заменик председника 3. Александар Дебељак - члан 4. Драгиша Перковић - члан 5. Славиша Топаловић - члан 6. Радомир Иричанин - члан 7. Мирослав Ђуровић - члан

ОДБОР ЗА ОМЛАДИНУ И СПОРТ ZA OMLADINU I SPORT

1. Радоје Симић - председник 2. Живота Смиљанић - заменик председника 3. Предраг Гроздановић - члан 4. Душан Милићевић - члан 5. Стеван Драшковић - члан

ОДБОР ЗА РАД И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ И РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ

1. Љиљана Аџић - председник 2. Зоран Стаматовић - заменик председника 3. Данијел Жерађанин - члан 4. Александар Лазаревић - члан 5. Радмила Бркић - члан

ОДБОР ЗА БЕЗБЕДНОСТ

1. Петар Арсић - председник 2. Мирко Смиљанић - заменик предсеника 3. Драшко Вучић - члан 4. Данијел Жерађанин - члан 5. Светлана Јанковић Митевски - члан 6. Зоран Чеперковић - члан 7. Дане Станојчић - члан 8. Марко Предолац - члан 9. Драган Јанићијевић - члан

ОДБОР ЗА АДМИНИСТРАТИВНО - МАНДАТНА ПИТАЊА

1. Родољуб Џамић - председник 2. Саша Миодраговић - заменик председника 3. Радмила Вулетић - члан 4. Никола Динић - члан 5. Снежана Вујашанин - члан 6. Љиљана Радаковић - члан 8. Љубинка Божолов - члан

ОДБОР ЗА САРАДЊУ СА ТЕРИТОРИЈАНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА И ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ДРУГИХ ДРЖАВА

1. Зоран Лукић - председник 2. Александар Лазаревић - заменик председника 3. Данијела Кристивојевић - члан 4. Драгославка Митровић - члан 5. Мирослав Чеперковић - члан БАЊСКИ САВЕТ

1. Добривоје Љубичић - председник 2. Верољуб Ваљаревић - заменик председника 3. Љубодраг Ковић - члан 4. Јован Дербогосијан - члан 5. Весна Ђорђевић - члан 6. Снежана Милићевић - члан 7. Драгиша Обрадовић - члан 8. Иван Јеринић- члан 9. Владимир Нешић - члан

ОДБОР ЗА УДРЖЕЊА САВЕЗЕ И САРАДЊУ СА ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

1. Зоран Милићевић - председник 2. Станиша Жерађанин - заменик председника 3. Иванка Милошевић - члан 4. Игор Матић - члан 5. Мирослав Веселиновић- члан

Закон о планирању и изградњи: Члан 34. Ради пружања стручне помоћи за обављање послова у поступку израде просторног плана општине, израде и спровођења урбанистичких планова, као и давања стручног мишљења о идејним пројектима по захтеву општинске управе, орган надлежан за доношење просторног, односно урбанистичког плана образује Комисију за планове (у даљем тексту: Комисија). Председник и чланови Комисије именују се из реда угледних стручњака за област просторног планирања и урбанизма и других области које су од значаја за обављање стручних послова у области планирања и уређења простора и изградње. Једна трећина чланова Комисије са одговарајућом лиценцом именује се на предлог министра надлежног за послове урбанизма и грађевинарства, а за комисије за планове који се доносе на територији аутономне покрајине, на предлог покрајинског секретара надлежног за послове урбанизма и грађевинарства уз сагласност министра надлежног за послове урбанизма и грађевинарства. Мандат председника и чланова Комисије траје четири године, с тим што исто лице не може бити именовано више од два пута. Број чланова, начин рада, састав и друга питања од значаја за рад Комисије, одређују се актом о образовању Комисије. За обављање појединих стручних послова за потребе Комисије, орган надлежан за образовање Комисије може ангажовати друга правна и физичка домаћа или страна лица.

КОМИСИЈА ЗА ПЛАНОВЕ

1. Александар Лукић 2. Душко Магделинић 3. Драган Пећанац 4. Проф.др Драгослав Шумарац 5. Мр Игор Марић

• Predsednik opštine:Zoran Seizovic
• Zamenik predsednika opštine:Vojislav Vujić

Sport

Sport u Vrnjačkoj Banji je solidno razvijen. Sportsko rekreacioni centar "Raj" sa tri fudbalska terena i atletskom stazom je najznačajniji sportski objekat u Vrnjačkoj Banji. Sem njega u banji se nalazi još i Stadion malih sportova "Kocka" na kome se može igrati košarka, mali fudbal i rukomet, sportska hala "Vlade Divac" (3000 mesta) koja ima uslove za odigravanje mnogih sportova kao na primer mali fudbal, kosarka, rukomet, stoni tenis, odbojka... U mestu postoji nekoliko zatvorenih bazena koji se nalaze u sklopu hotela, dok je u toku leta otvoren Olimpijski bazen. U središtu parka se nalaze i dva teniska terena na šljaci. Odbojka se može igrati u fiskulturnoj sali Gimnazije Vrnjačka Banja.

Sportski klubovi

• bokserski klub
• rukometni klub "Goč"
• stonoteniski klub "Goč"
• fudbalski klub "Goč Voda Vrnjci"
• fudbalski klub "Volley"
• plivačko-vatrepolo klub "Goč Beli Izvor"
• košarkaški klub "Goč Autoprevoz"
• škola košarke "Basket"
• teniski klub "Goč"
• bodi bilding klub "Zvezda"
• šahovski klub "Lipova"
• šahovski klub "Goč"
• karate klub "Goč"
• Tekvondo Klub

Slavni ljudi

• Ljubodrag Simonović, proslavljeni košarkaš, filozof i književnik
• Slavomir Nedeljković (Slavko Banjac), poznati pevač folk muzike
• Igor Gočanin, vaterpolista, učesnik OI u Seulu 1988. godine (zlatna medalja)
• Aleksandar Drenovak, bokser, učesnik OI u Londonu 2012. godine

Vidi još

• Opština Vrnjačka Banja

Spoljašnje veze

Vrnjačka Banja na Wikimedijinoj ostavi

• Smeštaj Vrnjacka Banja - Turistički vodil Vrnjačke Banje
• Vrnjačka Banja info
• Vrnjačka Banja
• Apartmani Vrnjačke Banje ((sr))
• Zvanična stranica Vrnjačke Banje ((sr))
• Nezvanična stranica Vrnjačke Banje ((sr))
• Stranica Vrnjačke Banje ((sr))
• Mali turistički vodič Banje ((sr))
• Vrnjačka Banja Smeštaj ((sr))
• Vrnjačka Banja portal grada ((sr))
• Vrnjačka Banja ((sr))
• Hotel Solaris Resort Vrnjačka Banja ((sr))
• Zvanična stranica opštine Vrnjačka Banja ((sr))
• Vila Splendor Vrnjačka Banja ((sr))
• Vrnjačka Banja na Vikimapama