1951

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa 1951.)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | >
<< | < | 1947. | 1948. | 1949. | 1950. | 1951. | 1952. | 1953. | 1954. | 1955. | > | >>

1951. po kalendarima
Gregorijanski 1951. (MCMLI)
Ab urbe condita 2704.
Islamski 1370–1371.
Iranski 1329–1330.
Hebrejski 5711–5712.
Bizantski 7459–7460.
Koptski 1667–1668.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 2006–2007.
Shaka Samvat 1873–1874.
Kali Yuga 5052–5053.
Kineski
Kontinualno 4587–4588.
60 godina Yin Metal Zec
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11951.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1951 (MCMLI) po gregorijanskom kalendaru bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak (link pokazuje godišnji kalendar).


Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Amblem UNHCR
  • 1. 1. - U Ženevi počeo s radom UNHCR.
  • 4. 1. - Korejski rat - Treća bitka za Seul: kineske i severnokorejske snage su ponovo ušle u, ispražnjeni, Seul. Snage UN razmišljale nekoliko dana o evakuaciji.
  • 6. 1. - Sporazum vlada FNRJ i SAD prema Zakonu o hitnoj pomoći - prehrambena pomoć vredna 38 miliona dolara.
  • 7. 1. - U Beogradu obnovljen časopis NIN (ranije je kratko izlazio 1935).
  • 9. 1. - Britanska vlada otkazala Plan za gajenje kikirikija u Tanganjici - izgubljeno je 36 miliona funti (više od 1,1 milijarde u današnjem novcu).
  • c. 13. 1. - Osnovan Savez udruženja dramskih umetnika Jugoslavije.
  • 13 - 17. 1. - Prvi indokineski rat: Bitka kod Vĩnh Yêna je težak poraz Viet Minha - Francuzi povratili inicijativu sledećih pola godine.
  • 14. 1. - Dekretom snižene cene hrane i neke druge robe u gradovima FNRJ. Početkom godine je ukinuta administrativna distribu­cija za veliki deo roba, puštene su u slobodnu prodaju sa slobodnim formiranjem cena[1]. Duvan, šibice, so, ulje poskupeli 100%. (New York Times)
Ruševine Seula
  • januar - Vladimír Clementis je uhapšen u Čehoslovačkoj.
  • 17. 1. - Jugoslavija izdala dekret kojim je okončano ratno stanje sa Austrijom (diplomatski odnosi obnovljeni 27. 1.).
  • 20. 1. - Lavine u Alpima odnele 240 života, tj. tokom zime je bilo 649 lavina sa 265 žrtava.
  • ca. 20. 1. - Dvadeset šest mrtvih i 200 bolesnih od nelegalnog pića u Vojvodini. (NYT)
  • 21. 1. - Erupcija vulkana Lamington na jugoistoku Papue Nove Gvineje izaziva smrt oko 3.000 ljudi.
  • 25. 1. - Tokom svog putovanja Evropom, senator John F. Kennedy imao sastanak sa Titom u Beogradu[2].
  • 25. 1. - Operacija Thunderbolt: snage UN pokreću ofanzivu u Koreji.
Poligon u Nevadi
  • 27. 1. - Operacija Ranger: detoniranjem bombe od jednog kilotona počinju nuklearne probe u Nevadi - atmosferski testovi do 1962, podzemni do 1992.
  • januar - Manevri u Mađarskoj. Ovog meseca se izveštava o pogibiji po jednog graničara na mađarskoj i albanskoj granici. (NYT)
  • 31. 1. - Nemački industrijalac Alfried Krupp von Bohlen und Halbach je oslobođen po odluci američkog visokog komesara (bio je osuđen na 12 godina 1948) - jedan primer amnestije za bivše saradnike nacizma.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 2. - Ukinuta savezna planska komisija, kao i republičke komisije (deo procesa samoupravljanja).
  • 1. 2. - Rezolucija 498 Generalne skupštine UN: NR Kina označena kao agresor u Koreji (44 za, 7 protiv, 9 uzdržano, među kojima i FNRJ).
  • 2. 2. - Petar II Karađorđević kaže da može okupiti diviziju antikomunista. (NYT)
  • 3. 2. - U FNRJ osuđeno 16 rojalista, optuženih da su pokušavali zbaciti Tita. (NYT)
  • 6. 2. - Vlak iskočio iz šina kod Woodbridge, New Jersey, stradalo 82 ljudi.
  • 7 - 11. 2. - Tokom operacije čišćenja simpatizera komunista u južnoj Koreji, počinjeni masakri u Geochangu i Sancheong-Hamyangu - stradalo je preko 1.400 ljudi, uglavnom žena i dece.
  • 8. 2. - Izbori u Zlatnoj Obali su prvi u Africi sa univerzalnim pravom glasa: ubjedljivo pobjeđuje Stranka narodne konvencije zatvorenog lidera Kwamea Nkrume (premijer kolonije sljedeće godine).
  • 11 - 15. 2. - Kineska Četvrta faza ofanzive: Bitka kod Hoengsonga je uspeh napadača, stradalo je preko 700 Amerikanaca.
  • 12. 2. - Iranski šah Mohammed Reza Pahlavi se oženio po drugi put, sa Sorayom Esfandiary-Bakhtiary - razvode se 1958. zbog njene neplodnosti.
  • 12. 2. - Osuđeno devet antititoista. (NYT)
  • 13 - 15. 2. - Bitka kod Chipyong-ni: američko-francuske snage su odolele napadima u obruču, i zaustavile kinesku ofanzivu. Komunisti gube i Treću bitku kod Wonjua. Snage UN zatim preduzimaju uspešnu operaciju Killer.
  • 14. 2. - Trgovački sporazum sa Austrijom, koja daje i kredit Jugoslaviji.
  • 14. 2. - Državni sekretar Dean Acheson: svaki napad na Jugoslaviju bi ugrozio svetski mir.
Granice Poljske i SSSR
  • 15. 2. - Potpisan poljsko-sovjetski ugovor o razmeni teritorija.
  • 15. 2. - Obnovljena železnička veza između Grčke i Jugoslavije, prekinuta tokom Drugog svetskog rata.
  • februar - Tito izjavio da će jugoslovenska armija reagovati ako bi Rusi ili njihovi sateliti započeli "neprijateljske akcije" protiv Italije, Grčke ili Nemačke[3].
  • februar - Britanski Ferranti Mark 1, prvi komercijalni elektronski računar na svetu, izručen Mančesterskom univerzitetu.
  • 25. 2. - 9. 3. - Održane prve Panameričke igre.
  • 27. 2. - Ratifikovan 22. amandman na Ustav SAD iz 1947, kojim se predsednici ograničavaju na dva mandata (do Ruzvelta to je bilo tek nepisano pravilo).
  • 27. 2. - Donesen novi Krivični zakonik FNRJ, u pokušaju slobodne debate u skupštini. (NYT) Pominju se građanska prava. Hrvatski premijer Vladimir Bakarić je tokom diskusije tražio da se posveti veća pažnja pravima građana.[3].

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

Gradnja pruge Banja Luka - Doboj
  • 1. 3. - Omladinska radna akcija gradi prugu Doboj - Banja Luka (90 km, 34 mosta i tri tunela, nasipi sa dva miliona kubika zemlje i kamena).
  • 2. 3. - U Bostonu održana prva NBA All-Star utakmica.
  • 4 - 11. 3. - U New Delhiju održane prve Azijske igre.
  • 5. 3. - Jugoslavija i Pakistan nastavljaju diplomatske odnose.
  • 6. 3. - U SAD počinje suđenje Ethel i Julius Rosenberg, optuženim za nuklearnu špijunažu u korist SSSR.
  • 6. 3. - U Jugoslaviju stiže 5 miliona funti (~ 2.200 tona) mleka u prahu od CARE-a. (NYT)
  • 7. 3. - Ubijen iranski premijer gen. Haj Ali Razmara, koji se protivio nacionalizaciji Anglo-iranske naftne kompanije - Medžlis 15. marta glasa za nacionalizaciju nafte, dolazi do krize sa Britanijom i Zapadom.
  • 8. 3. - Antiitalijanske demonstracije u tršćanskoj Zoni B. (NYT)
  • 8. 3. - Još petoro osuđeno za "monarhističku zaveru" u FNRJ. (NYT)

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1 - 2. 4. - Operacija Sjever: deportacija sovjetskih Jehovinih svjedoka u Sibir.
  • 2. 4. - Dwight D. Eisenhower je prvi vrhovni saveznički komandant u Evropi (do 1952). NATO postaje realna vojna sila.
  • 5. 4. - Džuliusu i Etel Rosenberg izrečena smrtna kazna zbog špijunaže (pogubljeni 1953).
  • 6. 4. - Ukaz o reorganizaciji Vlade FNRJ - reorganizacija državne uprave u znaku procesa "DDD" (decentralizacija, debirokratizacija i demokratizacija).
  • 7. 4. - 24. 5. - Operacija Greenhouse, četiri nuklearne probe na atolu Enewetak, uključujući termonuklearnu spravu, 8. maja, osnovu za prvu hidrogenskku bombu sledeće godine.
  • 9. 4. - Potpisan trgovački ugovor FNRJ sa Grčkom.
Parada za MacArthura u Čikagu
  • 18. 4. - Godinu dana nakon Schumanove deklaracije potpisan je Pariški ugovor: osnovana Evropska zajednica za ugljen i čelik (na snazi od 1952, zajedničko tržište 1953). Ovim je prevaziđena Međunarodna uprava za Rur.
  • 18. 4. - Umro predsednik Portugala maršal Óscar Carmona. Pravu vlast ima Salazar, njegov kandidat gen. Francisco Craveiro Lopes će dobiti izbore bez protivkandidata (do 1958).
  • c. 19. 4. - Tito na Bledu operisao žuč[5]; u ovo vreme je "obnarodovana" veza Josipa Broza i Jovanke[6].
  • 20. 4. - Mađarski ministar unutarnjih poslova Sándor Zöld ubio svoju porodicu i sebe dan nakon što ga je na partijskom kongresu kritikovao Mátyás Rákosi (smenjen je i razrešen partijskih funkcija).
  • 22. 4. - Kinezi pokreću veliku prolećnu ofanzivu u Koreji - zauzimaju nešto terena, ali na kraju imaju velike gubitke.
  • 24. 4. - Nesreća kod stanice Sakuragichō u Yokohami: 106 putnika stradalo u zapaljenom vagonu.
  • 24. 4. - Jugosloveni optužuju rumunsku patrolu da je prešla granicu, ranije tokom meseca ustreljen graničar. (NYT)
  • 27. 4. - Prikazan film The Thing from Another World.
  • 28. 4. - Novi iranski premijer je Mohammad Mosaddegh (do 1953), zastupnik nacionalizacije naftne industrije. Medžlis 30-tog jednoglasno za nacionalizaciju naftne industrije (→ [[NINK).

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 5. - Jugovinil izneo prve proizvode na tržište[7] (od 1991. Adriachem, zatvoren 2011.).
  • 1. 5. - Savet Evrope prima Zapadnu Njemačku u puno članstvo, sutradan i protektorat Saarland.
  • 1. 5. - 1. 6. - Izložba slika Petra Lubarde u Umetničkoj galeriji ULUS-a u Beogradu izaziva protivrečne kritike, burne reakcije i polemike - odlučujući korak u pravcu prevazilaženja dogmatizma u likov­noj umetnosti[8].
  • 5. 5. - Obrambeni sporazum između SAD i Islanda, Amerikanci se vraćaju u bazu Keflavik (do 2006).
  • 5. 5. - Oslobođeno 1.097 simpatizera Kominforma, za "dobrovoljni rad" na pruzi Breza - Vareš. (NYT)
  • 6. 5. - Izbori u Boliviji: Víctor Paz Estenssoro iz opozicionog Revolucionarnog nacionalističkog pokreta neočekivano dobio najviše glasova. Ne priznajući to, predsednik Mamerto Urriolagoitía 16-og prepušta položaj gen. Hugu Balliviánu (samopuč nazvan Mamertazo, Ballivián je oboren sledeće godine u Bolivijskoj nacionalnoj revoluciji).
Faruk i Nariman
  • 6. 5. - Egipatski kralj Faruk se oženio sa Narriman Sadek - nakon raskošnog venčanja dolaze bajoslovna tri medena meseca u Evropi
  • ca. 8. 5. - Jugoslavija traži izručenje Andrije Artukovića iz SAD (uhapšen ca. 29. 8., pušten uz kauciju sledećeg meseca?).
  • 15. 5. - Narodni front Jugoslavije traži ujedinjene dve zone Trsta. (NYT)
  • maj - FNRJ: ukinut obavezan otkup mesa, mleka, krompira, pasulja/graha, sena i slame, ostaje za hleb/kruh, žito, pirinač/rižu, mast i vunu[3].
  • maj - Kuomintang iz Burme upada u NR Kinu - prešli su stotinak kilometara pre nego što ih je potukla Narodnooslobodilačka armija. Još jedan neuspešan pokušaj u julu.
  • maj - Operacija Ezra i Nehemija: avionska evakuacija Jevreja iz Iraka u Izrael traje do početka sledeće godine, pospešena je pronalaskom navodnih cionističkih ostava oružja. U Bagdadu će od 100.000 Jevreja ostati 5.000.
  • 18. 5. - U švedskom Lundu je osnovana firma Tetra Pak - u početku prave tetraedarska pakovanja, proboj dolazi polovinom '60-tih sa Tetra Brikom.
  • 20. 5. - Snage UN uzvraćaju na kinesku prolećnu ofanzivu - poslednja velika operacija traje do kraja juna i poništava kineske dobitke u prolećnoj ofanzivi.
  • 21. 5. - 10. 6. - Izložba u Devetoj ulici: početak Njujorške škole apstraktnog ekspresionizma - Njujork preuzima prvenstvo od Pariza.
  • 22. 5. - NYT javlja da je uhapšen šef metalskih sindikata, pod optužbom da je povezan sa "podzemnom kominformovskom organizacijom" u Beogradu.
Potpisivanje sporazuma o Tibetu
  • 23. 5. - Pripajanje Tibeta Kini: Predstavnici Dalaj lame potpisali u Pekingu Sporazum od 17 tačaka za mirno oslobođenje Tibeta.
  • 23. 5. - Jugoslavija traži od Argentine izručenje Ante Pavelića i drugih ustaških lidera. (NYT)
  • ca. 25. 5. - Omogućene penzije i zdravstveno osiguranje za sveštenike u FNRJ. (NYT)
  • 28. 5. - Prvo izdanje radio-komedije The Goon Show na BBC-ju, u početku pod nazivom Crazy People - emitira se do 1960, ima veliki utjecaj na britanski humor i kulturu.
  • 31. 5. - U Zagrebu osnovan Zavod za geofizička istraživanja, kasnija tvrtka Geofizika.
  • 31. 5. - Uhapšeni Vojo Srzentić, supruga Dragica i brat Nikola (osuđeni na 15 odn. 10 godina zatvora, pušteni su 1956. odn. '55, Nikola umro u istražnom zatvoru; NYT 12. 6.: Srzentiću je pripisan nestanak finansijskih podataka iz pregovora sa IBRD).

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 6. - IV plenum CK KPJ, referat Aleksandra Rankovića "Za dalje jačanje pravosuđa i zakonitosti" - ima "krupnih slabosti i nedostataka" u radu UDB-e i organa unutrašnjih poslova, 47% Udbinih hapšenja 1949 bilo neopravdano, organi prekoračivali ovlašćenja; kritikuje se način primene "administrativnih kazni" (u vezi otkupa i kolektivizacije); CK kritikuje rad pravosuđa.
  • 4. 6. - Dennis v. United States: Vrhovni sud presudio da generalni sekretar KP SAD Eugene Dennis nije imao pravo na slobodu govora po Prvom amandmanu ako se radilo o zaveri za rušenje vlade - Yates v. United States 1957. to sužava na jasnu i neposrednu opasnost a Brandenburg v. Ohio 1969. praktično obara.
  • 5. 6. - Mađarska proteruje jugoslovenskog otpravnika poslova jer je ranije navodno prebijen mađarski diplomata. Sutradan, Bugarska proteruje jugoslovenskog vojnog atašea.
  • 8. 6. - U Nemačkoj pogubljena četvorica SS oficira osuđenih na Einsatzgruppen suđenju (Blobel, Braune, Ohlendorf i Naumann), takođe i Oswald Pohl.
  • 8. 6. - JAT-ov DC-3 se prinudno spustio zbog požara u Vitelsbahu u Nemačkoj (među putnicima i mladi sin američkog ambasadora u FNRJ Georgea Allena).
  • c. 9. 6. - Željeznička nesreća kod Virovitice[9].
  • 10. 6. - Iranska zastava na sedištu Anglo-iranske naftne kompanije u Khorramshahru - Britanci su se 26. 5. obratili međunarodnom sudu pravde, uvešće embargo na kupovinu iranske nafte.
  • ca. 13. - 14. 6. - Jugoslovenski plivači (vaterpolisti) "nestali" u Austriji.
  • ca. 13. 6. - Jugoslovenski vojnik ubijen na rumunskoj granici. Radio Beograd 17-og javlja o upadu na bugarskoj granici i "otmici" graničara. (NYT)
Koreja
  • 16. 6. - Osude 16 katoličkih svećenika (?) u FNRJ, uključujući šefa katoličke škole. (NYT)
  • 18. 6. - Prvi indokineski rat: završava se Bitka na reci Day, Vietmin je ponovo pretrpeo velike gubitke. Sledi pat-pozicija do 1953.
  • 18. 6. - Sporazum između SAD i Saudi Arabije o uzajamnoj obrambenoj pomoći i o zrakoplovnoj bazi u Dhahranu: prodaja oružja i obuka saudijske vojske.
  • 18. 6. - Usvojen je prvi amandman na Ustav Indije: ukinut je zamindarski sistem zemljoposednika-feudalaca koji su naplaćivali porez.
  • 21. 6. - Theodor Körner je novi predsednik Austrije, prvi direktno izabran.
  • 22. 6. - Gen-puk. Koča Popović, načelnik generalštaba, završio posetu SAD - tražena pomoć u oružju.
  • 29. 6. - JAT-ov avion, verzija Ju-52, pao kod Rijeke usljed oluje - 14 mrtvih.
  • 29. 6. - Pobuna na "Manhattanu": tajlandska mornarica zarobila premijera maršala Phibuna, ali vojska, avijacija i policija su ostali verni i razbili pokušaj nakon borbi.
  • 30. 6. - Gen. Ridgway šalje poruku kineskom i severnokorejskom vođstvu za početak pregovora, što ovi prihvataju. Front se ustalio na liniji Kansas-Wyoming, desetak kilometara od 38. paralele - bez većih promena do potpisivanja primirja 1953.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. - Počinje djelovanje Plana iz Colomba za ekonomsku suradnju u južnoj i jugoistočnoj Aziji.
  • 2. 7. - U češkom mestu Babice ubijena trojica članova narodnog odbora, što će pokrenuti niz procesa protiv seljaka i sveštenika.
  • 3. 7. - Na kongresu u Frankfurtu obnovljena Socijalistička internacionala.
  • 4. 7. - Bell Labs objavljuje otkriće tranzistora (grown-junction transistor, rad Williama Shockleya 1948.). Iste godine General Electric i RCA razvijaju alloy-junction transistor.
  • ca. 4. 7. - Vatikan odbija predlog vlade FNRJ da oslobodi Stepinca ako će napustiti zemlju. (NYT)
Abdulah I posjećuje Kupolu na stijeni 1948.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 8. - FNRJ: Ukaz o ukidanju ratnog stanja sa Nemačkom.
  • 2. 8. - U Poljskoj uhapšen bivši Prvi sekretar Radničke partije Władysław Gomułka (pušten 1954, ponovo na čelu partije 1956-70)
  • 3. 8. - Jugoslavija optužuje Rumuniju i Mađarsku za provokacije na granici. (NYT)
  • 5. 8. - Tito se na Brionima sreo sa britanskim političarem Aneurinom Bevanom.
  • 5. 8. - U Istočnom Berlinu otvoren treći Svetski festival omladine i studenata.
  • 11. 8. - U FNRJ 11-orica osuđeni kao sovjetski špijuni, jedan oslobođen. (NYT)
  • 13. 8. - Strumička petorka: ubijena petorica studenata bliskih VMRO.
  • avgust - Tito u intervjuu: nije isključeno da će u Jugoslaviju biti pozvana američka vojna misija (opasnost od invazije "veća nego ikad", Tito je na Brionima 9. 8. primio američkog ambasadora Allena i delegaciju povodom izvršenja američke pomoći u hrani).
  • avgust - Po pisanju NY Timesa seljaci u FNRJ namerno usporavaju vršidbu, a i mašinerija je loša. Lokalni partijski šefovi iznuđuju žito, obavezan otkup se produžuje, advokati upozoreni da više ne sastavljaju peticije za napuštanje zadruga. (NYT, 14, 16, 19, 20, 23, 25, 26. 8.) U avgustu je isporučeno 71% kvote za pšenicu (NYT 14. 9.)
  • 16. 8. - U mestu Pont-Saint-Esprit na jugu Francuske počinje masovno trovanje praćeno psihotičnim epizodama, pretpostavlja se da je uzrok ergotizam od lošeg brašna.
  • 18. 8. - 5. 9. - Bitka za Bloody Ridge: snage UN zauzimaju greben sa koga je navođena artiljerijska vatra.
  • 21. 8. - Voz na pruzi Beograd - mađarska granica iskočio iz šina - 10 mrtvih. (NYT)
  • 22. 8. - Veliki miting u Buenos Airesu u korist kandidature Eve Perón za potpredsednika, ali vojska ne popušta - Juan Perón dobija novi mandat u novembru, a Eva je ionako smrtno bolesna.
  • 23. 8. - Komunisti prekidaju pregovore u Koreji, tvrde da je povređena neutralna zona Kaesonga.
  • 23. 8. - FNRJ obaveštava Dunavsku komisiju da će uvesti sopstvena pravila plovidbe. (NYT)
  • 28. 8. - Objavljen dogovor SAD, Britanije i Francuske o 50 miliona dolara pomoći Jugoslaviji za nabavku sirovina za ostatak godine[3]; u naredne tri godine ukupna vrednost tripartitne pomoći 492,9 mil. dolara (od čega 406,9 od SAD).
  • 31. 8. - Završen je Proces generalima u Poljskoj NR: generali su dobili doživotne kazne a među drugim oficirima je 40 smrtnih kazni, 20 izvršenih.
  • 31. 8. - 21. 9. - Bitka za Punchbowl: tokom prekida pregovora, snage UN žele korekciju fronta.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 9. - U San Francisku potpisan ugovor ANZUS - vojni savez Australije, Novog Zelanda i SAD.
  • 1. 9. - Otvorena livnica čelika u ljubljanskom Litostroju.
  • 4. 9. - Smrt književnika Louisa Adamiča u SAD - verovatno samoubistvo, tada se spekulisalo sa mogućim političkim ubistvom.
  • 5. 9. - Britanski kompjuter LEO izvršava prvu poslovnu aplikaciju, u novembru je uposlen u firmi.
  • 6. 9. - Stogodišnjica Njegoševe smrti.
  • 8. 9. - Potpisan Ugovor iz San Franciska, mirovni ugovor sa Japanom (Indija, Burma i Jugoslavija nisu želele da učestvuju, SSSR i još par nisu potpisali).
  • 8. 9. - Potpisan Američko-japanski bezbednosni ugovor, kojim je omogućen ostanak američkih trupa u Japanu i nakon kraja okupacije.
  • 10. 9. - Abadanska kriza: V. Britanija uvela ekonomski bojkot Irana zbog nacionalizacije naftne kompanije. Luka Abadan je blokirana, povučeno je osoblje.
  • 10. 9. - Rashōmon je dobio zlatnog lava u Veneciji, što skreće pažnju na japanski film.
  • 11. 9. - Čehoslovački voz sa 113 ljudi probio nemačku granicu kod Selba.
  • 12. 9. - Jugoslavija uložila prvu formalnu žalbu UN zbog incidenata na granicama sa susedima iz Sovjetskog bloka, povodom napada iz Albanije 2. 9. (poginula dvojica graničara).
  • 13. 9. - 15. 10. - Bitka za Heartbreak Ridge: nakon teških borbi, snage UN zauzimaju i greben desetak kilometara udaljen od Bloody Ridgea.
  • septembar - Novi manevri u Mađarskoj.
  • 18. 9. - Premijera filma "Tramvaj zvani želja".
  • 18. 9. - Premijera The Day the Earth Stood Still.
  • 18. 9. - Grad Zagreb poklonio konzulatu SAD kompleks na uglu Zrinskog trga 13 i Braće Kavurića 2 (veleposlanstvo od 1992 do 2003).
  • 20. 9. - Samit NATO u Ottawi: upućena pozivnica Grčkoj i Turskoj (prvo proširenje, 1952).
  • 20. 9. - Operacija Jesen: prva tura proterivanja iz Litvanske SSR u Sibir ljudi koji se protive kolektivizaciji, oko 20.000 osoba.
  • 22. 9. - Referendum o zabrani KP Australije: odbijeno sa 50,56% glasova.
  • 26. 9. - Evropska radiodifuzna unija (EBU) prima Jugoslaviju. (NYT, pominje se i 1950)
  • 26 - 28. 9. - U Evropi se vidi plavo Sunce, zbog šumskih požara u Kanadi četiri meseca ranije.
  • 28. 9. - Generalni direktor UNESCO-a Jaime Torres Bodet posetio Jugoslaviju.
  • 28. 9. - U Zapadnoj Nemačkoj, u Karlsruheu, osnovan Ustavni sud.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 10. - Dnevnik Radio Beograda u 19 časova se od sada emituje kao redovna info-emisija.
  • 2. 10. - "Borba" izveštava da zemlje Kominforma koriste balone za slanje letaka. (NYT)
  • 6. 10. - Malajsko vanredno stanje: komunistička gerila ubila britanskog Visokog komesara u Federaciji Malaja, Sir Henryja Gurneya.
  • 5 - 20. 10. - U Aleksandriji održane prve Mediteranske igre, Jugoslavija na 6-tom od 9 mesta sa 15 medalja.
  • 6-8. 10. - Drugi Kongres sindikata Jugoslavije održan u Zagrebu.
  • 10. 10. - Američki Zakon o uzajamnoj sigurnosti je zamena za Maršalov plan. Proizvodnja u zemljama koje su primale pomoć je oko 35% veća nego pred rat, mada nije jasno u kojoj meri zbog plana.
  • 14. 10. - Prijem generala Lawtona Collinsa, načelnika štaba kopnene vojske SAD kod predsednika Tita (inače, Collins je stric astronauta Michaela).
  • 15. 10. - Početak originalnog emitiranja I Love Lucy, jedne od najpopularnijih TV-serija svih vremena - 180 epizoda u šest sezona.
  • 16. 10. - Ubijen pakistanski premijer Liaquat Ali Khan, nasleđuje ga Bengalac Khawaja Nazimuddin (do 1953).
  • 14 - 19. 10. - Oluje u Italiji: Sicca d' Erba na Sardiniji 16-og dobija 544 mm, poplave su i na Kalabriji i Siciliji, sa 70 mrtvih.
  • 17. 10. - Dvojica JAT-ovih pilota sa avionom DC-3 prebegla u Švajcarsku, gde su zatražili azil za sebe i članove porodice, koji su bili u avionu.
  • 20. 10. - Johnny Bright Incident - crni igrač kolečkog američkog fudbala napadnut od belog igrača protivničkog tima.
  • 21. 10. - NY Times izveštava da je seljačko usporavanje setve pšenice u Srbiji najštetnije; krajem meseca se pominje "aktivni otpor" setvi u Hrvatskoj. U isto vreme vlada zamrzava plate da bi suzbila inflaciju. Ali seljaci skupo naplaćuju svoje proizvode na pijacama (NYT 9. 11.)
  • 21. 10. - Syama Prasad Mukherjee osniva nacionalističku partiju Bharatiya Jana Sangh, koja će 1980. prerasti u Bharatiya Janata.
  • 23. 10. - Skup za mir i međunarodnu suradnju u Zagrebu, jugoslovenski predstavnik Vidmar brani formiranje NATO-a, kao "opravdanu reakciju zapadnih sila protiv sovjetskog imperijalizma"[3].
  • 24. 10. - Pripajanje Tibeta Kini: tibetanska vlada je navodno prihvatila sporazum sa NR Kinom, čija vojska dva dana kasnije ulazi u Lasu. Dalaj lama će se nakon bekstva 1959. odreći sporazuma.
  • 24. 10. - Zvanično okončano ratno stanje između SAD i Nemačke.
  • c. 25. 10. - U FNRJ donesene uredbe o dodacima na decu, o novčanoj naknadi umesto bonova za prehranu, o stipendijama i o cenama zanatskih proizvoda i usluga.
  • ca. 25. 10. - "Sudar" u Jugoslaviji "između Beograda i Skoplja" - 12 poginulih, uključujući jednog Amerikanca. (NYT)
  • 25. 10. - Vanredni parlamentarni izbori u UK: povratak Winstona Churchilla na premijersku poziciju nakon šest godina Clementa Attleea (do 1955) - konzervativci dobili 321 mandat (+23), laburisti 295 (-20, mada su dobili više popularnih glasova), liberali 6 (-3).
  • 25. 10. - Nastavljeni pregovori u Koreji, sada u selu Panmunjom.
  • 27. 10. - Pošto je egipatska wafdistička vlada Nahas-paše 8-og jednostrana poništila Anglo-egipatski ugovor iz 1936., kralj Faruk se proglasio za kralja Sudana, što je delimično priznato. Britanske snage u zoni Sueckog kanala se sada smatraju neprijateljskim, dolazi do sukoba sa gerilom.
  • 28. 10. - Juan Manuel Fangio prvi put postaje šampion Formule 1.
  • 31. 10. - Prosvjedi studenata u Zagrebu protiv profesora Rajka Kuševića[10]
  • 31. 10. - NYT piše da gen. Dapčević traži 100 atomskih bombi, objavljuje demanti 2. novembra.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 11. - Operacija Buster–Jangle: atomske probe u Nevadi su praćene i vežbama vojske Desert Rock.
  • 6. 11. - Orient Simplon express udario u lokalni voz kod Vinkovaca, 17 mrtvih. (NYT)
  • 7. 11. - Predsednik Truman obaveštava Kongres da će Jugoslavija dobiti pomoć po Zakonu o uzajamnoj sigurnosti. (NYT)
  • 8. 11. - Prikazan Quo Vadis, najunosniji film iz ove godine.
  • 10. 11. - Mingrelijska afera: u Gruzijskoj SSR počinju hapšenja visokih partijskih ličnosti povezanih sa Berijom.
  • 11. 11. - Juan Peron reizabran za argentinskog predsednika.
  • 13. 11. - Skupština UN u Parizu glasala da sasluša jugoslovenske optužbe o neprijateljskoj aktivnosti SSSR-a i njenih šest evropskih satelita protiv Jugoslavije (ad hoc Politički komitet započeo razmatranje nacrta rezolucije 26. 11.)[3].
  • 14. 11. - U Beogradu potpisan Sporazum o vojnoj pomoći između SAD i Jugoslavije; u Beogradu postavljena američka savetodavna grupa o vojnoj pomoći (na snazi je do 1959.).
  • 14. 11. - Rijeka Po plavi Polesine, stradalo je stotinak ljudi.
  • 14. 11. - Bitka za Hòa Bình: Francuzi lako ulaze u Hòa Bình, ali Vijetnamci vrše kontraofanzivu tako da će grad biti napušten u februaru.
  • novembar - CK KPJ: Uputstvo o putevima socijalističkog preobražaja sela (biće napuštene "administrativne mere" tj. prinuda u kolektivizaciji).
  • 16. 11. - Pošto je u Nepalu zbačena premijerska dinastija Rana, počinje period ustavne monarhije dinastije Šah (do uvođenja republike 2008).
  • 19. 11. - Britanski ministar ino. poslova Anthony Eden u parlamentu daje punu podršku Jugoslaviji.
  • 19. 11. - Američki vojni C-47 na letu iz Nemačke u Beograd zalutao u Mađarsku, gde je prinuđen na spuštanje[11] (Sovjeti objavljuju 2. 12.). Američki avion koji je tragao za njim prinuđen na sletanje u Puli, Jugoslavija se izvinjava. (NYT 23. 11.)
  • 19. 11. - Britanske snage zauzele Ismailiju u sueckoj zoni, u okršajima ima mrtvih.
  • 23. 11. - Uhapšen Rudolf Slánský, zamenik premijera Čehoslovačke i donedavni generalni sekretar partije, kao i još 13 funkcionera, od toga 10 Jevreja (suđenje dogodine).
  • 24. 11. - Jugoslavija optužuje zemlje Kominforma za 2.515 graničnih incidenata za četiri godine, Mađarska i Albanija imaju kontraoptužbe. (NYT)
  • 26. 11. - Izložena žalba FNRJ političkom komitetu na Generalnoj skupštini OUN na neprijateljsku delatnost istočnih zemalja (SSSR, Bugarska, Mađarska, Rumunija, Albanija, kao i Čehoslovačka i Poljska).
  • 26. 11. - Australski Teritorij Papua i Nova Gvineja dobila Zakonodavno vijeće (neovisnost 1975).
  • 27 - 30. 11. - U Beogradu održana 2. Generalna skupština Međuna­rodne federacije organizacija bivših boraca, menja ime u Svetska federacija veterana.
  • 29. 11. - Predsednik Tito odlikovan Ordenom junaka socijalističkog rada.
  • 29. 11. - General Adib Šišakli izvodi puč u Siriji, za predsednika i premijera će biti postavljen njegov asistent Fawzi Selu (do 1953), zavode režim policijske države.
  • 29. 11. - Tihi puč na Tajlandu: dva dana pre povratka kralja Bhumibola, grupa vojnih komandanata vraća ustav iz 1932. i ojačava poziciju vojske u politici. Premijer maršal Phibun se protivi ali na kraju prihvata svršen čin.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 12. - Uz manje amandmane, Politički komitet UN prihvatio jugoslovensku rezoluciju o neprijateljskoj aktivnosti SSSR protiv nje.
  • 5. 12. - Nadbiskup Alojzije Stepinac u Krašiću, u kućnom pritvoru, nakon odsluženih pet od 16 godina zatvora.
  • 6. 12. - Usled nemira, proglašeno vanredno stanje u Egiptu.
  • 7. 12. - Raspušten UNSCOB (Specijalni komitet Ujedinjenih nacija o Balkanu), formiran 1947 da bi sprečio pomoć gerili u Grčkom građanskom ratu.
  • 7. 12. - Zagrebačka umjetnička grupa EXAT 51 se oglasila manifestom.
  • 8. 12. - Objavljeno da će Jugoslavija i Zapadna Njemačka uspostaviti odnose. (NYT)
  • 10. 12. - Objavljeno da će od Nove godine biti obnovljeno tržište za industrijske i rudarske proizvode u FNRJ. (NYT)
  • 11. 12. - Prva grupa jugoslovenskih letača na obuci pri USAF. (NYT)
  • 14. 12. - Rezolucija 509 (VI) Generalne skupštine UN u vezi jugoslovenske žalbe - zabrinutost, preporuka mirnog rešavanja problema.
  • decembar - U NR Kini započeta Kampanja tri anti: protiv korupcije, rasipanja i birokratije, na koju se u januaru nadovezuje Kampanja pet anti.
  • 17. 12. - U Švedskoj prikazan film Plesala je jedno leto - zabranjen u nekoliko zemalja zbog golotinje.
  • 17. 12. - Teška krstarica Des Moines, admiralski brod Šeste flote, u posjeti Rijeci dočekan s 21 plotunom. Komandant flote Matthias B. Gardner se sutradan sastaje s Titom u Beogradu. (NYT)
  • 20. 12. - Prošao prvi voz prugom Doboj - Banja Luka.
  • 20. 12. - Prošle godine osnovana Svetska meteorološka organizacija postaje agencija UN.
  • 20. 12. - Kod Arco, Idaho proradio prvi oplodni reaktor.
  • 20. 12. - Zapadni kandidat Grčka je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosni UN, umesto Belorusije.
10 godina JNA
  • 22. 12. - Jugoslovenska armija menja ime u Jugoslovenska narodna armija; jedinicama su predate nove zastave (oklopnim jedinicama predate 1. septembra 1954.).
  • 24. 12. - Flag of Libya (1951).svg Kraljevina Libija se osamostalila od britansko-francuske uprave pod trustom UN, na čelu sa Idrisom (traje do Gadafijevog prevrata 1969).
  • 25. 12. - Objavljeno da je FNRJ dobila 61,5 milion dolara završenih proizvoda i sirovina od SAD kao pomoć proizvodnji. (NYT)
  • 26. 12. - Prikazan je film The African Queen.
  • 27. 12. - Jugoslavija optužuje Mađarsku da je zauzela ostrvce na granici.
  • 28. 12. - Najavljena devalvacija dinara sa 50 na 300 za dolar, radi veće trgovine sa Zapadom. Vlada se nada da će tri zapadne sile pokriti deficit u budžetu od 189 miliona dolara. Ponuđena je amnestija političkim izbeglicama, čiji je broj procenjen na 50.000. (NYT, 29, 30. 12.)
  • 30. 12. - "Vjesnik" izvještava da seljaci u Hrvatskoj ponovno ustežu obavezni otkup. (NYT)

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Osnovano Naučno društvo Bosne i Hercegovine, od 1966. Akademija.
  • Osnovan Košarkaški klub Bosna iz Sarajeva.
  • Fenomenalna gledanost filma "Bal na vodi" (Bathing Beauty) u Beogradu: 330.000 gledalaca među 426.000 stanovnika.
  • Izdata "Bela knjiga o agresivnim postupcima vlada SSSR, Poljske, Čehosolovačke, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji".
  • Počela decentralizacija filmske proizvodnje u FNRJ[12]. Snimljeni su "Bakonja fra Brne" i "Kekec".
  • Nestašica novca i hrane u Jugoslaviji usled suše 1950. i blokade od strane istočnih država (SAD od proleća do avgusta šalju 520.000 tona hrane)[3].
  • U drugoj polovini godine dvadesetak ljudi dnevno beži iz Jugoslavije u Trst[13].
  • Zbog knjige Strah in pogum, pisac Edvard Kocbek će naredne godine biti izložen napadima.
  • UNICEF-ov penicilin se koristi u kampanji protiv endemskog sifilisa u Jugoslaviji, takođe se pomaže modernizacija tamošnje fabrike penicilina[14].
  • Šah: Borislav Ivkov svetski juniorski prvak; Svetozar Gligorić (državni prvak) pobedio na Staunton Memorijalu u Engleskoj.
  • Privredni savet odlučio da se izgradi pruga Beograd-Bar, radovi počinju sledeće godine, ali završena je tek 1976[15].
  • Milan Stojadinović je u Argentini osnovao novine El Economista.
  • Salvador Dalí: "Krist svetog Ivana od Križa".
  • Pablo Picasso: "Masakr u Koreji".

1951. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1951.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1951. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Bajec, Dolničar, 1981, str. 165
  2. United States Department of State / Foreign relations of the United States, 1951. Europe: political and economic developments (in two parts) (1951). p1701. digicoll.library.wisc.edu (pristup. 26.1.2016.)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Collier's Year Book za 1951. (Microsoft Encarta 2004)
  4. IZLOŽBA SREDNJOVJEKOVNE UMJETNOSTI NARODA JUGOSLAVIJE. krlezijana.lzmk.hr
  5. Razni momenti posle operacije do Prvog maja. foto.mij.rs
  6. Tajna sa Dedinja. vreme.com 4. maj 2006.
  7. Ostojić, Stevo. Naše godine - Nova Jugoslavija s naslovnih strana 1943-1983, str.157. znaci.net
  8. Bajec, Dolničar, 1981, str. 210
  9. Put za Brione: Na mestu železničke nesreće kod Virovitice. foto.mij.rs
  10. T. Jakovina, Američki komunistički saveznik, p. 482
  11. Flugunfall 19 NOV 1951 einer Douglas C-47A-90-DL (DC-3) 43-16026 - Papa. aviation-safety.net
  12. Bajec, Dolničar, 1981, str. 176
  13. T. Jakovina, p. 405
  14. Collier's Year Book za 1951. (Microsoft Encarta 2004), "United Nations"
  15. Bajec, Dolničar, 1981, str. 300

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.