Enki Bilal
| Enki Bilal | |
|---|---|
 Enki Bilal, mart 2010. | |
| Rođenje | 7. 10. 1951. Beograd, NR Srbija, FNRJ |
| Zanimanje | strip-crtač režiser |
| Poznat/a po | strip Nikopol trilogija |
| Sajt bilal.enki.free.fr | |
Enki Bilal (francuski: Enki Bilal; Beograd, SFRJ, 7. oktobar 1951) je francuski pisac stripova, strip-crtač i filmski režiser.
Enes Bilanović je rođen u Beogradu 7. oktobra 1951. godine. Njegova majka je bila Slovakinja, prema nekim izvorima Čehinja, a otac bosanskog porekla, po zanimanju Titov krojač. Njegova porodica se preselila u Pariz kada je Enes imao 9 godina. Sa 14 godina, Enes upoznaje Rene Gosinija koji ga je ohrabrio da se počne baviti stripom. Počeo da radi za Gošinov francusko-belgijski strip-magazin „Pilot” 1970-ih. Prvu priču je objavio 1972. godine, „Prokleta lopta” (francuski: Le Bal Maudit).
Godine 1975, Bilal je počeo da radi sa piscem skripti Pjerom Kristinom na nekoliko mračnih fantastičnih priča, formirajući rad pod nazivom „Legende današnjice” (francuski: Légendes d'Aujourd'hui).
Godine 1983, Bilal je dobio poziv od režisera Alena Renea da sarađuje s njim na filmu „Život — to je roman” (francuski: La vie est un roman), za koji je Bilal crtao srednjevekovne slike za pojedine scene filma.
Enki Bilal je najpoznatiji po Nikopol trilogiji („Besmrtan sajam”, francuski: La Foire aux immortels, „Žena zamka”, francuski: La Femme piège i „Hladan ekvator”, francuski: Froid Équateur), na kojoj je radio više od decenije. Za tu trilogiju, Bilal je napisao celokupan tekst i crteže. Časopis Lir je poslednji deo, „Hladan ekvator”, izabrao za knjigu godine. Takođe, ta trilogija je poslužila Iepu Rubingu, izumitelju šahboksa kao inspiracija za sport.
Poslednja knjiga Hatzfeld tetralogije (francuski: Hatzfeld), „Četiri?” (francuski: Quatre?) iz 2007. godine, razmatra propast Jugoslavije iz futurističke tačke gledišta. Prvi nacrti za ovo delo su nastali 1998. godine u obliku „Sna čudovišta” (francuski: Le Sommeil du Monstre) koji počinje scenom gde se glavni junak Nik seća rata u vidu traumatičnih flešbekova. Treći deo tetralogije je „Sastanak u Parizu” (francuski: Rendez-vous à Paris) iz 2006. godine, inače peti najprodavaniji novi strip te godine, sa prodanim preko 280,000 primeraka.
Njegova filmska karijera je bila oživljena sa visokobudžetnim filmom „Besmrtan” (francuski: Immortel), njegovim prvim pokušajem da prenese svoje knjige na ekran. Film je dobio podeljene kritike, pojedini su negativno reagovali na korišćenje likova sa kompjuterski generisanim slikama, dok s druge strane su drugi izjavili da je to verodostojna reinterpretacija njegovih likova.
Video igrica zasnovana na Nikopol trilogiji je bila objavljena 13. maja 2008. godine pod nazivom „Nikopol: Tajne besmrtnih” (engleski: Nikopol: Secrets of the Immortals). Premijerno je puštena u Severnoj Americi u avgustu 2008. godine.
Bilal je bio izabran za solo izložbu 2012. godine u Luvru. Izložba, pod nazivom, „Duhovi Luvra” je bila otvorena od 20. decembra 2012. po 18. mart 2013. godine.
