Prijeđi na sadržaj

24. 7.

Izvor: Wikipedija

Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartsb.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartčt.

24. jul/juli/srpanj (24. 7.) je 205. dan godine po gregorijanskom kalendaru (206. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 160 dana.

Događaji

[uredi | uredi kod]
  • 1261. — Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).
  • 1593. — kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.
  • 1712. — vojska švajcarskih protestanskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.
  • 1817. — po povratku u Srbiju, ubijen je legendarni vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović. On je, posle sloma ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.
  • 1848. — Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont), suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.
  • 1878. — prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.
  • 1898. — vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridružene države SAD.
  • 1907. — Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroliše vladu te zemlje.
  • 1909. — francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.
  • 1917. — Nizozemka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.
  • 1934. — nacisti su u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.
  • 1943. — italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.
  • 1952. — stupio je na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.
  • 1956. — u sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija“ i „Stokholm“ ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.
  • 1957. — Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran Habib Burgiba.
  • 1963. — SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.
  • 1968. — papa Pavle VI zabranio je vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.
  • 1982. — vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.
  • 1991. — sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace „zastarele ideološke dogme“.
  • 1992. — italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.
  • 1994. — Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.
  • 1995. — Haški tribunal podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
  • 2000. — supersonični avion kompanije „Er Frans“ srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća „konkorda“ od kako je počeo da leti 1969.
  • 2001. — general Hrvatske vojske Rahim Ademi, optužen za zločine počinjene nad Srbima 1993. u Medačkom džepu, kod Gospića u Hrvatskoj, doborovoljno se predao Haškom tribunalu. Na osnovu odluke Sudskog veća od 20. februara 2002. Ademije je pušten na slobodu do početka suđenja.

.

Rođenja

[uredi | uredi kod]

.

Smrti

[uredi | uredi kod]

.

Blagdani

[uredi | uredi kod]

.

Praznici i dani sećanja

[uredi | uredi kod]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar