Prva banjalučka operacija
| Prva banjalučka operacija NOVJ | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Segment Drugog svetskog rata | |||||||||
.jpg) Banjolučka operacija (31. decembar 1943 - 2. januar 1944) | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
.svg){kind=small} Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije
|
.svg){kind=small} Snage NDH .svg){kind=small} Nemački Vermaht Četnici
| ||||||||
| Angažirane jedinice | |||||||||
| - delovi Petog korpusa NOVJ - Treća krajiška proleterska brigada - Treća lička proleterska brigada - Dvanaesta slavonska proleterska brigada |
- 373. legionarska divizija - 901. oklopni grenadirski puk - 4. lovački zdrug NDH - 3. gorski zdrug NDH (delovi) - dve bojne ustaša - 3. žandarmerijski puk NDH - delovi Bosanskokrajiškog četničkog korpusa - delovi Srednjobosanskog četničkog korpusa - teritorijalne i policijske jedinice | ||||||||
| Snage | |||||||||
| oko 12.000[1][2] | oko 22.000[2] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 697 poginulih, 557 ranjenih i 1.275 zarobljenih, uz neutvrđen broj četnika[3] | |||||||||
31. decembra 1943. glavnina Petog korpusa NOVJ, ojačana sa tri brigade, izvela je napad na osovinsko uporište Banjaluku i posade na komunikaciji prema Prijedoru i Gradiški. Snage NOVJ uspele su da likvidiraju sva manja uporišta i da prodru u sam grad Banjaluku, gde su vođene ulične borbe do 2. januara 1944. U centru grada zauzet je zatvor "Crna kuća" i oslobođeno je 207 zatvorenika-talaca, osumnjičenih da su komunisti, koji su čekali streljanje. Pošto napad na Bosansku Gradišku nije uspeo, Nemci su na taj mostobran doveli oklopne i motorizovane jedinice, koje su 2. januara 1944. u toku dana uspele da se probiju u Banjaluku, probiju blokadu i ojačaju garnizon, nakon čega je napad snaga NOVJ obustavljen.
Ova operacija imala je za cilj da, u kontekstu zimskih operacija, privuče nemačke snage iz istočne Bosne, omete izvodjenje operacije Šnešturm (nem. Schneesturm), i olakša položaj Trećeg korpusa NOVJ. U napadu je zarobljen veliki broj osovinskih vojnika, prvenstveno domobrana, i zaplenjena velika količina oružja i opreme. Stoga se u literaturi ova operacija, i pored poraza, ne smatra neuspešnom.
Nakon nje, usledio je nastavak nemačkih zimskih operacija, sa operacijama Napfkuhen (nem. Napfkuchen) i Valdrauš (nem. Waldrausch) u okolini Banjaluke.
Tokom jeseni 1943. Peti korpus NOVJ preuzeo je inicijativu, zauzeo Sanski Most, okružio Prijedor i pojačao pritisak na Banjaluku. Pad Prijedora i Banjaluke sprečilo je pristizanje nemačke 264. divizije u to područje.
Početkom decembra 1943. Druga oklopna armija pokrenula je niz operacija sa ciljem osvajanja ključnih pozicija i razbijanja snaga NOVJ. Operacije u oblasti između Vrbasa i Une (Panter i Ristov) okončane su nepovoljno po nemačke snage. Ovo je omogućilo Petom korpusu NOVJ da ponovo preuzme inicijativu i organizuje operaciju većeg obima na Banjaluku, u kojoj je bio štab 15. nemačkog korpusa, i čitav niz okolnih uporišta.
Tajnost operacije nije potpuno uspjela. Dvije sedmice prije napada javljali su četnici, agenti na terenu i prebjezi o predstojećem napadu na Banjaluku.[4]
– Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o partizanskom napadu na Banja Luku (6. januar 1944.)
Ova operacija bila je od velikog značaja u kontekstu zimskih operacija. S obzirom da su u drugim oblastima, naročito u istočnoj Bosni (Operacija Šnešturm), Nemci držali inicijativu u svojim rukama, dovodeći jedinice Trećeg korpusa NOVJ u težak položaj, napad na Banjaluku imao je značaj stvaranja novog kriznog žarišta, sa ciljem razbijanja koncentracije nemačkih snaga.
- Četvrta krajiška divizija (delovi) - oko 2.700 boraca
- Deseta krajiška divizija
- Trinaesta krajiška brigada - 1.442
- Jedanaesta krajiška divizija - 2.908
- Udarni odred Petog korpusa - 425
- 1. i 2. artiljerijski divizion Petog korpusa - oko 200 boraca
- Treća krajiška brigada - 1. 626
- Treća lička brigada - oko 1.200[5]
- Dvanaesta slavonska brigada - oko 1.000
Ukupno oko 11.700 boraca i starešina.
A. Nemačke snage
- Uporište Banjaluka: pripadnika raznih jedinica i ustanova 4.131.
- Uporište Prijedor: pripadnika nemačke 373. divizije 1.800.
- Uporište Bosanska Gradiška: pripadnika nemačke policije 280.
- Uporište Gornja, Srednja i Donja Topola: pripadnika nemačke policije 640.
- Uporište Bosanski Aleksandrovac: pripadnika nemačke policije 100.
- Uporište Junuzovci: pripadnika nemačke policije 100.
- Uporište Maglajani: pripadnika nemačke policije 60.
- Uporište Laktaši: pripadnika nemačke policije 30.
- Uporište na aerodromu Zalužani: oko 600 Nemaca, ustaša i domobrana[6].
- 901. oklopni grenadirski puk, u proboju iz Bosanske Gradiške u Banjaluku[7].
Ukupno oko 8.000 boraca.
B. Ustaško-domobranske snage
- Uporište Banjaluka: 2. bojna 13. lovačke pukovnije, 3. bojna 7. lovačke pukovnije, 11. topnički sklop (artiljerijski divizion), 7. topnički sklop, 22. topnički sklop, Stožer (štab) 4. ustaško-domobranskog zdruga sa 6 prištabskih satnija (četa), Domdo bojna Banjaluka, 300 policajaca i agenata i 3. žandarmerijski puk.
- Uporište Klašnice: 2. bojna 7. lovačke pukovnije.
- Uporište Ramići: jedna četa četnika 1. četničke brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa, zajedno sa jednom satnijom ustaša i domobrana.
- Uporište Ivanjska: 1. bojna 7. lovačke pukovnije (jačine 700 vojnika).
- Uporište Krnjin (Gugunova Glavica) ': 1 satnija ustaša.
- Uporište Piskavica: 1 sanija domobrana.
- Uporište Omarska: 1. bojna 13. lovačke pukovnije.
- Uporište Kozarac: 1 satnija domobrana.
- Uporište Prijedor: 3. gorski ustaško-domobranski zdrug sa rasporedom
jedinica u Prijedoru i bližoj okolini — ukupno 2.000 vojnika.
- Uporište Bosanska Gradiška:
- 3. bojna 13. lovačke pukovnije
- Željezničko-stražarska ustaška bojna raspoređena od Okučana do Bosanske Gradiške.
- Jedna bojna ustaša iz logora Stara Gradiška jačine 900 ustaša.
- Naučna satnija (120 vojnika).
- Jurišna ustaška satnija (jačine 80 ustaša).
- Žandarma 70
- Policajaca i agenata 50.
- Uporište Laktaši: žandarma 50.
- Uporište Razboj: žandarma 35 i domobrana 200.
- Uporište Kukulje: žandarma 35 a u selu Kosjerovu 25[8].
Ukupno oko 12.000 boraca.
C. Četničke snage
- 3. krajiška četnička brigada, jačine 700 četnika
- Župska četnička brigada srednjobosanskog četničkog korpusa, na odbrani pravca Prnjavor-Klašnice jačine 245 četnika
- Samostalni Crnovrški četnički bataljon srednjobosanskog četničkog korpusa, na odbrani pravca Prnjavor-Klašnice, jačine 135 četnika,
- Zaštitna jedinica Bosanskokrajiškog četničkog korpusa[9]
Ukupno nešto preko 1.000 četnika na južnoj, jugozapadnoj i zapadnoj periferiji Banjaluke i oko 1.000 četnika na istočnoj i severoistočnoj strani grada, svega oko 2.000.
Svega osovinskih snaga: oko 22.000.
Prema zapovesti štaba Petog korpusa, napadne snage NOVJ grupisane su u pet grupa:[10]
Prvu grupu, pod komandom štaba Četvrte krajiške divizije, sačinjavale su Treća lička, Šesta, Trinaesta krajiška brigada, Sanski odred i 1. artiljerijski divizion. Ona je imala zadatak da napadne sistem odbrane Banjaluke sa pravca Sanskog Mosta.
Drugu grupu, pod komandom štaba Jedanaeste krajiške divizije, sačinjavale su Peta i Dvanaesta krajiška i Četrnaesta srednjobosanska brigada. Zadatak ove grupe bio je da napadne i likvidira sva uporišta u Banjaluci i bližoj okolini sa desne strane Vrbasa.
Treću grupu, pod komandom štaba Treće krajiške brigade, sačinjavali su Treća krajiška, Udarni odred i Drugi artiljerijski divizion korpusa. Treća krajiška sa udarnim odredom imala je zadatak da prodre u grad sa juga, a Udarni odred trebalo je da zauzme Han Kola i razbije četnike.
Četvrtu grupu, pod komandom štaba Jedanaeste krajiške brigade, sačinjavali su Jedanaesta krajiška brigada, 1. bataljon Osme krajiške brigade i Gradiško-pijevčanski NOP odred. Ova grupa imala je izuzetno važan zadatak da likvidira uporište u Bosanskoj Gradiški, a da delom snaga demonstrativno napadne posade u Topoli i Aleksandrovcu.
Tešanović javlja o borbama sa 14. kozaračkom brigadom i drugim partizanskim jedinicama zapadno od Banja Luke. Četnici mole za pomoć, jer bez nje neće moći zadržati položaje. Naročito se traži municija, jer trenutno /nemaju ni metka/.[11]
– Poruka četničke grupe Tešanović (30. decembar 1943.)
Četnici koji se oslanjaju na Wehrmacht su se dokazali pri izviđanju i obezbjeđenju linija snabdijevanja u priobalnom regionu [...]. Borbena vrijednost četnika pri komunističkom napadu na Banja Luku se pokazala kao mala. Uz samo jedan izuzetak, pokazali su dobre rezultate u izviđanju.[12]
– Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa za period od 1. decembra do 10. januara 1944. (12. januar 1944.)
Prema njemačkom izvještaju, partizani su u napadu na Banju Luku zauzeli i zgradu u kojoj se nalazio zloglasni ustaški zatvor „Crna kuća“. Tom prilikom, oni su oslobodili oko 250 komunista i partizanskih simpatizera, među kojima je bila i jedna djevojka, prema kojoj je, kako se tvrdi u izvještaju, veoma okrutno postupano od strane ustaških čuvara:
Tokom bitke, ustaše su se malo pojavljivale. U odbrani "Crne kuće" (zatvora) ne može biti govora o bilo kakvom ozbiljnom otporu Hrvata. Komunisti su uspjeli da oslobode oko 250 komunističkih zatvorenika, koji su oduševljeno pozdravljali svoje oslobodioce. Među oslobođenima je i djevojka koju su ustaše mučili na najodvratniji način i koja će komunistima dati vrijedne izjave.[13]
– Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o partizanskom napadu na Banja Luku (6. januar 1944.).
Osovinske snage pretrpele su velike gubitke, kako u ljudstvu, tako i u naoružanju i opremi.
Nemački gubici u borbama oko Banjaluke iznosili su 67 mrtvih, a gubici neprijatelja procenjeni su na 350-400 samo mu mrtvima, dok se može pretpostaviti oko trostruko veći broj ranjenih.
Gubici 4. hrvatske lovačke brigade (zdruga) bili su znatni. Brigada tek što je u oktobru 1943. opremljena potpuno novom nemačkom opremom i u ovom pogledu bila je bolja nego nemačka divizija. Međutim četa za opskrbu, koja je bila smeštena u jednoj kasarni u južnom delu grada, sa svom svojom opremom pala je u ruke partizana. Oni iza sebe nisu ostavili ni zavrtnja. Po svemu, četa za opskrbu pala je odmah pri prvom napadu bez borbe. Dalje, školska četa, elitna formacija brigade, bila je u potpunosti uništena. Takođe, velike gubitke u ljudstvu i materijalu imala je i hrvatska sanitetska četa, koja je stajala na rubu grada, i bila izložena teškoj borbi sa partizanima, i na kraju morala da prepusti svoju opremu. U ovom napadu jedna domobranska artiljerijska baterija pokazala se veoma hrabrom. Međutim, u drugom napadu na Banjaluku (strana 203) upravo je ova baterija okrenula svoje topove, i time olakšala prodor neprijatelja u grad (narednik Brakman).
Samo na groblju u Banjaluci sahranjeno je 150 poginulih.[14]
Štab 15. brdskog korpusa 6. januara 1944. sastavio je za nadređeni štab Druge oklopne armije izveštaj o toku borbe. U njemu navodi gubitke partizana od "372 izbrojana mrtva neprijatelja, osim toga 600 mrtvih neprijatelja, na osnovu procene, 190 zarobljenih i 1.160 civilnih žrtava".[15] Sopstveni gubici nisu navedeni, ali je data primedba da je "poslije završetka napada 700 domobrana »nestalo«, među kojima 11 oficira. U međuvremenu, njih oko 340 vratilo se nazad, od kojih 129 u civilnoj odjeći, 90 sa oružjem".[15]
Prema nemačkom dokumentu od 4. januara, nemačka komanda utvrdila je sopstvene gubitke od 541 poginulog Nemca, uz 327 ranjeno i 37 nestalih; 156 poginulih ustaša i domobrana, uz 230 ranjenih i 945 zarobljenih. To daje ukupno 697 poginulih, 557 ranjenih i 1.275 zarobljenih. Za četnike se navodi da podaci nisu mogli biti utvrđeni.[3]
Gubici u jedinicama NOVJ, prema sopstvenim izveštajima, iznosili su 192 poginula borca i starešine i 503 ranjenih.[16]
Razmjere borbi tokom operacije pokušao je, na osnovu nedovoljno provjerenih podataka "iz druge ruke", dočarati i vojvoda Momčilo Đujić, zapovjednik Dinarske divizije JVuO, u dvjema depešama poslatim Vrhovnoj komandi JVuO 17. januara 1944. godine. Tom prilikom, vojvoda Đujić (pseudonim »Dal-Dal«) prenio je Draži Mihailoviću sljedeće informacije:
Za poslednjih mesec dana nemam nikakve veze sa Drenovićem, a Mitranovićeva stanica prestala je da radi. Putnici koji sa kolonama 11 [četnička šifra za Nijemce — nap.] stižu iz Banja Luke pričaju o borbama partizana koji su uspeli da prodru u grad i pobiju mnoge nacionaliste. U početku grad je branilo samo 450 vojnika 11. Kad im je kasnije pristigla pomoć i kad su slomili partizane izvršili su strahovite represalije u gradu pobivši mnoge stanovnike. Organi oružane i civilne hrvatske vlasti izgleda da su se stavili u borbu na stranu partizana. Priča se o 6000 mrtvih partizana od kojih 2000 na ulicama grada. Sve ove vesti za sada nije mi moguće proveriti, te prema tome nemojte ih primati kao tačne.[17]
- ↑ Izveštaj komande 15. brdskog armijskog korpusa od 6. januara 1944, Zbornik NOR-a, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, dokument 9
- ↑ 2,0 2,1 Drago Karasijević: PETI UDARNI KORPUS NOVJ, PRVA BANjALUČKA OPERACIJA
- ↑ 3,0 3,1 Arhiv Vojnoistorijskog instituta, mikrofilm NAV-N-T-314, Roll 563/925, Drago Karasijević: ČETVRTA KRAJIŠKA NOU DIVIZIJA, strana 237
- ↑ NARA, T314, Roll 563, frame no. 001098.
(njem. "Die Geheimhaltung des Unternehmens war nicht vollständig. Ueber 14 Tage vorher sprachen Cetniks, V–Leute und Überläufer bereits von einen bevorstehenden Unternehmen gegen Banja Luka.") - ↑ Drago Karasijević: ČETVRTA KRAJIŠKA NOU DIVIZIJA, strana 222
- ↑ Arhiv Vojnoistorijskog instituta, mikrofilm NAV-N-T-314, Roll 583/980, Drago Karasijević: ČETVRTA KRAJIŠKA NOU DIVIZIJA, strana 221
- ↑ Izveštaj komande 15. brdskog armijskog korpusa od 6. januara 1944. komandi 2. oklopne armije, Zbornik NOR-a tom XII - nemački dokumenti, knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 9
- ↑ Drago Karasijević: ČETVRTA KRAJIŠKA NOU DIVIZIJA, strana 220-221
- ↑ Arhiv Vojnoistorijskog instituta, k. 217, reg. br. 46/3, Drago Karasijević: ČETVRTA KRAJIŠKA NOU DIVIZIJA, strana 221
- ↑ Arhiv Vojnoistorijskog instituta, k. 456, reg. br. 33/3, Drago Karasijević: ČETVRTA KRAJIŠKA NOU DIVIZIJA, strana 220
- ↑ NAW, T-314, Roll 563, frame 001130.
- ↑ NARA, T314, Roll 563, frame no. 001079.
- ↑ NARA, T314, Roll 563, frame no. 001100.
(njem. "Die Ustascha trat während des Kampfes wenig in Erscheinung. Bei der Verteidigung des "Schwarzen Hausese" (Gefängnis) kann von einem ernsthaften Widerstand der Kroaten nicht gesprochen werden. Den Kommunisten gelang die Befreiung von etwa 250 kommun. Häftlingen, die ihre Befreier begeistert begrüssten. Unter den Befreiten befindet sich ein Mädchen, das in der widerlichster Weise von der Ustascha gefoltert worden war und den Kommunisten wertvolle Aussagen machen wird.") - ↑ Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strana 181 (nem. Die deutschen Verluste bei den Kämpfen um Banja Luka betrugen an Toten 67, die des Feindes wurden allein an Toten auf 300—350 geschätzt, wozu noch eine etwa dreifache Zahl von Verwundeten gerechnet werden kann. Die Verluste der 4. kroat. Jäg.-Brig. waren beträchtlich. Die Brigade war erst im Oktober 1943 mit deutschem Material völlig neu ausgerüstet worden und war in dieser Hinsicht besser dran als die deutschen Divisionen. Nun aber war die Nachr.- Komp., die in einer Kaserne im Südteil der Stadt untergebracht gewesen war, mit ihrem gesamten Gerät in die Hände der Partisanen gefallen. Diese aber hatten keine Schraube zurückgelassen. Allerdings hatte sich die Nachr.-Komp. schon beim ersten Angriff kampflos ergeben. Ferner war die Ausbildungskomp., die Elitetruppe der Brigade, vollständig vernichtet worden. Ebenfalls schwere Verluste an Menschen und Material hatte auch die kroatische Sanitätskompanie, die, am Stadtrand liegend, von Anfang an in schwerem Kampf mit den Partisanen lag, und schließlich ihre Unterkunft aufgeben mußte. Sehr tapfer hatte sich eine Batterie der Domobranen-Artillerie bei diesem Angriff gezeigt. Bei dem zweiten Angriff auf Banja Luka im September 1944 (siehe S. 203) war es allerdings gerade diese Batterie, die ihre Geschütze umgedreht und damit dem Feind das Eindringen in die Stadt wesentlich erleichtert hat" (Wachtmeister Brackmann). Allein auf dem Friedhof in Banja Luka wurden etwa 150 Gefallene beigesetzt.)
- ↑ 15,0 15,1 Izveštaj komande 15. BaK komandi 2. OklA od 6. januara 1944, Arhiv Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, mikrofilm "NAV-T-314, r. 563, s. 1096—1102" - Zbornik NOR-a, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4
- ↑ Arhiv Vojnoistorijskog instituta, kutija 768-A, reg. br. 28-1/1, Drago Karasijević: ČETVRTA KRAJIŠKA NOU DIVIZIJA, strana 237
- ↑ Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine
- Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knjiga 2 - Vojnoistorijski institut, Beograd 1963.
- Drago Karasijević: PETI UDARNI KORPUS NOVJ, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1985.
- Drago Karasijević: ČETVRTA KRAJIŠKA NOU DIVIZIJA, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd 1988.
- Treća krajiška brigada - zbornik sjećanja (knjiga prva, knjiga druga), Beograd 1969. godina
- Savo Trikić: TREĆA KRAJIŠKA PROLETERSKA BRIGADA, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd 1989.
- ŠESTA KRAJIŠKA NOU BRIGADA - RATNA SJEĆANjA, GRO „Proleter" — Bečej 1985.
- Izudin Čaušević: OSMA KRAJIŠKA NOU BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1981
- OSMA KRAJIŠKA NOU BRIGADA - RATNA SJEĆANjA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1982
- Đuro Milinović, Drago Karasijević: JEDANAESTA KRAJIŠKA NOU BRIGADA, Bosanska Gradiška 1982.
- Milan N. Zorić: TRINAESTA KRAJIŠKA NOU BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1968.
- Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemünd 1962.
- Zbornik NOR-a, tom IV (borbe u Bosni i Hercegovini), knjige 19 i 20, Vojnoistorijski institut, Beograd
- Zbornik NOR-a, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
