Francuski revolucionarni kalendar

Izvor: Wikipedia
  Kalendari  p  r  u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni

Asirski . Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski


(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Francuski revolucionarni kalendar ili Francuski republikanski kalendar je kalendar predložen tokom Francuske revolucije. Francuska vlada ga je koristila oko dvanaest godina, od kasne 1793. do 1805.

Od 22. septembra/rujna 2013. (v. #Prebacivanje u gregorijanski kalendar) tekla bi 222. godina Republike (Année CCXXII de la République).

Poreklo i glavne crte[uredi - уреди]

Francuski Revolucionarni kalendar u Istorijskom muzeju Lozane

Kalendar je oblikovao političar i agronom Charles Gilbert Romme, mada ga obično pripisuju pesniku Fabre d'Églantine-u, koji je izmislio imena meseci. Usvojio ga je Nacionalni konvent, pod kontrolom Jakobinaca, 24 oktobra/listopada 1793.

Francuski republikanski kalendar iz 1794, nacrtao Louis-Philibert Debucourt

Godine se obično označavaju rimskim brojem i broje se od početka "Republikanske ere" - 22. septembra/rujna 1792, dana kada je proglašena Prva francuska republika, dan nakon ukinuća monarhije. Tako rimski broj I označava prvu godinu republike, tj. godinu pre nego što je kalendar ušao u upotrebu. Prvi dan svake godine uključuje jesenju ravnodnevicu. Da bi se dobila godina republikanske ere treba oduzeti 1792 od godine naše ere u periodu između 1. januara/siječnja i 22. ili 23. septembra/rujna (vidi dole pod Francuski revolucionarni kalendar#Prebacivanje u gregorijanski kalendar) odnosno 1791 do kraja decembra/prosinca. U aktuelnijim godinama (21. stoleća) to bi bilo 200 + (godina n.e. - 2000) + 8 odn. 9.

Određeno je 12 meseci od po 30 dana, svaki je podeljen u tri 10-dnevna tjedna nazvana dekade (décades). Deseti dan, décadi, je zamenio nedeljni dan kao dan odmora i svečanosti, što je dovodilo do sukoba sa crkvom. Pet ili šest dana potrebnih da se dovrši tropska godina su postavljeni na kraju godine.

Svaki dan je podeljen u deset sati, svaki sat u 100 decimalnih minuta a svaki decimalni minut u 100 decimalnih sekundi. To znači da je decimalni sat trajao (običnih) 2 sata i 24 minuta, decimalni minut - 1 minut i 26,4 sekunde i decimalna sekunda - 0,86 običnih sekundi. Izrađivani su i časovnici koji su prikazivali ovo decimalno vreme, ali ideja nije zaživela, pa je obavezna upotreba suspendovana 7. aprila/travnja 1795, mada su neki gradovi nastavili da ga koriste do 1801.

Period od 4 godine koji se završavao prestupnim danom se trebao zvati Franciade. Prestupna godina se zvala Sextile, što je aluzija na bisekstilne prestupne godine iz julijanskog i gregorijanskog kalendara, jer je sadržala šesti dopunski dan.

Katoličkoj crkvi u Francuskoj je Konkordatom iz 1801. vraćen zvanični status. Ugovor je stupio na snagu o Uskrsu, 18. aprila/travnja 1802, njime su vraćena stara imena dana iz gregorijanskog kalendara, sa nedeljom kao danom odmora i bogoslužbe, zadržavajući ostatak republikanskog kalendara.[1]

Kalendar je na kraju ukinuo Napoleon, počevši od 1. januara/siječnja 1806. (dan nakon 10. nivoza godine 14. [10 Nivôse an XIV]), malo više od 12 godina nakon njegovog uvođenja. Opet će nakratko biti korišćen tokom Pariske komune, od 6 do 23. maja/svibnja 1871 (16 Floréal–3 Prairial An LXXIX).

Revolucionarni kalendar tako nije zaživeo, za razliku od metričkog sistema koji je istovremeno razvijan i usvojen. [2]

Postoje mnoge tablice i programi za konverziju, uglavnom su ih stvorili genealozi. Neki entuzijasti u Francuskoj još koriste ovaj kalendar, više kao omaž prošlosti nego radi praktičnosti.

Decimalni brojčanik

Neki pravni tekstovi koji su usvojeni u vreme kada je republikanski kalendar bio zvaničan, još su na snazi i citiraju ih sa originalnim datumima.

Sličnosti sa drugim kalendarima[uredi - уреди]

Francuski republikanski kalendar ima istovetnu strukturu (12 × 30 + 5 (ili 6) dana) kao i koptski kalendar, potomak egipatskog kalendara. Koptska nova godina je većinom 29. avgusta po julijanskom kalendaru, što je u 18. veku odgovaralo 9. septembru/rujna po gregorijanskom (samo 13 dana pre početka godine po f. r. k.).

Kritika i nedostaci kalendara[uredi - уреди]

Prestupne godine u kalendaru su predmet velikog sporenja, zbog kontradiktornih stavova u dekretu kojim je uveden.[3]. S jedne strane se određuje da je prvi dan godine istovremeno i dan jesenje ravnodnevice (astronomski određen), a zatim da je dodatak obično potreban u periodu od četiri godine. Položaj dana ravnodnevice (ekvinoksa) ne mora pratiti četvorogodišnje intervale. Tako su prestupne godine bile III, VII i XI, sledeća je trebala da bude XV a zatim XX, pet godina kasnije.

Žilber Rom je 19 Floréal An III (8. maja/svibnja 1795.) u ime Komiteta javnog obrazovanja predložio fiksno aritmetičko pravilo za određivanje prestupnih godina. Njime je bilo predviđeno da se primenjuje isto pravilo kao u gregorijanskom kalendaru (da godine deljive sa 4 budu prestupne, osim većine deljivih sa 100) izuzev da godina 4000. (poslednja godina desetog 400-godišnjeg perioda) bude prosta umesto prestupna. Pošto ovaj predlog nikada nije prihvaćen, nastavilo se sa prvobitnim astronomskim pravilom, koje je isključivalo bilo kakvo aritmetičko pravilo. Predlogom je trebalo izbeći neke neizvesne prestupne godine izazvane nepreciznošću astronomskog znanja 1790-ih (ovo čak i danas ima smisla zbog neizvesnosti u ΔT). Npr. komitet je primetio da će ravnodnevica godine 144. biti u "11:59:40 popodne", što je mnogo bliže ponoći od 3 ili 4 minuta inherentne neizvesnosti.

Kalendar je ukinut jer je 10-dnevni radni tjedan davao radnicima manje odmora (jedan od deset dana, umesto jedan od sedam); jer je za početak godine odabran ekvinoks (pokretan datum - fantastičan izvor konfuzije); i zato što je bio nesaglasan sekularnom ritmu sajmova i poljoprivrednih trgova.

Poznatiji datumi[uredi - уреди]

Verovatno najčuveniji datum je ovekovečio Karl Marks u naslovu svog pamfleta 18. brimer Luja Napoleona iz 1852. 18 Brumaire An VIII (9 novembar/studenog 1799), kada je Napoleon uzeo vlast, smatra se krajem Francuske revolucije.

Još jedan čuveni datum je 9 Thermidor An II (27. jul/srpnja 1794.), dan kada se Konvent okrenuo protiv Robespierre-a, koji je sa drugim Montanjarima, giljotiniran sledećeg dana. Na osnovu tog događaja u marksistički rečnik je ušao izraz "termidorski" za revolucionare koji uništavaju revoluciju iznutra i okreću se protiv njenih pravih ciljeva. Npr. Trocki i njegove pristalice su koristile ovaj naziv za Staljina.

Roman Emila Zole Germinal uzima ime od kalendara, kao i jelo Jastog thermidor. Fregate klase Floréal nose imena republikanskih meseci.

Meseci[uredi - уреди]

Revolucionarni kalendar je imao 12 meseci od po 30 dana, kojima su data imena iz prirode. Imena su kovanice iz latinskog, francuskog i grčkog jezika. Završeci naziva su grupisani po godišnjim dobima. Dole su dati nazivi meseci i značenje:

  • Jesen:
    • Vendémiaire (od latinskog vindemia, "berba grožđa") počinje 22., 23. ili 24. septembra/rujna
    • Brumaire (od francuskog brume, "izmaglica") počinje 22., 23. ili 24. oktobra/listopada
    • Frimaire (od francuskog frimas, "mraz") počinje 21., 22. ili 23. novembra
  • Zima:
    • Nivôse (od latinskog nivosus, "snežni") počinje 21., 22. ili 23. decembra/prosinca
    • Pluviôse (od latinskog pluviosus, "kišoviti") počinje 20, 21. ili 22. januara/siječnja
    • Ventôse (od latinskog ventosus, "vetroviti") počinje 19., 20. ili 21. februara/veljače
  • Proleće:
    • Germinal (od latinskog germen, "seme") počinje 20. ili 21. marta/ožujka
    • Floréal (od latinskog flos, floris, "cvet") počinje 20. ili 21. aprila/travnja
    • Prairial (od francuskog prairie, "livada") počinje 20. ili 21. maja/svibnja
  • Leto:
    • Messidor (od latinskog messis, "žetva") počinje 19. ili 20. juna/lipnja
    • Thermidor (od grčkog thermos, "vrući") počinje 19. ili 20. jula/srpnja
    • Fructidor (od latinskog fructus, "plod") počinje 18. ili 19. avgusta/kolovoza

U Engleskoj su protivnici Revolucije ismevali kalendar imenima: Wheezy, Sneezy and Freezy ("Zviždavi" [kao pri disanju], "Kijavi" i "Ukočanjeni"); Slippy, Drippy and Nippy ("Klizavi", "Kapavi" i "Štipavi" [kao mraz]); Showery, Flowery and Bowery ("Pljuštavi", "Nacifrani" i "Čardaklijski"); Wheaty, Heaty and Sweety ("Pšenični", "Vrući" i "Slatki")[4][5].

Deset dana dekade[uredi - уреди]

Mesec je podeljen u tri dekade (décades) od po deset dana, jednostavno nazvane po rednom broju:

  • primidi (prvi dan)
  • duodi (drugi dan)
  • tridi (treći dan)
  • quartidi (četvrti dan)
  • quintidi (peti dan)
  • sextidi (šesti dan)
  • septidi (sedmi dan)
  • octidi (osmi dan)
  • nonidi (deveti dan)
  • décadi (deseti dan)

Dekade su napuštene u aprilu/travnju 1802, prema Konkordatu, kako je gore pomenuto.

Dani u godini[uredi - уреди]

Tradicionalni katolički kalendar je posvetio svaki dan nekom svecu. Da bi se napravio raskid sa verskom tradicijom, svaki dan je dobio posvetu: velika većina biljkama ili, u zimskom Nivôse-u, mineralima; dani koji se završavaju sa "5" životinjama i dani koji se završavaju sa "0" (décadi) alatkama, uglavnom poljoprivrednim.

U tabeli su date posvete danima, u francuskom originalu i srpskohrvatskom prevodu (odn. engleskom kod slabije poznatih biljaka, kurzivom). Označeni su i neki gregorijanski datumi (približno svaki peti) radi lakšeg snalaženja. Treba imati u vidu raspored prestupnih godina (da li godina počinje 22. ili 23. sep/ruj., pogledaj dole Prebacivanje u gregorijanski kalendar)

Jesen[uredi - уреди]

Vendémiaire (22 sep. ~ 21 okt.) Brumaire (22 okt. ~ 20 nov.) Frimaire (21 nov. ~ 20. dec.)
  1. Raisin (Grožđe)
  2. Safran (Šafran)
  3. Châtaigne (Kesten)
  4. Colchique (Mrazovac) 25. 9.
  5. Cheval (Konj)
  6. Balsamine (Balzaminka, prskavac)
  7. Carotte (Šargarepa/Mrkva)
  8. Amarante (Amarant, štir)
  9. Panais (Paškanat/Pastrnjak)
  10. Cuve (Bačva, kaca) 1. 10.
  11. Pomme de terre (Krompir/Krumpir)
  12. Immortelle (npr. Smilje)
  13. Potiron (Kalabaza)
  14. Réséda (Rezeda, ljubimac) 5. 10.
  15. Âne (Magarac)
  16. Belle de nuit (Noćna frajla)
  17. Citrouille (Tikva)
  18. Sarrasin (Heljda)
  19. Tournesol (Suncokret) 10. 10.
  20. Pressoir (Presa za grožđe)
  21. Chanvre (Konoplja)
  22. Pêche (Breskva)
  23. Navet (Repa)
  24. Amaryllis (Amarilis) 15. 10.
  25. Bœuf (Krava)
  26. Aubergine (Plavi patlidžan)
  27. Piment (Biber/Papar)
  28. Tomate (Paradajz/Rajčica)
  29. Orge (Ječam)
  30. Tonneau (Vinsko bure)
  1. Pomme (Jabuka)
  2. Céleri (Celer)
  3. Poire (Kruška)
  4. Betterave (Cvekla/Cikla) 25. 10.
  5. Oie (Guska)
  6. Héliotrope (Heliotrop, sunčac)
  7. Figue (Smokva)
  8. Scorsonère (Zmijak)
  9. Alisier (Divlja oskoruša)
  10. Charrue (Plug)
  11. Salsifis (Turovet) 1. 11.
  12. Macre (Vodeni čičak)
  13. Topinambour (Čičoka)
  14. Endive (Endivija, žućanica)
  15. Dindon (Ćurka/Pura) 5. 11.
  16. Chervis (Vodena drezga)
  17. Cresson ([vodena] Grbaštica, ugas)
  18. Dentelaire (Blitvina)
  19. Grenade (Nar)
  20. Herse (Drljača) 10. 11.
  21. Bacchante (Divlji đumbir)
  22. Azerole (Acerola, barbadoska trešnja)
  23. Garance (Broć)
  24. Orange (Narandža/naranča)
  25. Faisan (Fazan) 15. 11.
  26. Pistache (Pistaćo, morski lešnik)
  27. Macjonc (Orašak)
  28. Coing (Dunja)
  29. Cormier (Oskoruša)
  30. Rouleau (Valjak)
  1. Raiponce (Motovilka)
  2. Turneps (Repa)
  3. Chicorée (Vodopija, cigura)
  4. Nèfle (Mušmula)
  5. Cochon (Svinja) 25. 11.
  6. Mâche (Matovilac)
  7. Chou-fleur (Karfiol/Cvjetača)
  8. Miel (Med)
  9. Genièvre (Kleka, obična borovica)
  10. Pioche (Pijuk, budak)
  11. Cire (Vosak) 1. 12.
  12. Raifort (Hren)
  13. Cèdre (Kedar/Cedar)
  14. Sapin (Jela)
  15. Chevreuil (Srna) 5. 12.
  16. Ajonc (Štipavica)
  17. Cyprès (Čempres, kiparis)
  18. Lierre (Bršljan)
  19. Sabine (Somina)
  20. Hoyau (Motika) 10. 12
  21. Érable sucré (Kanadski javor)
  22. Bruyère (Vr(ij)es)
  23. Roseau (Trska)
  24. Oseille (Kiseljak)
  25. Grillon (Cvrčak) 15. 12.
  26. Pignon (Pinjol, borova semenka)
  27. Liège (Pluta)
  28. Truffe (Tartuf, gomoljika)
  29. Olive (Maslina)
  30. Pelle (Lopata)

Zima[uredi - уреди]

Nivôse (21. dec. ~ 19. jan.) Pluviôse (20. jan. ~ 18. feb.) Ventôse (19. feb. ~ 20. mar.)
  1. Tourbe (Treset)
  2. Houille (Ugalj)
  3. Bitume (Bitumen)
  4. Soufre (Sumpor)
  5. Chien (Pas) 25. 12.
  6. Lave (Lava)
  7. Terre végétale (Gornji sloj tla)
  8. Fumier (Đubrivo, gnojivo)
  9. Salpêtre (Šalitra)
  10. Fléau (C(ij)ep)
  11. Granit (Granit)
  12. Argile (Glina) 1. 1.
  13. Ardoise (Škriljac)
  14. Grès (Peščar/Pješčenjak)
  15. Lapin (Pitomi zec)
  16. Silex (Kremen) 5. 1.
  17. Marne (Lapor)
  18. Pierre à chaux (Krečnjak/Vapnenac)
  19. Marbre (Mermer/Mramor)
  20. Van (Košara za ovejavanje)
  21. Pierre à plâtre (Gips) 10. 1.
  22. Sel (So(l))
  23. Fer (Gvožđe/Željezo)
  24. Cuivre (Bakar)
  25. Chat (Mačka)
  26. Étain (Kalaj/Kositar) 15. 1.
  27. Plomb (Olovo)
  28. Zinc (Cink)
  29. Mercure (Živa)
  30. Crible (Sito)
  1. Lauréole (lovorolisni jeremičak ili likovac)
  2. Mousse (Mahovina)
  3. Fragon (Kostrika)
  4. Perce-neige (Visibaba)
  5. Taureau (Bik)
  6. Laurier-thym (Šibikovina) 25. 1.
  7. Amadouvier (Trud [gljiva])
  8. Mézéréon (Likovac)
  9. Peuplier (Topola)
  10. Coignée (S(j)ekira)
  11. Ellébore (Čemerika)
  12. Brocoli (Prokule)
  13. Laurier (Lovor) 1. 2.
  14. Avelinier (L(ij)eska)
  15. Vache (Krava)
  16. Buis (Šimšir)
  17. Lichen (Lišaj) 5. 2.
  18. If (Tisa)
  19. Pulmonaire (Medunak, plućnjak)
  20. Serpette (Kosijer)
  21. Thlaspi (Stisnuša?)
  22. Thimelé (Crveni jeremičak) 10. 2.
  23. Chiendent (Pirevina)
  24. Trainasse (Srčenica)
  25. Lièvre (Zec)
  26. Guède (Sinj, sinjavica)
  27. Noisetier (L(ij)eska) 15. 2.
  28. Cyclamen (Ciklama)
  29. Chélidoine (Rusa, žuta trava)
  30. Traîneau (Sanke)
  1. Tussilage (Podb(j)el)
  2. Cornouiller (Dren, Sviba)
  3. Violier (Šeboj)
  4. Troène (Kalina, mečkovac)
  5. Bouc (Jarac)
  6. Asaret (Divlji đumbir, isiot)
  7. Alaterne (Pasjakovina) 25. 2.
  8. Violette (Ljubičica)
  9. Marceau (Vrba iva)
  10. Bêche (Ašov)
  11. Narcisse (Narcis, sunovrat) 1. 3.
  12. Orme (Br(ij)est)
  13. Fumeterre (Dimnjača)
  14. Vélar (Gorušica, slačica)
  15. Chèvre (Koza) 5. 3.
  16. Épinard (Spanać/Špinat)
  17. Doronic (Divokozjak)
  18. Mouron (Bedrinac, mokrica)
  19. Cerfeuil (Krbuljica, trstika)
  20. Cordeau (Kanap, uže) 10. 3.
  21. Mandragore (Mandragora)
  22. Persil (Peršun/Peršin)
  23. Cochléaria (npr. Kašikara)
  24. Pâquerette (Krasuljak)
  25. Thon (Tuna, tunj) 15. 3.
  26. Pissenlit (Maslačak)
  27. Sylve (Šuma)
  28. Capillaire (Viline vlasi, papraca)
  29. Frêne (Jasen)
  30. Plantoir (Sadilica)

Proleće/Proljeće[uredi - уреди]

Germinal (21. mar. ~ 19. apr.) Floréal (20 apr. ~ 19. maj) Prairial (20. maj ~ 18. jun)
  1. Primevère (Jagorčevina, jaglika)
  2. Platane (Platan)
  3. Asperge (Asparagus, špargla/šparga)
  4. Tulipe (Lala, tulipan)
  5. Poule (Kokoš) 25. 3.
  6. Bette (Blitva)
  7. Bouleau (Breza)
  8. Jonquille (Žuti narcis)
  9. Aulne (Jova, joha)
  10. Couvoir (Mrestilište)
  11. Pervenche (Zimzelen)
  12. Charme (Grab) 1. 4.
  13. Morille (Smrčak)
  14. Hêtre (Bukva)
  15. Abeille (Pčela)
  16. Laitue (Zelena salata) 5. 4.
  17. Mélèze (Ariš)
  18. Ciguë (Kukuta)
  19. Radis (Rotkva)
  20. Ruche (Košnica)
  21. Gainier (Judino drvo) 10. 4.
  22. Romaine (Rimska salata, marula)
  23. Marronnier (Kesten [drvo])
  24. Roquette (Rukola)
  25. Pigeon (Golub)
  26. Lilas (Jorgovan) 15. 4.
  27. Anémone (Breberina, sasa)
  28. Pensée (Dan i noć, maćuhica)
  29. Myrtille (Borovnica)
  30. Greffoir (Nož)
  1. Rose (Ruža)
  2. Chêne (Hrast)
  3. Fougère (Paprat, bujad)
  4. Aubépine (Glog)
  5. Rossignol (Slavuj)
  6. Ancolie (Pakujac) 25. 4.
  7. Muguet (Đurđevak)
  8. Champignon (Šampinjon)
  9. Hyacinthe (Zumbul)
  10. Râteau (Grabulje)
  11. Rhubarbe (Raven, rabarbara)
  12. Sainfoin (D(j)etelina, grahorka) 1. 5.
  13. Bâton-d'or (Šeboj)
  14. Chamérops (Palma)
  15. Ver à soie (Svilena buba)
  16. Consoude (Gavez) 5. 5.
  17. Pimprenelle (Dinjica)
  18. Corbeille d'or (Aurinija, planičak)
  19. Arroche (Divlja loboda)
  20. Sarcloir (Vrtna motika)
  21. Statice (Morska lavanda) 10. 5.
  22. Fritillaire (Fritilarija)
  23. Bourrache (Boražina)
  24. Valériane (Valerijana, odoljen)
  25. Carpe (Šaran)
  26. Fusain (Euonymus) 15. 5.
  27. Civette (Vlasac, drobnjak)
  28. Buglosse (Lisičina, volujak)
  29. Sénevé (Poljska gorušica)
  30. Houlette (Pastirski štap)
  1. Luzerne (Lucerka)
  2. Hémérocalle (Dnevni ljiljan)
  3. Trèfle (D(j)etelina)
  4. Angélique (Angelika, siriš)
  5. Canard (Patka)
  6. Mélisse (Matičnjak) 25. 5.
  7. Fromental (Francuski ljulj)
  8. Martagon (Turban ljiljan, zlatan)
  9. Serpolet (Majčina dušica)
  10. Faux (Kosa [alat])
  11. Fraise (Jagoda)
  12. Bétoine (Kudravac, ranjenica)
  13. Pois (Grašak) 1. 6.
  14. Acacia (Akacija)
  15. Caille (Prepelica)
  16. Œillet (Karanfil)
  17. Sureau (Zova) 5. 6.
  18. Pavot (Mak)
  19. Tilleul (Lipa)
  20. Fourche (Vile)
  21. Barbeau (Različak)
  22. Camomille (Kamilica) 10. 6.
  23. Chèvrefeuille (Orlovi nokti)
  24. caille-lait (Broć)
  25. Tanche (Linjak)
  26. Jasmin (Jasmin)
  27. Verveine (Verbena) 15. 6.
  28. Thym (Timijan)
  29. Pivoine (Božur, peonija)
  30. Chariot (Ručna kolica)

Leto/Ljeto[uredi - уреди]

Messidor (19. jun ~ 18. jul) Thermidor (19. jul ~ 17. aug.) Fructidor (18. aug. ~ 16. sep.)
  1. Seigle (Raž)
  2. Avoine (Ovas, zob)
  3. Oignon (Crni luk)
  4. Véronique (Razgon)
  5. Mulet (Mazga)
  6. Romarin (Ruzmarin)
  7. Concombre (Krastavac) 25. 6.
  8. Échalote (Vlašac, aljma)
  9. Absinthe (Pelen)
  10. Faucille (Srp)
  11. Coriandre (Korijander)
  12. Artichaut (Artičoka)
  13. Girofle (Karanfilić) 1. 7.
  14. Lavande (Lavanda, despić)
  15. Chamois (Divokoza)
  16. Tabac (Duvan/Duhan)
  17. Groseille (Crvena ribizla) 5. 7.
  18. Gesse (Zmijočica)
  19. Cerise (Trešnja)
  20. Parc (Park)
  21. Menthe (Nana, metvica)
  22. Cumin (Kumin) 10. 7.
  23. Haricot (Pasulj/Grah)
  24. Orcanète (Kana)
  25. Pintade (Biserka)
  26. Sauge (Žalfija, kadulja)
  27. Ail (Beli luk/češnjak) 15. 7.
  28. Vesce (Grahorica)
  29. Blé (Pšenica)
  30. Chalémie (Šalmaj)
  1. Épeautre (Jednozrna pšenica)
  2. Bouillon blanc (Divizma, vučji rep)
  3. Melon (Medna dinja)
  4. Ivraie (Ljuljica, ljuljika)
  5. Bélier (Ovan)
  6. Prêle (Rastavić, konjogriz)
  7. Armoise (Divlji pelen/pelin) 25. 7.
  8. Carthame (Šafranika)
  9. Mûre (Kupina)
  10. Arrosoir (Kanta za zalivanje)
  11. Panis (Divlji proso, muhar?)
  12. Salicorne (Vijoš)
  13. Abricot (Kajsija)
  14. Basilic (Bosiljak) 1. 8.
  15. Brebis (Ovca)
  16. Guimauve (Bijeli sljez)
  17. Lin (Lan)
  18. Amande (Badem) 5. 8.
  19. Gentiane (Gorčica)
  20. Écluse (Brava)
  21. Carline (Vilino sito, kravljak)
  22. Câprier (Kapar)
  23. Lentille (Leća, sočivo) 10. 8.
  24. Aunée (L(ij)epa kata)
  25. Loutre (Vidra)
  26. Myrte (Mirta)
  27. Colza (Uljana repica)
  28. Lupin (Obrnika) 15. 8.
  29. Coton (Pamuk)
  30. Moulin (Mlin)
  1. Prune (Šljiva)
  2. Millet (Proso)
  3. Lycoperdon (Puhara) 20. 8.
  4. Escourgeon (Šestoredni ječam)
  5. Saumon (Losos)
  6. Tubéreuse (Tuberoza)
  7. Sucrion (Ozimi ječam)
  8. Apocyn (Apocynum) 25. 8.
  9. Réglisse (Sladić, slatki kor(ij)en)
  10. Échelle (Merdevine, l(j)estve)
  11. Pastèque (Lubenica)
  12. Fenouil (Morač, divlja mirođija)
  13. Épine vinette (Žutika, šimširika)
  14. Noix (Orah)
  15. Truite (Pastrmka, pastrva) 1. 9.
  16. Citron (Limun)
  17. Cardère (Češlja)
  18. Nerprun (Pasjakovina, krkavina)
  19. Tagette (Kadifica) 5. 9.
  20. Hotte (Džak, vreća)
  21. Églantier (Divlja ruža, šipurak)
  22. Noisette (L(j)ešnik)
  23. Houblon (Hmelj)
  24. Sorgho (Sirak) 10.9.
  25. Écrevisse (Rak)
  26. Bigarade (Gorka narandža)
  27. Verge d'or (Zlatošipka)
  28. Maïs (Kukuruz)
  29. Marron (Kesten) 15. 9.
  30. Panier (Korpa, košara)

Dopunski dani[uredi - уреди]

Pet dodatnih dana (odn. šest u prestupnoj godini) su bili nacionalni praznici na kraju svake godine. Prvo su ih nazivali "sankilotide" (les sans-culottides) po sankilotima (sans-culottes) ali posle godine III (1795) jednostavno kao les jours complémentaires:

Prebacivanje u gregorijanski kalendar[uredi - уреди]

Kalendar je ukinut u godini XIV (1805). Razlikuju se mišljenja oko metoda po kome bi bile određivane prestupne godine da je kalendar još na snazi. Postoje bar četiri hipoteze koje se koriste pri prebacivanju datuma u gregorijanski kalendar:

  • Prestupne godine bi i dalje varirale tako da svaka nova godina (1. vandemijer) bude na jesenju ravnodnevicu, kako je bilo od I do XIV godine. Ovo je bio jedini metod u zakonskoj upotrebi, mada je ponekad prolazilo pet godina između prestupnih.[6]
  • Prema Romovom predlogu, posle 15. godine prestupna bi bila 20., posle čega bi padala na svaku godinu deljivu sa četiri (20, 24, 28...), osim većine sekularnih godina (deljivih sa 100). Ovo bi pojednostavilo konverziju na gregorijanski kalendar jer bi republikanski prestupni dan uglavnom sledio koji mesec posle 29.2., na kraju svake godine deljive sa četiri, tako da bi republikanska nova godina uvek bila 22 septembar/rujna za čitavo treće stoleće republikanske ere (1993-2092. n.e.).[7]
  • Prestupne godine bi se nastavile fiksnim pravilom svake četiri godine od poslednje (dakle 15, 19, 23, 27...), prestupni dan bi bio dodavan pred godinu deljivu sa četiri (umesto posle), osim većine sekularnih godina. Ovo pravilo ima prednost jer je jednostavno za računanje i kontinualno je sa svakom godinom u kojoj je kalendar bio zvaničan. Nakon napuštanja kalendara, u Francuskoj su korišćenjem ovog pravila odštampane konkordanse za određivanje datuma u dugoročnim ugovorima.[8][9]
  • Počevši od godine 20, godine deljive sa četiri biće prestupne, osim ako su deljive sa 128 (jer je potrebno 128 godina prosečnog trajanja 365,25 dana da se nagomila greška od jednog dana, koja bi se ovim pravilom eliminisala). Datum Republikanske nove godine ostaje na 23.9. svake godine od 129. do 256. r.e. (1920-2047. n.e.).[10][11][12]. Ali ovakav način interkalacije je predložen kasnije u 19. stoleću (Johann Heinrich von Mädler).

Sledeća tabela pokazuje kada neke godine republikanske ere počinju po gregorijanskom kalendaru, prema prethodna četiri metoda ("*" - prestupna godina, dodatni dan na kraju):

r.e. n.e. Ravnodnevica
(sept/ruj.)
Romme
(sept/ruj.)
Kontinualno
(sept/ruj.)
128-godišnji
(sept/ruj.)
CCXVIII (218) 2009-10 22. 22. 22. 23.
CCXIX (219) 2010-11 23. 22. 22.* 23.
CCXX (220) 2011-12 23. 22.* 23. 23.*
CCXXI (221) 2012-13 22. 22. 22. 23.
CCXXII (222) 2013-14 22.* 22. 22. 23.
CCXXIII (223) 2014-15 23. 22. 22.* 23.
CCXXIV (224) 2015-16 23. 22.* 23. 23.*
CCXXV (225) 2016-17 22. 22. 22. 23.

Pogledajte i[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]

(na engleskom, francuskom, španskom)


Cscr-featured.png Članak Francuski revolucionarni kalendar je odabran u kategoriju izabranih članaka.
Pozivamo vas da unaprijedite i potom predložite neki članak za izabrani.