Hrast
Izvor: Wikipedia
| Hrast | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||
| Taksonomija | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
|
Hrast (Quercus) je rod listopadnog i zimzelenog drveća i žbunja iz porodice bukava (Fagaceae). Režnjeviti, nazubljeni ili celoviti listovi spiralno raspoređeni na grančici, najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku. Muški i ženski cvetovi su zasebni, na istoj biljci (jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili u manjim grupama, bez krunice. Plod je žir. Stablo hrasta je veoma razgranato i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Sinonim je otpornosti i čvrstoće.
Areal roda je holarktički — hrastovi nastanjuju Severnu poluloptu: Severnu i Srednju Ameriku (jedna vrsta živi i u Južnoj Americi), Evropu, Severnu Afriku i gotovo celu Aziju, izuzev Indije i krajnjeg jugoistoka.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Opis
Hrastovi su važno drveće u sjevernom umerenom području. Ima ih oko 200 vrsta. Većinom rastu kao krupno drveće. Muški su im cvetovi u dugim i retkim resama, s 6-10 prašnika. Ženski su cvetovi pojedinačno u kupuli. Plodnicu čine 3 plodna lista. Za cvatnje, kupula je sitna i nalik na pup. Kasnije se razvije u naboranu, veću ili manju čašicu, koja je obrasla kratkim i većinom prileglim ili duguljastim i čekinjavim ljuskama. U čašici je po jedan plod, žir, koji je jajolik. Supke ostaju podzemno.
[uredi - уреди] Sistematika
Rod Quercus podeljen je u više sekcija i podrodova, ali ne postoji opšteprihvaćena podela. Stoga se ovde navodi najdetaljniji spisak sekcija, bez udruživanja pojedinih sekcija u podrodove:
- Sect. Lepidobalanus, Sect. Leucobalanus, Sect. Quercus.
- Sect. Cerris
- Sect. Mesobalanus
- Sect. Eritrobalanus, Sect. Lobata
- Sect. Cyclobalanus
U Srbiji raste 6—10 vrsta hrastova, u zavisnosti od sistema klasifikacije:
- Lužnjak, dub, grm — Quercus robur,
- Kitnjak, beljik, gorun — Quercus petrea,
- Medunac, sitna granica, magaričar, dub — Quercus pubescens,
- Sladun, granica, krupna granica, ploskač, blagun — Quercus frainetto,
- Cer, grm — Quercus cerris,
- Crni cer, makedonski hrast, ostrogun — Quercus trojana.
Neki autori izdvajaju još 4 vrste za Srbiju: stepski lužnjak, sivi hrast — Quercus pedunculiflora, transilvanijski kitnjak, istočni hrast — Quercus polycarpa, balkanski kitnjak — Quercus delachampii, krupnolisni medunac, virgilijski hrast — Quercus virgiliana, ali većina autora smatra da je Quercus pedunculiflora samo podvrsta lužnjaka, Quercus polycarpa, Quercus delachampii — kitnjaka, a Quercus virgiliana — medunca.
U Crnoj Gori se sreću još i zimzeleni hrastovi: crnika, česvina, česmina - Quercus ilex i oštrikar, prnar, komorovac - Quercus coccifera.
Kod nas se još gaje i neke vrste stranih hrastova, ali je širu primenu u ozelenjavanju gradova našao samo američki crveni hrast - Quercus rubra.
[uredi - уреди] Značaj
Hrast je sveto drvo starih Slovena. U toku turske vladavine Srbi su se zarad molitve, u nedostatku crkava, okupljali ispod osvećenih hrastova - zapisa. Proređene šume hrasta plutnjaka su vredne zbog kiseonika i dobijanja plute.
